mirko.ckone wrote:
''welding'' i ''zoran'' su ista osoba ...
da, to sam ja, welding sam tamo na onom drugom forumu a ovde zoran.
Mala skola zavarivanja
da, to sam ja, welding sam tamo na onom drugom forumu a ovde zoran.
zoran_i wrote:
Znaci ipak sam bio upravu jadino jos kada bih znao da li ti je firma u BG kod ''RETENZIJE'' tj. u ''ROTORU''.Inace saveti su mi stvarno mnogo pomogli a sigurno i ostalima koji prate ova dva foruma.Ja inace zavarujem uglavnom slicne debljine tako da i nemam mnogo stelovanja jedino mi oni ulazi za impedansu nisu bas najjasniji tj.najbolje mi se pokazalo na drugom posto mi na prvom i trecem vise prsti.Nabavio sam i hladnjak za vodu,pumpu planiram da namontiram od struga,ali nikako da se namolim to da uradim posto sad koristim obican polikabl jer mi je onaj ''BINZEL'' izgoreo. :tup
mirko.ckone wrote:''welding'' i ''zoran'' su ista osoba ...
da, to sam ja, welding sam tamo na onom drugom forumu a ovde zoran.
@mirko.ckone
Kad niko nece pokusacu da objasnim impedansu(prigusnicu),onako kako su meni objasnili majstori i serviseri.Impedansa sluzi da obezbedi kasnjenje struje za naponom,tj sto je vece prigusenje,vece je i kasnjenje,sto u praksi daje rezultat da kada je vece prigusenje zavar je siri,ako nema prigusenja zavar je dubok.
Interesantno je,da u literaturi nisam nasao podatke o impedansi,vec je samo sturo napisano da po potrebi treba prigusiti (-)pol.
Konkretno o impedansi (koja se cesto naziva i indukcija jer je uglavnom i cini kalem tj namotaji koje serviseri zovu prigusnica).
Impedansa ima zadatak da uspori rast struje kod "zavarivanja kratkim spojem" kao i da pruzi tzv akumuliranje struje za ponovno uspostavljanje luka posle posle kratkog spoja.
Uprosceno:
- pri zavarivanju u rezimu kratkog spoja, zica dodirne osnovni materijal i nastane kratak spoj izmedju zice i materijala. Tada je napon nula a struja krene da raste do neke velike vrednosti. Porast struje je pracen toplotom koja rastapa i malo materijala ali i vrh zice koji dira taj materijal. U jednom momentu se rastopljeni vrh zice odvoji u vidu kapljice i padne u rastopljeno kupatilo, sto je praceno nekim prstanjem (udari kap u kupatilo) i rasprskavanjem (moze sama kap da se rasprsne) a stvori se prostor tj luk izmedju vrha zice i materijala. Posto dodavac gura zicu, a struja luka je nedovoljna da je istopi, vrh zice ponovo udara u materijal i pravi kratak spoj... I tako nekih 80-120 kratkih spojeva u sekundi...
Impedansa ima veze sa onim delom "kada zica dodirne materijal, napon pada na 0 a struja raste do neke vrednosti...". Postavlja se pitanje za koliko vremena ce struja porasti do te vrednosti, dok se kapljica sa vrha zice ne odvoji... To regulise impedansa tj prigusnica. Ako je impedansa veca, to vreme ce biti vece tj kapljica ce se odvojiti kasnije nego kada je impedansa mala.
Rezultat, kada se doda impedansa, je sledeci:
- Kapljica se odvaja glatkije, sa manjim prstanjem (kao recimo razlika izmedju kaplice koja bucne na neku povrsinu vode pa izazove rasprskavanje i recimo da pazljivo pipetom kap iz pipete prenesemo na povrsinu te vode),
- Broj kratkih spojeva je manji (manji broj izvora kratkog spoja znaci manji broj izvora prstanja pa samim tim i ukupno prstanje),
- Vreme trajanja luka je duze pa je kupatilo fluidnije, tj majstori bi razlivanje je vece,
- Samim tim posto ima vise luka i lice sava je ravnije i glatkije...
- Ima izuzetan znacaj pri zavarivanju cistim CO2 gasom. Ako aparat ima dobro odmerenu impedansu, u krakom spoju se sasvim lepo i bez prstanja moze zavarivati u cistom CO2 gasu.
- Obrnuto, ako ima mogucnost podesavanja tako da impedansa bude vrlo mala, dobija se kupatilo koje se brzo steze... Ovo je narocito bitno kod tankih limova (auto limarija)... Recimo da se zicom 1.0 mm moze povuci 50 mm punog sava na limu 1.0 mm bez progorevanja.
- kada se radi sa zicama 0.6 mm i 0.8 mm velika imedansa nije potrebna jer vec same zice zbog malog precnika imaju veliku otpornost tj povecavaju impedansu.
- povecanjem impedanse cini se kao da je povecana struja, jer je razlivanje vece a sve je to rezultat da je duze vreme kada gori luk u odnosu na vreme kratkog spoja kada je luk ugasen...
Kada se radi u spreju, gubi se smisao impedanse tj ima smisla samo pri paljenju luka, tj prvom i jedinom kratkom spoju, pa je tada treba staviti na minimum.
Jedna od tajni rada sa tankim limovima od prohroma je staviti sto je moguce vecu ili barem prilicno veliku impedansu... Pa majstor komentarise tada "luk se tesko pali ali se zato lepo razliva..."
Ugradjena prigusnica i uopste tzv "nagib" tj elektricne karakteristike aparata su ono po cemu se neki aparati isticu medju drugima. Jedni su utrosili silne pare na ispitivanja da bi u 1 sekundi napravili najbolji broj kratkih spojeva (malo ne valja a mnogo ne valja), ugradili prigusnicu koja daje najglatkije odvajanje kapljice sa sto je moguce manje prstanja u cistom CO2 gasu za razne precnike zice i razne zice, dosli do najbolje vrednosti struje kratkog spoja kada treba da se rastopljena kapljica otkine sa vrha zice bez da sama kapljica explodira, odredili najbolju velicinu kapljice koja se odvaja, pri kojoj najboljoj brzini zice da se to desava, i sve to za sve precnike zice kao i za razne zice od niskolegiranih do visokolegiranih itd itd. Ovo mogu da rade samo ljudi inzenjeri, strucnjaci za elektromagnetiku i plazmu...
Zbog toga ja ne shvatam ozbiljno "hajde da sam napravim aparat jer imam vremena" ... ili kada neko kopira drugog ne shvatajuci sta je onaj original u stvari.
Kome treba perfektno zavarivanje, kupice aparat koji je plod razvoja i znanja i koji na probi daje perfektno zavarivanje. Ja licno uvek probam po nekoliko aparata sa raznim precnicima zica i raznim legurama pa donosim sud.
Inace, u Srbiji retko ko prodaje aparate zna sta je impedansa.
Obicno vole da kazu: "ako okrenes ovamo tu ti je mek luk" Kada ga pitate da li je suprotno "tvrd" luk, i cemu konkretno sluzi mek a cemu tvrd luk kod ovog precnika ove zice ili onog precnika one zice... pogube se ljudi...
auf, uf uf,.... sta sam napisao... razume li neko ovo? ja razumem ali neznam kako da se bolje izrazim.... ako treba da pojasnim... stojim na raspolaganju...
zoran_i wrote:
Konkretno na mom aparatu postoje tri polozaja impedanse tj. kabal moze da se ''ubode'' na tri mesta.Do sada se srednji polozaj pokazao kao najbolji tj. najmanje prsti kada je kabl ukljucen u sredinu a koristim zicu 1mm.Jos nesto na onom forumu si mi objasnio da kod ovih aparata ne postoji amperaza tj. da su to aparati sa konstantnom amperazom a ovde vidim da svi pisu ''aparat 160/180A ili slicno. :bye2
auf, uf uf,.... sta sam napisao... razume li neko ovo? ja razumem ali neznam kako da se bolje izrazim.... ako treba da pojasnim... stojim na raspolaganju...
Sto se tice tvog aparata, sa 3 uboda za razne vrednosti impedanse, predlog je da uvek probas kada imas neki precnik zice. Kako je proizvodjac za taj aparat "projektovao" kalemove za prigusenje moras sam da provalis. Bitno je da znas cemu sluzi...
MIG/MAg aparati su uglavnom CV tj "constant voltage" konstrukcije.
Podesavaju se napon i brzina zice. Nije moguce da zavarivac menja duzinu luka. Ona je odredjena podesenim naponom. Cak i kod "sinergyc" aparata gde na komandnoj tabli moze da se podesava amperaza, u stvari kompjuter preracunava brzinu zice za dati precnik da bi se dobila zeljena amperaza.
Sto se tice amperaze, one je izvedena velicina i zavisi od brzine zice, precnika zice i prepusta zice.
Ako je brzina zice veca, veca je amperaza,
Ako je precnik zice veci, za istu brzinu zice, veca je amperaza (manja otpornost),
ako je prepust zice veci, manja je amperaza (veca otpornost).
Takodje ako zavarivac pokusa da gurne pistolj ka materijalu (recimo drhti mu ruka), amperaza se povecava, ako pokusa malo da ga udalji, amperaza se smanji... Ko ima digitalni displej moze da vidi kako amperaza mnogo varira tokom zavarivanja.
Evo kako izgleda za jedan konkretan aparat:
Pri brzini 5 m/min, za zicu 1.6 mm = otprilike 300A, 1.2 mm = 160 A, 1.0 mm = 130 A, 0.8 mm = 75 A.
Amperaza je bitna velicina kako zbog snage aparata tako i zbog proracuna unosa toplote. Veliki broj aparata nema digitalne ispleje da bi se ocitavala amperaza.
Kada ti podesis tvoj aparat koji verovatno ima podeoke za podesavanja, recimo za brzinu zice podesis na 4 podeok od recimo mogucih 10, a voltazu na 10 podeok od recimo mogucih 21, sa kolikom brzinom zice, kolikim naponom i kolikom amperazom zavarujes?
Konkretno na mom aparatu postoje dva prekidaca za stelovamje voltaze,jedan grubi sa tri podeoka i jedan fini sa trinaest podeoka.Brzina zice ide do 18m/min.
@mirko.ckone
Napon ces lako izmeriti unimerom,ali moras meriti u toku zavarivanja,jer je tada napon nesto nizi nego napon praznog hoda.Na mom aparatu postoji analogni voltmetar,koji se opet ne poklapa sa digitalnim(unimerom),pa mi je serviser objasnio da je analogni precizniji jer meri sredinu izmedju gornjih i donjih pikova ispravljene jednosmerne struje,dok digitalni meri gornje pikove sinusoide.Mogu da proverim kolika je razlika napona izmedju digitalnog i analognog ako ces da meris(cini mi se da analogni meri manje za 1 V).Inverteri imaju manju razliku napona jer rade na 80000Hz,dok transformatori rade na 50Hz.
Sto se tice amperaze nju je tesko izmeriti,tj potrebna su amper klesta za jednosmernu struju,koja su dosta skupa.Na mom aparatu postoji analogni ampermetar,ali i njega je skupo ugraditi jer se mora u aparat postaviti shent koji je sinhronizovan sa tim ampermetrom,jer on u stvari meri struju koja prolazi kroz shent.
Napon koji zadas preko prekidaca je konstantan(osim ako nema pada napona u mrezi),dok je recimo kod invertera takodje konstantan i jos automatski regulisan bez obzira na varijaciju napona u mrezi.
Amperaza varira u toku zavarivanja ,u zavisnosti da li mahinalno odmices i primices sobu u odnosu na materijal,kao i od zagrejanosti materijala,istrosenosti dizne i naravno brzine zice.
Ako imas vremena da proucavas bice ti sigurno lakse u radu,kada varis razne debljine i u razlicitim polozajima,inverteri su svakako u prednosti jer se njima zadaju parametri i on ih sam odrzava u toku zavarivanja,tj ako u toku zavarivanja odmaknes sobu aparat poveca brzinu zice i obrnuto...
Moj ac-dc tig aparat nema ampermetar ,pa sam merio amperklestima struju na raznim podeocima i zapisao,jer me je nerviralo da svaki put stelujem aparat na slepo.
Nadam se da sam nesto pomogao, zoran i. ce ispraviti,ako sam negde pogresio.Pozdrav.
kemppi wrote:
Napon koji zadas preko prekidaca je konstantan(osim ako nema pada napona u mrezi),dok je recimo kod invertera takodje konstantan i jos automatski regulisan bez obzira na varijaciju napona u mrezi.
Amperaza varira u toku zavarivanja ,u zavisnosti da li mahinalno odmices i primices sobu u odnosu na materijal,kao i od zagrejanosti materijala,istrosenosti dizne i naravno brzine zice.
Nadam se da sam nesto pomogao, zoran i. ce ispraviti,ako sam negde pogresio.Pozdrav.
Nemam sta da ispravljam, to je to... samo je pitanje kako neko nesto ume da lepo da objasne. Kao profesori u skoli i fakultetu, ljudi imaju znanje ali nekad ne umeju da prenesu svoje znanje, tako i ja cesto ne umem da objasnim da bude prosto i shvatljivo svakome...
Jedino, iz ovog gore, amperaza ne zavisi od zagrejanosti materijala. Kada bi zavisila, onda bi se menjala sama po potrebi, a to se ne desava. Upravo zato i postoji na primer vruci start kod TIG i MIG aparata (Da se na u prvih 5-10 mm kada je materijal nezagrejan radi sa jacim strujama od radne...) ... recimo razlog zasto na tankom materijalu prvo ide lepo a onda se progori je taj sto je struja svo vreme bila nezavisna od ugrejanosti.
Pa bih ja preveo zagrejanost materijala i amperazu na prost jezik. Ono sto topi i materijal i zicu je kolicina unete toplote. Amperaza je samo deo u formuli za izracunavanje kolicine toplote (ostalo je napon, i brzina vodjenja pistolja. Zbog ovoga je brzina vodjenja pistolja veoma bitna stvar u zavarivanju ali gotovo niko ne vodi racuna o tome...). Ako se radi predgrevanje vec se unosi jedna kolicina toplote nezavisna od amperaze aparata. Ona je nedovoljna da topi materijal ali postoji. Npr, aluminijum se topi, kako koji, na 600-680C. Ako se predgreje na 200C vec je postignuta trecina potrebne temperature za topljenje. Zato je moguce nastelovati nizu amperazu za vec pregrejan materijal (tj potrebna je manja kolicina toplote koja se unosi elektricnim lukom) ili kada se usled zavarivanja materijal zagreje, potrebno je postepeno ili povremeno smanjivati amperazu (ovo se cesto cini kod robota i automatskog zavarivanja recimo cevi, a zato i postoje pedale kod TIG-a i potenciometri na MIG i TIG pistoljima)... A kod hladnog materijala pogotovo ako jako odvodi toplotu (bakar, aluminijum i sl) potreban je tzv Hot-Start (tj prvih sekund ili dva da amperaza bude recimo 30-100% veca od radne) da bi se postiglo potrebno uvarivanje u prvih 5-10 mm...
Ta,ajd da je tako krstim,idealna zavarivačka konstanta(srazmera svih parametara bitnih za zavarivanje)se jako teško postiže i svi mi naravno težimo da budemo što bliže toj liniji idealnog vara.Sve je to meni jasno(odprilike),i meki start i pedala i "Ljubin bicikl",i elektronsko praćenje ali brate to i košta.Ja u mojim skromnim uslovima i zavarujući aluminijum uglavnom "na prepad" prilazim toj liniji na sledeći način;
Naštelujem ono što se može(napon i brzinu žice),a pošto se temparatura aluminijuma pri zavarivanju progresivno povećava ja manipulišem rastojanjem od vrha dizne do materijala(amperažom) i brzinom vođenja pištolja da bi koliko toliko održao tu konstantu.
E sad,sve su prilike da ja nemam taj dar za objašnjavanje,jel da? :tup
''Ko razume shvatice'' salim se naravno.Nisam bas toliko ''potkovan'' da bas sve sto ste objasnili,mogu da primenim u praksi pa se kao sto Ognjeni rece trudim da ustelujem sto je bolje moguce.Uglavnom mi uspeva da nastelujem napon i brzinu zice a najsretniji sam kad uspem da dobijem oaj fini zvuk otprilike kao kada se cepa neka tvrdja tkanina ili se cuje bumbar kako zuji.Verovatno dosta zavisi i od vrste materijala koji se zavaruje,neki put je zvuk idealan a nekada se cuje vece ili manje prstanje.Trudim se da je predmet koji se zavaruje sto vise cist,na maloj brusilici drzim cetku i sa njom pre zavarivanja ocistim materijal sto je bolje moguce.Impedansu skoro i da ne menjam posto se kao sto sam vec rekao tu gde je sada naj bolje pokazalo tj. naj manje prsti.Za ciscenje pistolja koristim sprej,neki ''BINZEL''sa pijace na kome pise da je bez silikona.Inace primetio sam, ako se ne varam, da kada koristim pastu posle toga hoce da mi se zalepi zica za diznu. :unsure :bye2 Umalo ponovo da zaboravim da kazem Ognjenom da prikaci neke slike od njegovog ''DREBUNGA''.
Kad god imam slobodnog vremena vrsim neka testiranja,tj varim i nadjem zrtvu koja prati instrumente na aparatu.Napon je uvek isti i na pocetku i na kraju zavarivanja,dok za neku optimalnu amperazu moram da pustim duzi var da bi se skala stabilizovala,evo i sada sam probao na 22V kada varim na usijanom delu je 110A,a na hladnom je 100A, razlika je 10A.
zoran_i wrote:
Jedino, iz ovog gore, amperaza ne zavisi od zagrejanosti materijala. Kada bi zavisila, onda bi se menjala sama po potrebi, a to se ne desava. Upravo zato i postoji na primer vruci start kod TIG i MIG aparata (Da se na u prvih 5-10 mm kada je materijal nezagrejan radi sa jacim strujama od radne...) ... recimo razlog zasto na tankom materijalu prvo ide lepo a onda se progori je taj sto je struja svo vreme bila nezavisna od ugrejanosti.
Inzenjeru bio si u pravu,amperaza ne zavisi od predgrejanosti materijala,bio sam malo dokon pa sam resio da malo eksperimentisem i zakacio mig pistolj na kolica od oxy-acetilenskog brenera za secenje,da bih dobio istu udaljenost dizne od materijala.Rezultat je da se amperaza brze stabilizuje i iste je jacine kada je materijal vruc ili hladan,a kada se sve usteluje var je mnogo lepsi,manje je prstanje nego kada se vari slobodnom rukom.Kada se usteluje obgaranje u kombinaciji sa mekim startom moze se izbeci prstanje i prilikom paljenja luka na pocetku zavarivanja.Verovatno je ovo jedan od razloga zasto robot bolje vari od coveka.Pozdrav. :bye2
Da naravno, najbolji MIG/MAG zavarivaci su roboti i mehanizovane ruke... Ne samo sto odrzavaju konstantan prepust zice, vec odrzavaju i uglove vodjenja a posto mogu da "guraju" pistolj velikom brzinom, moguce je pojacati amperazu tj brzinu zice na nivo koji covek ne moze da kontrolise svojim sistemom oko-mozak-ruka... a takodje je moguce programirati sekvencu kako hoces (vruci start-mala struja za tanak materijal-veca struja za deblji-pa ovako pa onako pa popuna zavrsnog kratera...).. Zanimljivo da u Srbiji pocinje uvodjenje robota tek sada u elikom stili... Imamo 3-4 firme koje pocinju ozbiljno da se ovim bave... Bilo je velikih problema, kupci platili preko sto hiljada evra a ne koriste robota kako treba... Dalje, na robota kace super skupi pulsni aparat i u pulsu zavaruju crni celik debljine 10-15 mm... itd
A najzanimljivije je da je sredinom '80-tih proslog veka, tada magistar Nebojsa Covic napravio kazu robota za zavarivanje koji je bio u klasi sa najboljim u svetu u tom momentu... Sve japanske komponente bile... Posle njega se niko nije time ozbiljno bavio a on ode u politiku... Valjda u Srbiji moze malkice vise da se zaradi tamo nego u zavarivanju i robotima...
Evo posle malo odmora nazad u radionicu a i na forum.Danas sam se video sa jednim drugarom i rece mi da trazi neki dobar aparat za zavarivanje[REL] za kucnu upotrebu. Imao je onaj stari ''gorenje'' aparat ali mu je izgoreo pa sad trazi neki slican aparat, pa ako neko nesto zna neka se javi. :bye2
mirko.ckone wrote:
... trazi neki dobar aparat za zavarivanje[REL] za kucnu upotrebu. Imao je onaj stari ''gorenje'' aparat ali mu je izgoreo pa sad trazi neki slican aparat... :bye2
'ajde da nagadjamo...
- dovoljno mu je max 100-110 A da bi mogao da radi komotno elektrodom 2.5 mm,
- bitna je cena, tj ona je najbitnija,
- nisi rekao da li hoce "trafo" ili inverterski?
Da moja greska'' izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo''.Inace u pitanju je poljoprivredno domacinstvo tako da je potreban aparat za odrzavanje masina.Trafo aparat,min 180 A moze i polovan tj.bilo bi pozeljno ako je moguce neki stari ''KONCAR''ili tako nesto.
http://www.zavarivanje.net/aparat-za-varenje-aluminijuma.shtml
Postovana Gospodo,
Zamolio bih Vas da mi kazete da li se sa ovim aparatom mogu variti uspesno aluminijumski pontoni debljine lima 3 i 4 mm.
Takodje ako Vam nije tesko recite mi gde da posaljem klinca na obuku za varenje aluminijuma.
Hvala
Na istom tom sajtu gde su aparati je i adresa za školovanje.Pogledaj
Aparat ko aparat ima i boljih ima i gorih , sve u svemu za pocetnika odlican izbor .
E sad malo ozbiljnije . Obuka za Tig zavarivaca nije bas jednostavna a varenje zatvorenih sudova je vec malo ozbiljnija nauka , pored debelog iskustva i znanja potrebni su i atesti .
A mlad momak bi trebao da bude masinske il metalske struke pa da onda nadjete nekog da mu drzi casove privatno .
Dobar je aparat,ali mislim da je malo spor za zavarivanje pontona.Ja bi to spržio mig-magom.ta debljina i te dužine varova su kao stvorene za taj postupak.A mlad momak bi ipak trebao ipak da ima neko predznanje i iskustvo sa crnim varovima da bi eventualno napao bele mada ni to nije presudno ako ima"široko otvorene oči".
Još jedna stvar:Ni' mi jasno kako je Zvukoljub znao šta će čovek da pita pa mu objasnio i uputio ga na link pre nego što je ovaj napisao svoju prvu poruku na forumu?Stvarno za svaku pohvalu,budnost urednika je na zavidnom nivou :bye2 :+ :dacne :gu:
Nije u pitanju nikakva vidovitost, nego čudo zvano internet.Napisao sam poruku posle pitanja koje je čovek postavio, a moja poruka se jednostavno našla pre njegove.Ni meni nije jasno kako, ali sve jedno razumeli smo se.
Postovana Gospodo,
Zamolio bih Vas da mi kazete da li se sa ovim aparatom mogu variti uspesno aluminijumski pontoni debljine lima 3 i 4 mm.
Takodje ako Vam nije tesko recite mi gde da posaljem klinca na obuku za varenje aluminijuma.
Hvala
Recimo... da mogu, samo ja nikada ne bih preporucio ovaj TIG za 4 mm... iz dva razloga.... Prvi razlog: Postoji jedan nacin procene potrebnog aparata za neki posao, u ovom slucaju aluminijuma. Za 1 mm ti treba recimo 50A. Za 3-4 mm ti treba 150 do 200A pri zavarivanju i to sa vrucim startom... Ispada da je potreban aparat od 300 A za te debljine da bi postigao radnu struju od 200A a da ti se aparat ne pregreva. Dalje za te struje je potrebno vodeno hladjenje... Ovaj aparat nije iz te klase... Ali ako zelis da se mucis, da radis u vise prolaza nego sto je potrebno, da cesto pauziras onda moze ali to nije bas...
2 razlog: Ognjeni vec rece, ove debljine su za MIG aparat... Ne moze se uporediti produktivnost i komfor... U poredjenju sa MIG zavarivanjem, za ove debljine ja bih TIG nazvao mucenjem...
Na kraju zavarivacka tehnika je skupa ali potpuno prakticna stvar, otidi kod nekog ko ce ti demonstrirati TIG zavarivanje debljine od 4 mm, i kod nekoga ko ce demonstrirati MIG zavarivanje, pa se sam uveri...
A sto se tice obuke, radi ih nekoliko penzionera jako dobro, mislim da oni najbolji traze 50EUR za dan, ali tvoj aparat, tvoja zica, sve tvoje... I gde bas prvo da uci TIG zavarivanje aluminijuma... Sto prvo ne nauci TIG na crnom celiku, pa na prohromu, pa tek onda na aluminijumu?
Hvala na odgovorima ljudi,
Dete zna da vari i to pristojno sa elektricnim aparatom obicnim... ja se ne razumem nista u to ali malo studiram po internetu, ja sam elektronicar po struci. Da li onda mozete da mi preporucite neki aparat da pogledam i studiram taj MIG koji moze da radi takve stvari... a sto se tice obuke... nekako mi ja najbolje kao sto rece drugar da nadjem nekog starog majstora u penziji i da dete kod njega kampuje dok ne shvati kako i sta treba da radi..pa posle nek trenira nije o glavu da sutra vari heheh
Ne bih nikog ni da kudim ni da hvalim . Konstatacija "dete zna da vari pristojno " i zvarivanje sudova koji treba da dihtuju su nebo i zemlja . I u postupku zavarivanja i u svemu ostalom . Ne bih da mnogo pametujem ali pontoni od alumijuma to je vec nesto sto zahteva mnogo razmisljanja , prvo zasto bas aluminijum kao izbor materijala . Onda sve ostalo sto su moji prethodnici napisali .
I da opet ne budem pogresno shvacen ali majstor u penziji i neki besan tig aparat sa mali milion stelovanja , pedalom , puslirajucim strujama , onda ce i taj penzioner na obuku oko stelovanja aparata .
Mislim da je "Zoran i"u pravu,najbolje je da ga penzioner nauci,jer je u sustini tig zavarivanje na istom nivou kao pre 20-ak godina,samo su poboljsane performanse aparata,pa je sa novim aparatima dosta lakse raditi, jer je vecina parametara automatski regulisana.Gas pre,gas posle,dizanje struje,pad struje,puls(gornja struja,donja struja,vreme trajanja jednog ciklusa),sve se to podesavalo i na aparatima pre 30 god,samo sto se nekad to radilo na potenciometru,a sad na tipku sa ekranom,bitno je kroz praksu shvatiti smisao svih tih stelovanja,a za to sto njemu treba,aparat i ne mora da ima nikakva stelovanja,vec bi trebalo znati od koje legure Al se prave pontoni i koji dodatni materijal koristiti,da ne bi doslo do toplih i hladnih prslina ili korozije(galvanske,raslojavajuce,piting,naponska,interkristalne,u zazorima..) u zavarenom spoju.Cist Al. se ne primenjuje za nosece konstrukcije,jer su mu mehanicke osobine slabe,vec legure Al,ali posto je voda jaka koroziona sredina,usled gresaka vrlo lako dolazi do narusavanja pasivizacije oksidnog zastitnog sloja..Znaci dobar izbor osnovnog materijala,dodatnog materijala,vrste zavarivanja i brzine zavarivanja(da ne bi isparili legirajuci elementi).
Naravno,variti Al. u tig-u,bez vodenog hladjenja ne ide.
Dobrog instruktora je lako naci,jer argonski zavarivaci imaju uvecan i bubuljicav nos zbog gasova koje udisu :hh
tenzor wrote:
I da opet ne budem pogresno shvacen ali majstor u penziji i neki besan tig aparat sa mali milion stelovanja , pedalom , puslirajucim strujama , onda ce i taj penzioner na obuku oko stelovanja aparata .
Praksa pokazuje da si pravu... Veliki broj majstora odbija da udje u sustinu podesavanja "elektronskih" aparata, ali svi sa istim izgovorom:
- "... pa ja se ne razumem ni u mobilni telefon, jedva da umem i poruku da posaljem, a kamoli da udjem u neki meni na aparatu, pa jos na engleskom jeziku, pa da biram nesto ili prihvatam..."
Pre 10-tak dana sam bio u jednoj firmi, gde sam naisao na samo mlade zavarivace, ali vec sa nekoliko godina iskustva, radili ljudi i po inostranstvu... Kupili 5 TIG DC Kemppi aparata, i bez obzira sto su prvi put videli taj aparat, skapirali su ga za nekoliko minuta... Prosto, znaju mladi ljudi da koriste PC, znaju mobilni telefon, radili na slicnim modernim aparatima drugih proizvodjaca...
A penzioner, pa neka ga nauci na onom TIG-u iz '70-tih proslog veka, kada decko shvati taj aparat, posle ce i on lako da predje na elektronski...
kemppi wrote:
Dobrog instruktora je lako naci,jer argonski zavarivaci imaju uvecan i bubuljicav nos zbog gasova koje udisu :hh
:hh
Pretpostavljao sam da su ''welding'' i ''zoran'' ista osoba ali nisam bio siguran.Iako se ne oglasavaju vise ostalo je ono sto su zapisali pa koga interesuje moze da se informise i mnogo da nauci,Govorim iz licnog iskustva i patnje jer se desavalo da sam dolazio u iskusenje da batalim sve i prodam aparat dok nisam naucio da ga ustelujem.I jos uvek mi se desi da ne zuji lepo dok zavarujem.Neko od pomenutih je jednom prilikom napisao da se za 40-tak sati moze savladati zavarivanje MIG/MAG aparatom ali da samo 2-3 procenta ljudi zna da usteluje aparat.