Duborez detalja (od pochetnika do majstora )

Evo za pochetak slike duboreza koji radim. Ovo je najranija faza, kada se odredjuju nivoi duboreza.

Beli javor, 25 x 32 x 2.5 cm

Tema: Duh iz drveta

I sve se to nacrta i krene se sa radom. I onda imamo malo poteskoca, lako je to nacrtati, olovka i gumica na papiru ostavljaju sasvim razlichiti trag od dleta u drvetu, treba to sad izdubiti u drvetu, kako poceti???

Meni su u pochetku bile najproblematichnije ochi: deo ispod obrva-najtezi deo, oko i deo lica ispod oka.

Na slici je detalj ociju sa mog duboreza. U ovoj fazi se najbolje vide povrsine u drvetu. Kad dodjete do ovih povrsina, a mislim da je iz ove faze lako uochljivo kako ih treba "odraditi", kasnije su samo finese dodavanja finih detalja. Na slici tri pravac strelica pokazuje pad povrsina.

Ako nekome nije jasno neka pita.

Oba rada su ti super. Ako ti nije tesko napisi njihove dimenzije i vrstu drveta.

I sad jedno pitanje, sto se tiche upotrebljivosti stola, kako zamisljas ovu plochu, da li staklo ide preko duboreza ili sta? Ja takodje planiram da radim jedan "tripod" - okrugli sto sa jednim nosachem gornje ploche i oslonac na tri nozice. Razmisljam, u dilemi sam, da li da na gornjoj plochi radim duborez ili samo rezbariju, a zbog "problema prakticnosti? U jednoj antikvarnici sam video jedan tako lep "tripod", ali njemu je duborezana noseca noga a u sirini od 5cm, po ivici ploce koja je okrugla, uradjena je rezbarija.

Bogorodica ti je odlichna, a posebno mi se svidja kako si iskoristila postojeci oblik drveta za okvir. Cista desetka.

Dok ne dodjemo do novog detalja nije zgoreg da ponovimo redosled rada pri izradi duboreza:

Redosled koraka pri izradi duboreza u grubo:

1. Prenesite motiv
2. Napravite bezbednu liniju duž linije motive rezbarskim nožem
3. Dletom grubo uradite pozadinu do zeljene dubine
4. Proverite da je motiv podjednako ispupčen sa svih strana
5. Obrijte pozadinu tako da bude glatka
6. Zasecite uglove ravnim dletom sa iskošenim sečivom
7. Ravnim dletom sa zasečenim vrhom, rezbarskim nožem ili ravnim
dletom, zaoblite ivice koje trebaju da budu oble
8. Radite na oblicima motiva
9. Obratite paznju sta je u prvom planu, tj. sta je ispred a sta
ispod.
10. Počnite da šmirglate površinu motiva. Podvucite dleto pod
sastave motiva i podloge kako biste zasekli linije.
11. Lagano išmirglajte pozadinu da biste uklonili sve neravnine.
Tragove delta ostavite.
12. Dodajite detalje na motivu
13. Opet ismirglajte
14. Sad ide finishiranje, lakiranje, ili pak ako zelite pirografija,
bojanje i sl.

Tachka 2.
Bezbedna linija - na 2-3 milimetra zasechete nozem i to vam je bezbedna, sigurnosna ili zaustavna linija, kako hocete. Posle malo vezbe, kad nauchite da kontrolishete dleto, nece vam ni trebati.

Tachka 3.
Obichno je max dubina duboreza do 2/3 daske, dok pojedini duboresci preporuchuju 1/2 dubine. Po meni "nikad nije dovoljno duboko".

Tacka 4.
Mislim da je jasno ...

Tachka 5
Ne glatka u bukvalnom smislu, bolje reci da je ujednachena, izravnati "rezovi", tj priblizno iste dubine

Tachka 6
Na duborezu izvrsiti zasecanja ravnim dletom tako da se uglovi naglase, ivice koje padaju zaseci pod 90stepeni prema podlozi

Tachka 7
Mislim da je ovo jasno

Tachka 8
Ovde vec pochinje ono sto pruza "umetnichko" zadovoljstvo i dozivljaj. Vi u stvari ovde pochinjete da vajate. Savet: Skidajte materijal u veoma tankim slojevim.

Tackla 9
Nadovezuje se, spaja sa tachkom 8. Obratite paznju gde ce vam kasnije doci podrezi.

Tack 10
Ovo smirglanje je sitnom shmirglom. Bez velikog pritiska. Zasecanjem motiva vi ga odvajate od pozadine.

Tachka 11
Kao i kod tachke 5, samo sada sa shmirglom, nikako ne ravnajte do savrshene glatkoce, ukoliko to vash dizajn ne zahteva (ukoliko niste tako zamislili). Odredjene shkole duboreza to nikako ne prihvataju, ali zashto i ne???, ako ste u dizajnu tako zamislili, recimo glatka pozadina - grub motiv.

Tachka 12
Sada pochinje najlepshi rad u duborezu, dodavanje detalja. Ovde do izrazaja dolazi vash umetnicki dar. Ne mislite da ako se nesto nece videti to nema veze. Na opsti vizuelni utisak utiche i neki detalj kojeg nije ni svestan prilikom posmatranja. (Konac delo krasi)

Tachka 13

Ne treba preterivati sa shmirglanjem. Opet bih naglasio da sve zavisi od vasheg dizajna, kako ste zamislili. Ali nikako ne dozvolite da se nigde ne vide tragovi dleta, da vam duborez bude vishe gladak nego da ste ga radili laserskom tehnikom.

Tachka 14
Ovo je vec prepushteno vashem osecaju. O tehnikama "bojanja" drveta ima dosta na ovom sajtu u raznim temama.

Za pochetak rada je dovoljan komplet pribora kao na slici, u broju razlichitih sirine dleta nikad ne mozete preterati. Na slici je komplet koji se moze kupiti kod nas.

Mnogi pochetnici se ne snalaze za sta treba koristiti koje dleto, pa evo kratkog pregleda za sta se najcesce upotrebljava dleto odredjenog oblika:

1. Brojevi 1, 2 su olučasta dleta, Prave se sa granicom koja varira od skoro ravne do vrlo široke zaobljene . Ovi alati se prave u dva oblika, ravnih strana i lopatastog oblika (dleto broj 3); . Oni imaju mnoge prednosti kao što je ta da ostavljaju manje drveta za sobom i dobro zalaze u uglove koji su nedostupni alatima sa ravnim stranama. Neophodna su pri dovršavanju površine rada, kao i kod uobličavanja lisnatih struktura a naročito kod podreza. Takodje sluze kao osnovni alat za uklanjanje pozadine.

2. Broj 3 je olučasto dleto (gouges), ali ga zovu i povijeno olučasto dleto – u ovom slučaju napred povijeno, a kada je granica oštrice okrenuta naopako onda unazad povijeno. Prjpeporučljivo je da kada birate ovakve alate da oni budu kao ovi koji su prikazani na ilus-traciji sa veoma blagom krivinom na prevoju; ona imaju više opštih namena za razliku od jako povijenih koja su dobra samo za veoma duboke šupljine. Ovi alati se koriste za pravljenje zareza u šupljinama gde obična olučasta dleta ne mogu da dopru zahvaljujući tome što vlakna drveta pružaju otpor. Ima ih u rznim sirinama. poznata kao povijena dleta (bent chisels); u principu se koriste za nivelisanje podloge (ili pozadine), a stoga se još zovu i dleta za podlogu (grounders). Ovi alati se prave sa različitim krivinama ili prevojima po dužini, veće koleno, dovešće samo do toga da alat ne odgovara za namenu nivelisanja na ravnoj podlozi.

3. Broj 4 koso zaseceno dleto, imaju mnoge prednosti kao što je ta da ostavljaju manje drveta za sobom i dobro zalaze u uglove koji su nedostupni alatima sa ravnim stranama. Ona su lakša i jednostavnije se oštre, a neophodna su pri dovršavanju površine rada, kao i kod uobličavanja lisnatih struktura a naročito kod podreza, kao i za takozvano "brijanje" povrsina. Veoma korisno dleto, postoji zasecheno levo i zasecheno desno.

4. Broj 5 je ravno dleto ali ima svedenu oštricu i zove se ugaono dleto; služi za dopiranje do nepristupačnih uglova, a najkorisniji je alat kad se koristi kao nož za osetljive ivice ili krivine.

5. Broj 6 se zove V alat ili alat za razdvajanje (parting tool), zahvaljujuci svom obliku. Služi za pravljenje zareza i žlebova sa ravnim stranama i oštrim unutrašnjim uglovima na dnu. Može se koristiti za različite namene, kao što je podrezivanje čišćenje oštro definisanih uglova, uokviravanje crteža itd. Trebalo bi da ga dobijete sa pravom oštricom, a ne svedenog kao što se neka prave.

6. Broj 7 duborezachki noz-neophodan i najuniverzalniji alat, najcesce se koristi

7. Broj 8, 8, 10 rezbarski i drugi nozevi

8. Broj 11 kamen za ostrenje

Ovde je opisana najcesca upotreba ovih dleta, sto ne znachi da mu vi mozete naci i drugu namenu. Uglavnom svaki duborezac ima neki svoj izbor dleta koje najchesce upotrebljava.

Posle alata dolazi drugo pitanje, kako ucvrstiti komad drveta na kome cemo raditi. Postoje dva nacina, stegom ili napraviti radnu plochu. Ja sam pristalica radne ploche jer mi je lakse da okrecem podlogu nego da se ja setam oko nje. Na slici je sema a dimenzije prilagodite.

Sledeci korak, jedan od najvaznijih je ostrenje dleta. Ostar alat je jedna od najvaznijih stvari u duborezu. Sutra cu i to okaciti ako uhvatim vremena.

Kao i svaki alat tako i dleta treba odrzavati i ostriti. Dobro naostrena dleta i noz su glavni preduslov rada. Ostrenje dleta je majstorska vestina, i treba dosta vezbe da bi se ona savladala.

Ostrenje noza i ravnih dleta

Smedji brusni kamen, granulacija 800

Počnite smeđim kamenom za oštrenje. Postavite nož postrance ravno na kamen. Zatim lagano podignite zadnji kraj noža sasvim malo sa kamena. Zamislite da ste ga podigli toliko da ispod zadnjeg kraja možete da umetnete 4-5 listova papira. Tako ćete dobiti ugao od 10-12 stepeni.
Što je ugao u odnosu na kamen manji, to će alat imati finiju ivicu. Manji ugao znači da će manje čelika zadirati u drvo. Za noževe kojima se prave sigurne linije ili izrezuju linije oštrica bi trebalo da bude što uža. Ravna delta ne zahtevaju tako uske ivice pa ih možete podići više prilikom oštrenja. Ona se oštre pod uglom od 20-25 stepeni. Pratite uputstva proizvođača alata. Nakon što naučite kako se koji alat ponaša, možete prilagoditi ugao oštrenja svojim potrebama.

Vucite nož duž kamena u pravcu suprotnom od oštrice. Kada završite potez do kraja, okrenite nož i ponovite isto sa druge strane. Ono što radite sa jedne strane noža radite i sa druge kako biste formirali dvostranu oštricu.

Prilikom ostrenja noza primenite potez kretanja po kamenu kao kad berberin ostri britvu na kaish.

Kada jednom formirate dobru oštricu, počnite da koristite beli kamen fine granulacije.

Grubi smeđi kamen se koristi samo za formiranje ivice, nakon toga samo treba da zadržite taj ugao.

Za ravna delta potrebna vam je jednostrana oštrica, a ne dvostrana kao na nožu. Stoga koristite 4-5 prelaza po ivici zasecanja, a onda okrenite dleto za još jedan prolaz drugom stranom.

Proveravanje ivice

Sa smeđim kamenom radite dok ne vidite da je formirana nova ivica zasecanja. Proverite sjaj duž ivice. Ovo obično traje nekih 15 minuta ozbiljnog rada.
Ono čemu se nadate u ovoj fazi je tanka ivica. To je zapravo mali trag metala na samoj ivici oštrice koji je napravio kamen. Držite alat pod jakim svetlom. Ako okrenete sečivo postrance i pogledate direktno na oštricu videćete svetlu liniju…ta linija je tanka ivica.
Oštrica oštrine brijača je pod svetlom gotovo nevidljiva jer nema sjajne linije. Ako vidite ivicu alata to znači da još nije oštar.

Takođe proverite duž strana oštrice. Tražite bilo kakve svetle tačke koje strče sa linije oštrice. To su takozvani “zubi” na oštrici koji još nisu skinuti.
Radite sa grubim kamenom dok svi “zubi” ne nestanu i dok ivica ne bude veoma tanka. Do ovog rezultata ćete doći vežbom i iskustvom.

Ostrenje U i V dleta

Jedno od najproblematichnijih ostrenja je ostrenje profilisanih dleta. Ja sam dosta vremena proveo trazeci najefikasniji nachin ostrenja a da ne ostetim dleta koja ni malo nisu jeftina. Ovaj metod ostrenja profilisanih dleta "brusnim papirom" iliti "shmirglom" mi se chini najefikasniji uzimajuci u obzir brigu da ne ostetim dleta.

Ovaj trik sa drvetom, za ostrenje profilisanih dleta funkcionishe.

Pa ovako:

1. U lipovom drvetu dletom sa strane pozitivnog profila izdubimo kanal (kao na slici)

2. Do njega, negativnim profilom dleta takodje usechemo, i otklonimo oshtre ivice drveta da ne bi smetali shmirgli da se useche (kao na slici)

3. Prvo postavimo brusni papir iznad prvog kanala, ja sam prvo koristio granulaciju 800

4. Poliranje sam radio sa papirom granulacije 1200

Ostrio sam dok dleto nije pochelo da mi seche brusni papir skoro kao zilet.

Ostrenje profilisanih dleta (U i V dleta) na drugi nacin (kamenom za ostrenje )

uzećemo olučasto dleto . Budući da je ovo obla alatka, uzecemo kamen koji smo odredili za olučasta dleta. Počinjemo da oštrimo alat na isti način kao što je opisano za ravno dleto, samo što sad imamo još jedan pokret. Kako bi svi delovi ivice alata bilo u dodiru sa kame-nom, ovo dleto mora da se kotrlja sa strane na stranu dok ide gore dole. Kako bismo ovo dovršili moramo polako da uvežbamo zglob kako bi ušao u korak sa ovim gore – dole pokretima; Potpuno je nebitno da li ćete jedan zaokret alata napraviti tokom jednog prolaza duž kamena ili samo jedan okret kroz više gore-dole prolaza. Glavna stvar je ujednačenost oštrenja duž čitave oble ivice jer ako jedan deo naoštrite više ona će postati talasasta, a to je nešto što treba izbegavati što je moguće više. Kada je spoljna strana čisto naoštrena, oštri se unutrašnja strana sa klinom koji smo napravili od drveta koji je u dimenzijama i oblika unutrasnje strane dletanego slika dole. Dršku alata treba držati levom rukom dok je oštrica naslonjena na komad drveta. Držite klin između prstiju i palca iskosivši ga malo preko unutrašnje ivice; raditi u seriji kratkih poteza na dole, počinjući potez u jednom uglu dleta i završavajući ga u drugom. Ponavljajte ovu radnju, veoma blagim pokretima dok ne uklonite sve neravnine čime ćete alat verovatno dovesti u stanje da je spremno za upotrebu. Ja za ovu radnju upotrebljavam brusni papir granulacije 1200.

Sa dletom veiner se postupa na isti način ali budući da ovaj alat nije u preseku deo kruga ( ima ravne strane ), radi se jedna po jedna strana; da biste mu sačuvali oblik ravnih strana jednu stranu oštriti najviše šest puta pa preći na drugu sa istim brojem puta oštrenja. Sa ovim alatom se mora pažljivo raditi jer mu se oblik lako kvari. Unutrašnjost se oštri sa klinom od drveta koji smo napravili (kao za U dleta), prekrivenim smirglom granulacije 1200, strana po strana, jer je nemoguće naoštriti čitavu sekciju ovog alata u jednom potezu. Kada oštrice alata počnu da se tupe, najčešće ih je dovoljno naoštriti samo smirglo, sto treba činiti često. Budući da je postupak sa svim olučastim dletima manje-više isti, praksa će omogućiti ovaj postupak prilagode obliku alata sa kojim radite.

Ostala su nam samo još V dleta dleta u obliku kašike.
Vrh V dleta je toliko oštar da predstavlja teškoću za oštrenje iznutra. U ove svrhe se koristi klin u obliku noža, a takođe je dobro da isečete i klin od drveta sa tankom ivicom i da ga zamotate smirglom pa njime često prolazite kroz ugao između stranica. Ukoliko nema oštar vrh, ovaj alat je beskoristan; i trunčica neravnine ili zatupljenosti će mu smetati da prolazi kroz drvo ili će cepati drvo. Prilikom oštrenja ovog alata strane treba jako pritisnuti na kamen, i svaki čas proveravati kakav se efekat dobiva. Ako počne da se javlja praznina na jednoj strani kao što se često dešava, onda oštrite drugu stranu dok ne nestane, vodeći računa da pritisak bude najjači na vrhu alata. Ukoliko strane počnu da gube oblik, prođite alatom duž kamena držeći ga pod pravim uglom u odnosu na kamen ali pod pravilnim nagibnim uglom; u ovom slučaju alat se drži skoro na kraju između prstiju i palca.
Dleta u obliku kašika drže se pod mnogo višim uglom u odnosu na kamen sve dok oštrica nije u dobrom odnosu sa površinom, a mogu se voditi i postrance duž kamena vodeći računa da je svaki deo oštrice u dodiru i da se oštri isti broj puta. Ovo možete raditi tako što ćete oštriti prvo jednu polovinu pa drugu ili oko alata u zavisnosti od veličine i dubine alata. Kako god da je dobijete oštrica mora imati kosinu sečenja koja je duga i ravna, a ne obla i zatupljena.

Mnogi profesionalni duboresci imaju komplete klinova za oštrenje unutrašnjosti alata (napravljenih od materijala od koga je I kamen za ostrenje), od različitih krivina koje se tačno poklapaju sa svakom šupljinom alata koji imaju, uključujući i trouglasti za unutrašnjost V dleta. Isto pravilo se ponekad primenjuje i za obline spoljne strane olučastih dleta i za njih se prave odgovarajući kanali na ravnom kamenu, što predstavlja posao koji je i težak i zahtevan. Dok se unutrašnjost dleta tretira odgovarajućim klinom koji se lako može prilagoditi svrsi obradom na tocilu, sa spoljnom stranom nije teško raditi pa se ožlljebljeno kamenje može i izostaviti.

Moram da naglasim izuzetnu važnost održavanja alata u dobrom stanju. Kada je alat zaista oštar čuje se fijuk tokom rada; tup alat daje loš proizvod, a duborezac gubi i vreme i živce. Nema sumnje da velika tehnička veština prikazana na radovima Grinlinga Gibonsa i njegovih sledbenika ne bi nikad postignuta bez pomoći izuzetno oštrih alata. Alata koji nisu samo naoštreni a potom korišćeni sve dok se nisu istupili, već alata koji su bili uvek oštri i koji nikad nisu ni bili ni blizu toga da se istupe. Oštrenje alata je zaista umetnost sama po sebi, pa kao i druge umetnosti ima svoje sledbenike koji pobeđuju teškoće sa očitom lakoćom, dok drugi posrću na svakom koraku. Nestrpljenje je kamen spoticanja kod ovakvih radnji. Dobar početak je pravi dobitak. Pažljivo ispitivanje svakog alata i po cenu gubitka vremena ispravljanje grešaka u proizvodnji, jedini je način da se postane ekspert za oštrenje alata.

Ima li josh nekog osim Krcka da se ukljuci u ovu temu ili ona nije zanimljiva. Ovo se pretvori u moj monolog.

Ja sam mislio da cemo ovde da razmenjujemo iskustva i nadogradjujemo znanje!!!

Slichan put sam i ja prosao. Kao i ti, i ja sam sate izgubio na pretrazivanju interneta. Imam sigurno preko hiljadu strana sa interneta, koje sam danima skupljao. Secash se nasih prvih pisanja, tek da se neko javio da mi sve ovo ispricha bio bih mu zahvalan, a verovatno bih imao koji duborez vishe, ne bih gubio vreme pretrazujuci internet. A da ne pricham o satima Sandrinog prevodjenja (ona odlichno zna engleski), prekucavanja itd. Bash zbog toga, sto prvi koraci mogu da obeshrabre, i verujem da svi kroz to prodjemo, mislim da ovako sazeta tema moze da pomogne svima, jer kako ti kazes "jer ideja i razlicitih iskustva nikada nije dosta".