Astrea wrote:
A sto je krov dascan?! To se ne radi.
zasto se to ne radi??
Градња приземнице
Malo ti je tesko izgleda da procitas sta je sve na tu temu pisano...Ipak zbog vaznosti teme ponovicu
a. Podascan krov, a pogotovui ako je to uradjeno nekim plocastim materijalom, u velikoj meri sprecava ili cesto onemogucava ventilaciju i odvodjenje vodene pare sa tavana,
b. Dascanje, a pogotovu ako se radi sa sirovim materijalom, uzrokuje krivljenje krovne konstrukcije,
c. Dascanje krova moze da bude uzrocnik dovodjenja drvnih stetocina jer najcesce se koristi materijal izuzetno loseg kvaliteta i stanja,
d. Podascan krov je glavni i najveci uzrok pojabve kondenzacije i (kasnije) plesni tj. budji usled loseg provetravanja,
e. Dascanje krova donosi pozitivnu stvar iskljucivo izvodjacu radova i prodavcxu materijala a sve negativne strane investitoru.
Prema navedenom>
1. Krov se ne dasca.
2. Krov se nikada ne dasca.
3. U slucaju da neko hoce da podasca krov onda se primenjuju tacke 1 ili 2.
I na kraju, izuzetak koji potvrdjuje pravilo>
Kod nastresnica gde treba da bude vidljivo odozdo a ne zeli se da se vidi crep vrsi se dascanje preko ili ispod rogova ali tu postoji obostrana ventilacija i ispod i iznad lamperije/brodskog poda/ neke druge obloge kojim je izvrseno dascanje.
Bilo kakva diskusija dalja na ovu temu je, sto se tice struke, bespredmetna. S druge strane ljudi mogu da idu u vunenom dzemperu leti a u pamucnoj majici zimi ali to je vec pitanje za neku drugu struku...
Moj pokojni otac je nosio leti vunene carape(pletene) i nikad mu se noge nisu znojile.Vuna je odlican izolator.
malo sam ja pročitao struke u tvom obrazloženju al ajde ....... ti živiš u ne podaščanom potkrovlju pa to pišeš iz prve ruke i iz iskustva ili?
Treba biti strucan pa videti struku.
Imam i potkrovlje koje je sada pravilno tj. nepodascano a imao sam i potkrovlje koje je bilo podascano, tako da pored ostalog imam i tu iskustva. Pogledaj malo kako izgledaju podascani krovovi koji su dospeli na sud ...imas dosta slika na internetu. Evo samo nesto za pocetak http://www.baubiologie-heine.de/sachverstaendiger.htm
A usotalom ko hoce neka dasca slobodno ali nemoj da tera druge da rade naopako.
Dascanje ima smisla kada se izolacija nastavlja drvetom.
pa kolega ti opet nisi dao neki strucan odgovor i objasnjenje, vidim da si pisao o tome na jos jednoj temi i tamo si napisao isto sto i ovde, ta tri pravila, ne ne i ne, ali nigde nema zasto ne? prije ispada da ti ljude teras da ne rade dascanje nego obrnuto 
ne znači da su svi kao autor ove teme na krov nabacili sirovu ne zaštićenu dasku široku 30 cm ... a što se tiče težine i betonski ili obični crep je teži od lima ili šindre pa to ne znači da krivi konstrukciju i da bi zbog toga svi trebali pokrivati sa limom, ili možda slamom, kroz nju para najbolje prolazi
Izgleda da ti citanje ide malo teze od ruke obzirom da pricas da nista nisam napisao a u stratu sam i napisao i objasnio zasto je dascanje problematicno. Takodje dao sam samo jedan link, a ima ih izuzetno mnogo, gde se vidi zasto je dascanje ne samo da nije dobro vec je i lose. Tek posle objasnjenja sam rekao da se krov ne dasca. Uzmi l procitaj.
Za tebe izgleda da vodena para u krovnim slojevima ne predstavlja problem, ali neka bude tako i neka to bude tvoj problem a druge nemoj da ucis naopako. Ima cak zemalja koji su donele poseban zakon koji govori o ventilisanosti odnosno stepenu suvoce krovnih slojeva, jednostavno vise sudovi nisu mogli da izdrze pritisak sporova izmedju investitora, projektanata i izvodjaca pa su drzavne institucije donele propise koji odredjuju stepen dozvoljene vlaznosti, ventilisanosti kao i jasno odredjivanje cija je i kolika odgovornost u lancu investitor-projektant-izvodjac-nadzor. Jedna takva zemlja je npr. Austrija.
I nemoj nikada, barem kada se meni obracas da imputiras nesto sto nisam rekao! Lim i bitumenski pokrivac ja nisam spomenuo vec ti i nisam tezinu krovnog pokrivaca oznacio kao uzrok eventualnom krivljenju krovne konstrukcije. I tu ti vazi da procitas ono sto sam napisao!
Tebi je izgleda takodje bio problem da otvoris link koji sam poslao gde imas nekoliko slika gde se lepo vidi do cega dovodidascanje krova. Uzmi i neki program za izracunavanje parametera gradjevinske fizike pa pogledaj i tu malo koliko treba vremena da se isusi izolacija. Ili je tebi mozda nevazno da li je izolacija suva ili vlazna?
Uostalom, davno sam izgubio volju da se ubedjujem bilo s kim, tvoja je stvar sta ces da cinis i kako, samo necu da dozvolim da ucis ostale pogresno.
Аутор ове теме није ставио незаштићену, 30 центиметара широку даску на кров.
ognjen glamocanin wrote:
Аутор ове теме није ставио незаштићену, 30 центиметара широку даску на кров.
nisam tamo da uzmem metar i izmjerim ali proporcije kažu da sam ipak u pravu ... a ako ti je rog 12/14 onda sam debelo debelo u pravu 
na tvojoj slici prije ove ima par komada ovih dimenzija! dali je suva ti dobro znas (ako si mjerio količinu vlage) ja bi po boji rekao da baš i nije nešto stara
Astrea wrote:
Izgleda da ti citanje ide malo teze od ruke obzirom da pricas da nista nisam napisao a u stratu sam i napisao i objasnio zasto je dascanje problematicno. Takodje dao sam samo jedan link, a ima ih izuzetno mnogo, gde se vidi zasto je dascanje ne samo da nije dobro vec je i lose. Tek posle objasnjenja sam rekao da se krov ne dasca. Uzmi l procitaj.
Za tebe izgleda da vodena para u krovnim slojevima ne predstavlja problem, ali neka bude tako i neka to bude tvoj problem a druge nemoj da ucis naopako. Ima cak zemalja koji su donele poseban zakon koji govori o ventilisanosti odnosno stepenu suvoce krovnih slojeva, jednostavno vise sudovi nisu mogli da izdrze pritisak sporova izmedju investitora, projektanata i izvodjaca pa su drzavne institucije donele propise koji odredjuju stepen dozvoljene vlaznosti, ventilisanosti kao i jasno odredjivanje cija je i kolika odgovornost u lancu investitor-projektant-izvodjac-nadzor. Jedna takva zemlja je npr. Austrija.
I nemoj nikada, barem kada se meni obracas da imputiras nesto sto nisam rekao! Lim i bitumenski pokrivac ja nisam spomenuo vec ti i nisam tezinu krovnog pokrivaca oznacio kao uzrok eventualnom krivljenju krovne konstrukcije. I tu ti vazi da procitas ono sto sam napisao!
Tebi je izgleda takodje bio problem da otvoris link koji sam poslao gde imas nekoliko slika gde se lepo vidi do cega dovodidascanje krova. Uzmi i neki program za izracunavanje parametera gradjevinske fizike pa pogledaj i tu malo koliko treba vremena da se isusi izolacija. Ili je tebi mozda nevazno da li je izolacija suva ili vlazna?
Uostalom, davno sam izgubio volju da se ubedjujem bilo s kim, tvoja je stvar sta ces da cinis i kako, samo necu da dozvolim da ucis ostale pogresno.
kolega priznajem da nisam baš najbolji sa vremenom pa nisam sve postove čitao, ali jesam onaj di pišeš svoja tri pravila. ali ni tebi čitanje dobro ne ide kad kažeš da ja učim ostale pogrešno...di sam ja napisao da to treba raditi? nigde, samo sam pitao tebe (i ostale) zasto ne treba, ali i nakon tvog zadnjeg posta nisi mi dao konkretno objasnjenje. ja tebi mogu poslati link kako se pravi atomska bomba ali to ne znači da ja o tome nešto znam.... pusti sudove, slike, austriju i ostalo, reci konkretno i stručno koji je problem i koji su to pravilni slojevi potkrovlja po tebi. opet kažem, ne smatram da si ti u krivu ali očekujem stručno pojašnjenje i argumente
Да будемо начисто, да сада радим кров, не бих постављао даску! Не зато што мислим да ће иазвати страшну хаварију крова или струнути од велике количине влаге, него зато што је у најмању руку непотребан трошак. ПОткровље нећу уређивати у наредних 5 година сигурно. До тада ће се грађа осушити довољно да не представља проблем, а ако остале послове око уређења и изолације урадим по правилима струке, евентуална количина влаге која прође кроз парну брану не може представљати проблем. Ипак је постављена ПП фолија тако да ту проблема неће бити.
Рогови су 10х14, а та даска има такву боју јер се превише сушила на директном сунцу.
Има примјерака широких 30 и више центиметара, али не превише. Око 70% даске је било довољно сухо, али сам морао докупити још три кубика која су била не влажна, него мокра...
У међувремену кућа је покривена и почетком сљедеће седмице стиже столарија... Цријеп је бетонски и екстра је лијеп, али и невјероватно крт. Приликом стајања на ћошак или близу њега, долази до пуцања. Узео сам и зрачнике које ћу поставити након завршених послова око димњака. Први димњак који сам облагао плочама од камене вуне прилично је скарабуџен-кутна лајсне мало побјегла, користио мало више љепила него што треба... али други је за примјер. Планирам да навучем фасаду а на врху да излијем бетоснку плочу или како се већ зове. На шта требам обратити пажњу приликом излијевања плоче-да ли иде скроз уз цијев или треба оставити простора около...? У наредним данима слиједи чишћење дворишта и куће и припрема за постављање хидроизолације.
Dobro je da si barem sada shvatio da je dascanje krova ustvari izrada trajne skele koja nam je potpuno bespotrebna. Ali sta je tu je - uradjeno i dobro je...
Posto zivis u trusnom podrucju nemoj da pravis dimnjacku kapu od betona jer na taj nacin vrh dimnjaka postaje pretezak a to je vrlo nezgodno i pri manjim potresima a kamo li pri vecim, s druge strane betion na tom mestu nije se bas pokazao nesto posebno otporan... pogotovu ako se radi preko leta a posle nema nege betona kvasenjem. Nego lepo trazi na stovaristu da ti nabave Schiedel kapu od lakog betona - neuporedivo je laksa, trajnija i nije bas ni nesto preskupa.
Dimnjacka cev mora da bude slobodna citavom visinom! A ako imas izolaciju oko cevi onda moras da obezbedis da ta izolacija uvek bude suva!!!
Moram da kazem da si me malo iznenadio stavljanjem vetonskog crepa. Ja kazem da je beton dobar za temelje a za krov je dobra pecena glina...nikako betoni ili bitumeni. Ali i tu vazi ono od malocas da ucinjenom poslu mane nema
Kada ti limar uradi opsiv oko dimnjaka onda uzmi stiropor debljine 5 cm i sirine 10-15 cm i iznad limenog opsiva zalepi u vidu jednog prstena oko dimnjaka tj. preko vec uradjene izolacije od kamene vune.. Kada se lepak stegne uzmi obicno kuhinjsko rende i skini gornju ivicu stiropornog prstena tako da dobijes prakticno jedan polu-konus odnosno trouglasti presek stiropornog prstena. Normalno obradi taj stiropor lepkom i fasadom kako si i planirao. Na ovaj nacin ces apsolutno spreciti bilo kakvo zakisnjavanje izmedju lima i dimnjaka.
Хвала на савјетима! Може ли се од лима направити нешто а да изгледа као да је бетонска плоча обложена лимом? Типа дебљине 5 центиметара и исто толико напуштено са страна? За овај цријеп сам се одлучио чисто из естетских разлога, глинени овог типа је прескуп-нарочито паратећа опрема. Првобитно сам размишљао о лиму-највише због тежине...
Mozda ti ideja i nije tako losa...vrh dimnjaka bi bio vrlo lak a nesto mislim da bi lim, ako se iople napravi kako treba, bio bolji od obicnog betona. Jos ako bi uzeo neki malo trajniji, naprimer nerdjajuci lim, kud bi bio kraj...Ako se vec odlucujes da samostalno pravis kapu onda neku prepust preko dimnjaka bude barem 7-8 cm.
Док су постављали даску размишљао сам о њеној улози и закључио да не служи ничему осим да је мајсторима лакше ходати. Расуши се толико да није никакав изолатор него само непотребан терет на крову. Летва би свакако исто увезала конструкцију... Сљедећи објекти које будем радио сигурно неће бити дашчани.