ja sam video samo prvo slovo i odmah odgovorio. IZVINJAVAMO SE MNOGO SE IZVINJAVAMO.
Mala skola zavarivanja
P.S posle otvaranja kafica gde sam bio glavni metalni majsor i gajbice piva dobro sam i procitao nesto.
da se pohvalim i ja sam danas pazario Walter atom 180.
Cestitam na kupovini.
hvala
Sta bi sa odgovorom na moje pitanje?Kada se aluminijum vari u Mig-u,zasto se pojavljuje garež(čađ) oko vara?Kada se pojavi inzenjer(zoran_i) svi cete dobiti jedinice,prvo zbog onog"MAG",pa sada i ovo. :hh :hh :hh
U ovoj temi je Zoran_i prozvan.
Pa Sasa/Kemppi rece da se uzdrzim od odgovora, a posto je on postavio pitanje neka on sam kaze odgovor:)
Pa to se odnosilo na proslo pitanje,u ovom pitanju nisam nikoga izuzeo,ali me cudi da to nikoga ne interesuje,pa nisam ni hteo da odgovorim.
malo ljudi radi redovno aluminijum...
a od tih malo ljudi, velikoj vecini je svejedno odakle crnilo, prosto ga obrisu cetkom i ne misle puno...
Pa svaka garež je nus-produkt nekog sagorevanja :hh
Ognjeni popravio si keca. :hh :hh :hh
Prilikom zavarivanja,dolazi do isparavanja ili sagorevanja legirajucih elemenata,pa je,izmedju ostalog i to razlog razlicitog hemijskoh sastava dodatnog materijala od osnovnog.Na primer osnovni materijal AlMg3,se vari zicom AlMg5,gde se sagorevanje Mg nadoknadjuje vecim procentom iz zice.
Kod prohroma se to isto desava,ali nije u pitanju Mg,sledece pitanje je:Kada zavarujemo prohrom u Tig-u,sta preduzeti da nam ne ispare legirajuci elementi? 8-O
@zoran_i
Ako ih malo radi aluminijum,dosta njih radi prohrom,sve je slicno samo nema garezi,a ako ispare legirajuci elementi ostaje samo celik,pa se desava da var rdja.
pa opet se postavlja pitanje, i kod prohroma, da li je nekome bitno sta se tu uopste desava... Na kraju opet samo mali deo ljudi koji rade prohrom vode racuna da za konkretan osnovni materijal koriste odgovarajucu zicu ili elektrodu, da vode racuna o unosu toplote, da koriste formir gas za zastitu i formiranje korene strane...
inace koristis za gubitak stvojstva nerdjajosti kod prohroma grubu opstu rec "isparavanje", ...neki cistunci vole vise reci "...difuzija...", "...veci afinitet...", "...interkristalna koroziija...", "...stvaranje karbida...", "...generisanje viskotemperaturnih oxida...", "... funkcija vremena i temperature..." itd...
Ako zelis, imam ja prosto objasnjenje, prilagodjeno "nasem coveku"...
interesuje me koja je elektroda ok 6933,
u kom smislu koja je ok 69.33?
mislis zasta je namenjena i gde sve moze da se iskoristi? ili ti neko trazi da za neki posao koristis bas tu elektrodu?
kada odes na google, vidi se da je to elektroda namenjena za zavarivanje pre svega istorodnih tzv 904L nerdjajucih celika (celici sa izuzetnom otpornoscu na sumporne kiseline i slicno)...
U Srbiji se vrlo retko trazi, sretao sam je svega nekoliko puta u hemijskoj industriji...
Potpuno je austenitna, sto ce reci osetljiva na tople prsline, pa je potrebna paznja i pri zavarivanju istorodnog celika i pri viseslojnom zavarivanju preko prethodnih gusenica....
ostala mi je od pokojnog oca u nekoj fioci u radionici,danas sam probao walter atom 180, i probao sam i nju. pitam da znam zasto je namenjena.
ako naidjes na 904L nerdjajuci celik, imaces priliku da je iskoristis
ko na mozda i dodje neki krs iz he zorka
danas sam bio u sapcu poslom! sta je "HE"?
greska u kucanju mislio sam hi hemijska industrija.
prije koji dan sam dobio od prijatelja oko kilogram elektrode Bohler FOX FA pa me zanima ako mi moze Zoran_i da kaze za sta je namijenjena ova elektroda koliko sam pronaso na netu i shvatio osim sto je bazicna namijenjena je za nekakve temperaturno otporne celike
FOX FA je takodje specificna elektroda. U zargonu je zovemo 25/4 (25% Cr i 4% Ni)... Namenjena je za zavarivanje vatrostalnih celika koji rade u atmosferi gde ima mnogo sumpornih gasova... U Srbiji se uglavnom koristi u termoelektranama... i to tako da se koristi u stvari za pokrivni sloj tj za sloj koji je izlozen sumpornim gasovima a popuna zljeba (tj sve ispod nje) se uglavnom radi rutilnim elektrodama tipa 25/20 (25%Cr i 20%Ni)-takodje vatrostalne ali metal zavara osetljiv na sumpor...
Otporna je na temperature do 1200C, i ima bazicnu oblogu...
Mozes je koristiti za celik C.4578 (vatrostalni celik)... Ima ga svuda gde su peci, cak i u pekarskoj opremi...
pa prijatelj mi radi u hemijskoj industriji pa je vjerovatno porijeklo elektroda iz iste tj iz njihove radionice. malo me cudi duzina elektrode koja je 2,5 x 250 mm u svakom slucaju hvala na odgovoru
u kojoj firmi ti radi prijatelj?
inace, znas i sam da je nekad, kada se trazi da se povuce precizna gusenica, tesko manipulisati duzom elelktrodom, pa se potrosi pola elektrode na bezveznom parcetu a onda se ona polovina povuce gde treba...
ma znam to za kracu elektrodu ali sam naisao na podatak da se pravi u duzini od 300 mm precnika 2,5 a prijatelj radi u Destilaciji iz Teslica u RS
Srećna nova godina majstori
Napravio sam onaj rel aparat da vari sve živo. Pisao sam o njemu nekoliko stranica ranije. Puno su mi pomogli podaci koje sam pronašao ovde, i samo sam sklopio slagalicu.
Ovako, da bi se napravio DC rel, potrebno je imati trafo sa tri namotaja u sekundaru koju se vezuju u "zvezdu". Evo slika: http://217.26.67.168/uploads/2/1/2105985/3F%20ispravljac.JPG (ova prva šema).
Pošto običan trafo ima samo jedan namotaj, potrebno je izvući srednji izvod. Otvori se, pronadje tačka na namotaju na kojoj je tačno polovina napona i spoji kablom koji se izvuče napolje.
Na taj način imamo trafo sa dva namotaja. Ipak nije tri, ali nema veze.
Dobijemo tri kabla od kojih su dva stara i jedan novi (zvazdište). Koristite prvu šemu na slici.
Taj spoj na slici zahteva R S i T izvode, zvezdišta ne treba. Mi ćemo spojiti R i S, a umesto T treba spojiti zvezdište (taj novi izvod). Vrlo jednostavno.
Oblik napona koji se dobije je malo čudan. Po nekoj mojoj logici, ima dve poluperiode sa polovinom napona i jednu sa punim naponom. Uglavnom, to vari kao ludo. Sad mi i EDUR 600 radi kao rutilna. Štaviše, aparat kao da ima više snage..
Ako neko želi da proba, slikaću i nacrtaću ako treba, nije problem. Jedini uslov je da se namotajima u sekundaru može prići i napraviti taj izvod. Posle treba samo nabaviti 6 dioda.
Majstori , sve najbolje u ovoj godini.
Jeste da se bakar ne zavaruje nešto mnogo i često, mogli bi da prodiskutujemo malo o ovom metalu. Može li neko da objasni tehnologiju zavarivanja bakra... koja elektroda, koji postupak je najbolji...
Pozdrav svima i sve najlepse u Novoj Godini!!!
Može li neko da objasni tehnologiju zavarivanja bakra... koja elektroda, koji postupak je najbolji...
Mi mnogo radimo i bakar i bronze (kalajne i aluminijumske...). Mesing redje. Cesto spajamo legure bakra sa celikom...
Koristimo MIG u spreju za deblje materijale i u pulsu za tanje materijale. Nikada nismo imali nikakvih problema... Za nesto bas tanko-TIG (retko)... Za bakarne cevcice-tvrdo lemljenje srebrnim i Cu-P lemovma...
REL ne koristimo jer je inferioran u odnosu na MIG i tvrdo lemljenje...
Ako nemas MIG aparat, i bas insistiras na REL-u... pa postoji nekoliko elektroda, namenjenih za razne materijale i namene...
Sama tehnologija "zavarivanja bakra i njegovih legura" zahteva mali elaborat, zato bolje da kazes koji je konkretan problem pa da ga resimo...
Slažem se, moja greška, omanuo sam u slovu.
Без алата нема заната, a без знања ни најбољи алат неће помоћи..