Duborez detalja (od pochetnika do majstora )

Pozdrav Zlatko, dobro dosao.

Laminiranje

Ovo je jedna od tehnika koju koriste neki duborezci da bi dobili debljinu, a ja je licno nikad ne bih koristio.

Visoki reljef je jedna od više vrsta duboreza koji mogu biti i masivni i dramatični. Kad planirate motiv, utvrđujete ne samo dužinu i širinu daske koja će vam biti potrebna, već i koliko duboko želite da zasecate u drvo. Najčešća debljina daske koja se može naći u prodaji je od 2,5cm-5cm. međutim moguće je naći i deblje daske od 10cm-12cm. ukoliko vaš duborez zahteva deblju dsku od one koju možete da nabavite, možete da laminirate dve ili više dasaka. Laminiranje jednostavno znači lepljenje dve ili više dasaka kako bi se dobila jedna deblja.

Pre nego što počnete proverite da li su površine dasaka očišćene od prašine. Nanesite ujednačen tanak sloj belog lepka za drvo (PVA) na površine koje želite da zalepite, a potom sastavite daske. Postavite neku dasku koja je malo veća od komada koje lepite, na vrh. Ova daska će zaštiti drvo koje lepite od tragova stega koje mogu nastati tokom procesa stezanja. Sve ovo pričvrstite stegama za stolarski sto. Stege postavljajte na 5cm-10cm jednu od druge kako biste pravilno utegli čitavu površinu koja se lepi. Učvršćujte jednu po jednu stegu povećavajući pritisak. Nemojte do kraja zatezati jednu stegu pre nego šro pređete na drugu jer ćete tako imati neujednačen pritisak što će oslabiti dejstvo lepka. Ostavite da se suši 24h. Kad počnete da radite duborez, tretirajte zalepljene daske kao jednu celinu.

Svi pravimo greške!

Bez obzira koliko smo pažljivi, bez obzira koliko vremena posvetimo svakom duborezačkom potezu, ponekad, negde, napravićemo grešku. Nož će iskliznuti ili će vas tekstura drveta odvući sa linije motiva ili će visoke površine biti oštećene. To što je napravljena greška, ne znači da projekat treba baciti jer postoji nekoliko načina da popravite pogrešne rezove na svom radu.

Prvo što morate zapamtiti je da na reljefnom duborezu nisu važne linije motiva koji ste kopirali, već završni rad. Linije dizajna su vodilje, odnosno mapa, za konačan rad jer kad završite duborez nijedna od tih linija se neće videti. Ako ste promašili liniju motiva, nastavite da dubite nazad lagano ka liniji. Većina motiva je lako prilagodljiva varijacijama na originalne linije dizajna. Izbegavajte iznenadne promene poteza u nameri da se vratite liniji vodilji jer će ovo samo još više istaći grešku. Neka ta izrezana linija bude nova linija dizajna na kojoj ćete nastaviti da radite.

Postoje tri glavna razloga zbog kojih vaš rez može skliznuti sa linije motiva.

1. Prvo, možda pokušavate da režete previše duboko vać sa prvim rezom. Duboki rezovi u nenačetom drvetu nisu podložni kontroli kao ponavljani plitki rezovi. Pokušaj da skinete previše drveta jednim potezom, dovešće do toga da preforsirate rez, vršeći preveliki pritisak na alat. Ukoliko shvatite da prejako pritiskate oštricu, stanite i izvucite nož. Započnite da režete tamo gde ste stali ali ovog puta koristite plitke poteze da biste dovršili liniju.

2. Drugi razlog za skretanje sa linije motiva je samo drvo. Ako radite sa drvetom koje ima dobro definisanu liniju granulacije, oštrica noža će želeti da prati vlakno drveta. Orah je drvo sa jakom linijom granulacije i duboki rezovi imaju tendenciju da vuku nož duž tih linija, a isto je i sa hrastom. Kad vaš motiv prelazi preko granulacije ili ako sečete preko krajeva granulata, koristite male plitke sigurne linije da biste ustanovili radnu liniju. Kad radite sa komadom drveta morate biti svesni kako se kreću linije granulata i morate predvideti sledeći rez. Tako ćete izbeći mnoge greške. Ako radite na veoma komplikovanom motivu, nakon što ga prenesete na podlogu provedite malo vremena razmatrajući moguće probleme, a takve oblasti obeležite crvenom olovkom. Kasnije, kada se udubite u rad te oznake će vam signalizirati površine na koje treba obratiti pažnju.

3. Treći i najčešći razlog za greške u duborezu je korišćenje nedovoljno oštrog alata. Nenaoštreni alati su najveći uzrok grešaka kako na rezu tako i na duborescu. Da bi napravio rez na drvetu, nenaoštren alat mora se na silu provući kroz materijal. Što više budete pritiskali, to će biti veće šanse da sečivo iskoči sa linije motiva pa čak i sa drveta. Ovo može oštetiti rad, a vas povrediti. Svaki rad počnite tako što ćete potrošiti nekoliko minuta na oštrenje alata, ova navika će vam pomoći da izbegnete brojne greške.

Ponekad proklizavanje alata može da ukloni velike količine materijala bez koga će dizajn biti drastično izmenjen. Ako je moguće zaustavite se pre nego što je čitav iver uklonjen. Malo lepka za drvo može se sipati ispod isečka, a površina se vratiti na mesto. Za male isečke koristite čačkalicu za nanošenje lepka ispod ivera. Pritisnite isečak ili iver čvrsto na podlogu dok lepak ne uhvati. Ostavite ovu površinu da se osuši preko noći pre nego što nastavite da radite. Premda većina belih lepkova za drvo hvata vać za pola sata, adhezivno sredstvo nije dovoljno jako tako da je rad moguć tek sledećeg dana. Kad se lepak preko noći osuši, izrežite ili izgrebite višak lepka ako ga ima. Pažljivo uklanjanje lepka je veoma važno naročito ako ćete premazivati vaš duborez jer beli lepak ne prima boje.
Ne koristite super lepak ili plastični cement za popravke jer nijedan neće dovoljno čvrsto vezati materijal da biste mogli da nastavite duborez. Topli lepak koji se koristi u mnogim umetnostima i zanatima uspešno će zalepiti dva komada drveta ali se nakon toga ne može rezbariti jer ako zarežete po lepku skinućete čitavu traku.

Ukoliko je otpao ceo komad drveta, čim lepak počne da se steže zalepite ga selotejpom kako bi držao isečak preko noći. Traka deluje kao mala stega i osigurava da isečak ostane na mestu pod pritiskom zbog boljeg vezivanja.

Ako je u pitanju komad koji je otpao sa nekog dela motiva, kao na primer vrh lista izrezanog iz bloka, možda će vam biti potreban tipl kao dodatak lepku. Kao što biste napravili stolarski drveni tipl da biste spojili dva komada drveta, čačkalica može poslužiti kao tipl za duborez. Isecite čačkalicu kako biste dobili minijaturan tipl koji odgovara veličini dela koji popravljate. Grafitnom mekom olovkom obeležite na isečku mesto gde ćete umetnuti tipl. Pređite nekoliko puta preko markera kako biste ostavili deblji sloj grafita. Sada stavite isečak na mesto sa koga je ispao i lagano ga pomerajte napred nazad preko površine spajanja. Tako ćete preneti grafitnu oznaku sa isečka na drvo i osigurati da ste odredili tačno mesto gde ćete izbušiti rupe za vaš minijaturni tipl. Drvodeljskim nožem napravite rupe u oba komada. Stavite malo lepka u svaku rupu kao i preko površine delova koji se spajaju. Stavite tipl u isečak, a potom u rupu na drvetu. Upotrebite traku kao stegu da biste osigurali vezu tokom noći. Dobro očistite sve viškove lepka sa površine zbog finiširanja.

Duborez urezivanjem je stekao popularnost tokom Renesanse zahvaljujući klasičnom drvorezu. Umetnici poput Direra koristili su duborez urezivanjem kako bi dobili izuzetno detaljne slike sa fantastičnom perspektivom i efektima dimenzije.

Kod drvoreza, duborez urezivanjem se koristi za uklanjanje pozadine motiva, ostavljajući samo linije motiva na nivou prvobitne površine drveta. Ovo je suprotna tehnika od duboreza urezivanjem u dekorativne svrhe jer je ovde površina krajnji motiv.

Kod drvoreza morate imati na umu da će se dizajn koji režete štampati kao slika u ogledalu. Ono što režete na levoj strani drvoreza pojaviće se na desnoj strani odštampane slike. Stoga, ako mislite da nešto napišete na drvorezu, morate ga napisati kao odraz u ogledalu.u suprotnom možete dobiti divnu sliku sa tekstom napisanim unazad.

Intaglio (intaljo) duborez

Ako ste gledali kako se prave kolachi sa modlama, verovatno ste videli valjak sa modlama čiji je dizajn urezan u površinu drveta. Kada se testo za kolače istanji na dasci onda se valjkom prelazi preko njega, a na testu ostaju divni oblici. Ovaj valjak je primer za intaglio duborez. Kao i kod duboreza urezivanjem glavni dizajn je urezan u površinu drveta, dok pozadina ostaje na prvobitnom nivou drveta. Starinska presa za buter, pečat za vosak su takođe primeri ove duborezačke tehnike.
Kod visokog i niskog reljefa glavni dizajn je zapravo pozitivna slika, odnosno najviša površina koja ostaje nakon završetka duboreza. Intaglio duborez koristi obrnutu tehniku kako bi stvorio efekat slike. Ovde je glavna slika negativna površina rada. Umesto da uklanjate pozadinu, uklanjte materijal sa dizajna.

Intaglio koristi ovu obrnutu tehniku mnogo detaljnije od duboreza urezivanjem. Svaka površina slike je izdubljena i modelirana trodimenzionalno. Obline latica cvetova i uvojci listova umesto da izranjaju pred vama, zapravo poniru u dubinu drveta. Najfiniji intaglio je najbolje urađen onda kada je dubina dizajna preterana. Svaka površina slike ponire u drvo, dalje od originalnog nivoa podloge, kako bi se naglasio ovaj stil.

Olučasta dleta, „V“ dleta i ravna dleta sa zasečenim vrhom su glavni alati za intaglio. Drvodeljski nož će takođe biti dobrodošao deo alata, naročito za duboke detaljne linije koje spajaju pojedinačne delove motiva. Kako i kod svakog duboreza, oštrite alat često. Koristite kratke plitke poteze kako biste postavili dizajn polako. Više nego kod bilo koje druge tehnike, kod intaglia je veoma lako ukloniti drvo ali je veoma taško vratiti ga ako ste uklonili previše.

Ovo je izvanredna duborezačka tehnika za bilo koji panelni drveni element kod proizvodnje nameštaja. Budući da najveći deo originalne drvene površine ostaje po završetku dizajna, intaglio je zahvalan za detalje na nameštaju, modeliranje i lako umetanje celih panela. Prednje strane kutija i čela fijoka su naročito pogodni delovi nameštaja za intaglio duborez. S obzirom da je glavni duborez sakriven unutar dubine drvene površine, tokom godina dizajn na kome ste satima vredno radili biće veoma malo oštećen. Iako su stari po nekoliko stotina godina kovčežići za nakit će možda imati iskrzane ivice ili načete ćoškove ali će duborez biti netaknut.

Rezbarenje

Jedan od najjednostavnih oblika duboreza je onaj poznat kao rezbarenje. Ova vrsta rada nema savremeno poreklo jer se njen razvoj može pratiti do izvora u varvarskom instinktu za ukrašavanje zajedničkom drevnim stanovnicima Novog Zelanda i drugim ostrvima južnih mora. Tehnički, a sa modernim alatima, to je oblik umetnosti koji zahteva vrlo malo veštine, a dosta preciznosti i strpljivog ponavljanja. Kako su ga praktikovali njegovi varvarski izumitelji, savršenost ova dva kvaliteta uzdiže njihov rad na visoko mesto prave umetnosti. Teško je shvtiti kontradiktornu činjenicu da je ovaj očito jednostavan oblik umetnosti nekada bio pred-stavnik goruće želje za prefinjenošću žestokih i ratnički nastrojenih muškaraca i da bi trebalo, pod uticajem lepo vaspitanog društva da postane jednostavan zadatak estetski nastrojenih školarki. U rukama ovih umetnika - ratnika i sa alatima sa kojima su raspolagali, uglavnom napravljenih od zaoštrenih ribljih kostiju i sličnih sirovih materijala to je bila umetnost koja je zahtevala ekvivalent mnogih finih umetničkih kvaliteta jer su je na taj način shvatili mnogo kultivisaniji narodi. Velika spretnost i svrsishodna namena ispoljili su se u razrađenim ukra-sima na veslima kanua, drškama sekira i drugog oružja što je, s obzirom na tehničke ne-savršenosti alata, zaista veoma impresivno. Budući da je tako, nema bitnog razloga zbog čega tako rudimentarnu formu kao što je rezbarija ne bi smo primenjivali na način saglasan njegovoj stvarnoj prirodi i ograničenjima. Budući da postoji tek nekoliko razlika u elementima, a da je metod tako jednostavan, logično je da uviđajući takva ograničenja kreiramo veći deo našeg dizajna. Stoga umesto proverene prenaglašene raznovrsnosti potražimo njegovu na-jjaču tačku na suprotnoj strani i pomoću jenoličnog ponavljanja motiva nalik pletenoj korpi i osvojimo nagradu koja baš i nije za bacanje pomoću strpljenja i izdržljivosti. Jedino na ovaj način tako ograničen oblik umetničkog izražavanja postaje interesantan i to u najmanjoj meri. Dizajn koji se obično povezuje sa “civilizovanom” praksom ovog rada pripada, uopšteno go-voreći, poznatoj kao “geometrijski” dizajn, što će reći dizajn sačinjen od krugova koji se me-đusobno presecaju u zamršenom motivu. I sada “raznovrsnost” dobijena na takav način, za razliku od uzvišene jednoličnosti varvarskog metoda, je crta koja obeležava slabu želju za postizanje velikih rezultata uz malo napora. Takva “raznovrsnost” je u potpunosti mehanička, tehničke teškoće, sa modernim alatima na raspolaganju, su na prvi pogled detinjarija; zato je takva vrsta dizajna potpuno neodgovarajuće za rad ukoliko su ljudske naklonosti nadražene na razuman način.

Važna činjenica sa ovom vrstom dizajna je ta da su ovi geometrijski motivi u najvećoj meri, mimo njine nepodesne “raznovrsnosti”, zasnovani na jednom detalju. Sve komplikovane rez-barije na veslima i motkama, kao što se može videti u našim muzejima, zasnovane su na de-talju kod koga rupe variraju u veličini od 1.58 mm (1/16”) do nesšto malo manje od 6.35 mm (1/4”) po najdužoj strani i to samo na posebnim mestima kao što su bordure i tome slično gde dostižu i nešto malo veću veličinu. Takvu raznovrsnost umetnik je dopustio sebi zahvaljujući približnom poznavanju kružnog oblika, mada ju je uglavnom postizao pronicljivom promenom proporcije rupa ili pomoću promene naglaska na vertikalnim i horizontalnim linijama.

---------------------------------------------------------------------------------------------

Rezbarenje je danas za duboresce postalo oblik umetnosti samo po sebi. Ova tehnika koristi rezove trouglastog oblika kako bi se dobio interesantan i intrigantan dizajn koji će plesati preko površine drveta. Motivi za rezbarenje definisani su sa nekoliko osnovnih elemenata, kao što su trougao ili linija slobodnog oblika, mada razločite veličine i pozicije ovih elementa kreiraju nove motive.

Zbog toga što se u tehnici rezbarenja koristi tek nekoliko oblika može se učiniti da će motivi biti statični, međutim, to je daleko od istine. Trouglovi mogu biti dugi i uski ili veoma kratki i puni po izgledu, jednake kosine su uključene u oblik trougla. Rezbarenje je izuzetno podesno za ornamentisane kutije za nakit, držače za police i daske za hleb koje će predstavljati ukras u kuhinji.

Ova tehnika se u osnovi radi rezbarskim nožem.
Rezbarenje kao umetnost razvija se u dva pravca. Prvi je motiv koji je stvoren od trouglastih oblika ili tradicionalno rezbarenje. Slobodna forma rezbarenja se dobija fino izrezanim linijama koje se razlikuju po obliku i pravcu. Tradicionalno rezbarenje se može podeliti na fino rezbarenje i krupno rezbarenje.

Rad na pozadini

Jos jednom da ponovimo: prvo treba da prenesete svoj motiv u punoj veličini na drvo pomoću indigo papira.

Zatim bilo sa veinerom ili V dletom uokvirite sve listove i sve ostalo, na dubinu od 3mm (1/8”), vodeći računa da ostanete na spoljnoj strani crteža. Za sada ignorišite manje detalje planirajući dizajn kao masu. Za marginu za sad ne treba praviti žleb jer ćemo nju raditi većim alatom. U ove svrhe uzmite olučasto dleto širine 6.35mm (1/4”), a onda počnite u donjem levom uglu panela da sečete žleb otprilike 1.59 mm (1/16”) unutar linije okvira motiva vodeći računa da ne odsečete delove lišća; počnite malo iznad ugla na dnu i završite malo ispod ugla na vrhu.

Tokom ove radnje kao i u svim koje slede, zrnatost drveta će manje više biti očigledna. Postepeno ćete upoznavati komad drveta na kome radite pa ćete seći tako da vaš alat ide sa zrnima, a ne nasuprot njih; što bi rekli, sećićete što je moguće više uzbrdo u smislu smera vlakana. Ovo se ne može baš izvesti u dubokim šupljinama ali do tada ćete već steći izvesno iskustvo pre nego što ovo pokušate.

Sad uzmite ravno dleto i zabodite ga u izdubljeni okvir, pritiskajući alat vertikalno na dole do one tačke da mislite da predstavlja dubinu pozadine. Za ovo vam nije potreban malj, budući da je drvo dovoljno meko da možete rukom pritisnuti alat, samo imajte na umu da sila mora biti proporcionalna željenoj dubini, kao i smeru zrna; Mnogo je manje pritiska potrebno kada se alat vodi kroz drvo dok su mu ivice paralelne sa zrnom, nego kad je položeno u poprečnom smeru; mali alati lakše prodiru od velikih što je i logično ali moramo voditi računa i o tim stvarima ili nam se može dogoditi nezgoda.

Kada ste prošli kroz ceo dizajn na ovaj način, koristeći olučasta dleta koja su potrebna za blage i oštre krive, spustite drvo skoro do podloge, ostavljajući malo za finiširanje. Ovo radite sa bilo kojim alatom koje najbolje odgovara prostoru; što veći to bolji. Secite poprečno zrna što je moguće više a ne niz njih. Ravno olučasto dleto je zgodno za ovu svrhu na većim površinama, a graunderi za uže prolaze. Na ovaj način će podloga ostati u grubom stanju pa ćete je kasnije dovršiti.

Sada uzmite olučasta i ravna dleta pa sa njima isecajte okvir što je moguće tačnije do dubine podloge i ako imate sreće, najviše za debljinu dlake dublje. Dok ovo radite neka vam se strane naginju ka spolja prema dnu. Ukoliko se olučasta dleta ne uklapaju u konture vaših linija, nemojte se mučiti, već taj mali deo ostavite za kasnije i uradite ga alatom za čišćenje, bilo ravnim olučastim dletom ili ugaonim dletom koje se koristi kao nož.

Sada imamo čitavu konturu izrezanu na dubinu pozadine pa možemo da raščišćavamo drvo koje strči između dizajna i podloge svuda okolo. Ovo ćemo raditi sa graundersima koristeći najveće kad je moguće i uzimajući najmanje samo kad je baš neophodno zbog prostora. Kada smo ovo uradili dovršićemo šuplje strane panela i napraviti mitre. Ponovo uzmite olučasto dleto i napravite čist prorez dodirujući liniju crteža na kraju panela i dopirući do dna ponora, tj. do stvarne dubine pozadine. Da biste napravili mitru (granicu) na vrhu leve strane panela izvlačite rez sve dok alat ne dosegne dno proreza koji ide duž vrha; čim stignete do ove tačke malo ga zaokrenite na gore . Brz okret drške na levo uklanja samo male količine drveta i tako formira jednu polovinu mitre. Rez poprečno na zrna bi trebalo prvo uraditi jer se na taj način smanjuje rizik od cepanja. Sada sve ponovite na drugoj strani zrna i jednu mitru ste skoro završili.

A sada nekoliko reči o poniranju podloge. One uvek izgledaju bolje ako su izdubljene olučastim dletom od onih koje su isečene pravim uglom na dole. U prvom slučaju one stvaraju utisak da je čitav rad urađen iz jednog komada drveta, dok kod zasecanja pod pravim uglom uvek podsećaju na nameštaj, kao da je komad drveta zalepljen da bi formirao marginu.

Sada imamo isplaniran rad i prilično ujednačen nivo pozadine pa smo spremni da radimo malo duboreza. Pre nego što počnemo moram da vas podsetim da morate biti veoma pažljivi pri rukovanju alatom; to je stvar od najvećeg značaja ukoliko želimo da izbegnemo gomilu isečenih prstiju i oštećenih radova. Leva ruka u duborezu ima isto posla koliko i desna ali na drugačiji način. Uhvatite ravno ili olučasto dleto levom rukom pomalo ispruženih prstiju, tj. mali prst bi trebalo da bude na sečivu, a palac bi trebalo da bude uperen ka vrhu drške; zglob treba da je oslonjen na rad. Desna ruka se koristi za guranje alata napred i za usmeravanje alata ovamo ili onamo, zapravo radi kao vodilja. Obe ruke se mogu opisati kao suprostavljene jedna drugoj po snazi jer se pritisak na alat desnom rukom ublažuje levom dok se ne postigne potpuna ravnoteža i ne ostavi taman onolika sila koliko je potrebno da se drvo iseče nežno bez opasnosti od klizanja unapred i oštećenja rada ili povrede prstiju. Na taj način alat je pod potpunom kontrolom, a i najmanja promena pritiska bilo koje ruke može mu promneniti smer ili ga zaustaviti. Nikada nemojte voditi alat samo jednom rukom jer se nikada ne zna šta se može dogoditi ako sklizne. Nikada ne talasajte alatom i uopšte imajte na umu da su to opasne sprave i za onog ko ih koristi i za rad. Nikada ne primenjujte previše sile na alat kada se nalazi u blizini osetljivih prolaza već isecajte malo po malo drveta kao miš u malim delićima.

Sada smo spremni da dovršimo naš panel. Uzmite graundere u skladu sa veličinom i uvek koristite najveći mogući. Alat držite dobro pritisnut na dole i obrijte neravnine na pozadini, vodeći alat kako pravo tako i malo na stranu. Radite pravo do lišća koje bi ako je dovoljno duboko isečeno trebalo da omogući isečcima da slobodno otpadaju ostavljajući čistu liniju preseka; ukoliko to nije slučaj onda se upravne strane moraju ponovo seći dok pozadina nije očišćena od isečaka. Alati za pozadinu su veoma skloni da se ukopaju u pozadinu i obavljaju posao sami za sebe: oštar alat, praksa i blagi pokret u stranu će ovo sprečiti. Uglove do kojih ne možete dopreti povijenim dletima, možete dovršiti ugaonim dletom.

Raditi pazljivo i sporo, na kraju ce vas rezultati nagraditi

Sad me napomenu, odavno nisam posetio taj forum.

Pre mesec dana sam prodao Ladu Nivu, pa od tada malo redje idem na pecanje, a i zatrpan sam nekim obavezama. Moram skoro "sici do reke". Bas mi zagolica radoznalost kad pomenu, a na temi "strug za drvo" je postavljeno pitanje da li se moze strugom praviti vobler.

Ja sa varalicom ne mogu sebe nazvati umetnikom ali ne ide mi loshe, u stvari kako kad.

Bistro

Kao sto si i napisao, ima nas raznih, ima ljudi koji hoce da pomognu, a ima i onih koji su samo "chitachi", pokupe ono sto im treba i nestanu. Nije ni bitno.

A sto se tiche prirode, podrzavam potupuno tvoj predlog, nista lepse od reke, samo treba uhvatiti vremena. Nema lepshe stvari niti lepseg odmora od vremena provedenog pored reke, josh ako si pecarosh...