Zdravo,
Glazure pečene na niskim temperaturama (960-1050°C) nakon pečenja uglavnom imaju krakl (harise), sitne pukotine u samoj glazuri. To je posledica različitog procenta skupljanja glazure i same gline na kojoj se glazura nalazi.
Za ne upućene o čemu se konkretno radi? Glina se, nakon modelovanja, skuplja prvo prilikom sušenja, potom nakon prvog, biskvitnog pečenja i konačno prilikom glazurnog pečenja. Taj procenat zavisi najpre od same gline tj. svaka glina se različito skuplja, te i od temperature na kojoj se glina peče, ali se taj procenat kreće između 5-8% do čak 18-20%. Takođe glazura ima svoj procenat skupljanja, koji je uglavnom veći od procenta skupljanja gline. To je do nekle tačke korisno jer se time povećava fizička čvrstoća predmeta, ali se dešava da je taj odnos takav da se javljaju isprva skoro nevidljive pukotine u glazuri. Vremenom njihov broj se povećava, jer proces nije trenutan, pa je na kraju ceo predmet prekriven ”iskrakliranom” glazurom.
Kako se problem rešava? Jedno rešenje je da se uskladi glina i glazura. U našem slučaju jednostavnije je naći glinu koja se dobro slaže sa glazurom, što u praksi vrlo često znači da je to neka glina za nisku temperaturu, recimo crvena glina ili neka baš za nisku temperaturu. Drugi način je da se menja glazura, ili možda da se postojeća prilagodi i smanji njen procenat skupljanja, ali to je postupak za tehnologa, ja se time ne bih bavio.
Takođe kadkad je rešenje da se podigne temperatura pečenja i umesto na 1050°C peći na 1150°C ili čak i na 1250°C. Krakl na višim temperaturama generalno je ređi nego kod glazura za nisku temperaturu, pa sve i da je glazura za nisku pečena na visokoj temperaturi. Ovo možda zvuči malo čudno (meni barem jeste veoma bilo), ali sam na kraju dobio potvrdu i u praksi a i samog tehnologa da glazure za nisku temperaturu mogu da se peku i na visokoj temperaturi bez nekih značajnih posledica. Naravno sa porastom temperature drastično se smanjuje viskozitet rastopa (unutrašnje trenje, tečljivost) pa treba biti oprezan sa debljim slojevilma i glazurama koje su sklone curenju. Moje logično pitanje nakon toga je bilo za šta će mi dve transparentne i dve bele glazure (za visoku i za nisku temperaturu) kada je krajnji efekat skoro pa isti!? Elem, ako vam treba rastop na temperaturama raspona od 1000°C-1150°C onda nema drugog rešenja nego koristiti glazure za nisku temperaturu, tim pre ako se koriste neke boje ili glazure čije nam obojenje odgovara na određenoj, niskoj temperaturi ili je stvar do temperature pečenja gline. Uz to tu je i ne tako beznačajna ušteda električne energije i samog vremena. Konačno, nemaju svi peći koje mogu da peku kameninu(1250°C) i pravi porcelan (1300°C i više)
Sada dolazimo do nekih od praktičnijih i jednostavnijih rešenja sada kada je stvar već gotova, ako ne možemo menjati tehnologiju izrade i generalno primeniti neke od gornjih saveta.
Jedan je da se predmet zagreje, ne usija, a onda premaže pčelinjim voskom (što je bolje), ili parafinom. Ne mogu reći da je idealno rešenje za sve, ali pomaže kod vaza i flaša za vodu ili vino.
Drugo je stari narodni metod da se unutrašnjost premaže mašću ili lojem, a onda u tome skuva kačamak. Ovo se radilo, a radi se i danas, sa loncima od keramike a ponajviše sa neglaziranom keramikom (Zlakusa). Ne znam da li bih ovo probao sa šoljama, pogotovo ako ću nakon toga piti vruću kafu ili čaj.
Treće, meni najbliskije i najjednostavnije za šolje je... ne uraditi ništa! Zvuči blesavo ali nakon nekoliko korišćenja, pogotovo kada je kafa u pitanju, propusnost šolje na kojoj je glazura koja je kraklirala postaje zanemarljiva, čak je više i nema. Šta se zapravo desi? Slično kao i u varijanti sa mašću i kačamakom propusne pore i kanali se vremenom zapuše od čestica kafe, vina pa čak i čaja, tako da nakon nekog vremena nije nužno brisati podlogu ispod njih. Ne treba pri tome mnogo brinuti o tome da li će se stari ostaci pomešati sa novim sadržajem, jer je površina dodira, tj širina krakla zaista mala. Naravno sve ovo doprinosi da krakl postane veoma vidljiv tim pre ukoliko je glazura i sama glina svetle boje, što nekada bude veoma zanimljivo. Međutim ovo zaista značajno istakne krakl i često, pogotovo crno vino, toliko oboji samu keramiku da se neki drugi bojeni detalji skoro sasvim izgube ii mnogo teže uočavaju.
Naizgled širok izbor, ali po mom iskustvu malo toga smo uspevali da učinimo da se na glazurama pečenim na niskim temparaturama ne pojavi krakl (pukotine, haris), što je jedan od razloga zašto su polaznici kursa u mom ateljeu prešli sa majolike na kameninu.
Veliki pozdrav svima,
molila bih vas za pomoć, šta raditi sa šoljama koje puštaju, pečene biskvitno na 900 a glazurno 1050?