AUUUUU
Ni manje ni vise nego odma lagana pitanja .
Za opstu upotrebu tj rutilne elektrode ja licno korsitim GEKA elektrode i prezadovoljan sam njima .
Raonici plugova umeju da se pretvore u nocnu moru za zavarivanje , pogotovo ako su manganski i samoostreci . Uglavnom za raonike se koriste tzv tvrde formacije za navarivanje .
Za zavarivanje visokolegiranih celika uglavnom bazicne elktrode .
I opet da se ogradim sve sto sam napisao je informativnog karaktera , a ne tacan opis radova i tehnologije zavarivanja .
Evo ima nesto o elektrodama i navarivanju i reparaturnom zavarivanju i elektrodama OVDE
Nazalost za mnoge postupke Rel zavarivanja ogranicen si aparatom
A gibanj i visoka temperatura :nono :nono ako treba da bude opet gibanj
Mala skola zavarivanja
Izivnjavam vam se sad ukapiro sta poenta sa gibnjom
Treba da se spoje komad gvozdja sa parecetom gibnja a da sve to zajedno bude raonik . To jest hoces da pravis raonik .
Pa tu sad opet na onom linku iz prethodnog posta mozes videti sta bi ti najvise odgovaralo , a recimo za tebe bi izbor bio neka rutilna elektroda
Elektroda za zavarivanje crnog celika sa opruznim celikom (gibnjem) kosta recimo oko 3000 din/kg+PDV i moze se kupiti i na komad. Ta ista je takodje za spajanje crnog sa prohromskim celikom.
Inace je rutilna i moze se bez ikakvih problema koristiti na AC aparatima. Ili DC+ jos bolje ako neko ima takav aparat..
Poceo sam da varim od svoje 12 god. Od svoje 20 ne ispustam aparat iz ruku, a sada imam 35, te stoga mogu da kazem da imam veliko iskustvo kao varioc.Zavrsio sam srednju masinsku skolu pa me je sramota to sto ne znam odgovore na vec pomenuta pitanja.Zorane ove elektrode su dosta skupe ali dobro to me je i interesovalo. Ja iskreno da vam kazem prethodno zareni gibanj sa obicnim gvozdjem varim sa 3.25 mm RUTILEN 2000 s ( jesenice zuta) . evo na slici, i mogu vam reci u praksi se pokazalo ok. Dosta je jeftinija ( 1100 din. 5 kg). Tenzore a zasto je problem manganski raonik variti.Ja sam za sve varove u poljoprivrednoj mehanizaciji koristio vec pomenute elektrode ( osim gusa) i odradjivalo je posao bez reklamacija.Ne kazem da je izbor elektrode pravi i zato sam se obratio vama
Nemas cega da se stidis, ja sam zavrsio masinski fakultet, pa me tu nisu nista naucili o zavarivanju... a ako ti zavarujes sve zivo obicnom rutilnom elektordom a nemas reklamacija, onda je takodje zasad sve u redu...
Kada mi radimo nesto slicno, ja ne smem da koristim obicnu rutilnu elektrodu.
Problem je sto to ne moze da bude dobar izbor, jer postoje mnoge opasnosti. Prvo, opruzni celik je pun ugljenika. kada se pomesa metal elektrode i opruznog celika, taj zavar ce imati puno ugljenika koji dolazi iz gibnja... posto se zavar brzo hladi nastaje zakaljena struktura, koja je krta, osetljiva na "zarez" tj koncentraciju napona itd... Dalje u toj rutilnoj elektrodi ima puno vodonika. Vodonik u zakaljivoj strukturi lako dovodi do tzv hladnih prslina...
Zato se kod slicnih zavarivanja, da bi se izbegli problemi koriste predgrevanja, drzanje na nekoj temperaturi tokom zavarivanja, naknadno odzarivanje (ili potpuno suprotno, sto je manji unos toplote), suse se elektrode u peci i tobolcu, koriste se samo bazicne elektrode ili rutilne na koje vodonik ne utice, na kraju se meri tvrdoca koja mora da bude manja od 350HV i ultrazvukom se traze pore, prsline, zaostala sljaka... Ako je tvrdoca veca od 350HV ili se nadju greske van dozvoljenih, onda se zavareni spoj odbija...
Konkretno kod raonika, sam opruzni celik nije otporan na habanje a pogotovo nije kada ga odzaris. Od mene 3-4 firme uzimaju elektrode i punjene zice za tvrdo navarivanje. Oni koriste obican celik a onda na ostricu nanose tvrdi sloj otporan na habanje...
Medjutim ako je tebi dobro ovako, onda nema razloga da menjas do daljneg...
Evo da dopunim malo odgovor , onako majstorski receno , ukoliko recimo hoces da zavaris repataruno manganski samoostereci raoinik , pa jos rutilnom elektrodom to ce biti zavareno tu se slazem , ali ce to daleko biti od prvobitnog kvaliteta tog raonika . E sad ako je sto bi se reklo musterija zadovljna onda je i to u redu . Ali je sama ide ja postupka reparacaije takva da se tim postupkom dobiju prvobitne karakteristike , a ako je moguce i bolje .
Kao sto je Zoran vec napomenuo kod reparaturnog zavarivanja i navarivanja postoje i prpremne radnje kao sto su susenje elktroda , predgrevanje predmeta ....
Evo malo i slika da ilustrujemo pricu .
Na prvoj slici je stabilni deo kuke sa mostnog krana nosivosti 600 T . Zbog zamora materijala doslo je do pojave pukotina a kasnije i do tecenja materijala , nova kuka je bila jako komplikovano resenje , pa se pristupilo reparaturnom zavarivanju iste
Na drugoj slici je susac elektroda od 5 kg , zvan furuna
Hvala vam na ovako iscrpnim odgovorima sto sam i ocekivao od vas dvojice. E sad kad zavrsim sa varenjem raonika kod 1 od njih 100 desi se da pukne pored vara do gibnja.To se desava neposredno po zavrsetku varenja.Ako tada ne pukne posle nikad nije ni pucalo , to znam jer ti isti raonici dolaze meni kad se potrose na dalju obradu.Kod nas zanatlija se koriste jeftinije elektrode, a kad bi nesto cvrsci var trebao onda sve kolege koje znam koriste MAG postupak i to iskljucivo u kratkom spoju ili krupnokapljicast.Niko od njih koliko je meni poznato ne koristi zavarivanje u spreju ( verovatno ljudi i ne znaju vec su samouki kao i ja). Ja sam se sada malo i edukovao zahvaljujuci ovom forumu ( procitao sam sve stranice ) i u skorije vreme bi kupio jedan profi MIG/MAG aparat.
Iskren da budem moja preporuka bi ti bila da nabavis neki ozbiljniji inverter , umesto MIG-MAG aparata .
Pa sa inverterom opet elektrode
Da ali je to sasvim druga prica u odnosu na obican aparat a pride imas i TIG
E ovo je bilo bas ono sto i mene interesuje,jedino bih dopunio pitanjem da li bi bilo bolje da se vari bazicnim lektrodama npr.ESAB 7018 [ako su to bazicne] nego obicnim rutilnim.Normalno u pitanju je obican rel. aparat od 250A.I jos jedno pitanje,ako se vrsi predgrevanje da li moze ''odokativno''npr.do nemagneticnosti ili ne.
Nisam siguran u koju grupu spadaju ove elektrode , mada bih po katalogu rekao da spadju u grupu sa povecanim iskoristenjem , a prave performanse mislim da ne moze dobiti sa obicnim aparatom , pre svega zbog potrebe da previse dizes amperazu .
Sto se grejanja tice to je vec vezano za debljinu i vrstu materijla , tesko je reci nesto kao recept
Pa meni TIG i ne treba, posto ne znam sta dobijam tim aparatom sem mogucnosti da varim i sa bazicnim elektrodama on zasad nije u planu.MIG-MAG aparatom cu brze variti, a sto se tice elektrode ESAB 7018 ima je u mom ( u stvari esabovom) katalogu . U pitanju je klasicna bazicna elektroda sa sirokim poljem primene i oblogom sa smanjenom apsorpcijom vlage, sto je cini vrlo upotrebljivom kod zahtevnih spojeva, pre svega u proizvodnji celicnih konstrukcija vece napregnutosti, brodogradnji, vagonogradnji. Veliki depozit i brzina rada u polozaju vertikalno-gore.Garantovana udarna zilavost na niskim temperaturama. DC+(-) C 0,06 ; SI 0,5 ; Mn 1,1
Ma ok nemam nista protiv da nabavis aparat koji ti treba , daleko od toga .
Samo tek ako krenes da radis reparaturna zavarivanja MIG-MAG tek su tu troskovi jer se zica prodaje na koturove , a elektrode uvek imas na komad , pa ti treba bar tri vrste gasa ...
MIG-MAG cu sigurno kupiti, a ja imam 2 rel AC profi aparata. Dosta su stari al su mrcine, pa u jedan mogu da dogradim diode ili vec sta pa da koristim i bazicne elektrode
Ma jasta
metalac wrote:
MIG-MAG cu sigurno kupiti...
Ako smem da predlozim, samo preko 250 A...
Ono sto si pricao, zavarivanje u kratkom spoju je dobro do 3-4 mm debljine, preko mora sprej ako hoces da bude sve perfektno...
Da hocu da bude sve perfektno, jer i svi moji varovi REL aparatom su da budem skroman dobri. A nasao sam 1 MIG-MAG aparat polovan marke FRONIUS i cini mi se bas 250 A ( cenu jos ne znam).Uskoro cu otici kod kolege i slikacu ga.A kako vidim on je na samoj granici i da mi treba jaci. Nista zasad dok ne proverim.
Dok ne slikam froni
usa evo slika od moja 2 REL AC aparata, i pitanje : koji je najbolje nadograditi za DC ( za bazicne elektrode) ?
Neki MIG-MAG invertori imaju prikljucke za REL, tako da ako kupis takav, ne treba da dodajes nista na te stare REL aparate...
Iskreno, ipak su tvoji aparati koje toliko cenis i volis- prosto zastareli i prevazidjeni... Sa invertorima, pitanje ovaj lepse vari i slicno ne postoji. Uglavnom svi lepo rade, lako pale elektrodu, teski svega 5-6 kg pri nekih 140-150 A... Ostaje samo da su neki pouzdaniji od drugih i da li imaju korektan servis u Srbiji...
Pozdrav svima na forumu naručito " glavnom "uredniku Tenzoru. Silom prilike i ja udarim po koji var pa me je zainteresovala ova tema,sve pohvale uredniku i Zoranu na stručnim savetima. Vidim da Metalac ima želju i potrebu za radom sa bazičnom elektrodom,smatram da su njegovi aparati adekvatni za bazičnu elektrodu potrebno je samo da okrene polove odnosno da mu pištolj bude na + polu a masa na - polu i da će sve funkcionisati. Metalac probaj pa javi kakav je učinak.
Bokija kod mojih aparata je izlazna struja naizmenicna , a za bazicne elektrode je potrebna jednosmerna struja .
Ka sto si sam napisao u onom postu gde si pitao , postoje i " bazicna univerzalna AC/DC" elektroda
Jeste, nisam ni registrovao sta sam prepisivao iz kataloga. Video sam kamaru elektroda raznih kombinacija i po sistemu kopy-paste pa postavih pitanje.
Evo slika Froniusa o kojem sam govorio. Izgleda da je on slab za mene ( 250 A) za zavarivanje u spreju i uopste za deblje materijale od crnog celika. Bio sam pre neki dan kod kolege u Vojvodini koji ima MIG-MAG aparat marke Miler 350 A. Na njemu je imao ampermetar i bas dok je vario crni celik od 12 mm video sam da je skala na 250 A. Iz toga sam zaklucio da bi ovaj Fronius morao da radi na maksimalnoj amperazi da bi zadovoljio moje potrebe.
Vec dugo niko nista ne komentarise o ovom aparatu.Da li vredi cemu i koja je njegova realna cena ?
Jako je nezgodno komentarisati polovnu stvar , a ne probati istu .
Fronius kao proizvodjac spada u sam svetski vrh , a cene su danas vrlo diskutabilna stvar . A sto je najgore ne znamo ni pocetnu cenu za taj aparat .
Ne znam ni ja posto prodavac jos nije odredio cenu . Nego nesto mi nije jasno : zasto je kod MIG-MAG postupka potrebna veca struja (A) nego kod REL. Naveo sam primer u jednom od prethodnih postova gde je kolega zavarivao sa zicom od 1mm a na aparatu ima ampermetar koji je u tom trenutku pokazivao 250 A, a kod REL ja zavarujem sa elektrodom 3,25 mm sa 90 do 135 A.
Zbog toga sto moze, a ne zato sto je potrebna... pa ti izaberi kako ti treba i kako zelis!
Pri 250 A, rezultat je daleko veca stopa topljenja (kg/h) i penetracija, a nemas gubljenje vremena na promenu elektrode, na ciscenje sljake, a lakse je nauciti, jednom reci daleko superiornije i cesto jeftinije pre svega u radionickim uslovima...
Inace moze zica 1.0 mm da radi i na malim amperazama, recimo od 40-50A, ako aparat ima dobru prigusnicu...
O tome je puno pisano ovde, za tanke materijale se zicom 1.0 radi u kratkom spoju, sa cistim co2 ili Ar+18%co2, na malim amperazama, a za deblje materijale u spreju, u mesavini, na velikim amperazama...
E sad mi je vec jasnije.Koju mi vi preporucujete elektrodu za zavarivanje obicnog crnog gvozdja za gibanj ( za raonik pluga) koji je prethodno zaren, a koju za visokolegirane celike