Uradi sam -keramičke pločice

Mogu li se plocice lepiti direktno na obicni crveni blok, ali na lepak.Dakle plocice na blok sa lepkom.

Majtori nisu uradili posao kako treba i tu nazalost nema pomoci.

Pozdrav!

Pa ne vidim zasto ne bi bilo moguce...Mozda samo podloga pre toga...

Gresim?

Bosch proizvodi alat sa istim karakteristikama i to se može kupiti kod nas.U Mr.Bricolage košta 11000 dinara.

Ti si verovatni mislio na ovo http://www.youtube.com/watch?v=sNW45lrLPjM&feature=related

Slicna cena je i u Merkuru a na buvljaku se moze naci cca hiljadarku povoljnije (uz cenkanje )
Specijalan nastavak za "secenje fugomala" se posebno kupuje i kosta cca 1500din.

Pozdrav!

Onaj rucni alat sa video klipa ima u Woby hausu za neke sitne pare ispod 10 E
A ovi elektricni rade tako dobro samo na video klipovima , ajd kad su fugde 5 mm al kad su fugne 2 mm onda sa fugomalom stradaju i ivice ploica , barem je moje iskustvi takvo

Bojler se nikada, ali NIKADA ne stavlja "na prevruce"!!!!!!
Podesite termometar na sredinu!!!

Zanima me kojim cevima je radjena vodovodna instalacija?Ako je plastika, onda pucanje pločica nije prouzrokovala vruća voda nego loš materijal koji je upotrebljen za razvod tople vode.Za toplu vodu se koriste tzv. fazer cevi koje u sebi imaju staklena vlakna koja obezbedjuju da se plastika ne širi previše na toploti.Tu može biti uzrok tvom problemu.Ako se već koriste obične PPR cevi onda se moraju ostavljati prostori za dilataciju cevi unutar zida.To se radi tako što se kod većih dužina na krajevina ostavljaju prazni prostori u kanalu cevi u koje se postavi parče stiropora, jer ako tu udje malter neće imati cev gde da se isteže.
Inače opaska izrečena za bojler stoji, nikad ne treba držati na maksimumu termostat grejača, jer se na taj način brže taloži kamenac u bojleru i pre će trebati da se otvara i čisti, sem toga i veći je utrošak struje.

Pozdrav svima,
Vec duze vreme citam postove na forumu, ali ovo je prvi put da pisem.
Potrebno mi je par saveta o postavljanju plocica.Muz i ja smo se odlucili da taj posao odradimo sami.Plocice cemo postavljati u kuhinji i kupatilu.Kuca je nova, treba da se omalterise i uradi onaj deo poda koji zovu"kosuljic" i preko toga idu plocice.
Na zid idu keramicke plocice, a na pod granitne.
Moja pitanja su sledeca:
1.Koliko vremena treba da prodje od malterisanja do stavljanja plocica(malterisacemo kad vremenski uslovi to dozvole, kad temperatura predje u plus)?
2.Da li treba neki premaz pre lepka?
3.Svidele su nam se zidne plocice koje prizvodi Toza Markovic.Koliko su kvalitetne?
4.Koji lepak da koristimo za unutrasnje radove?
5. Koju masu za fugovanje?
Unapred hvala na odgovorima

Često na forumu ima pitanja o postavljanju keramičkih pločica i problemima koji nastaju zbog nestručnog rada ili ne poznavanja tehnologije.Potrudio sam se da stupim u kontakt sa profesionalcem iz sveta keramike, a inače našim članom sa foruma, da se malo upoznam sa tajnama zanata.
Prvi utisak je, posle nesebičnog prikaza problema da je skoro nemoguće to raditi u ssm varijanti a da bude dobro, da ne kažem besprekorno.
Ono što kućni majstori nemaju a to je alat.Bez toga veliki je rizik upustiti se u lepljenje pločica s nadom da će rezultat posla biti dobar.Najbitnija je mašina za sečenje pločica koja mora napraviti čist, kvalitetan ravan rez, a to je nemoguće napraviti sa jeftinim mašinama sa pijace.E sad ko hoće da uloži nekoliko stotina evra u mašinu i to samo tu jednu na dobrom je putu da počne posao.Jedino je pitanje da li se to isplati ili je ipak bolje angažovati čoveka sa znanjem i sa alatom.
Druga neopohodna altka je aluminujumska letva i što je najveći problem nije dovoljna jedna, nego nekoliko različitih dužina, a to opet znači treba zavući ruku u novčanik, ne baš jako duboko kao za mašinu za rezanje pločica al opet treba i u to investirati.Posle se nameće pitanje gde držati te letve posle obavljenog posla.
Sledeća neophodna mašina je mikser za mešanje lepka.Bez tog alata je nemoguće započeti posao i kvalitetno pripremiti masu za lepljenje.
Ako ste sve to pripremili treba se upoznati sa vrstama lepkova , jer nije svaki lepak pogodan za svaku vrstu keramike.Postoje upijajuće pločice, slabo upijajuće itd. da ih ne nabrajam sve.
Potrebno je pregledati kvalitet zidne površine i odabrati način pripreme zida za postavljanje keramike, a to znači ukloniti sve nestabilne delove zidne površine, ukloniti stare tiple i sve ono što eventualno može da smeta, pa ako ne treba malterom popravljati geometriju zida onda pre lepka treba zid obraditi nekim od prajmera, koji ima zadatak da učvrsti zidnu površinu i ostvari bolji kontakt sa lepkom.
I sad dolazi najkritičniji deo postaviti prvu pločicu na zid, ali pre toga je neophodno uraditi razmeravnje zidne površine i isplanirati gde će se pločice preklapati, gde će biti rezovi i kolike će biti"cvikle" kako to majstori kažu, tj. koliko će se komadići videti na spojevima dva zida.
I sad dolazi do odlučujućeg poteza, postaviti prvu pločicu.To je najvažnija operacija u celom poslu i ako su tu omane sve će biti krivo i nikakvo.
I za to je potreban alat da se dobro proveri da li ta prva pločica leži kako treba da li je tačno horizontalna i vertikalna.Sa istom pažnjom se postavlja ceo prvi red, a takodje ne sa manje pažnje se radi drugi, treći i td.
Ono što je još veoma bitno u tom poslu je dobro oko što se kaže, a to se stiče dugogodišnjim iskustvom i sa puno kvadrata postavljenih pločica.
Sve ovo vredi ako je zid ravan, ako nije kriv i ako nije nagnut tamo ili ovamo i ako pločice nisu krive, e ako se još i to dogodi onda i majstori imaju problema.
Za kraj evo nekoliko sličica sa aktuelnog posla.

A neki resavaju tako sto kupe lepak koji NE dozvoljava klizanje

Pozzz!

Da bi se odgovorilo na ovo pitanje ima mnogo podpitanja.Najpre problem može biti i u samoj podlozi, zavisi kako je radjen taj beton i čime i da li je aditiviran, kao i sam način ugradnje (ručno ili iz miksera u kontrolisanim uslovima), zatim koja vrsta lepka je korišćena, koje pločice su korišćenje i na kraju očigledno da nije korišćena fug masa predvidjena za bazene.E sad za popravku oštećenog, najpre se mora proveriti stabilnost podloge, da li se kruni beton ili ne, ako je podloga stabilna najpre površinu tretirati prajmerom, a zaim odabrati lepak za tu namenu.U svakom slučaju lepak mora bioti najmanje u klasi C2 (to su lepkovi sa poboljšanim karakteristikama).Zatim veoma je važan i izbor pločica, moraju biti slaboupojne, zatim treba pogledati po MOHS skali kojoj tvrdoći pripadaju i na kraju treba obratiti pažnju i na klizavost površine, sa R9 se označavaju klizave pločice, pa redom po skali do R13.

Za radijuse se mogu koristiti pločice ili sitne pločice lepljene na elastičnoj mrežici.Lajsnu je malo komplikovanije savijati.

Ok, Cereman, u pravu si apsolutno, promaklo mi je da je granitna pločica u pitanju.

This comment has been moved here.