Dimnjak od čeličnih cevi

Pozdrav svima evo hteo bih da podelim sopstvena iskustva u sanaciji dimnjaka. Naime nakon dodavanja drugog kotla viadrus u 24 u sistem cg, koji zbog tehnickih nemogucnosti nije postavljen na idealno mesto za prikljucenje na dimovod, i posle prilicno muka najverovatnije izazvanih takvim povezivanjem, dimnjak koji je zidan ciglom pravougaonog preseka 26x16 cm je prosvirao negde, i poceo neverovatno da smrdi na spratu kuce u sobama kroz koje prolazi. Obzirom da na tom spratu nemam otvora za dimnjak niti grejnih tela gotovo sam siguran da je negde prosvirao.
Kao i mnogi koji su u slicnom problemu primio sam se na prohromski dimnjak, a narocito zato sto nisam imao drugu soluciju obzirom da ne postoji mogucnost da se zida drugi dimnjak na adekvatnom mestu, a naknadno sam utvrdio da ne moze ni da se sanira postojeci adekvatnim proxrom cevima za sanaciju. Preturio sam pola Srbije i tom prilikom mislim kontaktirao dobar deo firmi koje su u mogucnosti da naprave ovakav dimnjak ili ga vec prave. Od svih dimnjaka koje sam video meni se kao najkvalitetniji ucinio KEPO i TERMORAD, od fabrikata, a od ponuda zanatlija koje sam dobio to je bila ponuda jedne bravarske radionice iz Pozege, koja pravi bojlere dimnjake isl. Sustina kod izbora dimnjaka proxromskog je debljina zida koja ne sme biti ni prevelika ali ni premala ukoliko koristite ugalj. Naime Vilpra ima vise serija dimnjaka kao i Sidel koji su namenjeni razlicitim tiovima ogreva. Ovo sto Vilpra prodaje kod nas po vec navedenim cenama nije namenjeno za ugalj, sto mozete videti u njihovim katalozima. Kada budem imao vise vremena poslacu vam i ponude koje sam dobio iz sidela u kojima mi njihovo strucno lice za moj kotao od 25 kw preporucuje dimnjak (inox) od 9m visine i najmanje 1mm debljine lima. Kepo radi 1mm debljine vilpra 0,6-0,7 termorad isto cini mi se. Zbog previsoke cene poceo sam da se raspitujem i za gotove cevi od inoxa koje bi samo izolovao, pa sam tako dobio ponudu od firme iz Cacka koja je najveci proizvodjac i distributer ove robe kod nas. Cev promera 204 mm spoljni precnik 200 unutrasnji, debljine 2mm duzine 6 metara bi izasla 31000 dinara sa prevozom do Beograda. Malo je falilo da se upustim u ovu pslednju varijantu izrade, ali sam odustao zato sto sam dosao do zakljucka da mi ne treba toliko trajno resenje koje drasticno podize cenu, zato sto planiram kupovinu stana. Na kraju sam u Ugrinovcima nasao bravaara Zokija koji mi je izvario cev f 200, iz dva segmenta 2m i 4 m sa prikljuckom i vratima za ciscenje, prstenom za spajanje segmenata selnama za montazu i glavnim nosacem sedlom sa oduskom za kondenz po veoma povoljnoj ceni. Lim je 2mm i ocekujem da ce trajati najmanje 10 godina.
Istovremeno sam saznao da ni inox u navedenim debljinama nece imati mnogo duzi vek, sto ne mogu da potvrdim.
Izolaciju mi je uradio limar od vune debljine 5cm opsiveno alu limom. Skuplje me je kostao limar sa mojim materijalom i to skoro duplo nego bravarski radovi sa materijalom, ali zaista je odradio odlican posao. Okacicu fotke uskoro kako biste mogli da vidite kako to izgleda, a o funkcionalnosti kada dodje zima.
Preporuka - ukoliko ne morate ne mojte praviti predugacke segmente, izuzetno su teski za montazu, narocito ako ne mozete da namontirate skelu ili nemate oslonac na kome mozete bezbedno da stojite. Bolje je vise metarskih segmenata, pa ako je neophodno ukoliko dimnjak izlazi 3,4m iznad krova da se na licu mesta pecnu aparatom za zavarivanje kako bi se obezbedili od pada.

Metalna cev mora biti uzemljena. Ne postavlja se vertikalno vec pod uglom 88-89 st.
Takodje je dobro da na polovini duzine cevi napravis blagu krivinu.
Што се тиче уземљења то ми је познато, прегледао сам оквирно неку литературу са прописима и стандардима везаним за уземљење и громобранске инсталације, убеђен да морам да радим уземљење димњака, међутим по ономе што сам тамо нашао (паушално закључујем па не замерите пошто се детања не сећам) узевши у обзир конфигурацију терена на коме се налази кућа и висину димњака, није неопходно уземљење. Ово наравно не значи да није пожељно. Е сад ово за постављање под углом ми није баш најјасније па бих волео да нам то мало појасниш.
Цев од 2мм лима ме је коштала цена лима на кило + услуга савијања и сечења+ заваривање + кривина интегрисана на доњем сегменту+ вратанца за чишћење+носач с+шелне све укупно 8100 дин и 40 евра. изолацију и алу лим сам имао а лимар ми је за руке узео 160 евра (мислим да је прилично пуно) радио је роловање пречник 300 фалцовање уздуж и прављење оних мушко-женских фалцова за спајање цеви и опшивање. Е сад собзиром да сам део дуга према бравару намирио компензацијом за алат изашло ми је нешто јефтиније.
Мање више сви који раде прохром имају сличне цене, радионица коју сам вам поменуо понудила ми је израду само основне цеви Ф 180 из два сегмента, на основу моје скице. Они нису хтели да раде транспорт и монтажу у Београду па стога ни плашт са изолацијом, већ би свакако за те послове морао ангажовати лимара. Доњи сегмент би био 2 м дужине дебљине 1,5 мм а горњи сегмент дужине 4 м дебљине странице 1мм, са капом и свим пратећим елементима за монтажу. Мислим да је цена била 260 евра. Е сад ја сам хтео па нисам због цимања са транспортом и монтажом и на крају сам одустао. Имате лимара Нешу у Борчи који има свој сајт и по ономе што сам видео коректно ради. Цена код њега за изоловане цеви ф 180 алу лимом је 7000 по метру оквирно и 15 е по метру монтажа. Заборавих да споменем и то да обратите пажњу на начин спајања лимова сроланих у цев, код Неше се то ради пунктовањем као и код великог броја приватника, ретко ко од њих вари уздужно аргоном. Ово вам кажем зато што ми је у једној од комбинација вариоц рекао да је можда боље да купим готову цев због евентуалних деформација приликом варења прохрома тањег од 1,5 мм. Код фабриката елементи су по 1 метар дужине и ни један од произбођача не препоручује да димњак изађе више од метра изван крова без додатног ојачања. Да резимирам, не можете проћи испод 500е за ф 180 дужине 6 м са изолацијом и монтажом, само је битно да направите добар избор и узмете све факторе које сам навео и још понеке које сам заборавио.
Прохром је дефинитивно много боље решење, али као што сам написао ја одустадох из неких својих разлога, а вама који се одлучите за дуготрајније решење из свих сазнања која сам сакупио а која не могу овим путем у потпуности да вам пренесем, топло препоручујем да не радите ништа испод 1-1,5мм дебљине уколико користите угаљ и дрва. Ово кажем мање-више због изгарања самог материјала, већ и због чишћења грубим механичким четкама које временом могу оштетити танке лимове који смекшају под утицајем топлоте. Пустите теоријске приче о повећању топлотне инертности димњака са повећањем дебљине зида. То је тачно али је собзиром да сте до сада сви користили зидане димњаке који су много инертнији занемариво. Поента је да се ту ради о трговачкој манипулацији, пошто се прохром као и сви други метали цени на кило, а по дужном метру је велика разлика између оног дебљине 0,6 и оног дебљине 1,2 милиметра.
Надам се да ће ово што сам ја урадио потрајати 10 так година, а после ко жив ко мртав, грејаћемо се на сунчеву енергију, пошто ионако неће бити јефтиног угља.=))

Pošto si koliko mogu da zaključim , kolko tolko iz te branše bilo bi dobro ukoliko si u mogućnosti da pronađeš informaciju koliko bi trajao 1mm kiselo otporni lim naravno inox u upotrebi o kojoj ovde govorimo. Znači dimnjak koji bi služio za odvod produkata sagorevanja fosilnih čvrstih goriva. Ovo bi bilo dobro da bismo mogli da napravimo paralelu sa trajanjem običnog čelika i napravili presek cene i trajnosti, dakle neku tačku objektivno najekonomičnije kupovine. Ovo kažem zato što je meni dimnjak radio čovek koji je mašinac i tvrdi da i inox u tim malim debljinama ima ograničen vek trajanja, koji je naravno duži od čelika ali me je ubedio da se prelomim u korist čelika pisao sam ranije i zbog čega ponajviše ali i ovo je imalo uticaja na mene.
I dalje mislim da bi trebalo da tražiš ponudu od Kepo, mislim da su im cene tu negde kao i ovima iz Valjeva s tim što su njihovi dimnjaci oplašteni inox limom 0,6 a ne alu limom. Same inox cevi su im prilično povoljne, raspitaj se pa pošto si vičan radovima možeš od njih uzeti samo cevi za sanaciju a sam raditi oplatu isl. Okačio bih njihovu ponudu koju su meni dali ali je u pdf u i sadrži neke lične podatke, mogu samo da ti kažem da je f 180 metarski komad bez izolacije 3100 din bez pdva t komad 3200, početni element 2700, redukcija 1800, završni 2700 sve bez pdva. lim je 1mm. Ovo ti govorim zato što su oni kolko tolko jaka firma koja ne bi smela da pravi malverzacija sa tipom lima. Ja sam nedavno imao loše iskustvo sa inox bojlerom jedne male fabrike koja je sada u stečaju. Kazan je ok ali je rupa na koju treba da legne flanšna loše oblikovana na presi i nema šanse da se namesti novi grejač, odnosno gumica, drži 5 dana i precvika je, a garancija od 10 godina mačku o rep pošto je firma u stečaju a ima poverilaca kolko voliš tako da bi ja došao na red nikada. Ne pišem ovo bezveze, pišem zato što sam i ja skoro sve u kući morao sam da radim i idem za raznim nazovi majstorima, a pritom sam u skladu sa trenutnim mogućnostima uvek težio da uzmem ono najkvalitetnije, ali i pored toga često sam dolazio u situaciju da se kasnije kajem zato što ti je danas kod nas sve šarena laža. Razmisli proračunaj, dobro je što si primetio tu caku sa limom, ja sam to zaboravio da napišem, nisu oni jedini koji to rade, to rade i prodavci inox limova i cevi, ukoliko ne obratiš pažnju na norme uvaliće ti kao kiselootporni baš takav lim ili cev isl. Ja sam se umorio od istraživanja proračuna isl. naročito obzirom da moje studije nisu imale nikakve veze sa ovom branšom. Tako da polako počinjem da razmišljam u pravcu da je danas najbolje kupovati najjednostavnije i najjeftinije proizvode i jednostavno ih zameniti nakon nekog perioda. Tako sam uradio sa bojlerom, uzeo sam najjeftiniji termorad i planiram da ga nakon 5 godina skinem i okačim drugi ako prosvira (to mi je čak posavetovao i vlasnik prodavnice koga inače poznajem i koji to radi već 3 put). Pozdrav i oprezno, opasnosti vrebaju svuda oko nas )))

Димњак је испробан, и одлично функционише, за сада, видећемо када почне право ложење. Приметио сам само да се и поред стаклене вуне од 5 цм алу лим благго загрева, негде на 3 м од улаза пећи, што значи да је и ово слаба изолација и да би требала дебља како би све било идеално. Мислим да је за људе који планирају да ложе само дрва ово добро решење, пошто ће и обичан метал потрајати сигурно колико и димњак зидан циглом, изузев димњака које су зидали прави мајстори а којих скоро и да нема више. Ово кажем зато што сам виђао чункове за обичне шпорете који трају и преко 20 година, а толико не потраје н једна данашња пећ, а честа је појава да чак и керамички димњак пукне за много мање времена, како због паљења, тако због леђења воде која процури у исти, исл. Дакле узмите све параметре у обзир приликом одлучивања. Није за свакога најбоља иста одлука нити објективно најквалитетније и по природи најскупље решење. Сви знамо да су плави бош макита итд најбољи алати, али да ли је оправдано платити бушилицу 40000 на пример, уколико ће се употребљавати 2,3 па и 10 пута у години, или је у том случају боље купити неку солидну а дупло јефтинију, па је након пар година бацити и купити нову. Наравно када је алат у питању код неких од нас постоји и афективна вредност па све ово пада у воду(ја на пример даћу крв за добар алат, који иначе користим из хобија) али код димњака ове појаве колико ја знам нема (мада можда има и настраних заљубљеника, ко би га знао у данашње време), па ваља добро размислити.
Велика је разлика у цени, нарочито уколико можете сами урадити плашт са изолацијом, или провући димњак кроз кућу па га изоловати на пример каменом вуном и ппз гипсаним плочама исл.. Размислите. Ово решење кроз кућу, за оне који имају могућност да га примене је идеални, зато што се врло лако може испројектовати и реализовати оплата од ппз гипсаних плоча која ће моћи да се демонтира и замени покварена цева за неких 10, 15, 20 година.
Поздрав.

Ti onda uzmi od Termorada sve ali bez obloge, a oblogu neka ti napravi neki limar u Zrenjaninu, trayi dimenzije od Termorada i objasni situaciju. Mada je to veće cimanje, možda ti ispadne najpovoljnije. Ja sam već pisao o gotovim inox cevima koje možeš da nabaviš od Čačanske firme http://www.prohrominox.com/ a sve ostalo uradis sam. Cev unutrašnjeg preseka 200 spoljašnjeg 204, dakle 2mm debljine zida je 6m dužine 31000 u maloprodaji. Ja sam skoro sve sa njima dogovorio ali na kraju odustao. Pozovi ih oni su najveći ddistributeri u Srbiji, mislim da deo proizvoda sami proizvode, tako da svakodnevno razvoze po Srbiji. Možda možeš da se dogovoriš da ti dovezu do Zrenjanina ili negde blizu ako imaju turu. Ja sam imao takav dogovor. Samo što ti onda ostaje da ti neko odradi i inox nosače i šrafove, da nabudziš priključke itd. Mada možeš uzeti cev a priključke da poručiš od neke od spominjanih firmi da ti napravi po meri cevi. Nadam se da će nekome koristiti.
A ta cev o kojoj si pisao, previše je debela, za nju bi morao da montiraš skelu ili da je neko podigne onim kamionom sa korpom, bagerom isl. takodje bi morao mnogo ozbiljnije nosače da montiraš a otvaranje rupa acetilenom ili plazmom, mada nije nemoguće. Takva cevčina bi ti trajala 2 žiota, trebalo bi joj oko 5 minuta da se ugreje i dostigne temperaturu, ali ništa strašno, mada ipak je predebela.

Што се тиче нарушавања структуре материјала због вара, (напомињем да нисам стручњак),вероватно да постоји, али обзиром на намену овог димњака, дакле није носећа конструкција, не трпи велике притиске, мислим да то нема значаја, исправите ме ако грешим. Такође и фабрике које производе димњаке заварују савијене лимове, не постоје код нас бар безшавни димњаци, а чисто сумњам да иједан произвођач код нас своје варове скенира и анализира. Углавном мислим да тај поремећај структуре нема утицаја на функционалност и трајност димњака. А што се тиче оригиналне изолације за цеви, која издржава високу температуру, наишао сам случајно на исту на једном стоваришту приликом куповине нечег сасвим невезаног за димњак. Та вуна се производи чини ми се у Прокупљу, и 1м те цеви, дебљине 2 цм, пресека 180, чини мисе да је био негде око 1000 динара. Искрено мислим да је то мало прескупо и претанко, те да је боља солуција обична камена или стаклена вуна, обе су незапаљиве, додуше стаклена није предвиђена за високе температуре.

Ima tu istine mada je na tastovom novom puntu pertlovani auspuh od dekapiranog lima izgurao čitavih 4000 km .Vidiš ja sam negde procitao da se prilikom izrade kotlova bas izbegava to deformisanje materijala zbog mikroprslina isl koje su najslabija tacka, a produkti sagorevanja motora na benzin ili naftu su prilicno razliciti od onih u dimnjaku. Ali se ne bih upustao u te polemike ipak to nije moja struka, pretpostavljam da si ti tehnolog, hemicar ili inzenjer, pa cu da prihvatim to vezano za fizicko hemijska svojstva metala, a posto si moderator pretpostavljam da ne bi iznosio neproverene informacije u javnost.
Ta cinjenica da je dugovecnost prohroma upitna, i jeste negde sve vreme provlacena kroz moje prethodno izlaganje. Mozda je ipak najpametnije uzeti metalni dimnjak, bar ti nece biti zao para kad propadne.
Sve u svemu svi dimnjaci i kod nas i na strani se rade zavarivanjem tako da ova diskusija nikome nece koristiti .

Metalni dimnjaci postoje vec jako dugo, kao i mnoge druge stvari koje mi danas redovno koristimo u domacinstvima, u tom obliku i od tog materijala najpre su se pojavili u industriji.
Napredak u tehnologiiji i pad cene doveo je do toga da i oni udju u kuce. To je isto kao sa ralom volovima konjima kultivatorima i traktorima. Nasi zemljoradnici do pre 30 tak godina su znali da se na njivu ide u drustvu volova, a sada volova vise nema.
Ja licno da sam imao tehnickih mogucnosti, verovatno bih zidao sidel, iz istih pobuda kao sto su tvoje i onih zemljoradnika o kojima sam pisao, ali nisam mogao, o tome sam vec i pisao, uz sve to i on vrlo lako moze da pukne usled paljenja isl. a i dosta je skuplji.
E sada kada sam isprobao metalni dimnjak, jos uvek ne mogu da pisem neke zakljucke nije dovoljno u upotrebi, ali mogu reci da je na veoma visokoj spoljasnjoj temperaturi vukao neverovatno s tim sto je poceo da vuce odmah, dakle nema onog perioda zagrevanja dimnjaka.
Pri tom imam na kuci zidani dimnjak 260*160 , zbog koga sam i napravio ovaj metalni, poceo je da smrdi na spratu kuce, zidan je dobro a u intenzivnojj upotrebi je jako kratak period. Kada smo vec kod toga da li neko zna neki nacin sanacije zidanog dimnjaka bez rusenja i ubacivanja cevi, mogao bih novu temu da otvorim.
Od metalnog za te pare ocekujem da posluzi 10-15 godina mada ja odavde nadam se palim i pre toga. A i ako rokne lako se zameni segment bez rusenja.
Sve u svemu sve ima nekih prednosti i mana, stvar je samo u tome da se izabere stvar shodno potrebama, a ne zato sto je nekom drugom dobra. Eto, moj motv i uslov bilo je to sto nemam mesta za zidanje na mestu gde bi trebao da stoji dimnjak, ne mogu zbog spleta instalacija da rusim stari , a na kraju sam odustao od inoxa zato sto sam zakljucio da mi trajnost ne znaci puno posto cu uskoro da se selim.

Neka je sa srecom i da te dugo i pouzdano sluzi. Samo mi je malo mnogo 4,5 m iznad oslonca ukoliko su segmenti po 1 m, a imas samo 2 selne kojima se fiksira u zid, mislim na udare vetra ipak je spoljasnji precnik oko 30 cm. Narocito kada uzmes u obzir cinjenicu da ti je odnos dela koji se oslanja na zid i onog koji je slobodan 2,5 prema 4,5 m, vidjao sam takve montaze ali su dimnjaci bili utegnuti sajlama.

ako je kotao niži uvek može da se napravi neko postolje za njega ili podbaci nešto da se podigne na potrebnu meru.

Neka ti bravar ili limar naprave od debljeg lima 2mm ili inoxa dva komada, jedan koji ce se uvuci u dimnjak i koji ce dolaziti tik do izlaza iz kotla, dakle tako da budu ivica cevi zvona kotla i ivica cevi koja ide u dimnjak jedna do druge. Drugi prsten ili cini mi se da ga vodoinstalateri zovu muf, ali oprostite ako gresim, navuces pre montaze na cev o kojoj smo pricali koja ide u dimnjak, dakle unutrasnji precnik mufa ili prstena je jednak ili koji deo milimetra veci od precnika cevi, i onda ga navuces na dimno zvono odnosno izlaz iz zvona. Mislim da niko nece razumeti ovo moje objasnjenje osim onih koji znaju sta sam hteo da kazem.
Ukoliko ti je suvise blizu izlaz kotla od ulaza u dimnjaka posto sam i ja imao slicnih muka koje sam resio, u jednom trenutku sam hteo da pravim nesto kao reviziju u obliku kvadra koji je pljosnat a sirok, i ima dva asimetricno postavljena ulaza odnosno izlaza jedan koji ide na kotao f 160 a na drugom kraju f 180 koji ulazi u dimnjak. To sam zamislio kao onaj ekscentar za montazu tus baterije, a montaza i demontaza po gore opisanom principu. Evo okacicu neku skicu.
Fleksi crevo moze ali ono nije predvidjeno za cvrsta goriva ugalj i drvo, mada mi je distributer iz Smedereva rekao da je on na svoj kotao namontirao i da za sada dobro radi.
Nadam se da sam pomogao.

Поштовани чланови форума, поздрављам Вас.
Ево и ја да се укључим у тему с личним искуством и молбом за помоћ.
Прво да, укратко, објасним ситуацију.
Мој димњак је од шамотних цеви ф200, зидан стакленом водом(ако је мајстор одрадио), изолован стакленом вуном(око 5цм) и озидан циглом.
Висина је око 10м(шамот) плус 1м само цигла.
Котао је Мегал, 35 кW.
Прошле године сам (несмотрено) запалио новину на дну димњака (да бих прочистио паучину, ...) и ту се зезнух.
Запали се смола у димњаку, горело 2 дана, ватрогасци нису хтели да дођу, само су ме саветовали да затворим вентилацију на котлу и да чекам да се сам угаси.
Тако и би, али шта, димњак и зид око њега (на спрату) испуцао, на месту пролаза димњака кроз последњу плочу(кад падне јача киша) слива се смрди и шири црнило по плафону и зиду и по некад се осећа дим у кући.
Како бих избегао могућнос, недај Боже, да дође до гушења, док спавамо, морам да решим то питање.
Негде сам чуо да постоји (али не могу да пронађем) ФЛЕКСИБИЛНО ПРОХРОМСКО ЦРЕВО (као алуминијумско за аспираторе) које бих убацио у димњак.
Мора да буде флексибилно јер су мајстори били "мајстори" или је пиво одрадило своје, па је димњак испао упреден и не могу да убацим праву цев.
Тако да бих Вас молио за инфо где могу набавити овакво црево.