Evo da pokusam da okacim neku sliku
Mala skola zavarivanja
Evo da pokusam da okacim neku sliku.To je masina o kojoj sam pisao pre neki dan.U kutiji na vrhu aparata postoji prekidac za pulsno zavarivanjepa me zanima da li je to pulsni aparat o kojima je pisano u ranijim postovima.Ne znam za sta sluzi prekidac i mali displej na na gornjoj strani pistolja.
Mirko,jel to ponovljaj,ako je nek je sa srećom,zverka nema šta.Ja koristim takve gorionike.
Bilo bi super ali nije.To je drugaru koji se bavi nekim drugim poslom poslao rodjak iz inostranstva kao neispravan[kaze da mu je crko trafo]tako su bar njemu rekli u firmi.Inace aparat je dobio za ''dz''.E sad treba da se vidi koliko bi kostala opravka i da vidim da li se isplati.
To je stvar koju treba popraviti,naravno da se isplati.
U svakom slucaju jedino se bojim da nije aparat novije generacije i da je popravka dosta skupa.Po njegovoj oznaci jaci je nego moj ULJANIK ali je dosta manjih gabarita a ima mnogo vise funkcija pa zbog toga mislim da je u pitanju neka elektronika.Ne bi ga oni koji su ga dali tek tako otpisali ali ko zna sve je moguce.Uzgred kazi mi sta znace one komande na gorioniku.Zamolio bih ing. Zorana da malo prokomentarise karakteristike aparata.
To ti je Mirko daljinska komanda na pištolju(voltaža i žica) mnogo korisna stvar, ali kao što si rekao ing.Stojanović će to bolje objasniti.
Posle mnogo nedoumica potpuno slucajno mi je ispao polovni Gorenje - Varex 160/180, zena mi tvrdi da njen muz nije mnogo radio sa njim - iskreno tako mi je i delovao, kabel za trofaznu nema utikac, 80 eura sam ga platio, jedino sto mi je neobicno je + klema nema onu stipaljku nego se zavrce pa kad se elektroda iskrivi ume malo teze da izadje, neznam da li je komplikovano staviti duze kablove i mozda zameniti tu klemau?
Nije problem staviti duze kablove, ali treba voditi racuna da duzi kablovi izazivaju pad napona na transformatoru.Ne stavlja proizvodjac proizvoljno duzinu kablova, a nosac elektrode se moze zameniti.
Imam isti takav i koristim ga jedino kad idem na teren.Kablovi su duzine odprilike 3m, na njemu ima prekidac za 220 i za 380 V.Rekao si da nemas kabl za trofaznu,pa napravi ga.Treba ti jedna monofazna uticnica, 30 do 40 cm kabla i jedan trofazni utikac. Stvar je utome da iz trofaznog utikaca dovedes 2 faze u monofaznu uticnicu .Podrazumeva se da na aparatu imas monofazni utikac. Naravno i prekidac u odgovarajuci polozaj za izabranu struju. Opet da se ogradim ovo jedino vazi ako iz aparata izlazi samo jedan kabl za napajanje. Sa aparatom sam prezadovoljan i nisi pogresio sto si ga uzeo jer ovaj moj je sprzio stotine elektroda 3.25 i jos super radi.Pokusacu da stavim slike.
Nisi me shvatio iz njega izlazi trofazni kabel ali nikad na njega nije stavljen utikac, jos jedna stvar me zanima, posto nemam napolju izvedenu trofaznu struju, koji kabel bi trebalo da kupim da napravim produzni trofazni?
Ako je aparat ovakav kao moj ( na slici ) i ako imas prekidac za 220 i 380 V onda je ili kod mene ili kod tebe kabl za napajanje izmenjen, posto sam ga i ja davno kupio polovnog pa ne znam kako je bilo na novom. Gorenje Varex 160/180 , pa to bi bilo 160 A na monofaznoj struji a 180 A na trofaznoj. A za kabl dovoljna ti je 3x2.5 , a od toga ces koristiti 2 zice.Za ovo nisam ja bas kopetentan da ti odgovorim ali ce se vec neko javiti od servisera koji ce to bolje pojasniti.
Počeo sam da varim, u startu sam imao problema sa prejakom strujom, sad sam to regulisao i mislim da varovi nisu previše loši (nadam se biće bolje), počeo sam da pravim radni sto, sa cevima od jednog i dva cola, dva za noge a ove od jednog za prečke u dnu, po vrhu ću staviti L-profile 5x5 i dasku 5cm.
Stvar koja me zanima prilikom spajanja kružnih cevi teško mogu da ih obradim da bude mali zazor kod vara, pa sam razmišljao da kupim neko malo tocilo, video sam ih po 30-tak eura, zanima me da li bi to bilo dobro rešenje jer i inače kad isečem cevi dešava se da su mi rezovi po malo ukoso pa i njih da obradim.
Ja posedujem Varstroj 135/145 A Došao je sa 2 priključna kabla na jednom je utikačza monofazni priključak a na drugom žice. Za priključenje na 380 V treba na kablu sa žicama spojiti trofazni utikač. Plava i crna na viljušku a žuto zelena na uzemljenje prema oznakama na utikaču.
@ nikola VUK da ne bi isli u of pogledaj http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/uradi-sam/bravarija/rezanje-...
Poštovanje svim korisnicima ovog foruma!
Dugo vremena posjećujem ovaj sajt,ali sam se tek odnedavno registrovao.Inače sam TIG varioc skoro 5 godina,ali se razumijem sloidno u Mig-Magi REL varenje
Imam par pitanja za gospodina Zorana i sve ostale....
Elem,rijec je o tankostijenskim bijelim cijevima od 2mm.
Da li je bolje da se rola (pertla) ili da se ide samo pravo kada se vari (na oba nacina provar je dobar) i koja je razlika izmedju zlatno zutog i sivog provara?
Ovo me interesuje jer sam sa kolegama usao u duboku raspravu,a nisam bas kompetentan da dam odgovor 
)))
"Rolanje protiv pravog vodjenja" TIG brenera je neprestano tema i na inostranim zavarivackim forumima. Jer:
- negde instruktori ne priznaju vestinu TIG zavarivaca ako ne zna da rola, iako pravolinijskim vodjenjem prolazi test, Jer rolanjem se postize vizuelno lepsi sav.
- Negde je rolanje, iz nekog razloga, zabranjeno, najcesce jer "rolasi" jure, rade vrlo brzo, pa im se omakne neuvarivanje ivica, Kod pravog vodjenja se radi sporije ali je recimo zagarantovan uspesan provar, iako mozda estetski nije savrsen
- negde je svejedno kako se radi, samo da zavar prodje ispitivanje.
Kada su cevi od nerdjajuceg celika u pitanju, najcesce se radi rolanje, pa tako i mi radimo.
Razlika izmedju zlatnog i sivog provara:
- Radi se o oxidacionom obojenju, tj hrom je reagovao sa kiseonikom iz okoline na visokim temperaturama, pa je povrsina umesto providne dobila neku boju. Zlatno moze da prodje, ali sivo ne. Sivo znaci da je radjeno sa prevelikom strujom mozda plus i u prevelikoj koncentraciji kiseonika u okolini. Resenje je naravno poboljsati formiranje, a sa druge strane, raditi sa dovoljnom i preporucenom amperazom a ne da svako odvrne kako on hoce.
Zahvaljujem se puno na odgovoru.Zaboravio sam napomenuti da kolege tvrde da boja provara zavisi iskljucivo od formira (da li se uduvava formir gas ili argon).
Dok su mene učili da to zavisi od protoka gasa i od amperaže.Zna se desiti takodje da, ako je var crn unutra,nije dobar i da se mora sjeći. (prevelik protok formira)Prije polo godine radio sam sa jednim kolegom koji je pre toga išao na neku probu u hemijsku industriju.Da napomenem da dječko jako lijepo vari sa jakom strujom i rola naravno.Medjutim nije prosao jer su mu svi varovi bili sivi,a on nije znao kako da napravi zlatno žuti.
Smisao zastitnog gasa (bilo argona bilo formir gas (N2+H2)) je da istisne kiseonik iz okruzenja. Da li je imao onaj uredjaj za merenje koncentracije O2? Pre ce biti da je problem do nedovoljnog uklanjanja kiseonika nego do protoka zastitnog gasa.
Mozda ce ti zvucati zlurado, ali mi je drago da "zavarivac koji voli da radi sa jakom amperazom" nije prosao. Jer ocigledno ima "dobru i mirnu" ruku ali nema znanje. Bez znanja nema ozbiljnog zavarivanja. A meni nije jasno da neko nece da nauci nesto iz svoje struke. Iz meni nepoznatih razloga retko koji zavarivac zeli da stekne znanje i da problem resava znanjem a ne vestinom. A takav, znanje+vestina+iskustvo+ozbiljnost vredi po meni recimo 10 puta vise od obicnog zavarivaca koji ima samo dobru ruku i nista vise...
Na tvom kolegi je da li ce stvarno postati sampion ili ce mu se diviti neznalice a on padati na testovima kod ozbiljnih projekata.
Nije imao uredjaj..
Većinom se pradi po principu "osnovna pravila formiranja i osjećaj"
Otprilike recimo na cijev DN 100 od 6m se pojaca na 10l protok i saceka se 10 min.Na DN 200 pojača se protok na 20l i sačeka 10 minTako srazmjernoJa lično volim da radim sa jakom strujom i rolam ako mi to uslovi dozvoljavaju,pa pravim malo veće pauze da ne bih oštetio kolege i nabijao normu.Mada ako se radi za prehrambenu industriju uopšte ne rolam...smanjim struju,idem pravo i kap po kap.
To je lično moj način i za sada jako dobro uspjeva...
Dok na crnim cijevima ili nekim drugim legurama koje se pregrijavaju rolam samo popunu ako je debela stijenka jer udaram jak korijen,pa mogu da pojačam struju.
Prvovar nikada ne rolam i do sada sam se mnogo puta uvjerio da varioci koji rolaju sve ne prolaze baš sjajno ma montaži (ima izuzetaka,ali veoma mali br)
Ja sam polagao kurs u Djuri-Djakovic u HR i njihova filozofija je bila da se ne smijemo učiti na kursu da rolamo.Majstor nam je tada objasnio da bilo koji varioc koji uvijek rola ne može biti dobar kao onaj što ne rola.Jer taj koji pertla nikada ne može da uradi u plusu nadglavni deo provara kao vi koji radite lijevo-desno i sa normalnom strujom...
Trebao bih zavariti vidia pločicu za nelegirani ugljenični čelik...postupak zavarivanja je Tig. Koju žicu da koristim kao topitelja... Zna li neko?
Hvala
Koliko ja znam to se radi tvrdim lemljenjem, a ne TIG-om.
Postoji bas za to namenjen lem sa velikim procentom srebra i to u oblicima zica+topitelj, oblozena zica, umuckana pasta koja se sastoji od mesavine lema i topitelja i sendvic folija+topitelj... Kada se koristi zica+topitelj ili oblozena zica za najbolje rezultate se koristi jos i mali trik jer "vidia" plocica ima jedan koeficijent sirenja i skupljanja pri izlaganju temperaturi a obican celik drasticno drukciji pa 'oce da spoj pukne zbog tog bimetalnog problema pri visokim temperaturama...
Inace ne razumem pitanje "...koju zicu da koristim kao topitelj". Zica je zica, a topitelj je topitelj (u obliku praha ili paste ili obloge na zici. Npr. najpoznatiji topitelj kod nas je borax i koristi se za sva moguca lemljenja iako naravno nije namenjen za sve...)...
Ja sam gotovo siguran da se vidia ( Wolfram Karbid Kobalt) materijal ne moze zavariti kao ni svi ostali sinter materijali , tu jedino vredi tvrdo lemljenje , dal oblozenom zicom , dal kombinacijom mesing +borax ili nekim "srebrnim lemom "
Dobri ljudi pročitah sve ali nigde nevideh marku aparata za preporuku,kupio bih neki aparat do 8-9000 čisto za sam svoj majstor,ništa profi,da imam da zavarim kada mi nešto zatreba na placu ne da jurim okolo.
Nešo,očigledno da aparat po toj ceni i nije za neku preporuku...
Interesuje me vaše mišljenje o sledećem aparatu
Womax - Aparat za elektrolučno zavarivanje W-SG 200
- Napon: 230 V - 50 Hz - Jačina: 80-200 A - Prečnici elektrode: Ø2 - Ø5 mm - Težina: 21 kg - Dimenzije: 415x250x370mm
Cena/ 9.330,00/
Zato je i jeftin, jer je male težne.Kvalitetni aparati za zavarivanje imaju veću težinu jer je trafo daleko kvalitetniji.Ne računam nove čoperske aparate koji rade na sasvim drugom principu i ne mogu se kupiti za 9000 dinara, već bar za trostruko veću cenu.Moj savet je zaboravi na te kineske aparate, kupi domaći Atom i da imaš pravi aparat za zavarivanje, nove tehnologije, koji će te sigurno služiti dugo dugo.
imas naci za te pare i mozda malo vise koju hiljadu polovan stari recimo elektroda zagreb ili RUL Leskovac pa i na kraju Varex(samo 145/185 ili 165/200 i ako su aluminijum namotaji dobri su) ili Rade Koncar(ali bakarni sa tri uboda gde su masa i kleste) ali starije verzije koji su duplo bolji od ovih sada Womax, Matrix, Einhel itd.. Ako uzmes ovaj ili slican onda da ti odmah podelim vizit kartu za eventualni servis 
.Pozdrav
Uzeo sam aparat Fronius 250 o kojem sam ranije pisao . Zadovoljan sam posto sam i prvi put zavarivao ovim postupkom a da podsetim da dugo godina zavarujem REL .Neke stvari sam skontao a neke ne.Zanima me zasto sluzi ovaj drugi izlaz B , na A mi je stipaljka,onda struja se steluje ovim grebenastim prekidacem na slici od 1 do 18, namestio sam na 15 a ispod toga se vide oznake 6 B za zicu 1,2 ;za 1.....kakve su to oznake ? Takodje me zanima za sta sluzi prekidac PULLMIG BRENNER - NORMAL BRENNER ? Ja sam ga namestio na normal i dobro radi.Mnogo pitanja al ako moze da se odgovori HVALA !
Za tvoje namene, svaki je dobar pa i onaj hobi trafo... U zdravlju da te sluzi!