Hvala marsovacNS uvek agilan, prisutan i konkretan!
Ja ću proći kroz pitanja na koje vam je Marsovac već dao odgovore, ali eto sve to ponovo mojim rečima.
Dakle za Milicu (a i sve ostale sa istim dilemama):
Gline čini se ima svuda, ali prava glina koja može da se koristi za modelovanje i najvažnije pečenje i samim time dobijanje keramike iz gline ne nalazi se baš svuda. Nije problem u plastičnosti (ovde to nazovimo pre masom nego glinom) već u njenom hemijskom, minerološkom, sastavu. Jer ako krenemo od opšte definicije keramika je sastavljena od smeše metala i nemetala. Sve ostalo nije keramika tj ne zadovoljava potrebne karakteristike. Sve ostalo je zapravo ilovača .Ono što nas zanima je masa koja ima veliki udeo aluminijum i siliciuma i u vrlo čistom stanju to je alumosilikatna keramika koje nema u prirodi i pravi se i koristi u industriji. Čiste prirodne gline su kaolinske gline, bliske porcelanu, ali kaolin po svom sastavu je zapravo jedinjenje alumuniuma i siliciuma Al2Si2O5(OH)4 te vidite da je osnova upravo ono što treba.
Ono to je nama dostupno ima u svom sastavu (pored ova dva elementa u obliku nekih jedinjenja u mineralima) i veliki broj ostalih željenih i često neželjenih primesa, dodataka. Ono čega najćešće ima u glini koju nalazimo u prirodi je gvožđe koje glini daje tu karakterističnu terakot boju. Ali ne očekujte tu boju cigle u glini već tek kada se glina ispeče tj postane keramika. Pre toga glina može biti vrlo različite boje i bez nekog predhodnog iskustva teško da ćete moći da na ”prvu” znati da li vredi kopati tu ili malo dalje.
Kada iskopate glinu ili šta već mislite da je glina treba je pročistiti, mada neka prva proba može da se uradi i tako.
E da se sada osvrnem na pitanje koje je Milica postavila. Nije neophodno da glinu razmutiš u toloj vodi, sasvim lepo radi i u hladnoj. Potom kada glinu potopiš u vodu nema potrebe da je mutiš pre nego što odspeš vodu. Hajde da konkretizujem postupak, staviš glinu u kofu i preliješ vodom tako da voda prekrije glinu. Ne mutiš odmah. Onda sačekaš da se glina sasvim rastopi, to se najbolje desi ako je glina sasvim suva, ne vlažna. Onda odliješ vodu (jer inače ako je glina razmućena ne možeš odliti višak vode jer je nema) potom razmutiš tu smešu. Pri tome ostaviš dovoljno vode da kada se glina razmuti može da se proseje kroz neko sito. Ovim postupkom si ravnomerno nakvasila glinu a prosejavanjem si izbacila sve one krupne sastojke koji nam nikako ne trebaju. Potom sedi sušenje, najlakše je na gipsanoj ploči, jer gips uija lako vlagu i relativno brzo prosuši taj ”jogurt” koji imaš
Marsovac je sasvim u pravu, glina se ne nalazi svuda, najbolje je tražiti i uzimati na proverenom mestu, a da napravim poređenje koje će svima biti jasno: svi znamo da mesimo hleb, imamo i jeftino brašno i kvasac, a opet svi kupujemo hleb. Stoga sav ovaj trud nisam siguran da se isplati ako se radi o nekoj dužoj upotrebi, ali ako je za igru sasvim pozdravljam.
E sada sledi onaj manje zabavan deo. Rezultati kada se ta prirodna glina koristi često nisu uspešni. Na početku sve to lepo izgleda, ali prlikom sušenja i ponajviše pečenja dolazi do pucanja i bukvalnog raspadanje mase. Imao sam jednog polaznika moje škole koji je na svom placu iskopao neku glinu, sve smo proverili na manjim komadima, čistoća dobra, lepa boja, lepo se peče, mada nije bila baš mnogo plastična,... Ali kada je na kraju napravio nešto, a utrošio je dosta vremena, već nakon biskvitnog pečenja javilo se bezbroj pukotina i skoro sve se raspalo. Na žalost ta glina tražila je prvo vrlo pažljivo sušenje a potom i da je forma manja, mada i ovo nije bilo nekih kolosalnih razmera, bilo je stopalo u prirodnoj veličini.
Da skratim priču, vazda se raspišem, ja bih svakako probao, ali ne bih mnogo vremena gubio na preradu u smislu velike količine pogotovu ako ima mnogo posla jer je glina puna kamenčića i nekih grančica, korenčića. Uz to ako treba da dodaješ i kaolin i šamot nema tu nekog opravdanja koristiti tu masu. Glina generalno nije skupa.
Ali ako imaš pristupa nekoj glini oko koje nema puno posla i sa njom se lako radi i na kraju ne puca, ili se raspada, onda svakako treba probati.
) ili OHO lepak pa zalepi. Uzeo bih ja i Karbofix ali je muka što je sijalično grlo na 18 cm od tog polomljenog keramičkog dela a nešto baš i nisam ubeđen da bi i OHO ili bilo koji lepak za drvo izdržao toplotu sijalice od 100W. koja gori od sumraka do iza ponoći. Tim pre što mu je staklo (širma) koje ide oko sijalice na nekih 2cm. od lomljenog dela. Znači, ( dobro, izvinjavam se i ja sam kriv što nisam sve ovo naveo odmah ) treba mi nešto, lepak ili način da zalepim, možda je bolje reći: sastavim, keramiku a da izdrži i toplotu. Prijatelj mi je poredložio Tigrostik Super!? Još jednom se izvinjavam za nepotpune podatke.
Ma mozes sa bilo kojim,ja sam najvise lepio sa lepkom za drvo moment i pokazao se odlicno evo bas sad gledam reljefnu sliku koju sam lepio delove pre7 godina jos uvek stoji.
sta je majolika imas Lazarov post na pocetku ka dpocinje pisati o glini i keramici.
pozz
marsovacns