Pletenje perlicama (iliti beadwork)

Unicorn, gledala sam šta ljudi rade na razboju. Meni je to prelepo. Ranije sam se nosila mišlju da sama napravim razboj (mogu da se nađu instrukcije na internetu), ali sam shvatila da, sve i kada bih ga napravila, ne bih imala gde da ga stavim kada ga ne koristim. A pošto volim da se šetam dok radim, onda mi je zgodnije da koristim bodove koji ne zahtevaju razboj ili bilo kakvu čvrstu osnovu.

Bily, hvala. Izuzetno je zarazno. Nisam mislila da ću biti jedina koja će postavljati svoje radove ovde. Da sam znala da je tako, otvorila bih temu u sekciji Izložbe radova naših majstora.

Ne, nemam perlice svud po kući, samo po svojoj sobi. Mada mi se desio peh pre neki dan dok sam pravila narukvicu za koju sam imala knap materijala. Naravno da mi je sve ispalo iz ruku i rasulo se po dve ogromne prostorije. Jedva sam skupila dovoljno da završim rad, a ostalo sam usisala.

Inače, mala tajna kada vam se prospu perlice (ili bili šta tako sitno što je muka pokupiti) - stara najlonska čarapa se navuče na šipku usisivača i usisava se preko nje. Sve perlice će ostati zakačene na čarapi.

Prošetala sam se do Doma sindikata i bacila pogled na radove gospe koju ste spomenuli (a meni i dalje nije jasno da li je ona Margita ili Margarita). Jeste sve to zanimljivo, ali nije po mom ukusu. Svakako cenim trud koji je uložen u njihovo pravljenje.

Ne znam šta je ona po nacionalnosti, ali motivi su joj tipično ruski. Oni mnogo vole te cvetne motive, a naročito velike ogrlice sa ružama koje podsećaju na goblen (ta ogrlica mi je baš zapala za oko). Da li je to bila stvar trenutka, ili ne, ali na Margaritinom sajtu mi je za sve stajalo da je stranica u izradi tako da nisam imala šta da vidim, a nije mi bilo teško da se prošetam do te izložbe (videla sam i neke vaše radove).

A kada spomenuh kako Rusi vole motiv ruže, vole i ogrlice koje liče na kragne ili portikle i prosto obožavaju peyote bod. Francuzi su se specijalizovali za prstenje od perlica, a Nemci za figurice. Francuzi i Italijani su, takođe, majstori za cveće od perli na žici. Japanci sve znaju i sve vole osim davilica, koliko sam imala prilike da vidim, a da bi pratio njihova uputstva dovoljno je da znaš da radiš sa dve igle. Amerikanci vole tradicionalne indijanske bodove (peyote i chayenne), spirale, torbice za amjlije i perle optočene perlama. Česi... Na živim sam mukama zbog čuvenih čeških viktorijansko-gotičarskih ogrlica.

Ako iko želi da se oproba u ovome potrebne, ne, neophodne su mu odgovarajuće igle. Glavni zez? One idealne za rad sa sitnim perlicama ne mogu da se nabave kod nas. Postoji mnogo više igala od onoga što ću ja ovde spomenuti, ali ovo su osnovne vrste. Svaka od njih ima najrazličitije moguće debljine i dužine, a tu su i zakrivljene igle za nizače perli.

U Svetu perli imaju engleske igle za veće perle (odnosno za perle sa većom rupom). Engleske igle su veoma dugačke i imaju minijaturnu ušicu. Kroz tu ušicu maltene ne može da se provuče konac nego se provlači nit finog najlona (0.1 ili tanji) ili svile i od toga se pravi omčica kroz koju se udeva konac (omča vam služi kao ušica igle).

Ja najčešće i najradije koristim staru englesku iglu broj 12 kupljenu u Češkoj. Igla se odavno polomila. Sada je dugačka svega tri santimetra što je meni veoma zgodno jer duge igle se koriste za nizanje, a za pletenje se koriste kratke. A pošto je na ovoj mojoj polomljen vrh, tupa je i ne dešava mi se da "prošijem" kroz nit kada prolazim kroz istu perlicu po drugi, treći, n-ti put.

U Češkoj sm kupila i klasičnu iglu za perle. Ona je nešto duža od obične šivaće igle broj 12, nešto je tanja i mnogo elastičnija. Ali, avaj, bila je kratkog veka. Cela ušica se odvalila (to je taj čuveni nemački kvalitet). Takve igle mogu da se nabave kod nas i nisu skupe, ali se prilično brzo iskrive i mogu da puknu kada pokušate da ih ispravite. Ali pošto zaista nisu skupe (dvadesetak dinara) nema ni potrebe za ispravljanjem. Kada se toliko iskrive da ne možete da ih koristite, samo uzmete novu. Njihova ušica je uzana i treba mnogo strpljenja da bi se udenuo neki jači konac.

Zatim su tu uvijene igle. One imaju veliku ušicu, ali sama igla nije izlivena od čelika nego je napravljena od uvijene čelične žice koja je na vrhu spojena u veoma oštar špic. Ovu iglu sam uspela da nađem kod Stele. Mana? Veoma je dugačka za pletenje perlama i lako se krivi. Prednosti? Nije vam potrebno čudo da biste udenuli konac i odlična je za nizanje perli. Ušica se inače skuplja dok prolazi kroz perlu. Moja igla ima ušicu poput ove na prvoj slici, ali, naravno, nije zakrivljena već je sasvim prava.

A tu je i san mojih snova. Igla-ušica. Cela igla je ušica. Napravljena od dve čelične žice spojene na krajevima. Mogu se koristiti i za sitne perle, ali njihova najbolja primena se vidi tek kada želite da satensku, plišanu ili organdinsku traku provučete kroz perlu. Nisam ih videla kod nas, ali se nadam da ću uspeti da zadovoljim svoju želju i da nabavim i ovu iglu.

I perli i alata u Beogradu ima u Svetu perli i u Hobitu (pogledajte temu Repromaterijal). Za druge gradove ne znam.
Perle u Svetu perli su češke i ujednačenije od turskih kojih ima na Slaviji i izraelskih iz Hobita. Hobit je najjeftiniji što se sitnih perli tiče, ali su tamo fasetirane perle skuplje. Imaju i uvijene igle kojih nema u Svetu perli. Ne znam da li drže i klješta, a ona u Svetu perli koštaju oko deset evra te se više isplati na buvljaku kupiti špic cangle i/ili rund cangle.