Ima li neko iskustva sa dimnjacima od celicnih cevi? Ja konkretno razmisljam da postavim jedan od 200 mm i 6m visine za kotao od oko 23-25kw.Ne planiram nikakvu oblogu niti izolaciju nego samo golu cev.Dimnjak bi 1.8m bio u kotlarnici a 4.2m van krova.Cini mi se da je to najeftinija varijanta..sledeca bi bila od klasicne cigle 25x25cm..ali ona zahteva ozbiljan temelj ...shidel bi bio treci po ceni ali osim opet malo boljeg temelja brinem i za stabilnost onih 4.2 m van krova...i naravno sigurno najbolja i najlaksa za realizaciju je varijanta sa INOX-om no to je 2 puta skuplje od shidela a 4 puta od cigle a mozda i 6 puta od celicnih cevi...hmm...ima li neko slicne probleme i dileme
Dimnjak od čeličnih cevi
- Login or register to post comments
- 100950 prikaza
Za printanje
Pa najjeftinija je celicna cev , ali moras da stavis izolaciju
pozzz
Obicna celicna cev ima kraci rok trajanja. Problem je u tome sto nije kiselo otporna. Sagorevanjem fosilnih goriva stvaraju se odredjene kiseline koje su agresivne na metal. Limovi koji se koriste u kotlovima su legirani celici koji imaju otpornost na kiseline, a opet im je vek trajanja max 15g kod jeftinijih varijanti.
Izolaciju u svakom slucaju moras da stavis, jer time gubis inertnost dimnih kanala. Kad koristis ciglu, imaces problem samo kod prvog lozenja jer ce odzak biti hladan. Ako koristis samo cev, ona se vrlo brzo hladi i verovatno ces imati problem sa tim.
Sto se tice zidanja odzaka sa samotnim elementima i betonskim blokovima, to ti je nabolje resenje. Onih 4.8 metara, mozes armirati, jer blokovi imaju u svojim coskovima supljine koje se mogu probiti, i u njih se postavi armatura i zalije retkim betonom. Tako da stabilnost nije problem.
Temelj, bi trebao da bude armiran i minimalno 60x60x60cm, jer ti se odzak oslanja samo na njega i imas samo jedan prolaz kroz betonsku plocu tavanice.
I tih 4.8 m , ako stavljas i samo cev, moras fiksirati sajlama i spreng navojima, bar na tri tacke.
Ako stavis debljinu zida 2mm, ne ocekuj da traje duze od par god.
Ljudi su svasta radili i koristili, i na kraju su zidali pravi odzak od kiselo otpornih samotnih elemenata.
Naravno da je vek dosta kraci jos ako lozis kamenim ugljem pa se stvori sumporna kiselina , zato je najbolje i mahom se uzima visokolegirani celik( ali i najskuplji) i izolacija mineralnom vunom
pozdrav
Marko
Hvala svima na brzim odgovorima i razmisljanjima. Uglavnom je to , sto se tice samih teh.karakteristika, ono sto sam i sam znao.Da mi je budzet bez limita uzeo bih sigurno INOX ali cena od 700-800 evra za 6m dimnjaka je uzasno velika.Shidel sistem bi kostao oko 300 evra cigla oko 100-200(zavisno da li bih sam radio ili platio zidanje) a celicna gola cev sa otpada verovatno oko 100-150.Zna li neko mozda nekog povoljnjijeg ponudjaca INOX dimnjaka? A da, pitanje za grejaca oko temelja.Ja sam planirao da temelj, ustvari temeljnu armiranu plocu (ako bih isao na zidanu varijantu ili shidel , sve jedno) nekih 120x100 x 20 na vec postojeci betonski pod u kotlarnici koja nema tavanicu vec samo kosi salonitni krov.Razmisljam da je ovde bitno sto vecu povrsinu naleganja obezbediti kako bi pritisak po cm2 bio sto manji...Tezina 6m dimnjaka od cigle je nekih 1800kg, shidela mnogo manje-oko 600kg ostale verzije su simbolicne u odnosu na njih i temelj im ne bi ni trebao, narocito INOX-u.
Aku u postojecem betonu vec imas armaturu, moze i tako.
Jednostavnije resenje. Ako nemas armaturu u tom starom betonu, moras polupati jedan deo i uraditi betonsku kocku kao sto sam ti rekao. Tada si 1000% siguran da ce sve biti kako treba. Samo bih tada ja isao 80x80x80.
Posto ti kotlarnica nema tavanicu od cvrstog materijala (masivna ploca ili monta), tu moras armirati odzak od samog pocetka. Bilo da ga zidas ciglom ili elementima.
Ja bih onda u tvom slucaju isao sa celicnim cevima i izolacijom od mineralne vune i sve to lepo obmotao nekim pocinkovanim ili alu limom. Mnogo ces jeftinije proci a i uvek postoji rizik od pijanog zidara kome ce "visak" biti u poluispravnom stanju. Odzak bez oslonca na jednom serklazu MORA biti idealno prav. Na 6m da zidar popije jedno pivo vise, to ti je u odnosu na osnovu 10-15 cm. 
Probaj da potrazis na otpadima galvanizovane cevi., bar 4mm debljina zida.
Da, upravo je to i neka moja ideja najbliza mogucnostima.Jedan drugar koristi vec par godina celicni dimnjak i to potpuno samostojeci van objekta i to sa presaekom od 300mm ali i sa zidom od 10mm . uvek je hladan kao zmija ali vuce.Doduse nesporno je da mu puno energije curi nepotrebno.Ja i njega ubedjujem da obmota izolaciju okolo, cak razmislja da nadje stare omotace bojlera i samo ih nanize odozgo duz cevi , naravno sa izolacijom izmedju.Hvala jos jednom na savetima. Uvek je korisno cuti sto vise razmisljnja i ideja da bi se dolo do nekog resenja.
Izbegavaj zidanje ciglom, sto rece i grejac ako jos i popije neko pivo 
Najjeftinija ti je varijanta celicna cev ako uzmes 3-4 mm trajace ti 10 godine sigurno a to nije malo, i posle stavis drugu i teraj, inace bez izolacije nemoj da ga pravis jer ce da ga poje ona sumporna kiselina kad bude kondeziro
pozdrav
Marko
Zamislite sad ovo...malopre sam kontaktirao poslednjeg proiizvodjaca INOX dimnjaka vise reda radi jer je kod 3 prethodna cena bila od 660-850 evra. Medjutim ovaj poslednji , a inace na ovom forumu najvise pominjani , se pokazao najeftiniji i to dosta...komplet dimnjak bi kostao oko 400 evra!! Doduse bez montaze ali to je svakako igrarija...eto meni opet dileme..To je vec u rangu shidela a neznatno skuple od celika..hm...mozda cak i isto jer kod celika treba uzeti u obzir puno licnog rada na sastavljanju cevi, nabavci izolacije i omotaca pa postavljanje istog..Sta mislite da li su zaista INOX dimnjaci tako svrseni i matene neunistivi kako se prica?
Pa inox dimanjaci su najbolji i najtrajniji i najskuplji (to je visokolegirani Hrom Nikl celik)
U kakvom finansijskom stanju budes bio tako i radi ako imas pare za inox ti uzmi inox ako nemas onda gledaj jeftinije varijante
pozdrav
Marko
E svaka ti valja.
@Guliver
Mnogo gledas Discavery
Ako ta cetri otvora pomazu da betonski blok od 40kg ima vazdusnu izolaciju.
Za to sto si rekao, svaka ti bila sveta. I taj snjur, ako ga umotas samo oko sastava, kao da ga nisi ni stavio. Novi sidel elementi imaju ceo profil od tvrdo presovane mineralne vune.
Ja znam da na 10-15 mesta gde je tako armiran odjak i nigde nije pustio.
A uradjeni su od elemenata male privrede. Ako koristis samo smesu koju dobijes uz "paletu" elemenata, to nije dovoljno.
I sad ti meni reci, da ce 4 sajlice, drzati preko 650 kg od naleta vetra.
Ma daj molim te. Zbog takvih kao sto si ti, ljudi ovde stvarno ne znaju ni sta da rade povodom svog problema.
I sad ces mi reci da si ti strucnjak za dimne elemente ili radis na stovaristu gr. materijala.
Mi uradimo preko 80 objekata godisnje, i gde god zahteva sila prilika, tako se odrade odzaci. Ja sam grejac, a ne gradjevinac...ali neke stvari znam iz pozamasnog iskustva.
Pozzzz
Ne vredjam ja nikoga. Nemoj pogresno shvatiti. Ja sam ovde da pomognem, a ne da osporavam druge. Ja napisem ono sto znam i to je to.
Samo znam da jos ni jedan odzak koji je zidan nisam video sa sajlama
Ja jesam majstor, a od akademskog obrazovanja imam sigurno vise od tebe. Budi siguran.
Postoji jedna skola koja se zove iskustvo.
Toliko od mene
Kragujevac je chudo.
Guliver, ne zelim da se prepirem ovde ko je sta i koliko ko vredi.
Nisam ja rekao da ti nemas pojma. OK imas diplomu i iskustvo na gradilistu.
Po svoj prilici, iskustva su nam razlicita. I sto se tice gradilista, radova i ljudstva. Ja samo kazem da obloga samotnog elementa koja je napravljena od suvog, lakog betona, ciji je zid 3 cm, na ravnom delu..i da oni otvori kod obicnih obloga, ama bas nemaju nikakve veze sa toplotnom izolacijom. Inace, prostor izmedju obloge i samotne cevi bi trebao da bude najmanje 40mm, ali ustedom materijala je to svedeno na 15mm u poluprecniku. Tako da se i onaj snjur od mineralne vune ne moze nabiti kako treba. Ljudi rade svasta, zidaju samotne elemente, pa obzidjuju ciglom i izmedju stave 5cm tervola.
Ali isto tako znam da su kolege inzenjeri napravili betonske kape za odzake koje samo prave problem.
Ja sam ugradio kotao na odzak koji je visine 7m od otvora za kotao. Od toga je 2.6m ispod betonske ploce a ostatak "stoji u vazduhu. Taj odzak je armiran kao sto sam vec naveo. Ali je extra odradjen onaj najbitniji deo, samotni elementi. Svi su lepo zamazani sa brasnom i staklenom vodom. Izdrzao je zemljotres 1999 god i silne kosave koje duvaju na toj visoravni. I dan danas, posle 11 godina izgleda isto kao i na dan montaze. Nigde nije pustio, ispucao itd. Isto tako desavalo se da sindel kondezuje, iz nepoznatih razloga...kao ida jeftini samotni odzaci puste posle 2 god.
Ja samo kazem da je bolje i metalna cev, od odzaka koji je zidan ciglom i obicnim malterom. Jer znamo da cigla upija vodu, zima, mraz...toplo...hladno. Svi znamo epilog toga.
Rekao sam da i inox dimne cevi imaju problem inertnosti ako nisu spolja izolovane. I tu sam siguran da ne gresim. Neces verovati da su ljudi koristili i gibljiva inox creva precnika fi200, koje selnama fiksiraju uz kucu.
Svasta moze da se vidi.
Ja smatram da smo mi strucnjaci ovde da pomognemo laicima oko njihovih problema, a ne da se prepucavamo ko zna vise a ko manje.
BTW, zao mi coveka koji je postavio pitanje. Sad mu tek nista nije jasno. :)
Naravno da ne treba se prepucavati ko je vise obrazovan i ko ima vise iskustva , pretpostavljam da i jedan i drugi imate iskustva i to je ok
praksa je vrlo bitna i tu se najbolje vidi sta je i kako je , nekad teorija nema veze sa praksom ali ipak treba da se zna i jedo i drugo
evo npr jednog slucaja kada sam ja radio nema veze sa ovim ali da kazem, kada sam montirao ontene visoke frekvencije preko 2Ghz i tu po pravilu treba da ide sto kraci kabal 50 oma, ja sam stavljao 75 oma i to po 15 metra, teoreticari su pricali da to nece da radi ali u praksi je radilo vrlo dobro(razlog tome je bio da se izbegne skupi 50 omski kabal) i to je jedan primer gde po teoriji ne moze da radi ali u praksi radi (znaci praksa je praksa)
Ja imam jedan drugi problem,a mguce da sam nabasao na zanimljivu mogucnos resenja.meni ne treba odzak za kota(vec ga imam).mene muci odzak za sporet.aporet je postavljen nesto sto bi lici na latnju kuhinju(u stvari keva uzurpirala deo garaze,i nema nameru da se isli 
))) probao sam samo da izvedem cunkovima tek toliko da prodje mimo ploce od garaze,ali je veliki problem kod svakog novog lozenja dok ne povuce (pogusih ceo komsiliuk).u istom prostoru se nalazi i kotao za grejanje,i to nekih metar,metar i po od sporeta.e sad znam i ja kako bih odradio trajno resenje,ali je problem sto meni treba privremeno.taj deo zgrade gde je garaza je planiran da se nadzidjuje sa jos jednim spratom,i tada ce se trajno resiti i pitanje odzaka.meni treba resenje koje ce funkcionisat 1 godinu,eventualno 2. razmisljao sam da udje sa cunkom od sporeta u odzak od kotla.kotao se ionako leti ne koristi,medjutim otvor na odzaku je i suvise nosko(tacnije nizi je od izvoda na sporetu.e sad grejac pomenu neko inox fleksibilno inox crevo. zanima me kakvo bi resenje bilo da i ja to isto uradim i da fiksiram za vec postojeci odzak od kotla.odzak je 6m visine,a sporet se koristi samo u letnjim i ranim jesenjim mesecima,tako da ne bi dolazili u sukob da oba moraju da vuku istovremeno.
unapred zahvalan
TCHICA
Sto se tice fleksibilnog inox creva znam da mu je cena bila 50eura / m za precnik fi 180. Ima neka firma u Bul Vojvode Misica u BG. POtrazi po internetu.
Molim za pomoć.
Iščitao sam skoro sve u vezi dimnjaka na ovom sajtu i stvarno dosta toga naučio, međutim nemam rešenje za konkretan problem. U vikend kući treba da izgradim dimnjak za malu peć na drva (čvrsto gorivo) male snage - svega 12Kw, odvod iz takve peći je fi 12 cm. Uzeo bih Schiedelov dimnjak. Oni imajui dimnjake za ovu veličinu priključka, međutim iako je iznunutra fi 12, spoljna mera schiedel-ovih elemenata je 32*32 cm. Onaj ko je zidao ploču na kući nije ostavio toliki otvor, već samo 20*20 cm. Šta da radim fali mi tih 12cm u otvoru ploče, ima li tu spasa? Mogu li uopšte iskoristiti taj otvor da ispod njega zidam ovaj ili neki drugi dimnjak? Ima li tu neko drugo, koliko-toliko dobro rešenje?
(Ploča je izrađena fert gredicama i montom, zalivena betonom - zidarski korektno).
Može se napraviti veći, tj. potreban otvor.Nije to problem.Kad se obradi potreban prodor, dole se zašaluje i izlije betonski serklaž, tako da dim ne može ulaziti u montu.
Hvala vam puno na brzom odgovoru. Puno mi znači.
Pozdrav svim učesnicima u diskusiji, Hteo bih da pitam pošto vidim da ovde ima ljudi od iskustva i knjige, da li je moguće da ja na moj postojeći dimnjak čiji je vrh odlomljen u oluji ''nasadim'' neku cev i povećam mu visinu. Znam da to mogu da uradim ali me interesuje da li ću time nešto pozitivno doiti.
Takođe mi je palo na pamet da za reparaciju dimnjaka može da se koristi npr. tanki inox lim isečen po meri kao razvijena površina unutrašnje cevi dimnjaka, koji bi se nekako ubacivao u već postojeći dimnjak srolan i svojom elastičnošću i tendencijom da se odmota vršio bi pritisak na stranice dimnjaka što bi ga držalo na mestu. Mislim da nisam uspeo da objasnim ono što sam hteo ali možda je neko i razumeo, hvala unapred.
Postoje već gotovi umetci od inoxa za dimnjake, koji su spiralno motani tako da se lako ugradjuju, mada cena nije za podcenjivanje.
Hvala na informaciji, a da li neko moze da kaze koliki je dimnjak potreban za podpritisak od 20 Pa, Pošto je za moj kotao toliko potrebno.
interesuje me da li bih dobio nesto ako bih u postojeci, klasicni zidani dimnjak ubacio obicne (malo kvalitetnije) cevi, iste takva kao sto idu od peci do dimnjaka, a na ulazu u dimnjak bih spojio kolenom od 90 step.. Recimo kada bih to obmotao jos mineralnom vunom? Jel bih napravio nesto lose ili je dobro tako? Inace, ovaj mi je dimnjak crn od smole, zato je potrebna sanacija.
Немогуће је обмотати цев минералном вуном и све то угурати у димњак, а да се задржи прописан отвор димњака.Осим тога постоје флексибилне цеви које су намењене санацији димњака и произведене су од материјала отпоног на све штетне утицаје који владају у димоводним каналима.
Ja glasam za ciglu.