300 € 3 godine garancije .
Mala skola zavarivanja
kad povecam protok gasa onda kao da mi aparat oslabi i desava se da tek onda nikako ne razliva vec samo slaze na kamaru.. u pitanju je cist co2 gas.(e sad koliko cist, to ni milicija ne zna, punjena boca u vatrospremu na kumodrazu)
sa manjom kolicinom gasa bolje razliva ali se prave oni kao mjehurici u varu kao kad se radi bez gasa.
probacu jos malod a se igram, pa vidjecemo sta ce da iznjedre igrarije, mada probao sam sve moguce nacine i isto se desava, cuje se onaj fini zvuk kvalitetnog varenja, ali nemam edekat koji bi trebalo...
ima li neko informacije za kondenzator i dodatne diode, cemu to sluzi, i sta bi dobio/izgubio ugradnjom istih
HVALA
Možda prevelika količina CO2 hladi var i smeta razlivanju vara.
u slučaju VAREX i sličnih jeftinih uređaja su proizvodjači zbog smanjivanja cene maksinalno smanjili jačinu grec ispravljača pa se često dešava da grec crkne. Obzirom da na hladnjacima ima mesta dodaju se diode radi pojačanja struje greca zarad veće pogonske sigurnosti.
kondenzator u kolu za varenje služi da podigne efektivnu vrednost napona praznog hoda sto pomaže pri stvaranju električnog luka pri prilasku žice na masu, kasnije u toku vara nema uticaja
Pozdrav D.
poz narode.interesuje me da li mozda neko zna za neku firmu koja trazi masinbravare(varioce elek.i co2).veoma sam ambiciozan i po mogucnosti bih hteo ako ima uslova u tu firmu da idem u skolu za argon zavarivanje
Probaj u firmu GOSA Smederevska palanka , tamo imaju obuke za zavarivanje
pozdrav
Ovih dana cu da rasturim aparat, malo mi sad komplikovano posto sam mu uradio nadogradnju, i nosivo postolje, ali vidjecu da ugradim jos 4 diode, pa da vidim da li se sta mijenja.
Uradio sam mu ja dodatni usmjerivac i ventilator za hladnjenje greca, i povecacu i hladnjake posto imam nekih komada aluminijuma od nekih drugih hladnjaka, pa cu pratiti sta se desava.
Moguce je i da je do napona, posto mi je u naselju napon dosta nestabilan i slab, pogotovo sad kad je krenulo grijanje.
vidjecu jos malo da se igram podesavanjima parametara, pa da jednom izvucem to max razlivanje kako bi i trebalod a bude
Mislim da neznas da ustimujes odnos zice, gasa i napona , ako nikako nemozes to da ustimujes onda je problem u aparatu , probaj da zamenis diodni most
pozdrav
Mislim da je bolje rešenje poseta nekom od servisa, a ovde na forumu ima članova koji se time bave.Tako da će biti pomoć stručna i blagovremena, bar se nadam da je tako.
Ma sto se tice same elektronike i strukture aparata, sve sam testirao, i sve radi, ima na drgom forumu bas tema o ovom aparatu, od kad sam ga dobio na probu sta je sve prosao i kakve sam zahvate radio na njemu.
mnogo je tu bilo premostavanja koja sam sredio i osposobio da sve radi.
diode su sve ispravne, samo sto nisam nasao nikakvu oznaku na njima pa ne znam kakve da uzmem da pojacam sa jos 4 komada.
Da je problem slaba struja ili nesto slicno da on pucketa dok radi i tako to znao bi odprilikek gde da trazim crva, ali ovako mislim da je samo problem stelovanja parametara. postavio sam i voltmetar analogni i sad cu malo da pokusavam razlicite varijante da vidim sta i kako felcera.
juce sam recimo uspio aparatom da progorim disk od golfa, doduse stari., sto ce reci da je njemu sa strujom sve ok, samo to razlivanje da pohvatam kako da izvedem. mada sada kad sam malo bolje postudirao ovu obimnu temu vidim da je to podesavanje u stvari i sustina problema kod svakog.
i moze li neka slika ili nacrt sobe za tackasto ili ti punkt varenje sa co2, posto to nisam uspio nigdje da vidim kako izgleda.
i gdje se moze nabaviti, pozajmiti ili kako napraviti protokomjer za mjerenje protoka co2 gasa, imam na manometru kao neki pokazivac kolicine gasa ali on je baziran na izlaznom pritisku, pa mi nesto i nije relevantan pokazatelj.
HVALA
Protokomer gasa se kupuje, i on kosta oko 50 eura dobar , a ima i oni sto mere sa kuglicom i oni su nesto jeftiniji
pozdrav
E sada jedno pitanje za g-dina ing. Zorana.Interesuje me kako se izvodi zavarivanje pod vodom tj. u vodi,kakvi su aparati i ostalo.Da li bi mogao obican trafo aparat da zavaruje u vodi.
Nisam se uopste bavio tom vrstom zavarivanja, ali znam nesto uopsteno:
- Nikako se ne sme koristiti AC izvor struje (trafo) jer postoji velika opasnost od elektrosoka koji mozda ne ubija ali zato blokira misice, pa postoji opasnost da se ronioc ne moze da izbegne da se nadje izmedju mase i elektrode sto moze biti jako opasno.
- Dalje + perioda kod AC struje izaziva elektrolizu tj erodiranje metalnih delova na kljestima.
- Zato se koristi samo izvor jednosmerne struje na - polu.
- Koriste se posebna izolovana kljesta,
- Koriste se elektrode u klasi obicnih, ali sa nepropusnom oblogom, kao i oblogom koja se sporije topi nego zica, da bi se napravio stub u kome nema vode.
- Aparat mora biti na suvom, a preporucuje se upotreba aparata sa nizim naponom otvorenog kola nego kod normalnih aparata. Mislim da je to cak samo 30 V. Npr danasnji REL invertori imaju oko 80V i vise...
- kablovi su dugi, aparat mora biti preko 300A, mora postojati prekidac koji potpuno iskljucuje strujno kolo...
- Zavarivanje se izvodi tako da se prvo ronioc obuci da bude bezbedan, zatim mora imati odgovarajuce odelo i rukavice, a ostalo kao i obicno zavarivanje. Postoje i problemi samog spoja a to je zbog vode, vrlo brzo hladjenje i time kaljenje ili porast zrna tj degradacija mikrostrukture materijala. Sa druge strane postoji i problem zbog vodonika koji ulazi u spoj...
- U svakom slucaju ovo je prica za sebe a licno nikad nisam bio ukljucen u ovu pricu...
Dok se Zoran ne javi
Evo malo opstih podataka
Pdovodna zavarivanja su jedna oblast koja vrlo specificna i same tehnike i oprema su vrlo skupe a samim tim i nedostupne velikoj vecini ljudi .
Osnovna podela bi se mogla izvesti na dva postupka
Suvo podvodno zavarivanje
Mokro podvodno zavarivanje
U danasnje vreme kao najoperatvnija i najprimenjenija tehnika se primenjuje mokro zavarivanje . Posto je tema presiroka ogranicicu se samo na opis opreme za zavarivanje . Uglavnom se koriste aparati REL tipa sa jednosmernim naponima . Aprati su preko 300 A snage kablovi su deblji i bolje izolovani , a sama gradja aparata mora biti takva da kompenzuje sve te probleme a napon praznog hoda mora biti sto nizi zbog strujnih udara . Elktrode koje se koriste su debelo oblozene i specijalno namene za podvodne radove . Pored toga sam ronioc zavrivac ima na sebi specijalnu opremu koja ga stiti od udara struje . Pored svih ogranicavajucih faktora ovog postupka zavarivanja postoje i druga ogranicenja , kao sto su vreme boravka zavrivaca -ronioca pod vodom , problemi ekstremnog zamora kod zavarivaca-ronioca , kao i svi ostali faktori koji inace ronilastvo cine ekstremnim i opasnim sportom . Najvece dubine zavarivanja su do 50 m .
Postupak suvog podvodnog zavarivanja je tek posebna prica i zahteva veliko angazovanje ljudi i opreme . Kod ovog postupka su dubine zarona vece .
U velikoj primeni su raznorazni roboti i automatizovani postupci zavarivanja TIG i MAG postupaka kod cevovoda i slicnih postrojenja .
Knjiga "Zavarivanje i termicka obrada" od Džafera Kudumovica, pogodna za studente mašinstva i srednjoškolce mašinske struke...
http://rapidshare.com/files/208210151/Zavarivanje_i_termi__269_ka_obrada...
zna li neko nesto o aparatu orion mig 250 pro.
Interesuje me da li je neko imao iskustva sa aparatima ROTOR iz sente, ima njihov tig AC/DC 250A na prodaju, pa me zanima da li je neko radio sa ovim aparatima, kako su se pokazali, i da li mogu da vare aluminijum i sl,
prvenstveno mi treba aparat za precizno varenje oko automobila, izrada custom detalja, nosaca spojera i sl,vecinom vezano za prohrom i aluminijum, varejne tankih limova, recimo volana i sl, pa me zanima da li ovaj aparat to moze da odradi, i kakvog je kvaliteta, kao i informacija ukoliko neko zna koliko mogu da kostaju polovni aparati ove namjene.
Zdravo svima. Pravim razne čelične konstrukcije, od kartinga do poljoprivredih mašina. Imam mig aparat roto senta 380A i jednu ovu mrcinu http://postimage.org/image/f9163an8/ od 370A 72V
Sa migom sam imao problema oko stabilnosti brzine žice, to sam rešio izbacivanjem regulacije trafoa u primaru i umesto njega ubacio sam modifikovano pc napajanja.. (električar sam).
Trenutno mi je problem upravo ovaj rel. Želim njime raditi tvrdo navarivanje elektrodama edur 600 i sl. E sad, ja sam njemu ugradio grec odgovarajuće snage ali to ne radi kako treba. Napon praznog hoda je 72V i negde sam pročitao da je to previše. Drugo, grec je običan grec jer trafo ima samo jedan izvod. Prema onome što sam pročitao, treba mi trostubni trafo sa dvostranim izlazom i šest dioda kako bi imao sinusoidu napona koji ne pada do nule.
Pokušaću da napravim srednji izvod, spojim šest dioda a napon će tada iznositi 36V praznog hoda. Dakle, imaći bolji oblik napona i napon će biti niži.
Barem mislim da bi se napon prepolovio, moram pogledati šemu. Da li bi to onda moglo raditi?
Vari on sad bazičnim elektrodama ali dosta teško. Ovim za tvrdo navarivanje ne radi nikako. Samo lepi. Glupo mi je da sa 370A trafoom i diodama od 400A dobro vari samo rutilnu (i 5mm rutilnu, od 6mm mi lete osigurači 
)
I još jedno podpitanje. O čemu se radi kod ispravljanja struje kada se spaja tri diode i tri tiristora? O kojem tipu tiristora se radi i kakva im je uloga? Predpostavljam da je neka regulacija..
@BOSSKE
moj kolega je imao tig ROTOR 250AC/DC,za aluminijum se nije bas proslavio,ali je za prohrom bio dobar,pa je posle kupio staru Iskru 350AC/DC i sa njim je bio prezadovoljan, mislim da je ima jos uvek.Zasto mu nije taj Rotor valjao nisam ga nikada pitao,pa ne bih da pricam bez veze,ali znam da su stare Iskre i Koncarovi aparati bili dobri i pouzdani aparati,i jos uvek mogu da se poprave(mada se u principu nisu ni kvarili).
Hvala na odgovoru, hajde da se nadovezem, da li ima neko informaciju koja je cifra i gdje moze da se nabavi neki polovan TIG AC/DC da moze da se nosi sa aluminijumom, nista posebno, neki djelici, recimo nosaci motora i sl, pretezno vezano za autosport (varenje katrera i sl...) kao i tanjih limova od prohroma i aluminujuma.Nesto ranga te iskre i koncara, posto zaista za esab i slicne perverzije nemam odgovarajuci broj sustece monete
Jedno zagonetno pitanje:da li je ovo zavareno u mig-u ili tig-u,uz obrazlozenje po cemu se razlikuju varovi kod ta dva postupka.Molim ing.zoran_i da se uzdrzi od odgovora.
Dole je aluminijumski lim debljine 2mm,a bocno alu kutija 20x20x2mm.
Ja bi reko da je MIG(to jest MAG)Jasno se prepoznaje početak i kraj vara odnosno uticaj progresivnog povećanja temparature na oblik vara.
slazem se sa zmajem
Hmm...Sta kaze atestirani glas razuma Tenzor?
Nista, pravo da vam kazem pocinje sve ovo jako da me zamara !
Delim mišljenje Ognjenog.MAG je u pitanju.
Klasican MAG postupak vidi se iz aviona 
pozdrav
Ognjeni je u pravu,to je MIG,razlika je u tome sto u TIG-u nema tog garavog oko vara,a sledece pitanje je sta je to garavo,i zbog cega se stvara?
Ovo je zavareno u tig-u,oluk debljina lima 1,25mm i kutija 20x20x2mm
zvukoljub wrote:
Delim mišljenje Ognjenog.MAG je u pitanju.
Očigledno da je u pitanju MIG .
Zvukoljub , razlika između MIG i MAG je u vrsti gasa. MAG je skraćenica ( metal aktivan gas ) , MIG je skraćenica ( metal inertni gas) .
Aktivni gas je CO2 , a inertni Argon, Helijum.... U ovom slučaju gde se zavaruje aluminijum je inertni gas i oznaka je MIG.
Ognjeni nije u pravu! :nono Pogrešio je jedno slovo.Treba da kleči na kukuruzima(toga u Mošorinu ima kolko oćeš) :hh :hh :hh
Pa sta da ti kazem kupio si odlican aparat . Ako nije tajna koliko si ga platio
https://www.facebook.com/tenzor1/
https://tenzorisanje.wordpress.com/
https://www.youtube.com/channel/UCHEOtDmyQYSMVXVjjyVsWkw