Ma shvatam te majstore nemoj odma da se ljutis, samo sam hteo da kazem da i ovaj alat koji ja imam mnogo pomaze iako moras sam da varis a koliko li je tek bolje sa automatom.Jedino je problem obim posla i brza montaza i demontaza. :bye2
Mala skola zavarivanja
evo za ognjenog zmaja cisto radi kolekcije slika iz istorije
Док сам читао расправу око предности и неостатака наваривања рукаваца насупрот метализације... пало ми је на памет да би се поправке те врсте могле радити и набацивањем прстена са толеранцијом која би обезбедила чврсто налегање (набацивање само у загрејаном стању), са накнадним тачкастим заваривањем на пар места и завршном обрадом.... нешто као код бандажа локомотивских точкова. Тиме би се избегла и температурна напрезања која се појављују код наваривања, а и круњење и осипање метализације. Део који се набацује би могао бити од материјала по избору. Оштећени рукавац би се претходно могао смањити на меру која би обезбедила пристојну дебљину зида прстена.
Шта ви мислите о овоме?
To se i radi cesto i u zagonu se zove "biksnovanje"... Mana je sto se caura tj "biksna" mora biti debela bar 5 mm, da se ne bi deformisala pri nabijanju na osovinu... 5 mm debljine zida caure znaci da se osovina stanjuje 10 mm i to na spoljnom precniku.
(Osovine i vratila trpe savijanje i uvijanje i to kao dinamicko opterecenje, a za savijanje i uvijanje su bitni tzv momenti inercije gde glavnu ulogu ima spoljna dimenzija (ovde precnik) i to na treci stepen...)...
Receno prostim jezikom, bilo kakvo stanjivanje vratila po spoljnoj dimenziji u stvari veoma slabi materijal... Tako da treba malo razmisliti da li je prigodno ili ne. Inace osiguranje je cesto "crvicima" i civijama tj malim vijcima koji zajedaju i cauru i vratilo....
Tamo gde nema bojazni zbog slabljenja usled stanjivanja,caura se greje pre navlacenja, a vratilo cesto stavlja u suvi led ili se za hladjenje koristi tecni azot...
Kod metalizacije, ukopava se recimo 0.5-1.0 mm po poluprecniku sto i nije strasno...
Svaka tehnologija ima svoja ogranicenja i mane...
Потпуно се слажем са свиме, сем са минималном дебљином зида од 5мм што се тражи због набијања на рукавац. Ако се прстен загреје, а вратило-осовина охлади, никаквог набијања не би ни требало да буде. Једино ако је биксна погрешно димензионисана... а ту онда имамо престанак мајсторлука...
Na trecoj godini masinskog fakulteta se nekad ucilo detaljno o tim tzv "presovanim spojevima". Tako da uglavnom moze da se sve proracuna...
Inace postoji u praksi jos i tzv tvrdo hromiranje kao zastita na pohabanom mestu na vratilu. Obrada je jedino brusenjem. Debljina sloja je do 0.5 mm...
Kolovodja wrote:
пало ми је на памет да би се поправке те врсте могле радити и набацивањем прстена са толеранцијом која би обезбедила чврсто налегање (набацивање само у загрејаном стању), са накнадним тачкастим заваривањем на пар места и завршном обрадом.... Оштећени рукавац би се претходно могао смањити на меру која би обезбедила пристојну дебљину зида прстена.
Шта ви мислите о овоме?Lale imaju običaj kazati:Ja samo oću da to neće valjati!Iz više razloga.Jedan od njih je taj što se rukavac mora stanjiti,čitaj-oslabiti,drugi- što čaura,bez obzira što je pod preklopom nikada nije celina sa osovinom(naročito pod ležajevima velikih opterećenja i često "proradi",Treći što saniranje rukavca tom tehnologijom zahteva otprilike(ako ne i više) vremena od navarivanja(gojenja),četvrti-a šta ćemo ako je pohabani deo negde na sredini,oćemo li ukopavati kanal na osovini a čauru presecati na pola pa ta dva segmenta ponovo na osovini spajati varom što nas opet dovodi na početak i tako dalje...
Prsten je dobar samo kad se nadje neka mlada, a i tada nije sigurno da će dugo trajati. :hh
Da li mogu da se zavaruju crni čelici u spreju , običnim MIG/MAG aparatom od 400A ( aparat je star oko 20 god. ) , odnosno kako podesiti aparat da bi se postigao " sprej " . Naravno koristio bi se feromix kao zaštitni gas ( 82%Ar , 18%CO2) .
nlazic wrote:
Da li mogu da se zavaruju crni čelici u spreju , običnim MIG/MAG aparatom od 400A ( aparat je star oko 20 god. ) , odnosno kako podesiti aparat da bi se postigao " sprej " . Naravno koristio bi se feromix kao zaštitni gas ( 82%Ar , 18%CO2) .
na tvom aparatu mogu i crni i beli celici i aluminijum bez problema, svaki sa odgovarajucim gasom... za crni celik je gas 82/18 ok.... sto se tice podesavanja... tesko je ovako, daj neke slike "dugmica" i opis aparata (napon otvorenog kola, min. A i V, max A i V, broj koraka za brzinu zice i broj podeoka za podesavanje napona...) a ako nemas, moze plocica sa zadnje strane aparata....
Hvala Zorane, sutra postavljam parametre aparata . Mada mogu i sad da kažem da je grubo podešavanje od 1 do 3 , a fino od 1 do 10. I još na prednjoj strani aparata ima potenciometar za brzinu žice i to je to. Brzina žice je od 1 do 5 , sa krupnim podeocima. Aparat je Francuske proizvodnje, i piše nešto na njemu commercy...ne znam baš tačno , ali javljam se sutra
nlazic wrote:
... da kažem da je grubo podešavanje od 1 do 3 , a fino od 1 do 10. I
OK, to je za podesavanje napona, ima znaci 30 vrednosti za napon, sto je odlicno, bez problema ces podesavati barem napon.
Da li je brzina zica kontinualna, ili stepenasta, tj moze li samo da se podesava na 1 ili 2 ili... do 5 ili moze da se postavi i recimo 1.5 ili 2.8?
Da ne bi cekao, odmah, uzmi stopericu, stavi zicu u aparat, i izmeri za svaki od tih 5 podeoka koliko zice u metrima izadje recimo za 10 sekundi.
Npr ako stavis na podeok 1, pritisnes pistolj tako da zica izlazi u vazduh tj u prazno, i recimo da za 10 sekundi izadje 400 mm zice. To znaci da je na podeoku 1, brzina zice 0.4 m/10 s = 2.4 m/ minut... To uradi za svaki podeok...
I obavezno navedi sta pise na plocici na zadnjoj strani aparata, ako postoji...
Ako je aparat francuski... to vuce da je prozivodjac najverovatnije SAF... Koje je boje?
Aparat je COMMERCY SOUDURE ,model CY 3600. Kao što vidite podeoci za brzinu žice su dosta razmaknuti, pa recimo između 2 i 3 je veliki razmak.
Pločica na zadnjoj strani aparata je izbrisana pa ne znam ostale parametre.
Zoran je predložio da se izmeri brzina žice, i na osnovu toga utvrde parametri. Pošto se podeoci ne vide baš najbolje moraću da flomasterom obeležim gde je koja brzina.
Da bi se postigao " sprej " kako podesiti brzinu žice prema struji, i kakvi su odnosi kada je žica 1mm ili kad je 1,2mm ?
zdravo nlazic,
Mislim da ti je najbolje da to isprobaš.Da bi dobio sprej transfer za čelik materijal treba da je debeo, gas preko 80% argona,napon preko 25V,kupatilo ti je veliko,temperatura i struja takodje.Žica ti samo prvi put napravi kratak spoj.Pošto ti je aparat običan mig, moćićeš da zavaruješ samo u horizontalnom položaju.Zavarivanje kratkim spojem je uglavnom pogodnije za čelike jer se unosi manje toplote i deformacije su ti manje.
nlazic wrote:
Da bi se postigao " sprej " kako podesiti brzinu žice prema struji, i kakvi su odnosi kada je žica 1mm ili kad je 1,2mm ?
Pa ne podesava se brzina zice prema struji, vec se sama po sebi tj prosto se brzina zice namesti na potrebnu vrednost, a struja (amperaza) je rezultat podesene brzine zice, vrste materijala zice, prepusta zice (duzina zice koja viri iz dizne) i precnika zice...
Iz fizike je jasno da zica manjeg precnika ima vecu otpornost.
Posto je MIG aparat tzv CV masina (Constant Voltage), iz opste formule U=RI, tj, I = U/R tj I = const/R, ispada da je pri istoj brzini zice, struja (amperaza) veca kod zice veceg poprecnog preseka tj precnika...
Inace, ti stari aparati su svi imali neke podeoke, koji nekad nisu znacili nista a nekad su znacili % od maximalne moguce brzine zice na tom aparatu, sto je naravno potpuno besmisleno. Brzina zice se ne izrazava u bezveznim podeocima ili % maximalne brzine zice sa svaki aparat posebno vec u m/min. Zato umesto flomasterom da unosis podeoke, flomasterom unesi brzinu zice za svaki podeok. Ako dobro vidim, izmedju oznacenih 1-2-3-4-5 postoje medjupodeoci, sto verovatno znaci da ima 15-16 podeoka.
Za ovaj brend nisam nikad cuo, vidim da aparat nema euro-priklucak i da ima 3 uboda za masu u zavisnosti od zeljene impedanse tj induktivnosti...
Koliko tockica imas u dodavacu, i koje tockice imas? Imas li i za 1.0 mm i za 1,2 mm?
sunda wrote:
Zavarivanje kratkim spojem je uglavnom pogodnije za čelike jer se unosi manje toplote i deformacije su ti manje.
Ja imam suprotno misljenje. Ja kazem da se treba raditi uvek u spreju osim tako gde ne moze (a to je kod tankih celika)...
zavarivanje kratkim spojem je i jedino moguce na hobi aparatima kojih ima i najvise, pa vecina onih koji rade MIG zavarivanje jedino i znaju za kratak spoj. Kada se tome doda da se kratak spoj odvija na manjim brzinama zice i na malom naponu, maltene svakome, pa i pocetniku, je prosto da kontrolise kupatilo koje je malo i kojim se unosi malo toplote u materijal...
Ali to je najveca mana "kratkog spoja"... Npr i dan danas i kod nas a i ponegde u svetu postoji otpor prema MIG zavarivanju kao postupku kojim se ne moze postici "kvalitetan zavareni spoj". Poenta je da se "kratak spoj" koristi samo za debljine do 3-4 mm, a sprej za vece debljine, a vecina zavarivaca i ne zna za sprej. Ako se "kratak spoj" koristi za debljine preko 4 mm, dolazi do vrlo malog uvarivanja tj penetracije i takav zavareni spoj je slab. Kada neuk zavarivac, tj onaj koji jedino poznaje kratak spoj i koji je navikao na brzine zice od 4-5 m/min, krene da radi debeo materijal, taj nikad nece proci na kvalifikaciji tehnologije.
Za sve preko 3-4 mm se prosto mora koristiti sprej.
Unos toplote se meri u dzulima. Kada se izracuna unos toplote pri zavarivanju u spreju, bez problema se moze raditi ispod kriticne vrednosti, gde unos tolote ne degradira osnovni materijal.
Inac, sprej se takodje moze raditi u bilo kom polozaju, doduse rutilnim punjenim zicama. Danas postoje punjene zice sa debelim zidom, sto ce reci mogu se gurati sa obicnim tockicima, i dovoljna su dva tockica. jedino sto aparat mora biti jaci tj ovaj od 400 A je sasvim dovoljan i za punjene zice.
Meni licno su punjene zice (koje rade u zastiti gasa) nesto najbolje sto postoji u svetu zavarivanja i ko god ima jaci aparat bi morao barem da proba. Dobra stvar je da veci deo punejnih zica moze da ostvari sprej i u cistom CO2 gasu za razliku od obicnih zica punog poprecnog preseka, koje sprej postizu samo ako ima vise od 80% Ar i kao sto je receno mogu raditi samo u horizontalnom polozaju.
e pa bata Zoki,
kad sve to sumiramo treba se odlučiti šta raditi.
I koliko košta taj zavar i kome će se to sve naplatiti.
Cena punjene žice,cena mix gasa itd.
Ovo je ipak zemlja Srbija
sunda wrote:
e pa bata Zoki,
kad sve to sumiramo treba se odlučiti šta raditi.
I koliko košta taj zavar i kome će se to sve naplatiti.
Cena punjene žice,cena mix gasa itd.
Ovo je ipak zemlja Srbija
Mogu da odgovorim koliko ce da kosta, racunica je jasna, to po meni i nije skupo, ali stvari nisu stvarno proste u Srbiji.
Ali verovatno i sam znas koliko neznanje ili jos gore pogresne predrasude postoje u svetu zavarivanja u Srbiji...
Koji aparat kupiti? Obican covek ili hoce da kupi najjeftiniji aparat... koji je i nepouzdan tj kvari se, i/ili nema dobre performanse i /ili za kojeg nema servisa i rezervnih delova... ili hoce da kupi najskuplji "...pulsni..." aparat iako radi samo crni celik recimo...
Kako ubediti nekoga da se PERFEKTNO zavarivanje moze postici sa klasicnim aparatom, koji ima "staro resnje" ali pouzdano napajanje trafoom, dobru prigusnicu i dovoljan broj podeoka za napon i brzinu zice? Koliko napora uloziti, kakvu marketinsku zvaku smisliti za nesto sto se u stvari podrazumeva i za koju zaradu?
Ili, punjena zica je i do 3 puta skuplja od obicne pune zice, ali i daje depozit tj nalivanje koje je recimo 2 puta vece od klasicne zice. Platis tri puta skuplje zicu ali placas recimo radnika dva puta manje i potrosis dva puta manje gasa, i plus radis u svim prostornim polozajima u spreju, tj ne moras mnogo da koristis dizalicu radi prebacivanja predmeta da bi se stalno radilo u horizontali, a nemas problema sa penetracijom...
Ali OK, ipak dolaze mladje generacije, koje bar mogu da budu informisani da postoji drugi nacini...
Eo mojih nekoliko osnovnih preporuka za MIG/MAG zavarivanje koji smatram najlepsim i najboljim postupkom:
- Kupiti min. 250 A, koji ima servis i delove u Srbiji i koji ima dobre intermitence i dovoljno podeoka za brzinu zice i napon i dobru prigusnicu... Koliko kosta, meni je drugorazredna stvar.
- Osnovna zica je klasicna zica precnika 1.0 mm, eventualno 0.8 mm za bas tanke limove i punjena zica rutilna 1.2 mm. Zice trebaju da budu dobre tj od dobrih proizvodjaca ako se radi neki ozbiljan posao, a za manje kriticne stvari, moze i bilo koja (dobro ne bas bilo koja, izbegavati one ozloglasene kojima se bakar ljusti, koje nisu kalibrisane kako treba i koje se mrse)... Pa koliko kosta...
- osnovni gas je Ar82% + 18%CO2 za zice punog preseka za materijale preko 3 mm debljine, pa koliko kosta. Do 3 mm moze cist jeftiniji CO2 gas... Sta cu ja sto je gas skup.
-Raditi iskljucivo u stabilnim rezimima kratkog spoja i spreja i nikad u nestabilnom globularnom/krupnokapljicastom rezimu...
- Kada se kupuje zica ili aparat traziti i kratku obuku za aparat za svako moguce dugme i funkciju, probati aparat pre kupovine na svojim delovima, probati ga licno ili povesti upucenog majstora-prijatelja, tj traziti preporuke za zavarivanje za konkretnu zicu (kada se postize sprej, kako koristiiti one ubode za masu koje se odnose na induktivnost tj prigusenje)...
Meni je sve ovo prosto i OK, ali tvrdoglavost ljudi a koje zasnovano na neznanju i pogresnim pretpostavkama je nemerljivo...
Ja licno zavarivanje smatram skupom, opasnom tehnologijom, za koju je potrebno mirna ruka majstora, znanje kako podesavati aparat, koliko toliko znanje iz "metalurgije i masinstva" i zastita na radu... Ovo i jeste i nije bas za svakoga... Cena je ipak na drugom mestu. Npr. sto bi neko kupio jeftinu masku za zavarivanje koja propusta ultraljubicastu svetlost koja razara oci ili kozu. Kolika je cena ociju i koze? Pod izgovorom stednje, unistava se zdravlje... Ljudi imaju cesto neispravne aparate, cak najcesce razlokane dizne i ne zele da ih promene, a dizna kosta recimo 70 din ili i manje ako je losija. Ne menjaju buzire po nekoliko godina. Koriste jedne tockice, recimo za zicu 1.2 za bilo koji precnik zice, jednu diznu recimo 1.2 za bilo koji precnik zice i za bilo koji marteijal zice. Kablovi recimo za masu su pokidani pa upredani da bi se nastavili a upredeno mesto ostalo golo tj neizolovano, kada se brusi, obavezno se brusi da varnice i obrusena prasina direktno ide u aparat... Za sve zivo se koristi jedna tip zice. obicnu CO2 zicu koriste i za celik ali i za poboljsani celik ali i za gus i za navarivanje zuba utovarivaca... Umesto boce za gas koriste bocu za CO2 gas za gasenje pozara...
Ima svega u Srbiji, ali mi smo Srbi i volimo Srbiju (naravno volimo i sve druge nacionalnosti u Srbiji, ovo je bilo figurativno), pa ako obrlatimo jednog od stotinu da radi i razmislja kako treba, super, nije uludo... Meni barem nije jos... Ko god zeli moze da dodje kod mene u radionuicu, ako imam vremena probacemo nejgov aparat, objasnicu mu kako kratak spoj, kako sprej, kako impedansa, kako obican celik, kako nerdjajuci, kako aluminijum, kako punjena zica, kako ovaj gas kako onaj...A posto cesto putujem po Srbiji, ako imam vremna cesto i svratim kod nekoga na pice pa to isto kod njega....
Sva teorija i hiljade stranica ispisanih o sprej-transferu ne vrede ništa dok sprej ne "spoznate" u praksi.Ja sam to prvo osetio na aluminijumu.Bilo mi je čudno što se aparat na dva podeoka negde pri vrhu ponaša sasvim različito.Onda sam nekako skontao da je to-to.Sprej-transfer,specifičan zvuk,boja i osećaj moći.Posle sam ,upravo kako inžinjer kaže,sprej na čeliku upoznao kroz rutilnu punjenu žicu u CO2 gasu.
Pa tako to i ide,
dok neprobas ne vredi neko da ti kaze, taj i taj napon,ta i ta struja,ta i ta brzina žice.Pogotovu sto čovek ima aparat za koji nema u stvari nikakve podatke.
A sto se tice kako se kod nas koriste aparati i oprema to je meni jako dobro poznato,svaki dan se susrećem sa tim u servisu.A to da neko proba aparat pre nego što kupi, može samo na par mesta kod nas.Uglavnom se kupuje polovna oprema za koju čak nema nikakvih papira, a kamoli delova i to se uglavnom nemože ni probati.Što je najgore kupuju se neki rariteti za koje naše tržište nije ni čulo.I sad ajde daj nekom savet šta da radi.
A svi hoće da švajsuju.
ognjeni_zmaj wrote:
Sva teorija i hiljade stranica ispisanih o sprej-transferu ne vrede ništa dok sprej ne "spoznate" u praksi.... Onda sam nekako skontao da je to-to. Sprej-transfer,specifičan zvuk,boja i osećaj moći...
Da neko ne pomisli da je "sprej" slican onome cemu nije mesto na ovom nego na nekim drugim forumima? :ahaha
Kakav je odnos u cen tj. koliko kosta punjena zica akoliko boca sa mesavinom Ar-Co2.Dali mesavina ide u bocu Ar ili postoji boca bas za tu vrstu gasa tj. dali je ista boca za mesavinu i za cist Ar.Dali ta punjena zica spada u onu grupu vrlo otrovnih za koje je potrebna posebna ventilacija.Kasnije cu postaviti pitanje za inzinjera u vezi krupnokapljicastog transfera ali moram prvo ga proverim podesavanje na mom aparatu :bye2
mirko.ckone wrote:
Kakav je odnos u cen tj. koliko kosta punjena zica akoliko boca sa mesavinom Ar-Co2.Dali mesavina ide u bocu Ar ili postoji boca bas za tu vrstu gasa tj. dali je ista boca za mesavinu i za cist Ar.Dali ta punjena zica spada u onu grupu vrlo otrovnih za koje je potrebna posebna ventilacija.Kasnije cu postaviti pitanje za inzinjera u vezi krupnokapljicastog transfera ali moram prvo ga proverim podesavanje na mom aparatu :bye2
Prvo da razjasnim, postoje punjene zice:
1) koje rade u zastiti gasa i njih ja licno obozavam.
2) samozastitne (ne treba im gas) za zavarivanje koje smatram najgorim proizvodima u svetu zavarivanja uopste, barem trenutno...
3) samozastitne za navarivanje koje su potpuno OK i koje se mogu smatrati kontinualnim oblozenim elektrodama.
I 2) i 3) su one opasne, sa ko zna cime punjene i zahtevaju ventilaciju itd...
Rutilna punjena zica (u zastiti gasa) za zavarivanje obicnih celika kosta od 250 din/ kg + PDV do recimo 450 din/ kg + PDV. (pored rutilnih postoje i metalne i bazicne)
Cena zavisi da li je ovaj ili onaj prozivodjac tj je li zica odlicna ili je dovoljno dobra ili losa, ima li debeli zid ili tanki tj da li je besavna ili je savna, da li je pobakarena ili nije, da li je samo za mesavinu ili smao za CO2 gas ili radi dovoljno dobro u oba itd... (Recimo mi koristimo ove skupe, obicno u mesavini. Razalog je sto su od najboljih prozivodjaca, besavne su, sto ce reci vodonik ne moze da prodre unutra nikada, dok kod savnih vec posle 24 sata se moze smatrati da mora da ide u pec na susenje kao bazicna elektroda, pobakarene, pa mogu da stoje na polici a da ne zardjaju, dok ove nepobakarene moraju da se potrose odmah da ne bi zardjale, i ove sa debelim zidom jer nema problema pri dodavanju, za njih nijsu potrebna 4 tockica i nisu potrebni orebreni tockici za punjenu zicu vec se ponasa maltene kao klasicna zica punog poprecnog preseka... Koristimo mesavinu jer sa njom se sigurno dobija kvalitetniji i zilaviji zavarenui spoj tj ne trosimo je puno pa ne moramo da odimo racuna mnogo o ustedi gasa. Inace najveci potrosaci na svetu rutilnih punjenih zica su brodogradilista, i gotovo sva upravo zbog ustede koriste samo cist CO2 gas...). Nije to ona zloglasna ali nije bas ni ona bezopasna...
Mislim da gas Ar+18%CO2 koji staje u bocu od 40 l, punjenu na 150 bara kosta oko 3500 din + PDV... Tu je negde.
Postoje posebne boce za svaki gas, osim ako nisi veliki potrosac i tada kupis odvojeno argon, odvojeno CO2 a onda imas mesac koji pravi mesavinu po tvojoj zelji... Znam samo da je mesac jako skup...
Ako se pitanje odnosilo na mene, krupnokapljicasti transfer je znak da zavarivanje nije pod kontrolom i ne treba raditi u tom rezimu, to je sve sto mogu da kazem, ... osim kada se radi sa bazicnom punjenom zicom u zastiti gasa i onim samozastitnim zicama, koje jedino i rade u tom rezimu...
Bio sam pre par dana na buvljaku u BG i vidim da mogu da se nadju boce.Interesuje me dali postoji neka oznaka ili boja za Ar ili mesavinu.Kupio bih jednu bocuza mesavinu posto nije neka extra cena[mislio sam na gas].Ne znam samo kako da znam dali je boca bas za tuvrstu gasa tj za mesavinu Ar/Co2.Sto se tice krupnokapljicastog transfera hteo sam da pitam kako da ga prepoznam, mislim da se to desava kada pidignem voltazu i brzinu zice.Kada tako podesim aparat onda se stvaraju velike kapljice na vrhu zice cuje tiho sustanje i kupatilo je dosta veliko. :unsure :bye2
Boca za argon je zelene boje.
U redu za Argon ali dali u istu bocu ide i mesavina Ar/ Co2
Ne bih smeo da ti garantujem ali mislim da je ista.Po nalepnici koja ide na boci se oznacava koji je odnos smese.
Evo telefona punionice u Pančevu
013-331-114
pa se lepo raspitaš o svemu što se gasa tice
oni prodaju i boce
a možda i iznajmljuju
Da i ja mislim daje takoali opet nisam siguran.Videcemo mozda ce neko da potvrdi ili demantuje pa da budemo sigurni. :unsure :bye2
Očigledno ne shvataš šta sam ja namerio.Tvoj alat jeste pomagalo ali nema ni "A" od automata!Verovatno ni gorionik ne fiksiraš?Ja hoću da ostvarim tri stvari:dva automatska pomeranja gorionika(aksijalno i radijalno) i fiksiranje gorionika u odnosu na zonu vara(udaljenost dizne od materijala).To što ti opisuješ ja otprilike imam ali ovo što sam nameran da sklopim po mojoj slobodnoj proceni će da mi uštedi 70% vremena i 30% žice i gasa,na takvim poslovima,poboljšati kvalitet i kompaktnost navarenog sloja i sačuvati dosta živaca :bye2
Ve-ka majstor, popravlja sve osim karaktera-nema delova(Ve-ka nije kvalifikacija nego skraćeno ime)
https://www.facebook.com/cepacizadrva1/