Jeste tig postupkom zavareno .
Onaj desni par zileta je zavario El Dotore za zavarivanja i slicna spajanja , a onaj par levo sa nagorelim krajvima i brljotinama je zavario ovdasnji urednik
Mala skola zavarivanja
, a onaj par levo sa nagorelim krajvima i brljotinama je zavario ovdasnji urednik
Ne vidim ja tu nikakve brljotine :nono
Nego,jel vi niste imali nekog ozbiljnog posla pa uzeli da švajsujete žilete,ajd nekom kad se slomi britva pa da se zavari ali zdrave prave žilete švajsovati na ovu krizu... :hh
Ma to mi svaka dva tri meseca pravimo "zilet olimpijadu " ko ne moze da zavari dva zileta placa veceru . A ima nas uvek 5-6 . Sad je jednom palo napamet da na tupe zilete navarujemo tvrdu formaciju pa da nosimo na ostrenje , to ce biti sledeci poduhvat :tup :tup :hh :hh :hh :hh
Eee,ima dobrih tridest godina otkako Šveđani nižu molekul po molekul platine na oštricu žileta...
U svakom slučaju svaka čast za var.Da je jedno 20x deblji žilet i ja bih se pomučio.
Ma to mi svaka dva tri meseca pravimo "zilet olimpijadu " ko ne moze da zavari dva zileta placa veceru . A ima nas uvek 5-6 . Sad je jednom palo napamet da na tupe zilete navarujemo tvrdu formaciju pa da nosimo na ostrenje , to ce biti sledeci poduhvat :tup :tup :hh :hh :hh :hh
оћете после цепати дрва сотим алаткама :hh
Oni nek švajsuju a mi ćemo da "tupimo"!
Šalu na stranu ali za ispunjavanje ove "olimpijske norme" treba veliko iskustvo(i ne samo to)
Iskren da budem "zilet olimpijada " je nastala kao produkt lepe srpske karakterne osobine zvane INAT .
I male italijanske tehnicke podrske
Pozdrav.Da li postoje elektrode za aluminium,da se vari sa elektro aparatom?? :? :?
Hvala!
Postoje. Ima 4 tipa oblozenih elektroda:
- 99% Al, AlSi5, AlSi12, AlMn.
- ima nekih 8 vrsta "aluminijuma" tj legura aluminijuma, pa kada identifikujes osnovni materijal, prema njemu izaberi jednu od onih 4 elektrode.
Zavarivanje aluminijuma oblozenom elektrodom se smatra nedovoljnim za postizanje bilo kakvog zadovoljavajuceg spoja, tako da nije moguce izvrsiti atestaciju zavarivaca ovim postupkom.
MIG i TIG su postupci koji su priznati za ozbiljna zavarivanja.
Moze se zavarivati i gasnim postupkom ali to je zastarelo i ograniceno na par legura od onih 8.
A moze se i lemiti, npr tanke cevcice na hladnjacima se uspesno leme prigodnim lemom.
Jel se beše lemi običnom lemilicom i kalajem s tim što se na mestu lema posipa izmrvljeni aspirin tj. acetisalicilna kiselina.
Jel se beše lemi običnom lemilicom i kalajem s tim što se na mestu lema posipa izmrvljeni aspirin tj. acetisalicilna kiselina.
mi to radimo oxy-acetilenskim plamenom i punjenom sipkom, ...cevcica je od neke posebne legure a unutra je nekorozivni topitelj na bazi nekih soli i ko zna cega jos. Lemljeno mesto je daleko jace od spoja sa kalajem. Imam dosta tih sipkica, moze i da se proba.
Svakako da je lemno mesto kalajem slabo ali za ssm tehnike gde se ne raspolaže raznoraznom aparaturom i tehnikom i za rad u kućnim i skromnim uslovima ili da se prikrpi nešto čisto da drži (rezervoar npr.) može da se lemi običnom lemilicom ali malo neobičnom žicom, zove se Alusol FL. A acetisalna kiselina "očisti" kako treba i sprečava kreiranje "patine" (kiselina pojede oksid kako se stvara + pravi sredinu koja ne dozvoljava kreiranje oksida i onda se kalaj "uvati". Više o tome na http://www.aws.org/wj/2004/02/046/ toliko od mene ne bih više da idem u off ipak je tema zavarivanje a ne lemljenje.
:hh I ja sam negdi pročitao da je "aspirin" zdravo dobar za aluminijum
Pa meni i ne treba neka extra cvrstoca,tek onako.
Hvala zoran_i na odgovoru.
Hteo bih da radim sebi tvrdo navarivanje za polj. mehanizaciju. Dobio sam ovakvu elektrodu na probu:
Izgleda kao da je elektroda u cevčici, i čujem da je unutra nekakav prah. Da li je to volfram karbid? (ako se tako zove).
Takođe, čuo sam da postoje i elektrode za gasno nanošenje.
Zanima me sve o tome, a naročito cena tih elektroda i gde mogu da ih nabavim.
Da to je "cevasta elektroda" za tvrdo navarivanje. U cevcici je prah, a ova obloga je za stabilizaciju luka i zastitu od atmosfere.
Postoje nekoliko tipova ovih elektroda, punjenih raznoraznim prahovima.
Prednost im je sto rade na niskim strujama, recimo fi 6 mm radi na 80-120 A, moze raditi na bilo kom aparatu za zavarivanje, ove u fi 6 mm mogu raditi lako i vertikalu, unos toplote je zato vrlo mali, nekad mogu direktno da se nanose na poboljsane celike, cak i sivi liv...
Mnogo su dobre..., ali problem je u ceni. Sve su skupe. Neke jesu na bazi wolfram karbida, neke nisu.
Vise cu ti poslati na PP.
A ako se nesto nanosi gasnim plamenom, po definiciji nije elektroda vec recimo da se zove sipka ili zica. Postoje uglavnom u obliku flexibilnih/savitljivih sipkica ili su cak namotane na kotur. Radi se o prahu wolfram karbida sabijenim oko zice od jedne legure. Navarivanje je vise tvrdo lemljenje. Postoji i punjena sipka za TIG ili gasno ali se retko koristi. Postoje i tzv cvornovate sipke na bazi wolfram karbida u obliku krupnih plocica (3-5 mm) uvaljanih u lem, za busace glave.
I mene ovo zanima pa da se nadovezem. Koje su elektrode bolje za tvrdo navarivanje ove cevaste ili one kako da ih nazovem obicne za tvrdo navarivanje, i na koji materijal ( oznaka celika) se nanose recimo za raonike ? Da li je bitno da materijal bude meksi na primer kao brodski lim ili je potreban neki kvalitetniji ?
Koji celik? je pitanje za proizvodjace raonika.
Ja sam najcesce bio kontaktiran za nanosenje na obicne celike tipa C.0361... do C.0561...
Koje elektrode su bolje? Skoro uvek su bolje skuplje pa se uvek trazi neki optimum. Ipak, jedna od najvecih stavki u firmama sa zaposlenim zavarivacima je plata zavarivaca, pa je potrebno smanjiti njegov rad. To se najbolje postize MIG zavarivanjem punjenim samozastitinim zicama iako je MIG aparat (sa 4 tockica) malkice veca investicija.
Ali ako vlasnik licno radi, nema trosak radne snage, pa mu je mozda bolje da radi jeftinom opremom tj obicnim REL aparatom.
Bolje su cevaste elektorde od klasicnih oblozenih, ali je pitanje da li su isplativije bas za raonike...
Hvala Zorane
Pozdrav svima, kao prvo da pohvalim sve koji su učestvovali u postovima
na ovu temu, one koji su postavljali razna pitanja a posebno sve one koji su na sve to davali odgovore. svaka ČAST . Iskoristio bih priliku da postavim po koje pitanje kolegama u vezi aparata s kojim radim otprilike
oko godinu-i po dana i uglavnom sam uz malo truda i muke dobio ono što želim od njega ali uvek pokušavamo dobiti još bolje i lakše ako se može.
Radi se o ESAB C 3000i sinerg. puls displej MA6 pa ako neko nešto zna
o podešavanju i sl. voleo pih čuti malo više o njemu i o njeg. mogućnostima . inače ja ga koriszim najviše za varenje almg u izradi čamaca . unapred zahvalan poz.
... uglavnom sam uz malo truda i muke dobio ono što želim od njega ...
Radi se o ESAB C 3000i sinerg. puls displej MA6 pa ako neko nešto zna
o podešavanju i sl. voleo pih čuti malo više o njemu i o njeg. mogućnostima .
To je dobar aparat, ne bi smelo da bude imalo muke sa njim.
Na koja podešavanja tačno misliš? Na opšta zavarivačka podešavanja, tipa koji parametar da podesiš na koju vrednost (npr brzinu žice za taj materijal te debljine podesiti na tu vrednost)? Ili koje dugmiće na mom aparatu da pritiskam npr. da bih podesio brzinu žice na toliko m/min? Ako je ovo drugo, pogledaj uputstvo, verovatno ga imaš ili može da se skine sa neta.
Ako je ovo prvo, suviše je opširno... ima mnogo materijala, tvoj aparat može da radi debljine recimo od 0,8 mm do neograničeno, postoje razni gasovi kao alternative, postoje obične žice, punjene žice... Morao bi konkretnije da postaviš pitanje, tipa kako da radim AlMg materijal debljine 2 mm u vertikali, ili crni čelik debljine 6mm u horizontali, pa onda da dobiješ odgovor, tipa ta žica, tog prečnika, ta brzina žice, taj napon, taj režim, itd... Ili ako želiš celu prezentaciju sa raznim gasovima (CO2, Ar+18%CO2, Ar+2,5%CO2, Ar+2%O2, čist Ar), sa raznim žicama za Al, za crni čelik (obične i punjene žice), za nerđajući čelik (obične i punjene žice), za tvrda navarivanja (punjene žice)...
Pa evo ovako stoje stvari. prvenstveno sa njim ragim almg 2-3 mm sa almg zicom 1.2mm uz ar5.0 . Hteo bih da mi zavar bude mllo više razliveniji,
a kad to postignem dobijem malo veci provar što na nekim mestima i nije poželjno da bude. ako je moguće na osnovu ovih pokazatelja odrediti približne vrednosti V-A. Zamolio bih Zorana-i i ostale kolege da iznesu svoje mišljenje pa da probam. poz.
To je vec "fino tjuniranje". Trebalo bi to uzivo probati tj malo se igrati sa dugmicima.
Ovako, na slepo preko neta, kada postignes lepo razlivanje (pretpostavljam da to postizes povecanjem brzine zice tj amperaze) a imas problem sa progorevanjem, prvo brzo resenje je brze vodjenje pistolja i / ili smanjiti nagib/ugao pistolja.
Inace, ako radis u pulsu, postoji posebno dugme/potenciometar/komanda na svim pulsnim aparatima, pa verovatno i na tvom, za korekciju napona (negde ga zovu trimovanje luka ili slicno) tj sluzi za smanjenje/povecanje duzine i sirine luka u odnosu na fabricko podesavanje. Sa njime se takodje moze kontolisati odnos "sirina sava/penetracija", uz pomenuto (brzina zice, brzina vodjenja pistolja, nacin vodjenja, ugao vodjenja).
Takodje mozes razmisljati i o bakarnim podloskama, radi odvodjenja toplote, ali to je mozda druga i neprakticna prica.
I ako može koja slikica varova,aparata,pištolja,točkića za guranje(ili vuču) žice za nas koji aluminijum još uvek zavarujemo tehnologijom iz 50-tih :bye2
Ok hvala na brzom odgovoru i ako mi možeš reći dali bi uz sve to što si mi predložijo ,bilo dobro da pokušam sa žicom almg 1.0, znači nemam progorevanje materijala.Te bih na nekim mestima želeo jednostavno da dobijem malo manje naglašen provar čisto iz estetskih razloga. kako si već pomenuo "fino tjuniranje" to je to, možeš li mi reći na koju reč da obratim pažnju kada uđem u program za podešavanje . poz
Može Ognjeni što da ne. samo da rešim problem s rezolucijom slika već sam pokušao da nešto okačim al neide.
kako si već pomenuo "fino tjuniranje" to je to, možeš li mi reći na koju reč da obratim pažnju kada uđem u program za podešavanje . poz
Uf ne znam koja je to rec kod Esaba, to (korekciju napona) svako zove drugacije, na nasem aparatu je to poseban potenciometar na komandnoj tabli, ne mora se ulaziti u program. Ako nadjem na netu uputstvo za C3000, videcu pa cu ti reci.
1.0 mm ipak nije za te debljine (2-3mm). Probaj sa zicom 1.2 da guras brze, pravolinjski sa manjim uglom pistolja, verujem da ce biti OK.
ok hvala Zorane
Sad sam izmerio,debljina zileta je 0,1mm,to je zavareno u tig-u strujom 2-3 ampera.
Mislio sam da je zilet deblji,a 0,1mm pulsni mig ne moze ni da pipne.
Svaka cast,nikada nisam pokusao zavariti nesto toliko tanko.