Pesak manje vise, jer pozar koliko znam ne nastaje iz osiguraca, nego tamo negde dalje, jer je osigurac ostao ceo.
Ako nije problem, da li moze neko da izracuna koliko se tacno ustedi stavljanjem licni namotanih na kartonu umesto osiguraca:
Na godisnjem nivou.
Spojevi u naizmeničnoj struji se ne leme . Isto tako postoje propisi i zakoni a prema njima bilo kakvo premoštavanje i "licnovanje " osigurača je strogo zabranjeno . Kad se posle požara pojave inspektori koji rade uvidjaj , prvo pregledaju razvodnu tablu pa ako ima topljivih osigurača koji su nepropisni po bilo kom osnovu to se pripisuje neispravnosti . A vrlo često i glavnom uzroku za izbijanje požara .Kasnije tako nešto onemogućava naplatu osiguranja , a vrlo često povlači i krivičnu odgovornost . Realno govoreći topljivi osigurači vrlo retko "crkavaju " bez razloga , već se uglavnom radi o preopterećenju a onda se automatski počinje sa "pojačanjem " snage osigurača . Vrlo često kad izgori i 10-ak licni se ubaci žica od 2,5 mm2 ili ekser . A ako iskače automatski osigurač isti se lepe izolir trakama , podmeću se komadi drveta i tako dalje . Topljicvi osigurač koji je prvobitno crkao pa još polse toga licnovan pa opet crkao ima oštećenja i na kapici i na dancetu samog osigurača , a to automatski povećava otpornost , a samim tim se takav "budženi " osigurač još više greje . Pa se onda podmeću dinari ili platne u kapu/šolju ne bi li se "poboljšao " kontakt , gotovo po pravilu kabl iz koga se vade licne je sav oksiidisao od stojanja za "ne daj Bože. Topljivi osigurač košta 30 din , a jedan metar licnastog provodnika od 2.5 je 37 din . I pored propisa i tehničke kulture , mislim da je pametnom dosta da se ne upušta u bilo kakve prepravke osigurača .
Тензор је то лепо објаснио и не бих да ништа додам, сем слике патрона у мом главном разводном орману.Оригиналне патроне су најјефтиније решење.
A je l' treba i ja da se hvalim originalnim rezervnim patronima?
Нема потребе, сликао сам да се види да поштујем и примењујем правила, већ кад сам писао.
Malo sam se šalio.
Nije mi nikako jasno šta je to što tera ljude da toliko rizikuju pa stavljaju improvizovane umetke umesto proverenih?! Kada mi dolazi čovek sa kružnom testerom da struže drva onda za njega pripremim patrone veće snage jer mu motor pri uključenju a i kada naleti na čvor povuče struju veće jačine. Čim završi posao, vraćam ta tri osigurača na normalu.
Imaju za motore osigurači s pužem nacrtanim.
Automatski da - to su tzv. tromi ali topljivi tih snaga nemaju koliko ja znam. Ili možda grešim ...
Ima i tromih topljivh , uglavnom ih kolokvijalno zovu "industrijski "
Da se i ja konačno naučim nečemu na lakši način a ne da čitam i čitam ... :clap:
Napisao sam da je svakako BOLJE staviti originalan - kupljeni uložak....Ali isto tako mislim da preterano optužujete "licnu".
Živeo sam neko vreme u Sidneyu i apsolutno sam siguran da licna nije tamo zabranjena i prodaju se u radnjama elektroopreme (sa deklarisanom jačinom u A).
Osiguranje je tamo opasno pokušati zeznuti i kad posle požara dođu njhovi inspektori i agenti jedino pokušavaju da utvrde da požar nije namerno izazvan da bi se naplatilo osiguranje.
Ispravnost el.instalacije ih ne zanima jer je to tvoj rizik. Tamo su naprimer ringle šporeta običan cevni grejač namotan u spiralu koja se samo utakne o nekakve kontakte (utičnicu). Toliko pojednostavljeno da domaćica sama menja pregorelu ringlu na šporetu i to za manje od pet minuta ! Da, i svaka utičnica u zidu ima na sebi prekidač koji isključuje fazu...
E sad što naši ljudi nemaju elementarnog znanja pa u osigurač ugura ekser - to je drugi par opanaka...
U teoriji možeš ti licnama "popraviti" osigurač, ali zašto pobogu kad košta 30 dinara.
Koliko u Sidneju košta osigurač, 500 dolara?
Zaboravio sam koliko koštaju, pretpostavljam smešno malo kao i ovde, ali se i (deklarisane) licne nude u prodaji.
Keramički osigurači su tamo samo u vrlo starim kućama. Odavno oni koriste automatske.
Lično sam stavljao licnu u osigurač u vikendici jer mi je radnja ko zna koliko daleko, a vario sam nešto...I sve je O.K.
A tu instalaciju mi je postavljao lokalni električar, "velemajstor", koji mi je prekidač za uključenje bojlera vezao na nulu (faza direkno u bojler) !!!
Licna je dečija igra u odnosu na budalaštine koje rade nabeđeni majstori...
Neko pametan je davnih dana smislio kako da omoguci obicnim ljudima da na siguran nacin odrzavaju osigurace u kucnoj instalaciji.
Za projektovanje i instalaciju su potrebni strucnjaci.
Zamena topljivih ulozaka od strane nestrucnih korisnika je moguca zbog dizajna topljivih ulozaka, kojima se povecava precnik kapice, sa porastom amperaze, i kalibarskih prstenova, koji se instaliraju u osigurackim kucistima.
Moguce je instalirati topljivi ulozak cija amperaza odgovara kalibarskom prstenu, ili topljivi ulozak manje amperaze, ali nikako "jaci".
Ovo se u industriji zove Poka-Yoke filozofija, ponekad mistake-proofing, a ponekad idiot-proofing, odnosno, sprecavanje nenamernih gresaka korisnika. Koga vise interesuje moze da se informise ovde https://en.wikipedia.org/wiki/Poka-yoke .
Poka-yoke ne stiti od sabotaze, kao sto je npr. licnovanje pregorelih osiguraca.
Veći su problem neuki, nabeđeni i priučeni majstori od licne (za nuždu , kad nemeš pri ruci nov uložak).
Evo jednog "stručnjaka":
@expert
Bilo bi vrlo lepo kad bi videli bar jedan link za prodaju "deklarisanih licni " za popravku osigurača u Australiji ?? Ali za ideničan tip topljivih osigurača koji se koriste kod nas !
Jedino ako niste mislili na ovu žicu https://www.sparkydirect.com.au/p/9032/fuse-wire-8amp-16amp-20amp-30amp-...
Ali ta žica ide u ove osigurače http://www.landmarkelectric.com.au/dangers-of-re-wirable-fuses-diy-die/
Kako kod nas takvi osigurači nisu u upotrebi a još kod nas i nije dozvoljeno "popravljanje i" topljivih osigurača molio bih vas da više ne širite dezinformacije ni u vezi osigirača ni u vezi popravke istih .
U AU je volan u vozilu sa desne strane , a ne sa leve kao u Svillajncu 
Možda grešim, ali stari topljivi keramički osigurač je meni sigurniji u instalaciji nego mehanički, odnosno automatski.
Sto je sklop jednostavniji, utom je i pouzdaniji. Topljivi osigurac je sigurniji od automatskog prekidaca, a automatski prekidac je prakticniji, ima vise opcija i funkcija. Autmatski prekidac se upotrebom haba, i mogu mu se promeniti karakteristike.
Тако је Болееве.
Ovo sa položajem volana u Svilajncu mi se baš dopalo.
Na forumu se diskutuje i razmenjuju mišljenja i znanja. Kakve dezinformacije ???
Držati se apsolutno propisa kao pijan tarabe i nije za mene baš mnogo inteligentno.
Pitanje je koliko je automatski osigurač i da li je uopšte pouzdaniji od topljivog ?
Da li je veći rizik po život jedna mala oprugica u automatskom osiguraču ili topljiva žica u keramičkom ???
Da i ne spominjem komercijalni faktor i propise koji teraju vodu na njhov mlin.
Ovo se prodaje u Australiji za 12 $ , za njihov standard - skoro džabe.
" Spojevi u naizmeničnoj struji se ne leme " ???
Ova tvrdnja gospodina Tenzora, doajena ovog foruma i velikog znalca, mi nije baš jasna.
Gorovo svi spojevi napojnog kabla (240 V) na raznoraznim uređajima (osim grejnih tela) su lemljeni. Svi elektronski uređaji napajaju se naizmeničnom strujom do diodnog mosta i svi su
spojevi lemljeni.
Pravio sam nekoliko tiristorskih regulatora (AC struja) gde je sve lemljeno i oni rade već više od decenije bez ikakvih problema sa spojevima.
Švaba električar lemi spojeve - nastavke žica-žica. Da li zbog sprečavanja oksidacije i eliminisanja prelaznog otpora, da li zbog mehaničke komponente nastavljanja...Nisam siguran.
NASA standard propisuje lemnjenje spojeva nastavaka , grananja, ukrštanja i ne napominje da li je AC ili DC struja.
Тачка топљења калаја је на 231,9 °C, тако да лемљен спој у електричној инсталацији тешко да може да буде сигуран кад дође до неког преоптерећења због неадекватних осигурача који треба да спрече веће струје у инсталацији од пројектованих. Пожар изазива и преоптерећена инсталација кад долази до топљења изолатора па кратак спој узима свој данак, јер буџени осигурач не може да уради посао за који је намењен.
Како рече експет "Držati se apsolutno propisa kao pijan tarabe i nije za mene baš mnogo inteligentno." Ако усвојимо ту премису онда што не бисмо возили како ко хоће, којом страном хоће и којом брзином може па да будемо "интелигентни", што би се држали прописа уместо тарабе, ако смо већ пијани за воланом.
Izgleda mi da nisam baš najjasniji kad nešto napišem.
"Držati se APSOLUTNO propisa......." Kad bih se držao ASOLUTNO propisa, trebao bi mi ceo dan da stignem autom sa Dorćola do Vidikovca, o nekom daljem putovanju da ne govorim...
Svakodnevno prolazim pored dečijeg vrtića gde je ograničenje 20 km/h. Vrtić (potpuno ograđen visokom ogradom) radi do 18 h, aznak ograničenja " radi " 24h. Niko, ama baš niko, ni gradski autobus koji tuda prolazi, ne poštuje ograničenje, pogotovo noću - jer je besmisleno. Naravno da je jurnjava tom ulicom čist idiotluk, ali 20 km/h u 21 h (kad je vrtić već odavno zatvoren) je isto idiotluk ! Pa zato to niko i ne poštuje.
Ovo poređenje sa propisima i ima nekog smisla i u svim drugim oblastima.
Da sad ne razvlačimo. Propisi u oblasti elektrike se pišu da bi se eliminisale opasnosti po ljude i imovinu. Treba ih svakako poštovati - koliko je moguće više.
Опет Експерт погрешно поставља ствари, иако све што је написао има мисла и није погрешно, само је погрешан контекст.Лемљење у нисконапонској мрежи где је рађено бакром се не примењује сем где је рађено алуминијумом па у дознама конектора се наставља бакром да би се избегло ломљење жице.Користе се уља као припрема за лемљење калајем јер алуминијум брзо оксидише па отежава поступак, али може свакако да се леми..
Misteriju oko kalibrisanih žica smo rešili , ali se ta žica ne koristi za osigurače koje mi korisitimo . Dakle u prethodnom postu sam ostavio link i ka žici i ka tipu osigurača . Dakle jeste dezinformacija da se australijska deklaisana žica može koristiti za naš tip topljivih osigurača .
Upotreba bilo kakvih žica na topljivom osiguraču kod nas je u startu veliki problem ,. Originalni topljiva "žica " je u stvari trakica koja je postavljena tako da ne opterećuje i ne kezeči ni kapicu ni dance osigurača . Kad treba da licnujete osigurač kapica i dance se vraćaju na silu i samim tim se smanjuje površina kojom osigurač nalaže u kućišti i u kapi .
Pouzdanost topljivog osigurača nije sporna ali ... Kako su razvodne table sa toplijivim osiguračima u proseku stare 30-40-50 godina tu je srce problema . Svako ko je jednom skidao ili popravljao razvodnu tablu sa topljivim osiguračima zna o čemu pričam , krajevi kablova su dobro oksidirani , svi kontakti na tabli i na kućištima takodje . Površine unutar kućišta osigurača su oksidirane , vrlo često i nagorele , vrlo često se u kapu ubacuju platne , kovani novac da se ostvario bolji ili uopšte kontakt osigurača sa kućištem . Svaki oksidisan deo povećava otpornost a time i zagrevanje pa vremenom nastaju problemi . Pouzdanost toplijvih osigurača se naglo povećava kod zloupotrebe istih pogotovo u seoskim domaćinstivma koja imaju krunjače krupače , ručno pravljenje aparate za varenje . Kad u takvom domaćinstvu zamenite osigurač i postavite automatski od 16 A on će naravno iskakati . A prethodni topljivi nije i to dovodi do zaključka da je topljivi pouzdaniji . A to što se topljivi odma licnuje sa 0,50 mm2 žicom nema veze .
Kad se desi crkavanje automatskog osigurača zamena istog je vrlo jednostavna čak i pod naponom , zamena kućišta topljivog često dovodi i iskusne majstore do ludila . A pre toga je moguće kućište topljivog "porpavljano " na razne načine , počevši od toga što se pre ugradnje lomi kalibracioni prsten , a tokom eksploatacije podmeću platne , zgužvane žice , metalni novac , zgužvane al folije i trista drugih čuda .
Mala digresija u svakom udzbeniku o instalacijama lepo piše da septičke jame, bunare , šahtove treba obezbediti pouzdanim poklopcima ili ih na drugi način i dodatno obezbediti od toga da neko ili nešto može upasti . Juče je pala ko zna koja žrtva ljudske gluposti , nemara i moglo bi se reći idijota . Naime u selu Velika Greda je dvogodišnja devojčica upala u septičku jamu i udavila se . Dakle propis i zdrava logika su izgubili bitku a cena je plaćena dečijim životom .
" Kad se desi crkavanje automatskog osigurača zamena istog je vrlo jednostavna čak i pod naponom ", ovo kad pročita neki pajser , krenuće u zamenu aut. osigurača pod naponom bos na betonu i neizolovanim šrefcigerom...Eto posla za popa.
Pod naponom - NIŠTA ne sme da se radi (osim stručnjaka koji vrše merenja).
Odgovarajuća licna je dečija igra u odnosu na druge probleme koji se javljaju kod elektroinstalacija.
Opet da se vratim na Švabu električara, jer sam od njega dosta naučio, on uvek sa sobom u alatu nosi i neki kontakt sprej koji koristi čim vidi da je bakar malo potamneo.
Ipak je najveći problem kod nas elementarno neznanje kod ljudi iz ove oblasti. Zato se i dešavaju tragedije.
Опет Експерт погрешно поставља ствари, иако све што је написао има мисла и није погрешно, само је погрешан контекст.Лемљење у нисконапонској мрежи где је рађено бакром се не примењује сем где је рађено алуминијумом па у дознама конектора се наставља бакром да би се избегло ломљење жице.Користе се уља као припрема за лемљење калајем јер алуминијум брзо оксидише па отежава поступак, али може свакако да се леми..
Lemovi se u niskonaponskoj mreži i/ili kućnim instalacijama smatraju nesigurnim zbog niske tačke topljenja lema . Istina je da su kod prepravki sistema tipa "bergman " vršilo spajanje lemljenjem dva različita matrijala AL i Cu , i dan danas je kod takvih radova pogotovo za 1,5 i 2,5 mm2 primenjuje ili specijalna spojnica koja je vrlo retka ili se spoj lemi . Zbog toga što se Al kabl ne može uvrtatti a i sam direktan spoj AL i CU oksidiše i propada sam od sebe . I postoje specijalna lemna ulja kojima se vrši pripprema za lemljenje spoja AL i Cu bilo kablova cevi itd . Čak se više i ne leme krajevi utičnih kablova za elektro alate već se koriste "pres čaure " ili "hilzne " . Istina je da neki "pajser " može da pročita ovu prepisku pa da bos i sa šrafcigerom koji ima metalni deo i van dršeke da menja osigurač pod naponom i pri tome pogine . Ali isto takav može da uzme čekić i lupi sam sebe u glavu pa da opet pogine . Poenta cele priče je da se nijedan sigurnosni element ne budži , ne preradjuje i ne prespaja , pa bio to osigurač , sigurnosni ventil ili nešto treće .
Ono na šta sam ja reagovao je priča o prodaji namenskih žica za "popravku " topljivih osigurača koji suu kod nas u primeni (DII i slični ) jer to jednostavno nije isitina . Dakle tih žica ima u AU ali ne za tip osigurača DII i slični .
Moram da se ukljucim u temu kao jedan pristrasan pobornik za topljive osigurace kao pouzdanije i sigurnije, pre svega zbog materijala, keramika uvek bolje podnosi toplotu za razliku od smrdljive plastike i to svi dobro znamo, a losi kontakti mogu nastati svuda pa i u automatskom osiguracu, dalje sama kompleksnost automatskog osiguraca tormozi ceo mehanizam koji vremenom slabi i remeti svoje granicne vrednosti, najlakse bi covek prosao da mu automatski ispada cesto. Ja u oba stana sam zadrzao stare table sa topljivim osiguracima i stavljam nove uloske, svi spojevi prekontrolisani ocisceni dotegnuti a ostecena kucista zamenjena. Mislim da se tako odrzava instalacija a nazalost ljudi samo ubace automatske na iste oksidirane krajeve zice. Kap koja je prelila casu da jos vise mrzim automatske plastike su slike u prilogu i to mi je cilj da spodelim sa vama, a nazalost sam ovo video i uzivo.
Види се да волите да пишете, па и о стварима које не познајете, јер такав коментар не би ни писали..Оригиналне патроне Вам главу и џеп чувају, нико Вам не брани да као лицну и ексер ставите.То је Ваша одговорност.А у Аустралији кад се деси пожар њихови инспектори и те како утврђују на који начин је дошло до пожара и у складу са налазима реагује и осигурање, између осталог.
Знам да незнам, а све што знам научио сам од неког.