Odlično,hvala uz naklon.radio sam sa autogenim,radim sa elektrolučnim a ovaj hoću ,da sredim svoj kombi (toyotica) jer koliko mi traže majstori za krpažu, a nema se puno uraditi,više mi se isplati kupiti aparat,isplatiće sam sebe i opet mi ostaje.po radnjama niko nema veze i pretežno lažu samo da prodaju.
hvala još jednom
Mala skola zavarivanja
Sad kad bolje pogledam možda si ti pejky u pravu da je to aparat za zavarivanje sa punjenom žicom (flux cored wire), ali samo na osnovu izgleda šobe, jer kod zavarivanja jednosmernom strujom postoji direktna i indirektana polarizacija.Direktna polarizacija je kada je žica povezana na minus pol (kao kod ovog aparata), a radni predmet na plus pola, dok je kod indirektne žica na plus polu, a radni predmet na minusu.Kod Mig mag postupaka najčešće se koristi indirerktna polarizacija.
Što se tiče flux cored wire ili punjenih žica tiče, tačno je da tu ne treba zaštitni gas jer žica u sebi sadrži prah koji zamenjuje zaštitnu atmosferu gasa.To su uglavnom aparati manjih struja, služe za zavarivanje tankih limova i navarivanje mašinskih elemenata.Atmosfera koju stvaraju je prilično nezdrava i preporučuje se rad na otvorem ili u dobro provetrenoj prostoriji.Eto malo da pomognemo neko 2.Inače aparat na slici je švedsle proizvodnje.
Aparat je italijanske proizvodnje, ne treba mu gas.
zvukoljub wrote:
To su uglavnom aparati manjih struja, služe za zavarivanje tankih limova i navarivanje mašinskih elemenata.
da li to znaci da se sa ovim aparatom ne mogu variti deblji limovi?
Prema onome što piše na prednjoj strani aparata to je ime švedske poznate firme koja proizvodi opremu za zavarivanje Clas Ohlson, a ovo drugo pitanje deblji lim pitanje je šta podrazumevaš za deblji lim, sigurno nije pogodan za konstrukcije čija je debljina nekoliko milimetara u ostalom pogledaj u tablici, jer se na slici slabo vidi za koje je struje predvidjen, a čini mi se da nije više od 80 do 100 A, a to je malo za deblje materijale.
@Zlaja, u cijenu uracunaj i bocu (kupovinu ili iznajmljivanje) + reducir (50-70e)
@Zvukoljub
Po svim svjetskim zavarivackim forumima se pise da za punjenu zicu ide zica na - a radni predmet na +, a za zavarivanje punom zicom sa gasom, zica ide na + a radni predmet na -
Prodaju se i aparati koji mogu raditi sa obije vrste zice (punjena i puna) i oni imaju ugrajenu dodatnu sklopku koja mijenja polarizaciju +,- i -,+
da vrlo je nejasna bila slika pejky je dobro video da je kontra raspored tj da + na stipaljci ,pa je definitivno da je u pitanju aparat za punjenu zicu .ono sto me i dalje buni je da na aparatu pise da je pitanju clas ohlson mx 101 a da opet niged na netu pa cak ni na klas-om sajtu podatak o punjenoj zici vec samo o punoj zici .tako da i dalje nisam siguran kakav je ovo aparat u stvari
vidjao sam aparate za punjenu zicu ali mnogoooo vece od ovog ,probao da radim sa nijma i jedino sto znam da se stvara oblak otrovnih gasova koji jako gusi i smeta zavarivacu .da a usput postoje i aparati koji su namenjeni za punjenu zicu a opet koriste i gas .cini mi se da varstroj daje takvu preporuku uz jedan njihov aparat
Postoje 2 vrste punjenih zica: samozastitne (kao za ovaj aparat) i one kojima je potrebna zastita gasa (nekad Ar+18%CO2, nekad cist CO2, nekad Ar+2%O2... zavisno od tipa zice).
Samozastitne se najcesce koriste za navarivanje pohabanih delova i to je jedan vrlo zanimljiv i korektan postupak ali samo za otvorene prostore. Te zice su precnika 1.6-3.2 mm, omogucavaju nabacivanje i do 15 kg cistog metala za 8 sati rada, zavarivaci ih ne vole ali su vrlo korisne na opremi za rudnikea, separacije itd.
Samozastitne zice za zavarivanje-spajanje, kao za ovaj aparat , su se dugo smatrale najgorim proizvodom u zavarivanju uopste i svoju primenu su uglavnom nalazile kod celicnih konstrukcija gradjevinskih objekata i slicno... Danas postoji veliki marketing da se ove zice u precnicima 0.8 mm i 1.0 mm ubace u SSM trziste, pre svega za limariju. Obicno ih prihvataju pocetnici, jer je zavarivanje obicnim punim zicama mnogo puta bolje i zdravije, ali to znaju oni koji vec sa punim zicama imaju iskustva, a oni koji ne znaju se povode time da nemaju troskove gasa...
Ali, punjene zice koje rade u zastiti gasa se mogu smatrati najlepsim proizvodom u oblasti zavarivanja, ko je probao zna o cemu pricam. Ko nije probao a bavi se zavarivanjem, molio bih ga da proba, odusevice se uveram vas!!! U nasoj firmi sve ozbiljnije poslove radimo upravo ovim zicama, a pune ogranicavamo na limove do nekih 3 mm. Postoje i ovde dva tipa: savne i besavne. Savne su jeftinije ali su potrebni tzv nareckani tockici i to najcesce 4 komada, a besavne su recimo i do duplo skuplje i mogu se koristiti i na 2 tockica. Ovakvih zica danas ima u svim kvalitetima osim za aluminijum.
Kada je jedna gradjevinsko-montazerska firma uvodila samozastitne zice za zavarivanje, od nas su uzeli zice za eksperimentisanje i probu a tada sam za njih napisao jedan elaborat zasnovan na nekim seminarima iz inostranstva kojima sam prisustvovao, licnim iskustvom i iskustvom ljudi koji su ih koristili:
""Samozaštitne punjene žice za zavarivanje
Proizvodnja ovih žica je tajna nekoliko proizvođača koji su rešili pitanje razvijanja zaštite iz praha unutar žice protiv uticaja elemenata uz vazduha.
Mada se mora reći da ove žice nisu baš potpuno samozaštitne jer dozvoljavaju prodor elemenata iz vazduha u metal šava. Ti elementi se vezuju sa elementima iz žice koji imaju za cilj da spreče nijihivo štetno dejstvo. Npr, O2 se eliminiše vezivanjem za Mn/Si/Ti/Zr a azot se vezuje sa Al iz sastava žice.
Jedni su oduševljeni objašnjenjima da im nije potreban gas (gas košta, treba imati atestiranu bocu koja i košta i ima ograničen vek trajanja-10 god, i plus treba ići na punjenje, pribaviti dozvolu za prevoz ADR materijala...). Drugi su oduševljeni jer ne moraju da transportuju boce sa gasom na teren, da ih pentraju na mesto zavarivanja...
Usled jakog marketinga postaju popularne tj tražene i to pre svega kod onih koji ih nikad nisu koristili. Ali to što su popularne i tražene od onih koji nemaju iskustva sa njima ne znači da su savršene. Naprotiv!
Neko je rekao da je ovo najgori proizvod u svetu zavarivanja!!!
Činjenice su neumoljive. Ove žice imaju nekih prednosti, ali i velike nedostatke i ograničenja pa su u principu prihvaćene samo od hobi zavarivača koji su kupili ultra jeftine aparate koji mogu da rade samo sa ovim žicama, građevinaca koji rade napolju i ljudi koji održavaju opremu na terenu... Vrlo su retki slučajevi da su korišćene za spojeve koji traže ispitivanje... Ko ih je koristio, nastavlja da ih koristi samo ako mora.
Prednosti ovih žica su:
- Nema troškova za gas,
- Nema manipulacije i prevoza gasa,
- Nema pentranja boca sa gasom na visinu ili nepristupačna mesta,
- Nema troškova za šator koji štiti mesto zavarivanja od vetra,
- Mogu izdržati vetar do 45 km/h.
- Dobro se ponašaju pri zavarivanju zarđalih, ofarbanih delova kao i pri postojanju velikih zazora.
- Nema gubljenja vremena na menjanje elektrode,
- Nema gubitaka kao što je bacanje kraja elektrode,
- Nema onoliko početaka i završetaka zavarivanja, koja su uvek kritična mesta.
To je sve!!!
Mane:
- Razvijaju velike količine jakih i otrovnih gasova pa se ne mogu koristiti u radionici, a ako se koriste mora se uložiti mnogo, mnogo novca u vrlo skup i jak sistem za usisavanje gasova. Morate se naći u blizini mesta zavarivanja da biste osetili taj užas zvani mešavina barijuma, stroncijuma, mangana, gvožđa, i svakojakih elemenata koje proizvođači čuvaju kao tajnu. A ako se još radi preko farbe ili već neke skrame...
- Apsolutno je nemoguće postići kontrolisani transfer metala. On je uvek krupnokapljičast sa mnogo prštanja. Nije neobično ako se kaže da se gubi čak i do 25% žice na rasprsnute kapljice.
- Ovo dovodi do toga da zavarivači moraju imati zaštitu u vidu odela, rukavica, maske, šljema, čizama... da bi se zaštitili od rastopljenih kapi koje lete na sve strane. Treba maltene biti hrabar i upustiti se u zavarivanje ovim žicama.
- Šljaka je u obliku skrame koja se teško skida, i najčešće se i ne skine potpuno. Pri zavarivanju u više slojeva, drastično se smanjuju mehaničke osobine. Ta šljaka/skrama negativno utiče i na naknadno farbanje i izaziva koroziju i ispod farbe tokom vremena.
- Uglavnom su namenjene za jedan prolaz, jer je hemija šava vrlo čudna (1-2% aluminijuma u čeliku?) a i zato što dolazi do uključaka šljake.
- Zbog svakojakih uključaka koji sprečavaju štetan uticaj vazduha, šljake itd, postoji i problem pri popravci lošeg šava.
- Problem je sa tankim limovima. Iako su reklamirane za auto limariju i hobi zavarivanje lakih konstrukcija, postoji velika opasnost od progorevanja osnovnog materijala zbog velikog unosa toplote.
- Veliki je unos toplote (luk je otvoren i konstantan) pa se mogu očekivati i velike deformacije radnog komada. Zato se na vreme treba spremiti za tzv zavarivanje na preskok, povratnim korakom itd...
- Vođenje pištolja je sporo,
- Postoji strahovito isijavanje toplote. Novo radno odelo tamno plave boje brzo postane maltene belo, naročito ako se radi sa prečnicima npr 2.4 mm i većim.
- Zavarivanje u nadglavnom položaju nije za kukavice. Kapljice rastopljenog metala i velike i male padaju po zavarivaču, po glavi, po ramenima, po stopalima-kao novogodišnji vatromet. Zato ne koristiti skupu samozaštitnu masku već običnu. Koristiti rukavice otprone na veliku toplotu. Razmisliti o nakačinjanju neke vrste štitnika (balčaka) na pištolj radi zaštite od strahovitog isijavanja toplote...
- Za pogon žice se koriste nareckani točkići koji ostavljaju otisak na žici. Kada takva nazubljena žica prolazi kroz vrelu meku diznu, lako je haba pa se ponekad dešava da se menja dizna na svakih sat vremena...
- Žicu potrošiti što pre kada se izvadi iz kutije i najlona kojim je omotana. Inače će zarđati po površini a u unutrašnjost će ući vlaga... Takva žica je neupotrebljiva...
- Penetracija je manja nego pri zavarivanju gasom štićenih punjenih žica.
Kako zavarivati ovim žicama:
- Vući pištolj, kao obloženu elektrodu sa uglom u odnosu na vertikalu oko 5-15°.
- Pištolj na – pol.
- Vođenje vertikalno uvis je teško. Zato se često koristi zavarivanje vertikalno nadole ali je tada penetracija mala
- Ako postoji drugi prolaz, dobro očistiti prethodni od šljake. Nema garancije za žilavost ovakvog šava, zbog velike količine svakojakih uključaka...
- Voditi računa o preporučenom prepustu žice i naponu! Samo ako se održavaju u dosta uskim granicama moguće je postići prihvatljivu operativnost zavarivanja.
- Dobro obrusiti mesto za masu. Dobar električni kontakt je od suštinske važnosti.
- Pripoje odraditi elektrodama kojima se šljaka lako skida.
- Pucne ukloniti nekim sekačima, ručno ili mehanički.
- Ne koristiti ih po kiši.
- Za prečnike 1.0 mm, 1.2 mm održavati prepust žice 16 mm +/- 3 mm, pa plus dužina luka. Mali prepust žice ne dozvoljava predgrevanje žice i formiranje zaštite što dovodi do poroznosti. Veliki prepust žice dovodi do pada struje i male penetracije ali i isparavanje zaštitnih elemenata.
- Dobro izabran napon daje malo prštanje. Paziti da ovde lep zvuk ne znači i minimalno prštanje. Veliki napon daje poroznost, a mali napon daje neuvarenu gusenicu (koja liči na konopac).
- Uvođenjem zaštitnog gasa se može poboljšati izgled šava, ali se sprečava vezivanje elemenata (Al, Ti, Zr...) iz žice sa azotom i O2 pa se dobija sastav šava sa nekontrolisanim sadržajem aluminijuma i drugih elemenata. Mehaničke osobine su tada ispod svakog nivoa.""
Parametre zavarivanja imam i mogu vam ih dati.
Ukoliko želite da koristite ove žice, mozete da dođete kod nas i probate ih i tako steknete uvid u to šta Vas čeka (imamo 1.0 mm, 1.2 mm, 1.6 mm).
ajd prvo pozdrav za zorana i . Kako vidim ti si ovde najstučniji za zavarivanje što je mnogo dobro za na s neuke ili priučene da ima neko da nam objasni neke stvari koje neznamo.Konkretno ja sam atestirani mig-mag i rel takođe i tig zavarivač ,ali nisam se sretao sa tim punjenim žicama ,a kako ih ti opisa i nemam neku želju i potrebu ali mi je drago što si mi ispunio jednu rupu u mojoj glavi tj .učiš čitav život i umreš glup.Ma taj aparast sa slike mi liči na neko amatersko kino čim nema euro djek za pištolj. Želio bi da te zamolim da se vratiš par komentara nazad da skontaš za šta je onaj prekidač na mom co2 aparatu imaš par slika pa vidi.
nisam nesto strucan u zavarivanju ali imam nekog amaterskog iskustva(sebi sto mogu,uradim,i sto trebam).jednom prilikom sam bio primoran da varim igle za balirku koje su od gusa.ustvari sve sam odlicno uradio,var i sve ostalo,ali me probudio bol u ocima,nisam mogao da otvorim kapke dva dana,mada sam koristi masku i sve kako treba.ili me zeznulo ono kada nekada skinem masku da vidim var ili gus treba variti sa tamnijim staklima.uglavnom ja sam bio slijep dva dana,kao sto neko rece kao da imas pijesak u ocima stom sto nisam ni kapke mogao otvoriti.vatio sam obicnim aparatom za varenje i gusanim elektrodama.
e pa masala to sto te je probudilo se u zargonu zove "varilacko slepilo ".inace se radi o nekoj vrsti zapaljenja ocnog zivca usled UV zracenja .
inace se javlja u pola noci i jako je bolno .ima par narodnih lekova koji su vrlo delotvorni .iseces krompir na kriske ,ohladis dobro u frizideru umotas u vlaznu krpu i stavis na oci za po sata si ko nov .ja zato uvek imam bar 2 krompira u frizderu uvek . i jos jedna stvar koja trenutno pomaze . u pitanju je 3% Borna kiselina .Bornu kiselinu ukapas u oko direx bar 5-6 kapi .boli ko da ti oci vade ali posle 5 min su ti oci ko nove .inace pomazu i bilo koje antibiotske masti ili kapi za oci ,ali je borna kiselina majka za oci .
P.S. nabavi automatsku zavarivacku masku i bice ti mnogo lakse
Jos jedno vrlo korisno sredstvo: JOGURT 
gogi wrote:
ajd prvo pozdrav za zorana i . Kako vidim ti si ovde najstučniji za zavarivanje što je mnogo dobro za na s neuke ili priučene da ima neko da nam objasni neke stvari koje neznamo.Konkretno ja sam atestirani mig-mag i rel takođe i tig zavarivač ,ali nisam se sretao sa tim punjenim žicama ,a kako ih ti opisa i nemam neku želju i potrebu ali mi je drago što si mi ispunio jednu rupu u mojoj glavi tj .učiš čitav život i umreš glup.Ma taj aparast sa slike mi liči na neko amatersko kino čim nema euro djek za pištolj. Želio bi da te zamolim da se vratiš par komentara nazad da skontaš za šta je onaj prekidač na mom co2 aparatu imaš par slika pa vidi.
Gogi, mislim da je taj prekidac za tzv "slope" tj nagib krive U (napon)- I (amperaza). Kada se radi sa velikim strujama (npr 26V i recimo 12 m/min brzina zice za debele limove recimo preko 4 mm), potrebno je da pad napona bude sto manji pa treba koristiti podeok za onu gornju krivu. Kada se rade jako tanki limovi, pad napona treba da bude veci da bi se sprecilo preveliko prstanje, pa recimo za limove debljine ispod i do jedan milimetar i male parametre zavarivanja, treba koristiti podeok za donju krivu a za neke medjuvrednosti podeok za srednju krivu. Ako se za deblje limove (2-4 mm) pri zavarivanju u "kratkom spoju" koristi podeok za donju ili srednju krivu struja "kratkog spoja" je mala i nema ni dobrog topljenja zice ni osnovnog materijala vec se nekako "var" gomila a sam luk je nestabilan uz prskanje. Ovo sto ti imas kao opciju za podesavanje, je kod vecine drugih aparata prosto nastelovano na jednu krivu ili se kod elektronskih aparata samo podesava. Ali vrednost starih aparata se upravo ogladala u karakteristici bas ove krive i prigusenjima. Trebao bi da ovladas podesavanjima brzine zice i napona, kao i prigusnicom u zavisnosti od debljine lima a onda da kombinujes sa ovim nagibom. Trenutno ne nalazim neke proste reci kojim bih ti do detalja objasnio sustinu ovog nagiba/pada napona, koji je povezan i sa ostalim strujnim "statickim i dinamickim karakteristikama" ali mozda jednom ako se upoznamo mogu usmeno da ti sve to objasnim.
A same samozastitne zice su fantasticne za rad napolju, na terenu, umesto oblozenih elektroda, ja ih rado koristim za specificne slucajeve. Na rudnicima, gradilistima i sl imaju svoj smisao. Npr, zamisli da odes u neki kamenolom da popravljas napuklu kasiku nekog utovarivaca/buldozera. Radeci sa zicama sto onim za tvrda navarivanja sto ovim za spajanja, radio bi recimo 3-4 puta brze (radio bi 2 dana umesto 6), a ne bi se bojao vetra, ne bi vukao 5-6 boca gasa preko pola Srbije, ne bi ih na ruke prenosio od kombija do mesta rada...
Ali licno mislim da nema smisla da se uvode u radionice. Ali opet kada potpunom laiku objasnis da ne treba da placa gas, da se cima po gradu da ode po bocu, da bocu pentra i vuce sa aparatom... itd nije cudo sto ovakvi aparati nalaze svoje kupce.
Ono sto ja svima koji zele da se bave zavarivanjem uvek predlazem je da uvek probaju i da se raspitaju pre nego ulete u kupovinu opreme za zavarivanje. Zavarivanje je stvarno skupa tehnologija, opasna je po zivot i zbog struje i zbog dimova i gasova, i nosi veliku odgovornost - zavareni deo moze da pukne i ubije nekoga ili ga povredi (zavarene felne, zubi testera, rezervoari goriva...) ... ali moze i da se prilicno zaradi ako se stvari rade pravilno!!!
hvala na savjetima za sljepilo,mada sam stavljao obloge i kapi(dexametazon),opet nije prestalo dok nije proslo dva dana.mada ,imao sam masku ali nekako me uhvatilo.nadam se da vise necu uspjeti tako da se zeznem ali ako se desi pokusacu sa vasim savjetima.
Par takvih dogadjaja nece ostetiti oci, ali vise njih hoce sigurno, pogotovo ake se desavaju u kratkim razmacima.
Pitanje za zoran_i koju masku preporučuje za ssm majstore.Znači za one koji ne rade puno, ne rade profesionalno a da se ipak zaštite na najbolji način posebno za MIG MAG jer treba tamnije staklo (mislim 11).Hvala unapred.
Prvo, evo jedne tabele za zatamnjenje za maske za zavarivanje koja je dobro prihvacena u svetu zavarivanja. Ovo je samo preporuka, a ko je mladji i bolje vidi moze koristiti tamnije a ko ima slabiji vid moze koristiti svetlije zatamnjenje.
http://rapidshare.com/files/213918488/Welding_Helmet_Shades.pdf
Za SSM pri MIG/MAG zavarivanju mogu da preporucim samozatamnjujuce maske a koje se prodaju u vecim hipermarketima i kostaju valjda od 6000 din, a naravno i one malo skuplje (varstroj, balder...). Izbegavao bih buvljake i sl... One sigurno nisu za profesionalce ali za SSM ce sigurno posluziti svrsi. Narocito SSM koji su nevicni poslu, imaju kratke "gusenice", rade sa tankim limom gde postoji opasnost od progorevanja lima..., treba da dobro vide gde pocinju i gde zavrsavaju sav. Ocekivano vreme trajanja ovih maski je 2-3 godine, i tada se mora baciti. Kome je ovo velika investicije neka koristi rucnu masku i neka menja stakla prema onoj tabeli
Za SSM koji koriste oblozenu elektrodu potpuno je dovoljna rucna maska sa recimo staklima 9 i 11 koje majstor sam menja.
Pretpostavljam da SSM ne rade TIG, a ako rade opet samozatramnjujuca maska.
Za profi majstore: maske optrel, speedglass, aep... ili sve one koje imaju optiku ovih malopre pomenutih a brendiraju sopstvenu kacigu...
Inace i EU i USA imaju stroge kriterijume (postoje bas standardi) za ove maske a ticu se prolaska ultraljubicastih i infracrvenih zraka kroz optiku i plasticnu kacigu, mogucnosti da slucajno covek sa maskom na licu udari u neki ostar predmet i staklo pukne i rasprsne se i delici mu udju u oci, itd itd.
Hvala na iscrpnom odgovoru.
Nekada sam pokušavao da se obučim i za ovaj posao. Mogu vam reći da sam imao uspeha. Znam da sam tada koristio elektrodu Jadran Finkord i da sa ovom elektrodom nije bilo problema. Bila je pogodna za rad nekoga ko varenje koristi za hobi potrebe. Neznam dali sada postoji neka adekvatna zamena za ovu vrstu elektrode.
baltezar danas postoji more eleketroda . boljih i losijih od Jadran-a
po mom misljenju i iskustvu Jadran elektrode su danas ispod svakog nivoa .
E sad u katalogu elektroda vise ne postoji oznaka Finkord (il ja ne umem naci )
ali u svakom slucaju neke preporuke su : Geka , Esab neke serije Elvaco ...
za SSM varijante
Tenzor
fala na savetu isprobaću ove koje si mi preporučio.
sve pohvale za "GEKU" ako uzmemo u obzir cenu i ono sta pruza .cista desetka.A sto se tice "ESAB"a to je mercedes medju elektrodama sa sve cenom.pozdrav.
Prije izvjesnog vremena sam nabavio 1kg elektroda "INE Super" 2mm...
Juce sam imao priliku da ih malo vise koristim, i prvi put sam (sa tanjim elektrodama) dobio tzv. "peeler". (za one koji neznaju na sta mislim, neka pogledaju sliku u prilogu)
Nazalost nisam imao foto aparat pri ruci, pa nisam uspio slikati (slika u prilogu je sa net-a)
Znaci sve preporuke za ove elektrode, lahko se pale, odlicne karakteristike zavara, idealne za SSM, a ujedno su i jeftinije od jesenickih Jadran S.
I da jos dodam da sam radio sa najmanjim einhellovim transformatorskim aparatom (max. 90A)
eeee, za ovo vec treba ruka.....
Iskreno, ne mogu se hvaliti da sam bas previse iskusan, ali nisam ni pocetnik...
tzv. "peeler" sam dobivao i prije, ali sa elektrodama 3,25mm, ovo je prvi put da to uspijem sa tanjom elektrodom
Da ruka kao kod snajperiste...ja to žmireći izpiliram... :hh
Mislim na ravnoj ploči,tj cijeloj,ali da spojim takvim varom
to malo teže,ustvari nikad i nisam uspjeo cijelom dužinom
da imam var,uvijek je to unakaženo i smiješno,al drži jbg... 
Sem toga ni ja nisam početnik,mislim jako davno sam napravio prvi var,ali đaba opet se ništa nije promijenilo, godinama isto, kao na početku nemam pojma,što je mom ocu neshvatljivo,i obično kaže kada ja pravim nekakav sto,kad sje*** elektrode,da bi on sa toliko elektroda
povario titanik... 8-O
Pozdrav svim forumašima
Ovom prilikom bih želeo da obavestim zainteresovane da smo započeli
kraći on line kurs o zavarivanju na sajtu
ovaj forum sam pratio ali se nisam do sada javljao jer sam bio na slicnom
o izradi CO2 aparata
i vetrenjače za struju
pa ne postižem sve
povremeno šaljemo e-novosti iz ovih oblasti ali samo registrovanim članovima,pa ako nekog zanimaju navedene teme može ovde da se prijavi
za prijem novosti.
pozdrav Ljuba
Ljubo, svaka cast na trudu!
A el ima nekog ovde da ima iskustva sa zavarivanjem aluminijuma , bilo kojom tehnikom, ja se sada spremam da uzmem MIG/MAG aparat , uzecu neki manji posto se aluminijum vari manjom strujom od celika ,
el zna neko mozda koliko kosta pistolj za varenje aluminijuma sto se mece mala spulna zice na njemu ??
pozdrav
Marko
pa evo ti oman par preporuka za pristojne pare
a ako oces nesto ozbiljnije ondak na pp
da nam ne kradu fore iz dogovora
pogledaj ove strane
http://www.wobyshop.com/KatalogProizvoda.aspx#{%22__s%22%3A{%22Start%22%3A%22klj%22}}
https://www.facebook.com/tenzor1/
https://tenzorisanje.wordpress.com/
https://www.youtube.com/channel/UCHEOtDmyQYSMVXVjjyVsWkw