Kalupi za staklo se u jeftinijoj varijanti izradjuju od prohroma 19 ili prohroma 17. Problematika je sto jako retko neka masinska radionica hoce da obradjuje tako tvrde celike. Dok je idealna i u laboratorijama svuda prisutna situacija topljenje stakla u posudju od platine. Samo sto je to skupo. Veoma skupo.
Glina, keramika, tehnike, oprema i sve o toj temi.
Da li moze kalup od kaolina ili druge gline.
Moze izmedju ostalog i od kaolina samo ce ti se trajno stopiti staklo i kaolin i neces ih moci razdvojiti. Napisi sta pokusavas pa da probamo da nadjemo resenje jer je pojam stakla sirok i postoje razne vrste stakala pa samim tim i tehnike oblikovanja.
Zdravo svima,
Kalupi za staklo mogu da budu od raznih materijala, pitanje je samo koliko će biti trajni. Zanimljivo je da sam baš pre neki dan krenuo da se bavim ovom temom i da pravim neke preobe i eksperimente!
Lepton je u pravu od prohroma će biti najdugotrajniji, ali i najskuplji, pa za varijantu SSM nije baš priladno razmatrati. Platina? ne bih razmatrao.
Ranije su mogla da se nabave azbestna platna i azbestni papiri, ali je sada to zabranjeno, pa nam ta mogućnost pada u vodu.
Kada se radi duvanje stakla kalupi su od drveta i predhodno se potope u vodu da bi se sporije trošili. Kada sam bio u fabrici stakla u Paraćinu tamo su koristili baš takve i čak i vlažnu novinu da bi oblikovali manje zahtevne oblike. Naravno ovde se radi o rastopljenom staklu (do temperature od čak 1400°C) koje se koristi i oblikuje dok je još usijano, a nakon završenog rada mora da ide na odgrevanje u specijalne tunelske peći. Naravno specijalne su samo u tom smislu što su konstrukcijski napreavljene za tu namenu, tako da se u njih spušta, recimo čaša i onda je pokretna traka vodi kroz peć i vrši se lagano dogrevanje stakla.
Razmotrimo sada ono što je za nas izvodljivo.
U nekoj literaturi sam video i čuo na prezentaciji naše umetnice koja živi u Holandiji i bavi se baš livenjem stakla da kalupi mogu da budu od gipsa(!). Naravno kalup se koristi samo jedanput nakon korišćenja malo šta od njega ostane, ali kako sam video može sasvim lepo da posluži. Odmah da kažem, govorim samo ono što sam video, lično probao nisam. U prilog ovome ide i informacija da se u zubarskoj tehnici koristi temperaturno otporni gips koji može da izdrži i temptaraturu od 700°C. Imao sam prilike da ga vidim i isčitam deklaraciju gde jasno stoji da ga je moguće koristiti do te temperature, ali kako je greškom nabavljen korišćen je u sasvim neke druge svrhe, pa nisam stigao da ispitam te njegove neuobičajene sposobnosti.
Postoji varijanta da se u gips doda kvarcni pesak i time poveća njegova vatrostalnost, ali treba proveriti odnose. U svakom slučaju gips čak i kada se malo više zagreva gubi drastično svoju tvrdoću i počinje da se osipa, tako da ne može da se koristi dva puta. Treba probati koliko takav kalup može da izdrži, da li uopšte može da izdrži, koja je najpogodnija brzina zagrevanja, najviša temperatura do koje može da se koristi i kako se ponaša staklo u dodisru sa gipsom.
Kalupi od gline su po meni najpogodniji za ono što nas zanima. Naravno Lepton je lepo rekao da će se staklo veoma zalepiti za keramiku ponajviše iz razloga što su to dva veoma bliska materijala, ali postoji način i da se to spreči.
Premaz koji ja u mojim pećima koristim za zaštitu ploča od lepljenja glazure za njih je mešavina aluminijum oksida i kaolina 70%-30%, ali se staklo (i glazura) za to lepi. Probao sam da koristim samo aluminijum oksid, ali se na moje iznenađenje staklo sasvim spojilo sa njime i povrh toga zalepilo za premaz za ploče. Trebalo bi da probam da sloj aluminijum oksida bude deblji, ali mi to ne rešava stvar ukoliko želim da lijem ili samo savijam staklo u kalupu jer će površina dodira biti spojena sa velikom količinom aluminijum oksida.
Sledeća receptura je da se koristi 50%kaolina + 50% aliminjum oksida, a negde sam pročitao da bi zapravo trebalo koristiti aluminijum hidrat, stoga to je sledeći moj korak. Amerikanci prodaju sve već gotovo, pa se ta smeša kod njih zove Kiln wash, ali je receptura u principu vrlo slična. Međutim, kao i uvek, treba probati. Ponajviše koji je odnos čega i koliko, jer ima i neka receptura u kojoj se koristi kvarcni pesak, ali na žalost u ovom trenutku nemam neku sigurnu varijantu sa kojom bih da rešenje za ovaj problem.
U svakom slučaju mogu kalupi das e prave i od gline, samo moraju da se dobro izoluju odgovarajućom smešom da se staklo ne bi zalepilo za kalup. Ao enko zna provereno bilo bi lepod a podeli ovde.
Eto od mene toliko, nadam se da je od pomoći
Dobro vece evo i mene sa problemom :
Hocu da pravim figurice od otpadnog stakla.Kalup sam pravio od gline kupljene u Jovanke Radakovic i receno mi je da izdrzava temperaturu od 900 do 1100 stepeni.Kalup je sa gornje strane ravan i u njega utisnem figuricu da napravim otisak u koji stavljam izlomljeno staklo i grejem do 860 stepeni.Staklo se istopi i sjedini tako da dobijam ono sto sam zamislio,medjutim posle hladjenja uvek se neki deo kalupa sjedini sa staklom i prilikom vadjenja figure kalup se izlomi odnosno taj deo koji se zalepio za staklo.Figura zadrzava zeljeni oblik i posle skidanja keramike zalepljene za nju imam zamisljeno ali kalup putuje u kontejner jer je ostecen.Posle potrosenih 10 kg gline druga proteticar mi pravi kalup od materijala moji koristi za pravljenje metalnih proteza i on izdrzava 950 stepeni.To je nesto praskasto mesa se sa nekom tecnoscu u vakum aparatu.Kalup je odlicno ispao posle pecenja u njegovoj peci i prvi odlivak odlican nije se zalepio medjutim deo kalupa odnosno cosak je otpao.Posle drugog grejanja sve ispada kako treba ali se pojavljuje pukotina,zatim jos jedno topljene opet nova pukotina itako tri puta i uvek nova pukotina.Kalup se nije raspao ali mogao je da pukne na pola i posle prvog grejanja posle pecenja.Inace ova glina ili vec sta je u protetici je za jednokratnu upotrebu i zavrsava posao,ali za vise upotreba ne moze.Posto je sve to bele boje pomislio sam da je kaolin i nasao sam ga u Kaolin ad Valjevo.Kupio sam jednu kolicinu koja stize tek sledece nedelje pa cu da probam.Na internetu gde sam ovo sve video koriste bele kalupe pa sam pomislio da je kaolin koji je beo,nadamse da ne gresim za boju.Na jednoj prezentaciji sam video da covek stavlja kalup na stolicu zatim ga prska sa sprejom i onda stavlja lomljeno staklo pa u pec.Ime spreja se ne vidi jer je pokriveno sakom i posle prskanja izlazi iz kadra tako da naziv nije moguce videti.Na osnovu toga zakljucio sam da postoji sprej koji ostavlja zastitni film,ali koji?Da sam ranije znao za ovaj forum sigurno bi se obratio za pomoc ali ni sada nije kasno nadam se da cemo uspeti.Rano je jutro pa odlazim pozdrav.
Nastavi sa takvom izradom kalupa i ako je to livarska masa za metale. Uzmi vatrostalnog silikona u prodavnici auto delova i nekom krpicom ili sundjerom izmazi kalup iznutra u jako tankom sloju. Ako to ne profunkcionise ima resenja koja su malo komplikovanija i traze neke malo specificnije materijale pa bih ti morao pomoci oko nabavke.
Pozdrav svima,
mene je zanimala tema fuzije stakla i keramike i bio sam fasciniran lepotom predmeta koje sam dobijao. Sad sam prešao na fuziju stakla u keramičkim kalupima i rezultati su ohrabrujući. Za odvajanje stakla od keramike koristim papir sa keramičkim nitima KP 1250 koji nabavljam u Madjarskoj. Postoje različite debljine ovog materijala a ja imam od 3 i 5 mm. Papir se dosta brzo haba i troši te se jedan komad može upotrebiti možda tri puta. Deo papira se zalepi za staklo ali se to skine sa vodom i ne ostaje trag papira. Za fuziju stakla ne koristim peć za keramiku već mikrotalasnu peć u koju se smešta microfusing box koji sam nabavio u Madjarskoj.
dobro vece svima ponovo ja.
Bio sam malo odsutan pa da vam prenesem rezultate rada sa kaolinom.Probao sam da napravim kalup od kaolina i premazao sam ga vatrostalnim silikonom,ali se staklo zalepilo za glinu kao za lepak.staklo i silikon nikako zajedno samo da znate.vracam se na ovu preradjenu glinu mnogo je bolja za rad kaolin iz Valjeva je obicno blato i uopste nisam zadovoljan s njim.Mozda je dobar za neke stvari za ove moje pokusaje nikako ne valja. Kada se ispece dobija crvenu boju kao cigla i isto je porozan.Taj kaolin je isti kao ilovaca u Visnjici iznad ciglane gde su uzimali sirovinu za cigle koje su proizvodili.Ciglana ne radi vec niz godina pa je sirovina na izvolte ako nekome treba.I jos nesto da dodam kaolin je prljav pun korenja sitnih kamencica i ostale prljavstine,tako da sam morao da ga precistim misleci da cu da dobijem nesto ekstra.Gubljenje vremena nista drugo.Idemo dalje samo da smislim nesto novo iproverena glina.Kada budem uspeo obavesticu vas do tada pozdrav.
Da li neko možda moze da mi pomogne?
Od skoro sam poceo da pravim tanjire od keramike i imam problem sa pecenjem biskvita. U svakoj peci od 10 tanjira pukne mi bar 2. Koristim Sašinu glinu i pravim ih utiskivanjem u gipsani kalup. Poslednja tura mi se susila vise od 20 dana i opet je od 9 puklo cak 4.
Šta radim pogresno?
Zdravo,
Problem je nastao kod sušenja. Elem, tom prilikom javljaju se mikropukotine koje se prilikom biskvitnog pečenja, a naročito glazurnog pečenja samo povećavaju pa često tanjir pukne na pola.
Problem nastaje u tome što se ivice tanjira brže suše i samim time i skupljaju dok je središnji deo još uvek vlažan i samim time nepromenjene dimenzije. To naprezanje prouzrokuje pucanje od ivice prema centru i opet to se vidi tek kada se ispeče.
Rešenje je sporije sušenje i nikako u gipsanim kalupima jer gip se hidroskopan pa samo ubrzava sušenje, što nama nikako ne odgovara. Uz to ako si to radio ovih dana kada je vruće sušenje je vrlo verovatno prebrzo.
Kako da usporiš sušenje na razumnu meru? Prvo, ponovo da kažem izvadiš iz kalupa, kada forma bude dovoljno čvrsta za to. Potom blago prekriješ kesom, ali samo toliko da se ne osuši za dan, već da to potraje barem 3 ili 4 što je sasvim dovoljno za formu koju praviš. Što je oblik veći ili debli to sušenje treba usporiti kako se ne bi desilo da neki delovi budu sasvim suvi dok su, najčešće središnji, i dalje dovoljno vlažni za obradu. Naravno razlika će postojati, ali ne sme biti drastična. Daljih savet nemam, jer sam ubeđen da je problem u tome.
Srećno,
Lazar
P.S. Samo ću dodati da se slična situacija dešava kada se radi u plastičnim ili metalnim kalupima ili su od nekog drugog materijala, ali recimo prekriceni kesom da se glina ne bi lepila za njega. Ovde je situacija da se deo gline koji se nalazi sa unutrašnje strane, dakle uz kalup, ne suši uopšte ili minimalno jer nema protoka vazduha dok se spoljni deo slobodno suši. Tada dolazi do deformacija i vrlo često i pucanja, ali je ovo skoro redovna stvar sa pločama koje stoje na nekoj podlozi pa krenu da se krive na gore. Jednostavno gornji deo se suši i skuplja, donji ne.
Lazare,
Hvala Vam puno detaljnom odgovoru.
To je jedino moguci razlog.
Mnogo ste mi pomogli.
Veliki pozdrav!
Za Fejsa
Prosledi mi na pm adresu pa cu ti poslati ja postom kaolin vrhunskog kvaliteta i cirkon silikat koji je ekstremno vatrostalan pa pokusaj sa njima.
Imam problem sa izradom gipsanih kalupa.Dobio sam neke starije gipsane kalupe (neistrosene u dobrom stanju) i hteo bih da iste umnožim.Pokušao sam da u kalupe lijem gips pa na osnovu toga da izlijem model ali ne mogu da odvojim model od kalupa ( pored mnogih odvajača ulje,kalijev sapun,vosa,mast....) Da li imate neku ideju kako mogu da dođem do rešenja .
Unapred zahvalan
Ako ima neko da preporuci literaturu o modelima,izrada kalupa i sl.
Ulij u gipsani kalup tečnu glinu. Nakon 20 minuta do pola sata ( zavisno od vanjske temperature ) odlij višak tečnosti i sačekaj dan dva da se glina stvrdne i izvadi je iz kalupa.
Zatim taj glineni odlivak ispeci u peći za keramiku.
Sad imaš uzorak od koga možeš da praviš gipsane kalupe.
Pozdrav
Hvala na brzom odgovoru. Kada izlijem ginu u postojeci kalup i ispecem doci ce smanjivanja modela . U pitanju je veci kalup koji se sastoji iz mnogo delova pa sam mislio da iskoristim kalup tj. da izvadim jedan po jedan deo kalupa i da iste izlijem a za to mi treba model koji mora 100% da odgovara kalupu. Neman predstavu sta bih mogao da stavim u gips da bih izbegao sirenje gipsa prilikom izrade gipsanog modela tj. da bih mogao da odvojim gipsani kalup od gipsanog modela .
Zdravo,
Umnožavanje gipsanih kalupa u adekvatnu pripremu ne bi trebalo da bude problem.
Ako postoji potreba da se kalup permanentno umnožava onda se za svaki njegov deo pravi takozvana matrica koja se koristi da bi se zasebno umnožavali svi delovi koji čine celinu kalupa, bez obzira koliko ih ima. Da bi se olakšalo livenje gipsanih odlivaka i njihovo odvajanje od delova matrice ona se može premazati slojem nepropusnig laka, najčešće šelaka jer se u matricu uliva gips koji očvršćava u hemijskom procesu reakcije samog gipsa dodavanjem vode u gips, i nema potrebe da delovi mtrice budu hidroskopni, već im je to za proces livenja gips u gips čak i mana.
Stoga je moj savet da se delovi starog kalupa "žrtvuju" u procesu izrade matruce za dalje umnožavanje delova kalupa. Dakle ja bih prvo svaki deo starog kalupa premazao šelakom, potom kada se to osuši, premazao regularno nekim odvajačem (kalijev sapun, ulje, mast, raznorazne interne kombinacije...) i onda sa svakog dela skinuo kalup koliko god delova da on sam svojom konstrukcikom i oblikom iziskuje. Potom bih i dobijene delove matrice atkođe premazao šelakom da bi se izgubila poroznost gipsa, povećala fizička čvrstoća i omogućilo pranje samih delova matrice kako bi se dobili što precizniji odlivci. Odatle se daljim ulivanjem dobijaju delovi koji bi trebali da budu identični kao i sam polazni originalni kalup. Prices deluje komplikivano i zametno, ali je krajnji rezultat je vrlo dobar i koristan ako se radi strpljivo i precizno, jer svako odstupanje od originala čini da kalup gubi svoju funkciju.
Ovde treba strogo voditi rečuna o negativnim uglovima (kontrakonusima, štiklama) jer može baš to biti razlog da delovi kalupa ne mogu da se razdvoje. Ovo vrlo često može da pravi ozbiljnih priblema iako na oko sve izgleda sasvim OK.
Još jedan od razloga zbog kojeg dva gipsana dela neće da se međusobno odvoje jeste da odvajač nije dobro namazan (ovde su i segmenti veličine nokta kadkad presudni) ili da je prililom ulivanja gipsa sa nekog dela nepaznjom obrisano. Naravno ovo su greške koje se jabljaju na početku, ali nisu retke. Kako ovde dajemo savete za sve nas koji volimo ili smo SSM onda nalazim da je umesno napomenuti sve čega mogu da se setum ili sa čime sam se u svom ateljeu i školi keramike susretao.
Nadam se da ćeš imati uspeha, srećno,
Lazar
Hvala Lazare na opširnom odgovoru. Pokušaću da napravim gipsane kalupe prateći tvoje instrukcije. Srdačan pozdrav
Da ne ponavljam kada je Lazar sve u detalje objasnio. Samo da dodam moje iskustvo sa zavrsnim premazom farbom za radijatore. Farba ima neprijatan miris i nanosi se u debelom sloju ako se ne razredi dobro ali ubedljivo najduze traju modeli tako prefarbani. Lepo se razliva i po potrebi lako smirgla vodenom smirglom p 1000. Ja sam kalupe pre farbanja naprskavao SIKA GARD-om 905 W radi ocvrscavanja gipsa i sprecavanja upijanja boje tackasto po modelu.
Postovanje keramicari 
Da li bi neko mogao da mi pojasni tehniku pecenja listela koje sluze za oblaganje fasada?
Mislim na nesto ovako sa slike...
Dimenzija otprilike 20x5x2 cm
Koja glina se upotrebljava za to? Pretpostavljam da te ciglice nisu pecene na temperaturama
na kojima se vrsi glaziranje... a opet, trebalo bi da su vodonepropusne.
Planiram da se malo pozabavim i napravim par komada pa skupljam informacije.
Pozdrav!
I koliko dugo se to pece?
Negde citam da se ispece za dan, negde da treba nedelju dana da se pece...
Zdravo BataRale,
Nema neke posebne tehnike pečenja, a čini mi se ni pravljenja listela koje si prikazao.
Kada malo bolje pogledaš fotografiju sve to izgleda kao najobičnija cigla, samo dosta tanje. Što se tiče vodonepropustljivosti, slično je i sa crepom, one je neglaziran, a opet, na neki način vodo nepropusan. Jer nije svrha da se voda zadrži, samo spreči da kroz neki materijal ( u ovom slučaju keramika) ne prolazi lako i onda natapa i vlaži površinu na kojoj se listela nalazi. Dakle potpuna vodonepropusnost dobija se samo glaziranjem, vrlo teško samo pečenjem čistog crepa. Jer sa povećanjem temperature povećava se količine tečne faze (rastopa) unutar keramike prilikom sinterovanja (rastapanja čvrtih čestica i njihovog zatapanja i spajanja prilikom pečenja), ali postoji neko ograničenje koje zavisi od vrste gline koje se koristi, jer nekon neke (za tu glinu) određenej temperature dolazi do deformacije, rastapanja i/ili ključanja same glien. Ovde se koristi crvena glina koja zbog velikog udela gvožđa i ostalih nečistoća ne može da se peče na visokim temperaturama, zato se takve gline i zovu ciglarske. Njihov maksimum (bez prečišćavanja i dodavanja nekih primesa za poboljšavanja svojstava) kreće se od 600°C do 800°C.
Najsinterovanija glina je prcelan, kod nje udeo tečne faze može da bude vrlo visok, a da pri tome ne izgubi formu, zato porcelan ima prozračnost, vrlo je čvrst, ali je i krt, a na kraju je i vrlo neporozan ili vodonepropusan i bez glazure. Međutim njegova cena i temperatura na kojoj se peče (oko 1300°C) ne čini ga pogodnim za masovno korišćenje u građevinarstvu.
Rešenje za tvoj problem mogu biti fasadne pločice (ništa novo, česta pojava, jedan od boljih primera je hotel Moskva na Terazijama) ili jednostavno korišćenje i pravljenje listela od iste gline od koje se izrađuju cigle ili barem malo kvalitetnije, a ono opet sve po ugledu na to da se crep sasvim dobro drži i radi stvar, a mnogo više se kvasi kada pada kiša. Uz to listele se lepe na već obrađenu fasadu, stoga bi one imale više dekorativnu nego svrhu zaštite.
Inače proces pečenja traje okvirno 24h, ali sve sa postepenim zagrevanjem (obično od6 do 8h) i nakon toga mnogo dužim hlađenjem. Vreme koje je potrebno da se od modelovanja, tj izrade nekog predmeta od gline dođe do finalnog igleda i karakteristika jeste zaista negde oko nedelju dana, ali zato što je potrebno da se glina sasvim osuši pre nego što može da se peče.
Pozdrav svima,
Lazar
Hvala Lazare.
Na slici ispod se vide listele razlicitih boja. Da li se i takve nijanse prave od crvene gline? Ili su u pitanju neki aditivi i specijalne smese?
Gde bih mogao da nadjem neke recepte za glinu, npr da vidim kako da dobijem tamno braon boju? Ili je najbolje da eksperimentisem
Koliko ja razumem za sada, kupio bih kaolin, pomesao sa peskom i nekim oksidom gvozdja ili sta vec, izmesao sa vodom i stavio u kalupe.
Nakon toga susenje par dana pa u pec na 24h da se pece i postepeno hladi.
Da li mogu da se nabave neke minijaturne susare, kako bi se skratilo vreme susenja? Znam da postoje industrijske velike
peci i susare ali to je za ozbiljan posao i velike serije. Verovatno postoji nesto slicno i za nas obicne smrtnike...
Sve manje peci rade na struju, jel sam u pravu? Koliko bi mogla da trosi pec od 1m3 korisnog prostora?
Ja imam onaj regularni trofazni prikljucak od 17.25 kw, nisam siguran da li je to upotrebljivo kod tih peci...
Sto se tice vodonepropusnosti, ona se postize vecom temperaturom pecenja, znaci treba kvalitetnija glina?
Nije potrebno da je 100% nepropusno, i po standardima za krovni crep postoji neka tolerancija...
Sta je tacno klinker? Jel to samo ime za glinu pecenu na odredjenoj temperaturi?
pozz Batarale
Nije to bas tako kako si zamislio ,Lazar ti je malo pokusao objasniti,ali tu ima jako puno detalja sto se tice razlicite boje pecenih listela ovako na prvu moze biti lose izmesana glina ili neravnomerno pecenje (prevelika pec palosa cirkulacija toplog vazduha ,lose naredano itd) glina sto je bliza tacki sinterovanja menja boju kao sto ti je i lazar rekao tako da ona koja je bliza grejacu je tamnija i samo mala ispravka Lazara ima crvenih glina koje pocinju da sinteruju izmedu 1000 i 1100 ali to je sad nebitno bitno je da ti nades glinu za koju znas njen raspon temperature i po tome se ravnas
Te listele sto zelis da pravis mozes raditi na dva nacina kvecovanjem sto je Lazar vec objasnjavao ranijih godina ili ehtruderom ,sto se tice susenja mozes napraviti susaru sam uzavisnosti od toga kolika ti treba tako koristis i materijale koja izolacija koja vrsta grejanja itd ubacis regulator temperature i vlaznosti i po tome vrsis regulaciju.
Sto se tice pitanja za pec ovako na prvu mislim da ti je ta struja dovoljna ,ali mislim da ce ti toLazar bolje reci posto se bavi izbiljnije sa pecima,moj ti je savet da nabavis neku manju pec pa da izeksperimentises sve oko gline oblika i oko rezima pecenja pa kad to savladas onda kreni u nabavku ili izgradnju vece peci posto su to malo skuplje igracke,a sto se tice gline pogledaj tu kod tebe u okolini neku ciglanu pa probaj sa njihovim glinama dok se ne snades jer ako budes kupovao ove gotove upakovane gline bice ti preskupo jer su vecinom uvozne pa ce ti samo glina zza listelu kostati 1euro i vise
Sto se tice fotke sad sam malo bolje pogledao i saskoro 90 posto smem da tvrdim da je to peceno u peci na drva i da je zato razlicite boje u zavisnosti dali je blize drvetu ili ne i tu i nemas bas velike kontrole vec samo iskustvo i zato su ti i rekli toliko duga vremena pecenja.
pozz
Poz Marsovac
Definitivno cu uzeti manju pec i eksperimentisati.
Sto se tice redjanja u pec, na slici dole se vidi kako neko redja test plocice u pec. Tako bih i ja probao.
Ukrsteno po strani, jedna na drugu, par redova, pa onda ploca i opet par redova ukrsteno.
Mozda bi 30-40% prostora bilo popunjeno. To mi deluje mozda i gubljenje prostora.
Da li bi se listele ravnomerno ispekle, ako ih redjam polegnute, u par redova?
Razmisljam da ce one pri dnu trpeti veliko opterecenje pa ce doci do deformacije...
Sto se tice gline, vidm da postoje neka prodavnice u Valjevu. Ta glina nije uvozna,
oni prodaju glinu na dzakove. Tacno se zna temperatura sinterovanja.
Jos se nisam raspitivao za cene... Verovatno ima jos prodavnica...
Batarale, da li ste računali kolika bi bila cena 1m2 vaših listela i da li planirate da radite za prodaju. Gledajući po stovarištima dekorativnih obloga njihove štanglice nisu za fasadu ni u kom slučaju. za enterijer možda i prođe. U prodaji je obična opeka samo razrezana podužno. Inače je po pravilu sva iscvetala od soli, nehomogena, puna peska, sa prevelikom poroznošću. Od otpornosti na mraz tu nema ništa....
@Histerezis
Racunao sam samo koliko para treba da dam za 1m2 ako bih kupovao od distributera
Ni malo naivna racunica, preskupo! Pricam iskljucivo o listelama od pecene gline, samo me to interesuje.
Na stovaristima ima svega i svacega, gledao sam dosta. Secena cigla, betonske ciglice, kao i one od gipsa...
A ja bih da oblozim kucu u nekom momentu, To mi je zanimljivo, da sam proizvedem od gline,
po svom ukusu.
Pa eto, raspitujem se i skupljam znanje
Ne planiram da radim za prodaju, ali sto da ne, ako bih i zaradio nesto ne bih se bunio
Pozdrav
Lazare, znate li možda koliko bi koštao ovakav valjak za glinu. Hvala
Cenu, na žalost, nije tako lako odrediti.
Neki modeli koštaju u rasponu od 300-450€ i za te pare sasvim su OK, ali cena može da ide i do neverovatnih 3000$!
U čemu je caka?
Prvo način konstrukcije, u smislu preciznosti određivanja debljine ploče, prenosa sile na valjke ili ploču na kojoj se razvlači ploča.
Dugo, kadkad vrlo bitno, dimenzije radnog prostora.
Šta je bitno? Po meni konstrukcija koja omogućava dugotrajno korišćenje. Iako deluje da može da se sve to napravi u jednostavnijoj bravarskoj radionici, video sam modele koji su postali neupotrebljivi jer su neki od vitalnih delova blokirali zbog rđe i kamenca i ostalih nečistoća koje je bilo teško očistiti, pa je postalo nemoguće menjati debljinu ploče. Kod drugog modela je bio nespretno urađen prenos tako da je trebalo skoro 5-6 minuta da se razvuče jedan ploča i baš mnogo mlataranja rukom ne bi li se to uradilo.
Na internetu možete naći baš mnogo detaljno objašnjenih uputstava kako da napravite presu za razvlačenje ploča od gline sve u stilu SSM. Ne mogu reći da je idealno, ali sobzirom na troškove možda bi moglo da se proba. Da stvar bude još zanimljivija neke firme su se dosetile i baš iste takve konstrukcije prodaju kao gotov proizvod. Za lenje i nevešte.
Moja je preporuka da, kao i uvek, pre kupovine razmotrite potrebe i budžet. Za neke stvari sam definitivno za improvizaciju i akcije tipa SSM, ali za neki ozbiljniji rad i čestu, profesionalniju upotrebu treba se opredeliti za ozbiljnije mašine.
Što se tiče ove prese sa fotografije, na prvi pogled deluje OK i robusno, pitanje je kako se ponaša u praksi i koje su joj praktične mogućnosti i dimenzije. Na kraju cenu određuju prodavac i vrlo često tržište.
Srećno bilo sa eventualnom prodajom,
Lazar
Dobro vece da li je neko pravio kalupe za topljenje stakla