Glina, keramika, tehnike, oprema i sve o toj temi.

546 poruka / 0 new
Poslednja poruka
handmadebylida
handmadebylida's picture
Offline
Registrovan dana: 12/03/2018
Poruke:

Veliki pozdrav svima,
molila bih vas za pomoć, šta raditi sa šoljama koje puštaju, pečene biskvitno na 900 a glazurno 1050?

lazar
lazar's picture
Offline
Registrovan dana: 24/11/2008
Poruke:

Zdravo,

Glazure pečene na niskim temperaturama (960-1050°C) nakon pečenja uglavnom imaju krakl (harise), sitne pukotine u samoj glazuri. To je posledica različitog procenta skupljanja glazure i same gline na kojoj se glazura nalazi.
Za ne upućene o čemu se konkretno radi? Glina se, nakon modelovanja, skuplja prvo prilikom sušenja, potom nakon prvog, biskvitnog pečenja i konačno prilikom glazurnog pečenja. Taj procenat zavisi najpre od same gline tj. svaka glina se različito skuplja, te i od temperature na kojoj se glina peče, ali se taj procenat kreće između 5-8% do čak 18-20%. Takođe glazura ima svoj procenat skupljanja, koji je uglavnom veći od procenta skupljanja gline. To je do nekle tačke korisno jer se time povećava fizička čvrstoća predmeta, ali se dešava da je taj odnos takav da se javljaju isprva skoro nevidljive pukotine u glazuri. Vremenom njihov broj se povećava, jer proces nije trenutan, pa je na kraju ceo predmet prekriven ”iskrakliranom” glazurom.
Kako se problem rešava? Jedno rešenje je da se uskladi glina i glazura. U našem slučaju jednostavnije je naći glinu koja se dobro slaže sa glazurom, što u praksi vrlo često znači da je to neka glina za nisku temperaturu, recimo crvena glina ili neka baš za nisku temperaturu. Drugi način je da se menja glazura, ili možda da se postojeća prilagodi i smanji njen procenat skupljanja, ali to je postupak za tehnologa, ja se time ne bih bavio.
Takođe kadkad je rešenje da se podigne temperatura pečenja i umesto na 1050°C peći na 1150°C ili čak i na 1250°C. Krakl na višim temperaturama generalno je ređi nego kod glazura za nisku temperaturu, pa sve i da je glazura za nisku pečena na visokoj temperaturi. Ovo možda zvuči malo čudno (meni barem jeste veoma bilo), ali sam na kraju dobio potvrdu i u praksi a i samog tehnologa da glazure za nisku temperaturu mogu da se peku i na visokoj temperaturi bez nekih značajnih posledica. Naravno sa porastom temperature drastično se smanjuje viskozitet rastopa (unutrašnje trenje, tečljivost) pa treba biti oprezan sa debljim slojevilma i glazurama koje su sklone curenju. Moje logično pitanje nakon toga je bilo za šta će mi dve transparentne i dve bele glazure (za visoku i za nisku temperaturu) kada je krajnji efekat skoro pa isti!? Elem, ako vam treba rastop na temperaturama raspona od 1000°C-1150°C onda nema drugog rešenja nego koristiti glazure za nisku temperaturu, tim pre ako se koriste neke boje ili glazure čije nam obojenje odgovara na određenoj, niskoj temperaturi ili je stvar do temperature pečenja gline. Uz to tu je i ne tako beznačajna ušteda električne energije i samog vremena. Konačno, nemaju svi peći koje mogu da peku kameninu(1250°C) i pravi porcelan (1300°C i više)
Sada dolazimo do nekih od praktičnijih i jednostavnijih rešenja sada kada je stvar već gotova, ako ne možemo menjati tehnologiju izrade i generalno primeniti neke od gornjih saveta.
Jedan je da se predmet zagreje, ne usija, a onda premaže pčelinjim voskom (što je bolje), ili parafinom. Ne mogu reći da je idealno rešenje za sve, ali pomaže kod vaza i flaša za vodu ili vino.
Drugo je stari narodni metod da se unutrašnjost premaže mašću ili lojem, a onda u tome skuva kačamak. Ovo se radilo, a radi se i danas, sa loncima od keramike a ponajviše sa neglaziranom keramikom (Zlakusa). Ne znam da li bih ovo probao sa šoljama, pogotovo ako ću nakon toga piti vruću kafu ili čaj.
Treće, meni najbliskije i najjednostavnije za šolje je... ne uraditi ništa! Zvuči blesavo ali nakon nekoliko korišćenja, pogotovo kada je kafa u pitanju, propusnost šolje na kojoj je glazura koja je kraklirala postaje zanemarljiva, čak je više i nema. Šta se zapravo desi? Slično kao i u varijanti sa mašću i kačamakom propusne pore i kanali se vremenom zapuše od čestica kafe, vina pa čak i čaja, tako da nakon nekog vremena nije nužno brisati podlogu ispod njih. Ne treba pri tome mnogo brinuti o tome da li će se stari ostaci pomešati sa novim sadržajem, jer je površina dodira, tj širina krakla zaista mala. Naravno sve ovo doprinosi da krakl postane veoma vidljiv tim pre ukoliko je glazura i sama glina svetle boje, što nekada bude veoma zanimljivo. Međutim ovo zaista značajno istakne krakl i često, pogotovo crno vino, toliko oboji samu keramiku da se neki drugi bojeni detalji skoro sasvim izgube ii mnogo teže uočavaju.
Naizgled širok izbor, ali po mom iskustvu malo toga smo uspevali da učinimo da se na glazurama pečenim na niskim temparaturama ne pojavi krakl (pukotine, haris), što je jedan od razloga zašto su polaznici kursa u mom ateljeu prešli sa majolike na kameninu.

Orijana
Orijana's picture
Offline
Registrovan dana: 18/07/2018
Poruke:

Poshtovanje,

Ukoliko biste nashli vremena da mi odgovorite na par pitanja bila bi neizmerno zahvalna.

1. Sa chime meshati pigmente (konkretno one od Mezulica) da bi se bolje lepili za predmet (polusuva glina u pitanju)?
Da li sa belom engobom ili sa belom glinom u prahu. Naime imam neku interkeramovu kesu bele gline (po prevodu sa madjarskog i mnogo guglanja za njihovim shiframa po internetu ispada da oni to zovu bela glina u prahu) i nije mi jasno da li je to bela glina neka specijalna ili je to ono shto se kod Mezulica zove Livachka masa u prahu - pa bela?
2. Na engleskom jeziku se oksidi i pigmenti meshaju sa nechim shto se zove `flux`, shta je to kod nas i gde kupiti?
3. Zashto pigmenti pod transparentnim glazurama (testirane i na niskim i na visokim temperaturama) tamne? Konkretno po mojim chartovima izvuchenim iz photoshopa i za do 5 nijansi (?!).
4. Kako uopshte potamniti pigment? Konkretno jasno mi je da osnovni pigment mogu prosvetleti belom engobom (za koju moram napomenuti da izgleda apsolutno identichno kao i pomenuta kesa gore) ali recimo pri dodavanju crnog pigmenta bez ozbira na mizernu kolichinu crna vechito izbija pod glazurom (narochito se deshava na petroleju i kobaltu - engobi)?
5. Da li je neko radio sa Mezulicevom mat belom za nisku temp SMB2 glazurom koja u teoriji pigment treba da napravi svetlijim? Moji testovi su ochajno proshli...
6. Na engleskom jeziku se moze naci tehnika bojenja zvana `slip` koliko sam ja uspela da shvatim to je meshanje pigmenata sa shlikerom (negde sam chula i izraz shliher - miks vode i gline retke kao masa za palachinke Smile ). Da li ste probali i kako Vam se chini? Ako jeste gde ste nashli one pumpice?
7. Da li ste probali podglazurne boje? Ima li uopshte poente ukljuchiti pec dodatni put pre glaziranja zbog njih (tri pechenja ukupno), koliko se menjaju pod glazurom ako govorimo o transparetnim?

Za pochetak Smile

gotiva
gotiva's picture
Offline
Registrovan dana: 19/07/2018
Poruke:

Pozdrav svima ...
Procitala sam sve sto je prije napisano, sve je jako korisno ... HVALA ...

„glinanjem“ se ne bavim dugo, još sam u fazi istraživanja, uzivam u radu na kolu ... da bi taj moj hoby postao malo ozbiljniji planiram slagati peć ... zamislila sam peć zapremine 60-80 litara. Pošto sam sa strujom na „vi“ a nakom dosta pregledavanja klipova na youtube odlučila sam se za plin.
Peć ce biti vrlo jednostavna bez programatora (sve planiram raditi sama), vrlo ambiciozno ... (nadam se da će temp. u peći moći dostići do 1100 C i da će se moći peći i glazure kad dodjem u tu fazu) ...

Peć ce biti kockastog oblika, vrata gore (tako mi je lakse slagati cigle).

Materijal:
Ciga 60-70 kom (porit 10) našla
Izolaciona vuna rolna 50 mm (našla)
Brener za plin i plinska boca (našla)
Obloga sa vanjske strane (lim) našla
Sonda i termometar ... nisam našla ...

I za to mi treba vaša pomoć gdje ću naći sondu koja bi se skopčala na neki jednostavni termometar na kojem bi se očitavala temp.?

Još jedna stvar mi nije jasna a to je pod peći. Jel se u pod peći stavljaju dva reda cigle, ili cigla pa keramička vuna kao i na zidovima?

Hvala puno
pozz

gotiva
gotiva's picture
Offline
Registrovan dana: 19/07/2018
Poruke:

...

lazar
lazar's picture
Offline
Registrovan dana: 24/11/2008
Poruke:

Juuhu! Konačno da oživimo temu!!!

Prvo za Ive:

Što se filtera tiče ne bih komplikovao mnogo, na popularnom YT video kanalu (da mu ime ne spominjem) ima dosta varijati pravljenja filtera za vodu od kreamike i zapravo nije nimalo komplikovano. Svodi se na keramičku posudu u koju se sipa voda, ili u nju curi, a onda se filtrirana voda cedi u neku posudu gde se sakuplja čista voda. Vremenom, po potrebi se ili opere keramička posuda (koja liči na veliku saksiju, samo nema rupu, ili se ako je previše zaprljana jedenostavno zameni novom.
Jedan od rešenja je da se kersamička posuda stavi u pastičnu kofu tako da se keramika oslanja na ivicu kofe a ne dodiruje dno i onda se u kreamiku sipa voda. Ono što se izfiltrira sakuplja se u plastičnoj kofi, a vremenom se istoči i onda ponavlja postupak. Zgodno je što se to može raditi sa više kofa i keramičkih posuda-sada zapravo filtera, pa ko je vešta može da napravi i neko prelivanje iz jedne u drugu itd... Bezbroj varijanti.
Kakvoća filtracije u mnogome zavisi od vrste i sastava gline i od temperature pečenja pa stoga savetujem da probaš razne verijate i neđeš ono što tebi naviše odgovara. Može prvo gruba filtracija, pa onda finija.
Upravo sam danas gledao neki video o ”slamčici za preživljavanje” koja se samo zaroni u neku vodu (reka, jezero, šta već) i onda pije kroz nju, a voda se filtrira kroz vrlo fine filtrere koji sprečavaju da prođu baktreije. Niko ne spominje i hemijsko zagađenje, samo biološko, ali 'ajde-de, to je već druga i opširnija tema.

Srećno ti bilo!

lazar
lazar's picture
Offline
Registrovan dana: 24/11/2008
Poruke:

A sada za Orijanu (kojoj sam već napisao skoro celi odgovor i onda mi se sve izbirsalo! Ništa strpljivo sve iz početka…)

1. Sa čime mešati pigmente (konkretno one od Mezulica) da bi se bolje lepili za predmet (polusuva glina u pitanju)?

Da li sa belom engobom ili sa belom glinom u prahu. Naime imam neku interkeramovu kesu bele gline (po prevodu sa madjarskog i mnogo guglanja za njihovim šiframa po internetu ispada da oni to zovu bela glina u prahu) i nije mi jasno da li je to bela glina neka specijalna ili je to ono što se kod Mezulica zove Livačka masa u prahu - pa bela?
Nema neke velike, tj nikakve razlike! Bela glina može biti i u prahu (atomizirana), a to može biti i livaća masa u prahu, to onda znači (u poslednje vreme) da ima u sebi i elektrolita. Ništa to ne pravi razliku na kraju, možda je upravo zbog tog elektrolita (sprečava brzo taloženje glazure) i bolje uzeti belu livaću masu.
Da bi se dobila baš prava bela boja onda preporučujem da uzmeš porcelan i od njega napraviš šliker (pitanje br. 6), ili da sa porecalanom praviš negobe, što moje koleginice vole da rade.
Druga varijanta dobijanja bele engobe je sa kalaj oksidom (koji na žalost na višim temperaturama požuti), sa cink oksidom i titan dioksidom. Ali ovo je neka druga duža tema
Zašto se glina meša sa pigmentom. Postoje dva osnovna razloga, kao vezivo i kao punioc. Da pojasnim. Pigment je u osnovi prah, koji ako se pomeša sa vodom može lako da se nanese na neku površinu, ali nakon što voda ispari lako odapda sa te površine što dovodi do toga da se lako skine prilikom dodira (a to je neminovno prilikom ređanja u peć), dalje glazura se brzo zaprlja kada se taj predmet potopi u glazuru, lako se otire kada seglazura nanosi četkom ili se jednosatvno oduva ako se glazira kompresorom. Dakle glina u engobi ima finkciju da boju drži na površini predmeta. Druga funkcija nije tako zamnemarljiva a to je kao punioc. Dakle pigment košta koliko već košta, ali glina mnogo manje pa ako se pomešaju u odnosu 1:3 do 1:5 (ko želi da je siguran može i 1:1) dobija da sa 100g pigmenta i 300g gline u prahu dobija 400g engobe. Pigmenti su uglavnom vrlo intezivni pa im dodavanje te količine gline ne umanjuje učinak, ali to sve na kraju zavisi od samog pigmenta.

2. Na engleskom jeziku se oksidi i pigmenti mešaju sa nečim što se zove `flux`, šta je to kod nas i gde kupiti?

Fux je niskotopiva osnovna glazura. Koristi se kao jedna od komponenti za dobijanje drugih glazura, a flux zapravo formira staklastu fazu, ostale primese se dodaju da bi glazura bila drugačija nego transparentna (vrlo uprošćeno rečeno). Substitucija za to bi ti bilo da u engobu koju praviš dodaš transparentnu glazuru za nisku temperaturu, samo nemoj da preteraš sa količinom jer ćeš dobiti glazuru u boji. Mislimda flux ne može baš lako da se nađe, ali ako me ti ili neko drugi dematuje, molim lepo da nas sve obavesti o tome bila bi to vrlo korisna informacija. Pri tome unapred se odrično zahvaljujem svima koji misle na minijum (sirovinu za dobijanje olovnih/otrovnih glazura).

3. Zašto pigmenti pod transparentnim glazurama (testirane i na niskim i na visokim temperaturama) tamne? Konkretno po mojim čartovima izvučenim iz photošopa i za do 5 nijansi (?!).

E sada to je i dobra i loša strana. Dobra je jer su ti boje onda mnogo intenzivnije, a mana je što nije ono što si zapravo mislila da ćeš dobiti. Ja iz tih razloga za moje polaznike Škole keramike pravim probe svih engoba koje koristimo i to tako što je jedan deo glaziran a deo nije pa se onda vidi razlika u intezitetu (tj valeru, a ne u tonu boje). Postoji jedno jednostavno objašnjenje, a vezano je zapravo za difuziju svetla, jer je glazura sjajna pa je manja difuzija svetla i samim time je i boja intezivnija. Ali nije samo do toga. No za sada prihvatimo samo da će sve negobe biti daleko intenzivnije kada su glazira (dakle preko njih je nanešena transparentna glazura) nego kada nisu.

4. Kako uopšte potamniti pigment? Konkretno jasno mi je da osnovni pigment mogu prosvetleti belom engobom (za koju moram napomenuti da izgleda apsolutno identično kao i pomenuta kesa gore) ali recimo pri dodavanju crnog pigmenta bez ozbira na mizernu količinu crna večito izbija pod glazurom (naročito se dešava na petroleju i kobaltu - engobi)?

Ovo je vezano za samu tehnologiju izrade pigmenata, tj boja ZA KERAMIKU. Sve što ide u peć na višu temperaturu od 900°C-1000°C ne može biti na organskoj bazi, pa se tako pigmenti za keramiku prave od oksida. I pri time izbor nije baš neograničen pa se sve vrti oko 10-15 elementa koji se razlikuju po procentu kojim su sadržani u nekom pigmentu. Shodno tome crni pigment najvećim delom u sebi ima kobalt oksida a one je u donosu na postale okside vrlo ja (tj intezivan). Evo primera: za obojenje glazure (vrlo grubo i okvirno govoreći, dakle samo ilustrativno) gvožđe oksidom ono se dodaje 8-12%, mangan 6-8%, bakar 2-6%, kobalt 1-3%! Pri tome pigmenti na visokim temperaturama reaguju međusobno i daju neka savim druga obojenja. Evo opet primera: pre par godina hteli smo da napravim ljubičastu negobu, pa smo (logično) pomešali crvenu i plavu engobu. U posudi smo dobili perfektnu ljubičastu koja je nakon pečenja iz peći izlazila kao fantastična siva! Dakle u šta god dodala neku crnu negobu ili nešto međusobno mešala to će zapravo da reaguje međusobno i daće neki možda i neočekivani rezultat. Ovde sledi ono moje, već dosadno, probe, preobe, preobe…
Na žalost u keramici je jako teško slikati kako se to kalsično radi na platnu jer jedno nanosiš, drugo vidiš, a treće dobijaš kada izađe iz peći. Međutim tvoje 7. pitanje nadovezuje se na ovo.

5. Da li je neko radio sa Mezulicevom mat belom za nisku temp SMB2 glazurom koja u teoriji pigment treba da napravi svetlijim? Moji testovi su očajno prošli...

Odmah da predpostavim da ti se glazura u koju si dodala pigmet povukla, izgledala je kao pomorandžina kora u najboljem slučaju? (Moji testovi su očajno prošli... je poprilično uopšteno). Svi smo prošli kroz isto a ovde važi pravilo LESS IS MORE! Dakle za bojenje glazure nekim pigmentom procenat se kreće od 3-4% do maksimalnih 8%, već 10% može da bude previše. Zvuči premalo, pa svi mi posegnemo za kutlačom umesto za kašičicom, ali rezultat preterivanja je zapravo da se glazura povlači, bude neravna, sve u svemu veoma očajno bez nekih vidljivih razloga. A zapravo je procenat pigmenta prevelik. Probaj glazuru bez ičega, pa ako je sve OK onda je do pigmenata tj njihovog udela. Ako i dalje imaš problema sa glazurom možda je i do gustine sam glazure.

6. Na engleskom jeziku se moze naci tehnika bojenja zvana `slip` koliko sam ja uspela da shvatim to je mešanje pigmenata sa šlikerom (negde sam čula i izraz šliher - miks vode i gline retke kao masa za palačinke). Da li ste probali i kako Vam se čini? Ako jeste gde ste našli one pumpice?

Slip je zapravo vrlo slično što i engoba, kadkad se koristi kao izraz za engobu pa nije baš skroz precizno na šta se kada misli. Ali hajde da uzmemo najšire značenje, a to je prevlaka. E sada se vraćamo na tvoje pitanje/moj odgovor broj 1 i onda sve posteje mnogo jasnije. Šliker jeste glina sa većim udelom vode, pa se kadkad i samla livaća masa zove šliker. Mi je kod mene u ateljeu ”pravimo” kada neko vrti na točku, pa sve ono što mu odpadne kao višak ili ostane na rukama sakupimo u neku posudu i onda to kao šliker koristimo za lepljenje gline. To je to. Što se mešanja sa pigmentima tiče više volim da koristim glinu u prahu jer lepše izmešam prah sa prahom, pa onda dodam vodu nego što bi to uradio sa šlikerom i pigmentom. U generalnom slislu svaka prevlaka koja daje neko obojenje, a to može biti i neka glina u boji (pa i crvena glina) naziva se slip
E sada malo detaljnije slip je zapravo malo drugačija smeša nego samo engba ili razvodnjena engoba jer se u stvari u slip dodaje malo više flux-a, a malo manje gline i tako dobija prevlaka koja je, recimo sama sebi dovoljna.
Pumpice koje si videla možeš da substituišeš špricem, to traži malo veštine, ali mislim da ih u Mirijevu ima, ako ne onda svima poznati Kinezi, ali ne na Novom Beogradu već u Kini, da opet ne reklamiram Jack Ma-a, ima on već dovoljno.

7. Da li ste probali podglazurne boje? Ima li uopšte poente uključiti pec dodatni put pre glaziranja zbog njih (tri pečenja ukupno), koliko se menjaju pod glazurom ako govorimo o transparetnim?

E konačno i 7 pitanje. Dakle i ja sam dugo lomio šta su podglazurne boje, jer nadglazurnim ime samo govori. Dakle podglazurne boje se od engoba razlikuju po tome što se zapravo sa njima može i slikati po površini gline, koja treba da bude suva (za razliku od engoba) i što se kod podglazurnih boja ne dodaje ništa osime nekog ulja koji se uzima uz podglazurne boje/pigmente. Ali vrlo iskreno, nemam baš mnogo iskustva sa time, nije me baš mnogo privlačilo da se okušam sa njima, više zbog ne nalaženja baš adekvatne primene i cene, ali sva je prilika da možda i uzmeme neke boje i probam, makar da znam o čemu se radi (i kako se radi).

Vrlo se nadam da sam bio od pomoći.
Srećno!

lazar
lazar's picture
Offline
Registrovan dana: 24/11/2008
Poruke:

Sada i odgovor za Gotiva.

Ne reče nam Gotiva odakle si, pa da te na nekoga konkretno uputim. Drago mi je da si sve predhodno pročitala, trebalo je strpljenja i vremena za to jer se ”gradi” već 10 godina.

No ovako stoje stvari, a zapravo je vrlo jednostavno: opet dotični Jack Ma! Dakle kod ”pravih” Kineza možeš da nađeš skoro sve (bubrege još ne nude) ali sondu za temperatu koju želiš, sve sa pokazivačem temperature, imaš, mislim i da biraš i boju. A cena do 40$, a može vrlo često biti i mnogo niže.
Za tvoju drugu dilemuv je više-bolje, neće smetati dva reda cigala u podu, tim pre što odatle greješ, ali će i izolacija sasvim dobro raditi. Samo izolacija je mekana pa će ti pod biti poprilično nalik laminatu ili kako ga još zovu ”plivajući pod”. Stoga moraš dobro da osmisliš kako da ti se ne ugiba kada ga opteretiš sa predmetima i samim time da ti se cigle ne taru međusobno i krune. Morgan lepak je sasvim lepo rešenje, a ako i to nabaviš prava si Carica.
Morgan lepak (ne mora baš taj, ali pošto ja koristim Morgan Ceramics cigle onda...) je zapravo visoko temperaturni cement koji služi da bi se cigle međusobno vezale i učvrstile, a opet da sve bude stabilno kada peć dostigne i 1300°C. Dakle namažeš ih međusobno, ne debelo spojiš i kada se sve osuši, po potrebi oblikuješ. Tako možeš i sa zidovima s obzirom da nemaju isečene uglove i luk koji će da speči da se uruše ili samo i pomeraju.

Javljaj rezultate i srećno ti bilo!

Orijana
Orijana's picture
Offline
Registrovan dana: 18/07/2018
Poruke:

Lazare da Vas nema trebalo bi Vas izmisliti!

Ja sam jedna od onih koja kada mesha uzmem elektronsku vagicu i shpric tako da testovi mi nisu strani. Uchim generalno potpuno uz pomoc interneta bez kursa i shkole pa da je google najpametniji yahoo ne bi ni postojao Smile
(Prihvatam svu literaturu koju mi mozete preporuchiti).

Ako sam ja dobro razumela engoba se sastoji od bele gline i pigmenta u odredjenom odnosu (da sklonim na stranu sastav samog pigmenta). Shta je onda bela engoba?

Poshto beli pigment nisam nashla za kupiti (takodje sam dobila preporuku za okside ali za sada se drzim podalje od njih), postoji li on uopshte, nisam chula? Po mojim testovima ova bela glina koju ja imam je neshto zuca u smislu ide na slonovu kost u odnosu na samu belu engobu. Nekoliko testova na plochicama, ista glina, isto pechenje, samo razlichito nanoshenje chetkicom (jedan sloj, dva sloja i slichno...) plus testirani predmeti. Da napomenem da za sada radim sa Sashkinom glinom koja biskvitirana ima rozikasti podton (sve ovo treba ponoviti i za druge gline koju zelim da koristim... veselo).

Shta mogu da ochekujem od pigmenata koje sam meshala sa belom glinom u prahu u odnosu na one koje su meshane sa belom engobom?

Ovo pitanje je proisteklo iz onog prvog da mi nije jasno shta je bela engoba najtachnije. Pitam u smislu `lepljenja` pigmenta na predmet. Shta se vishe preporuchuje?

Quote:
pre par godina hteli smo da napravim ljubičastu negobu, pa smo (logično) pomešali crvenu i plavu engobu. U posudi smo dobili perfektnu ljubičastu koja je nakon pečenja iz peći izlazila kao fantastična siva!

Meni se desilo da sam zelela da potamnim ljubichastu ali u kombinaciji 1/3 crne na 1 ljubichaste (pigmenti u pitanju) sam dobila predivnu tamno sivu Smile Tamnu ljubichastu sam nekako izmuljala sa braon kombinacijom.

Shto se SMB2 tiche hm... Nemam nishta protiv Mezulica ali prodavac zna biti poprilichno rezervisan na ove promene vremena. Pa sa obzirom da znam da nije komunikativan previshe ja sam ufotkala neke uzorke na zidu gde su predivne sivkaste nijanse i pasteli bile poredjane pod `bela glazura` a iste te boje ali intenzivne i tamne pod `transparentna glazura`. Kako ne volim sjaj nikako i ganjam mat shto vishe mogu smb2 mi je doshla za test. I onda predmet 1/3 u jednu, 2/3 u drugu, sredina bez ichega i u pec (okrugle stvarchice su bile). Svaki predmet je bio obojen drugom bojom. I tako od pigmenta do pigmenta od mixa do miksa. Naravno obelezeno sve. Ono shto je SMB2 napravio je uffff, ne znam. Jeste on kao prosvetleo te boje (tamo gde se otopio) ali jednom rechju `test fail`. Uzimam u obzir da ne znam da glaziram tako da i to je opcija.

Zato sam i pitala kakva su iskustva, dali Vi koji znate zaista dobijete isti pigment ali pastelniji ako glazirate sa njom.

Nisam pravila glazuru. Da li je zapravo onda moguce uzeti glazuru i u nju dodati pigment i dobiti glazuru u boji? Recimo upozorena sam da tirkizna glazura ima barijum oksid (uzela smuckanu nije Mezuliceva) te da je ne trebam koristiti za predmete u kojima su jestive stvari. Ako je stvar uzeti glazuru u prahu i dodati pigment u prahu onda se sa time uz odredjeni broj testova moze i bojiti (ili ja pojednostavljujem previshe?).

Neizmerno hvala!

pandora
pandora's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 25/10/2009
Poruke:

Orijana wrote:
Lazare da Vas nema trebalo bi Vas izmisliti!

Apsolutno se slažem. Hvala Lazaru na nesebičnom deljenju svog znanja i na održavanju ove interesantne teme

lepton
lepton's picture
Offline
Registrovan dana: 07/02/2017
Poruke:

1) Mogu se mesati pigmenti i sa glinom i sa engobom samo zavisi na kojoj se temperaturi pece. Glina trazi obavezno visoku temperaturu a engoba moze i na nizoj da radi. Lepljenje pojacavas dodavanjem Pentanatrijum tripoli fosfata.
2) Flux ili serigrafska baza, nadji kontakt na Mozaici Anita.rs oni imaju pa ce ti pomoci da nabavis to sto ti treba.
3) Pigmenti tamne zato sto ih glazura kao tecnost nakvasi i dalje je cista optika u pitanju.
4) Izbijanje kroz glazuru je posledica hemijske reakcije izmedju pigmenta i glazure. Nije svaka transparentna glazura za preglaziravanje, tzv zavrsne glazure su obicno malo skuplje i hemijski inertne.
5) Ne znam.
6) Moze sliker ali tada se sliker melje do ispod 5 mikrona i koristi kao engoba koja je vodopropusna. Usluzno mlevenje rade Mozaici.
7) Podglazurna boja ili pasta je sirok pojam ali grneralno se koriste za precizna ocrtavanja cetkicom, intenzivnih su boja i lako se radi sa njima jer su umesto vode tecne zahvaljujuci poliglikolnom uljastom medijumu i ne peku se zasebno vec se slobodno nanese zavrsna glazura i onda sve zajedno na pecenje.

Malii1
Malii1's picture
Offline
Registrovan dana: 13/09/2018
Poruke:

Pozdrav za sve korisnike foruma, Zovem se Mladen iz Bosne, Busovaca mjesto Loncari... Moje mjesto je dobilo naziv po starim ljudima koji ovdje nekad pravili loncice od gline i sl proizvode a sada se tim poslom nitko ne bavi niti tko sta zna o glini pa bi molio clanove da me malo upute a najvise G Lazara
dakle moje mjesto posjeduje velike kolicine gline, razlitih boja , zelena u svim nijansama, bijela, crvena zuto zelena, sva glina je cista bez pijeska na povrsini ima malo ostataka od drveca i sl. vec duze vrijeme iztrazujem povrsinu na kojoj su te gline i skupljam razlicite vrste, ima i kamenja na izgled crven a kada struze kan od kanen on se pomalo pretvara u prah koji je od bijele do crvene boje, primjetio sam da su neke gline previse masne zelene boje dok su zute previse elasticne, imaju u sebi nesto sto sjaji na suncu vise zelene nego zute
Planiram da pocnem pravit vece kopove da zapocnem prodaju te gline ili da proizvodim cigle i sl. po mojim nekim procjenama ciglu bi mogao lako prodati ako bi bila kvalitetna, gline imam u izobilju kakve zelim u neogranicenim klicinama, ne usudujem se u pocetku neke velike novce uloziti u daj posao a ovdje nemam nikog tko se razunije u taj posao da me uputi malo
Pitanje za Lazara i ostale iskusne clanove
1 pravjenje peci koja ce biti vani, koju boju i elasticnost gline da koristim kako bi pec bila kvalitetnija i mogla vecu temeraturu podnijeti
2 od cega da pravim palupe za ciglu, jeli moze drveni
3 predlozite mi neki pocetak u kom smijeru da idem, odnosno na koji nacin je najbolje da zapocnem ovaj posao
Hvla svim dobrim ljudima koji zele pomoci

Malii1
Malii1's picture
Offline
Registrovan dana: 13/09/2018
Poruke:

na tom nalazistu dline su klizista od kako znam za sebe svake godine zemlja ze pomjera po nekoliko metara, teran je u padini od 30%-40% tu su nekad bila i jezera i sada postoje manja ulegnica od vode, na ivici nalazista ima izvor koji nikada nije presusio, moje imanje i kuca je u neposrednoj blizini

o_O
o_O's picture
Offline
Registrovan dana: 31/10/2018
Poruke:

Zdravo svima!
Da li neko moze da mi preporuci mesto gde se moze naci oprema za grncarstvo? Znam za Mezulica, da li postoji jos neko? Trenutno trazim trokrake podloske (stalcice) za pecenje glaziranih predmeta, po mogucstvu sa metalnim siljcima. Porucila bih iz inostranstva, ali za sada sam nasla samo neke americke firme koje dosta naplacuju postarinu. Ako znate sajtove nekih firmi iz susednih zemalja, mozda ce i to pomoci.
Pozdrav!

marsovacns
marsovacns's picture
Offline
Registrovan dana: 14/02/2013
Poruke:

Pozdrav
imas interkeram i budapest keramiju u Madarskoj kao i tapiker i isa u hrvatskoj
takode imas i keramikbedarfe na nemackom govornom podrucju kao i svveprisutni kinez Ma pa proguglaj
Ali moj ti je savet da ti je ubedljivo najeftinije da nades nekoga ko radi sa inoxom pa da ti napravi ili sami u domacoj izvedbi

marsovacns

marsovacns
marsovacns's picture
Offline
Registrovan dana: 14/02/2013
Poruke:

Promakao mi post
pa se nadam da neskodi jos par detalja
kao prvo cestitam na hrabrosti da pravis plinsku pec bez iskustva,nadam se da imas neku semu koja funkcionise zato sto u plinskoj peci nije lako pogoditi izjednacenost temperature,a i tu ima sto caka i zavisi i od oblika i velicine peci od mesta isnage brenera dali je sa strane ili u podu dali je jedan ili vise,kvaliteta brenera ,njegove snage itd
Ali da te nestrasim sve to se slozi ako si uporna,ikao sto ti je Lazar rekao za instrumente potpuno se slazem i kinezi dobro odrade posao samo jedan mali savet sonda ti mora biti kvalitetna i sto deblja ukeramickoj zastiti ili inoxu za visoke temperature.posto plamen vremenom pojede sonde ukoliko su nekvalitetne.pricam o k sondi,jer s sonda iliti platina je potpuno druga prica.
sto se tice poda Lazar ti je dobro rekao,ali ispod cigle stavi neku celicnu plocu da sto manje ugiba i iznad lozista (to ti je mesto iznad cigala i donje ploce na kojoj pocinjes redati predmete)neku inox resetku koja trpi vece temperature da bi ti podna ploca sto manje pucala pa da ti to bude osigurac,zato sto ispod donje ploce temperaturaide ipo1400c pa dodaj promaju i pritisak samog brenera ieto uzivancije.
Ali da te nestrasim dobro dosla u klub i javi kako napredujes ako negde zapne javi se
pozz

marsovacns

esprimo
esprimo's picture
Offline
Registrovan dana: 25/01/2019
Poruke:

Pozdrav svima.
Molim za malu pomoc. Pre desetak godina sam kupio pec za keramiku od čoveka koji se zove Boško. živeo je u Krnjači kraj Beograda. Treba mi njegov broj ako neko ima

lazar
lazar's picture
Offline
Registrovan dana: 24/11/2008
Poruke:

Da ne bi bilo reklame informaciju šaljem kao privatnu poruku.

batarale
batarale's picture
Offline
Registrovan dana: 11/11/2017
Poruke:

Jel ima ovde na forumu mozda tehnologa proizvodnje proizvoda od gline?
Hteo bih da se konsultujem oko pokretanja proizvodnje...

Posaljite mi podatke na privatnu poruku...

Pozdrav

batarale
batarale's picture
Offline
Registrovan dana: 11/11/2017
Poruke:

Mozda neko poznaje tehnologe pa bi mogao da me uputi na nekog... pozdrav.

majstorcina
majstorcina's picture
Offline
Registrovan dana: 14/09/2007
Poruke:

Udarile bolesti pa se vracam prirodi... Da li mogu negde da nadjem neglazirane keramicke plocice ili - 'dasku'? Mogu samo razeni hleb da jedem pa hocu da sam pecem hleb. Da bih to mogao da radim u obicnoj kuhinjskoj rerni kazu mi da mi je neopodan 'patos' tj. neglazirana keramicka ploca debljine od 2cm na kojoj u elektrinoj rerni mogu da ispecem hleb. Neko mi predlozio da u proizvodnji Kanjizi kupim neglazirane keramicke plocice, ali ja iz Bgd a gde je Kanjiza

lazar
lazar's picture
Offline
Registrovan dana: 24/11/2008
Poruke:

Javi mi se da napravimo

Eva
Eva's picture
Offline
Registrovan dana: 16/11/2019
Poruke:

Pozdrav svima. Iako sam amater obozavam keramiku. Imam problema prilikom glaziranja. Crvena glazura mi cesto potamni i nabubri...ostaju mehurici. Zlatna, ako je stavim na dno peci prelepa je a ako je pri vrhu izgleda kao neki mar metal...ruzno. Zanima me ako na glazurama pise da se mogu peci do 1020, sta se desi ako bi ih pekla na 1030. Takodje kada galziram stvari pri vrhu peci nikad nista ne izgleda lepo i skoro nema sjaja. Ne znam u cemu je problem. Unapred hvala.

lepton
lepton's picture
Offline
Registrovan dana: 07/02/2017
Poruke:

Na poroznom biskvitu neke glazure pobegnu u biskvit u toku pecenja zbog niske viskoznosti. Potrebna ti je drugacija glazura za takav biskvit. Pecenjem na 1030*C ce ti jos vise bezati takva glazura u biskvit. To se desava i u gornjoj zoni peci. Temperatura je gore uvek veca nego u donjoj zoni.

Eva
Eva's picture
Offline
Registrovan dana: 16/11/2019
Poruke:

Hvala. Ja pecem biskvit na 900 stepeni...treba li mozda da povecam temperaturu da ne bude tako porozan? Znaci li to da kada crvenu glazuru pecem na dnu peci i nabubri, nije dovoljno pecena? Kada je stavim na vrh nema sjaja i ruzna je, Mozda je greska u peci jer mislim da su gornji grejaci slabiji.

lepton
lepton's picture
Offline
Registrovan dana: 07/02/2017
Poruke:

Postavi slike da bi bolje razumeli sta mislis pod nabubri i nema sjaja.

lazar
lazar's picture
Offline
Registrovan dana: 24/11/2008
Poruke:

Zdravo Eva,

Nije svaka glazura za bilo koju glinu, tj biskvit. Treba da napraviš dosta probi koje će da definišu gde je zapravo problem, da li kod biskvita, glazure ili peći. Najgore je što, vrlo verovatno, sve doprinosi po malo. Dakle isti oblik glaziraš istom glazurom i staviš u sve zone u peći (gore, sredina, dole), vidiš kako se ponaša, pa onda tražiš dalje, menjaš glazuru - isti biskvit - tri zone, menjaš biskvit - - ista glazura - tri zone...
Osnovno je da uskladiš glazuru i biskvit, tu nastaju najčešći problemi.
Bilo bi mnogo lakše da potkrepiš pitanja fotografijama kako bi lakše razumeli kako se sve manifestuje. Čak bi i fotografije same peći bile od koristi.

Daniela
Daniela's picture
Offline
Registrovan dana: 31/05/2021
Poruke:

Dobar dan svima..! Nova sam i pokušavam da oživim temu jer će mi trebati vaša pomoć Smile
Apsolutni sam početnik u grnčariji i svaki savet je dobrodošao, ali polako. Prvo da vidim jeste li tu Smile

lazar
lazar's picture
Offline
Registrovan dana: 24/11/2008
Poruke:

Zdravo Danijela,

Dobrodošla na forum i pre svega u svet umetničke keramike!
Prošlo je zaista mnogo vreman odkada smo bili aktivni ovde, ali verujem da će nas biti dovoljno da ti razrešimo dileme i nedoumice.

Pozdravljam te,
Lazar

Daniela
Daniela's picture
Offline
Registrovan dana: 31/05/2021
Poruke:

Odlično, Lazar je tu..!

Dobro, sad kad smo se svi skupili, možemo da krenemo Smile
Prvo - Saša s Banjice - da li je i dalje aktuelna priča? Ima li neko u Beogradu (osim ovih standardnih škola keramike) da uslužno peče glinu?
Kako se pravi šliker? Da neko slučajno ne prodaje točak i peć?
(Za nekog ko je do sada bio na 12 sati kursa i napravio svećnjak, činiju i čajnik - znam da zračim entuzijazmom, ali, šta da vam radim, primili ste me, sad me trpite Smile.