....skontao ,nego gde ima za te parice 1000l....
Sta bi mi jos bilo potrebno uz taj at,mislim od instalacionog i potrosnog materijala....???? Neke priblizne cifre,opreme,delova,materijala koje kakvih......
Grejanje na el. energiju, kotao + akumulator toplote
Ja sam uzeo ovde http://www.szatmari.hu/termekek/fo_futes/keszulekek/puffertarolok a ima i u Bugarskoj još jeftinije, al mi je daleko od NS.
30 000 forinti je 100evra. Na ovu cenu skidaš porez (AFA) od 27% i u prodavnici dobijaš nazad (doduše sledeći put kad odeš u Mađarsku). Ja imam Sunsystem sa desetak priključaka ali sad ga tamo nemaju. Dovoljno je i ovih 5.
Mislim da sam negde na forumu pročitao da je čovek platio 100evra da mu donesu u BG. Dakle AT sa prevozom nešto preko 300evra.
Treba ti još cirkulaciona pumpa oko 70 evra i ja bih sada stavio (oko 50 evra) termostatski mešni ventil da u sistem ne ide pretopla voda http://www.etazgrejanje.com/katalog/termostatski-mesni-ventili-vta320-vt...
Još nešto cevi i gotovo.
Cela gimnastika ti se isplati već za ovu zimu kroz manji račun za struju.
tihi2 wrote:
Tihi2 da li imate link ka Bugarskoj prodavnici/sajt-u/ distributeru gde se prodaju AT a da su jeftiniji? Ja to merkam odavno ali nikako da nađem da je jeftinije. Kolika je težina vašeg AT od 1000L? Ja kada gledam tehničke podatke za ove Bugarske AT nikako ne mogu da sračunam debljinu lima da pređe 2.5mm da bi se uklopilo u njihovu ukutnu masu koja je data u tabelama. Da li imate mogućnost da nekako izmerite debljinu zida AT sad kad ste već skinuli grejač?
ima i u Bugarskoj još jeftinije...
....ja sam isto iz ns 
......poznata mi je afa i ostale stvari,ali gepeka nema i to je resivo,nadam se....... afa ne moze da se vrati ako na racunu nemas 56000ft(mislim da je tako nesto bilo do sada).....
pitanja:
1. postojeca pumpa ostaje da gura radijatore i dalje?
2.druga pumpa se kaci gde(pretpostavljam izmedju kotla i AT direktno)
3.Sta mi se desava sa postojecim cetvorokrakim mesnim ventilom?
Dobio sam sa gorionikom jos jedan senzor koji ide u buffer,a elektronika moze da kontrolise i buffer,to bi trebalo videti i rascivijati,koliko sam video u meniju ima opcija za buffer i za kontrolu nekakvih ventila i svasta nesto. To bi morao neko da objasni od forumasa ko ima Gorionik kao moj bosch pelet set pribor,mislim da se tako zove i ima 27kw
.....sve sam video,procitao i nista mi nije jasno
procitao sam u dokumentaciji koju sam dobio sa gorionikom i automatikom/elektronikom da moze da kontrolise i buffer i neke ventile.....
evo ima to ovde sve,pa ko se razume...... Ja sam tele za te stvari
https://www.bosch-climate.rs/files/Pelet_Brenn_2000_-_Uputstvo_za_instalaciju_i_koriscenje_(@SR)_RS.pdf
U tom slučaju ako vas baš zanima ova tematika moja preporuka je čitati, čitati i samo čitati!
Histerezis wrote:
Ja sam googlao na Sunsystem i tamo našao proizvođača i sve tehničke podatke. Prodavnicu ne znam, meni je daleko pa se nisam interesovao.Tihi2 da li imate link ka Bugarskoj prodavnici/sajt-u/ distributeru gde se prodaju AT a da su jeftiniji? Ja to merkam odavno ali nikako da nađem da je jeftinije. Kolika je težina vašeg AT od 1000L? Ja kada gledam tehničke podatke za ove Bugarske AT nikako ne mogu da sračunam debljinu lima da pređe 2.5mm da bi se uklopilo u njihovu ukutnu masu koja je data u tabelama. Da li imate mogućnost da nekako izmerite debljinu zida AT sad kad ste već skinuli grejač?
Debljinu ne mogu da izmerim jer je na svakom otvoru cev dužine 10cm koja omogućava da, kad se stavi izolacija od 10cm, sve bude ravno.Te cevi su deblje i sa navojem.
@Srkson
Od citanja nema nista .......praksa/praktican rad i ljudi sa terena su merodavni(mnogo puta se ispostavilo tacnije od citanja)..... Sve je to lepo sto ste Vi objasnili u Vasem blogu,ali mene jednostavno ne privlaci citanje,nego cinjenicno stanje i praktican rad od ljudi koji to vec koriste takav sistem,neke sugestije,zamerke,isplativosti sistema,mane,prednosti,svasta nesto.......
to mene zanima,a kda dodje do povezivanje,to bi trebao valjda majstor/instalater da zna da poveze/sklopi puzle
Da stvar bude jos gora,ja ne znam ni koliki mi treba buffer,koliko litara 300-500-800-1000l ...... To je hit.....Makar da znam kako to da izracunam ili sta vec da uradim..........
teo wrote:
Postojeća pumpa ostajepitanja:
1. postojeca pumpa ostaje da gura radijatore i dalje?
2.druga pumpa se kaci gde(pretpostavljam izmedju kotla i AT direktno)
3.Sta mi se desava sa postojecim cetvorokrakim mesnim ventilom?
Druga pumpa AT-kotao
Četvorokraki meša vodu kao i do sada, nalazi se u krugu kotao-AT i pazi da ne ulazi hladna voda u kotao.
Treba ti još jedan mešni ventil (onaj temostatski što sam spominjao) koji se nalazi u krugu AT-termostatski_mešni_venti-radijatori i sprečava da vrela voda iz AT jurne u radijatore.
@ Tihi
Sada mi je malko jasnije,kako stvari stoje,pitanje je kako da izracunam koliki mi buffer treba i da li je preporuka sa zmijom ili bez?
Ako sam dobro razumeo,zmijuga ubije 5c. ako je tako onda bez zmijuge..........
teo wrote:
Od citanja nema nista
Izvinjavam se za ovaj mali off-topic.
Itekako od čitanja ima mnogo toga. Zato i postoje ovakvi forumi, sa posebnim temama, da se čitaju, a iz čitanja da naučimo pre svega šta želimo što će nam olakšati da izaberemo PRAVOG majstora kojih je sve manje i manje. Tu je i najveći problem, jer ti tzv. majstori/instalateri (čast izuzecima) NIŠTA ne čitaju, tj. ne edukuju se u svojoj branši vremenom, ne idu u korak sa napretkom i imamo probleme koje imamo. U suprotnom ako i mi sami nismo ništa čitali, i o tome ne znamo ništa, priučeni "majstor" nas obrlati kako hoće po sistemu "ma ovo ti ne treba, to je bacanje para", jer on sam za bolje i ne zna.
Ali ovo je već neka druga, kompleksna, tema.
Svako dobro želim!
Baš tako. Moraš znati više od majstora da bi mogao da ga pratiš i kontrolišeš.
Ja o grejanju nisam znao skoro ništa pre 10 godina. Imam radijatore od 1994. i tada sam kontrolisao majstora za veličinu radijatora po gubicima kuće. Vrdao je (ne treba ti toliko veliki, bacaš pare) ali poslušao i uradio kako treba.
Od tada imam i grejanje na struju i TP i gas, ostao je i stari kotao za loženje, Podvis Knjaževac koji je on preporučio a iskoristivost mu je 30%.
Pitao majstora 2005. koliko košta prepravka kotlarnice i kad je rekao cifru, rekao sam mu PREPRAVKA a ne celo grejanje za kuću od 270m2.
I lepo kupio knjigu, pa na Internet pa čitaj i gledaj kako se šta radi. Naučio da lemim bakar, nacrtao šemu, postavio, povario, ubacio AT i sve radim sam. Naravno, po ceni materijala.
Objašnjavanja sa majstorima sam imao dosta, ali sam šokiran pojedinim inžinjerima (bar 7-8 je bilo kod mene) kako nemaju pojma a sakrivaju se iza licence. Boli njih uvo da li će i kako to raditi, uzmu pare i posle se ne javljaju na telefon.
Ubio sam se tražeći majstora za kotao na gas. Kad čuju da je iz 1994. neće da dođu. Dvojica bila i kažu otišla elektronika i da kupim novi, oni montiraju sa popustom. Sumnjivo mi bilo i preusmerim vodu kroz drugu cirkulacionu pumpu za probu, jer mi se peć gasila posle minut a zvuk me podsećao na kuvanje. Epilog: za 1500din kupio polovnu cirkulacionu pumpu, zamenuo i sve radi. Ionako je rezervni kotao al sad radi jer se po ceni gasa isplati.
Dakle, ovlašćeni serviseri za Baxi i Vailanta (ova dvojica) ne prepoznaju kvar cirkulacione pumpe i kad kotao ključa. Pa zar ja treba to da im kažem?
........sa majstorim je uvek problem,ovde su isto inzenjeri racunali da treba 27kw,pa sam ih pitao,da li je moguce za toliko kvadrata i sa takvom izolacijom toliko kilovata,nasta su reki,da je to ok,ali je vec bilo placeno(pre 12godina) radilo je to,ali ne kako treba,pa sam se raspitao o mesnom ventilu i skontao njegovu pravu namenu,jer su svi majstori bezali od toga,svi kazu,ne treba ti,koji ce ti imas kilovata.......odem,kupim,ispustim vodu i secnem cevi i nalepim sve po uputstvu gde koji kraj ide,kad gle cuda radi,pita me majstor kada si montirao i kako rad,ja mu odgovorim,on cova ostane zatecen............ Zato kazem: treba mi iskustvo sa terena,ne iz knjige,nemam puno vremena da se bavim grejanjem,pored gomile posla koji radim,pitam zbog iskustva,to sto je Srkson stavio,to je ok,podrzavam i postujem,ali nemam vremena za to......
Zato se raspitujem za at,kako izracunati potrebnu velicinu,da ne bi bilo,treba 5000l,a u stvati treba 800l(lupio sam),moze da se desi i opcija dogrevanja nocu strujom,za dada nista ne znam,zato kazem treba mi iskustvo od ljudi koji to ve cimaju/koriste i na svojoj kozi su osetili sta je to i sta to moze,a sta ne moze......To je moje pitanje...........
To sto ja znam,smatram da zanm povrsno ili uopste nemam pojma o materiji,koju treba sagledati malo sire,pa tek onda uci u dubino,e to je ono za sta ja nemam vremena.......
Tihi2,
Potpuno te razumem i sada sam i ja u takvoj situaciji. Završavamo gradnju kuće (privodimo kraju unutrašnje radove) i rekao sam sebi da majstor više neće ući u moju kuću ukoliko me baš muka ne natera. Sa skoro svakim majstorom sam imao neku muku i nisam bio zadovoljan nečim (čast retkim izuzecima). Prešao sam preko toga pošto sam hteo da se uselimo pre nego što mi se rodi beba. Ma koliko sam popuštao ipak nismo uspeli da se uselimo, a skoro sve što su majstori radili ja bih uradio bolje. Samo što bi mi trebalo više vremena nego njima. Radio sam dosta stvari sam i dosta stvari sam zeznuo, ali "sam pao - sam se ubio". Znam šta sam pogrešio i zbog čega. Imam nauk i znanje od toga. Kad god sam poslušao majstora i prihvatio njegovu preporuku obično sam kanije shvatio da je ta preporuka bila zato što je tako lakše da se uradi ili zato što ne zna za bolje.
Nego da se vratim na temu:
Imam i ja akumulator toplote (500 litara) ali i toplotnu pumpu. Mislim da sam se tu malo zeznuo pošto sam mogao sve dosta jednostavnije, jeftinije a verovatno i bolje da odradim da nisam hteo i jedno i drugo. Ideja mi je bila da nekada mogu da koristim još nešto osim TP. Kako sam nabavio inverter toplotnu pumpu nisam siguran da mi akumulator toplote služi bilo čemu. Kupio sam akumulator sa izmenjivačem toplote pošto mi je želja da kupim i solarne kolektore. Ne verujem da će nešto puno promeniti, ali me solarna energija fascinira, a sada konačno imam mogućnosti da malo eksperimentišem.
TP je priključena direktno (bez izmenjivača) na akumulator toplote i dalje na sistem podnog/plafnoskog grejanja u kući. Ono što sam za sada primetio da mi akumulator ne služi ničemu pošto mi TP reguliše tepmeraturu vode i ništa ne akumuliram. Recimo podesim sobnu temperaturu na 21°C i TP mi daje toplotu od 28°C i toliko ima i u akumulatoru. Sada mi pada na pamet da dodam električni kotao (dobio bih ga besplatno) i da ga povežem na akumulator i da softverski namestim kada će se paliti. To bi bilo kada je jeftina struja i tada bih akumulirao izvesnu količinu toplote (recimo do 80°C). Preko dana bih iskoristio tu toplotu a kasnije u toku dana bi se toplotna puma palila da održava temperaturu kada voda padne ispod potrebne temperature za grejanje. Za ovo bi mi trebalo da automatizujem i mešanje tople/hladne vode. Trokrake ventile imam u kući na svakom razdelniku, ali mislim da bi bilo bolje da imam jedan centralni odmah na izlazu iz akumulatora.
Ne znam da li ima smisla ovakvav sistem? Razmišljam da dodam taj kotao koji bi mogao da bude i na čvrsto gorivo, gas,... Time bih imao dodatnu opciju ukoliko mi TP ne zadovoljava potrebe ili se pokvari. Voleo bih da čujem od vas neko mišljenje. Da napomenem da imam jedno brojilo i iako bi kotao mogao da radi na jeftinoj struji ipak bi potrošio bar tri puta više KWh od toplotne pumpe tako da bi me verovatno gurnuo u skuplju zonu. Ovo ću znati kad prođe prva zima pa da znamo u stvari koliko struje tošimo.
Granica ti je količina struje koju imaš do crvene zone. Računaš da 1000 litara, za povećanje temperture za 1*C treba ti 1.16kWh struje.
Zaredio sam po prodavnicama grejne tehnike po Bugarskoj i razmatrao isplativost uvoza Sunsystem AT. Ne isplati se. Nema mogućnosti da se kupi bez oplate i izolacije. Nema na stanju AT u magacinu (kabasti su a ima ih veliki broj različitih) nego mora da se plati baš ono što se traži ( određena litraža, sa ili izmenjivačem, jedan ili dva, klasa izolacije, za koji radni pritisak,...) pa da se sačeka da dostave iz veletrgovine. Sa izolacijom cena skoro kao i ovde (oko 75000). Ni u jednoj prodavnici grejne oprememe ne rade tax-refund. Jednostavno niti imaju obrasce niti su ih ikad popunjavali jer nema zainteresovanih za to. To je više po megamarketima i mestima gde se prodaje tehnička roba. Znači u startu se javlja problem jer nemogu se dobiti papiri ( tax-free izjava) za povraćaj DDS. I da to rešim veliko je majanje sa mitničarima koji bi obavezno tražili novac da overe papire, pa da idem opet drugi put da uzmem novac,... Džaba ne isplati se...
Gledao sam eksponate, i kataloge. Stvarno su im AT jako tanki znači oko 2.5mm kod modela za 3bar-a. Postoje modeli za 6 i 10bara radnog pritiska i oni su deblji. Pitanje je koliko će da traje lim u toj debljini. Naravno oni preseku i izlože ove modele sa debljim linom.
Svojevremeno sam i ja razmisljao o toj varijanti i dosao do istog zakljucka. Cak i da se prodje jeftinije 100e, opet se ne bi cimao, ovako narucio AT, ljudi dovezli, istovarili, ja platio i to je to.
I ja sam pacijjent za nabavku AT - treba da bude oko 1500 l ali pošto nema uslova da uđe takav komad na vrata verovatno će da idu 2x800 l. Svestan sam da nikad dva suda ne mogu da daju onaj effekat kao jedan ali jednostavno nemam drugo rešenje jer nisam baš nešto raspoložen da pravim novu kotlarnicu i izmestam sve instalacije kad mi ovako radi grejanje gravitacijski iz podruma. Po onome što sam do sada gledao uglavnom su sa izolacijom od 50 mm a to smatram da je premalo.
@Astrea
Toplo preporučujem da razmišljate u smeru 2 x PZ800. Nećete se pokajati.
Link: http://www.austria-email.com/fileadmin/content-en/Products/Buffer_cylind...
@Teo
Moguće povezivanje kotla na pelet i spremnika prikazano na shemi.
Prikazano povezivanje štedi energiju tako što kotao radi maksimalnom snagom dok ne napuni spremnik, iz spremnika se napajaju krugovi grijanja kontrola termostatskim ventilima tipa VTA grup 3XX ili 5XX ( zavisi od veličine kruga grijanja ) , koji su precizni i ne trebaju dodatnu elektroniku za podešavanje, moguće izvedbe su i sa 3K ventilima upravljano motorom.
Ovo bi i mene zanimalo, kod mene je situacija sledeca: kuca ~120m2, zidno i podno grejanje, izolacija 15cm kamene vune, troslojna stakla. Po projektu predvidjena toplotna pumpa, geotermalna, bice dosta para.
Planiram da se uselim u maju, imam 2 kupatila, ici ce jedan centralni bojler, recirkulacija. E sad, za useljenje mi treba topla voda, grejanje od septembra, ne znam da li cu postici toplotnu pumpu ove godine.
Razmisljao sam da resavam jedno po jedno, ali da sve sto uradim moze kasnije da se iskoristi. Tako da sam dosao do akumulacionih rezervoara, pa bih podelio dileme koje imam i zamolio za savet. Sve ce raditi firma, verovatno ista koja je postavljala cevi za zidno/podno, ali kao sto je vec pominjano volim da znam koje su opcije.
Za toplu vodu imam opciju da uzmem veci bojler, tipa 200l da bi temp bila sto manja (4 clana porodice, 2 male dece), da se ubace grejaci i da takav sistem radi dok se ne ugradi toplotna pumpa, pa se ona poveze kasnije. Ako do septembra ne resim toplotnu pumpu, isao bih na elektricni kotao verovatno, ali mi onda ne trebaju grejaci.
Videh da postoje akumulacioni rezervoari sa bojlerom koji je utopljen u sud, pa razmisljam da uzmem takav jedan takav, ima ih raznih ali recimo da gadjam da je bojler 150 do 200l, ostatak je akumulacija 600-800l. Dosta su gabaritni, kotlarnica na tavanu, mada je ispod iste ostava tako da mogu sud i dole (mada staticar kaze da tona i preko nece praviti problem za plocu gore).
Sistem za pocetak treba da greje sanitarnu vodu, od septembra kucu, TP odmah ili elektricni kotao pa TP kasnije, pitanja:
1. Da li su ovi akumulatori sa bojlerom efikasniji od recimo posebnog akumulatora i bojlera sa izmenjivacem? Kada bih uzeo zasebno vorovatno bi akumulator bio 1000l, verujem da su uzi, posto su kombinovani precnika skoro metar.
2. Da li da odmah idem sa elektricnim kotlom i za zagrevanje vode i od septembra za grejanje? U akumulacioni sud mogu da se ubace grejaci, da li bi to bilo bolje?
3. Kada kupim TP ona bi mogla da se poveze na isti akumulacioni sud, a el. kotao da pomogne kada treba. Sistem moze i da hladi leti, to sam zaboravio, pp da pumpa ne moze u isto vreme da daje i toplu i hladnu vodu, u tom slucaju kotao ce grejati sanitarnu vodu?
4. Moze li ovo jednostavnije
TP je predvidjena od 6kw, ako je od znacaja, treba da ima i elektricne grejace da pomognu, buffer za nju je po projektu 300l.
U principu, mogu i da uzmem veci bojler sa izmenjivacem i grejacima za pocetak, pa da kasnije dodam el. kotao, a onda kada dodje TP i buffer. Za prvu zimu mi nije bitno da sam uvek u jeftinoj tarifi, takodje OK mi je da sam ulozio nesto vise novca nego sto bih da je sve odjednom.
Nadam se da razumete, hvala!
dgajic wrote:
1. Da li su ovi akumulatori sa bojlerom efikasniji od recimo posebnog akumulatora i bojlera sa izmenjivacem? Kada bih uzeo zasebno vorovatno bi akumulator bio 1000l, verujem da su uzi, posto su kombinovani precnika skoro metar.
2. Da li da odmah idem sa elektricnim kotlom i za zagrevanje vode i od septembra za grejanje? U akumulacioni sud mogu da se ubace grejaci, da li bi to bilo bolje?
3. Kada kupim TP ona bi mogla da se poveze na isti akumulacioni sud, a el. kotao da pomogne kada treba. Sistem moze i da hladi leti, to sam zaboravio, pp da pumpa ne moze u isto vreme da daje i toplu i hladnu vodu, u tom slucaju kotao ce grejati sanitarnu vodu?
4. Moze li ovo jednostavnije
TP je predvidjena od 6kw, ako je od znacaja, treba da ima i elektricne grejace da pomognu, buffer za nju je po projektu 300l.
U principu, mogu i da uzmem veci bojler sa izmenjivacem i grejacima za pocetak, pa da kasnije dodam el. kotao, a onda kada dodje TP i buffer. Za prvu zimu mi nije bitno da sam uvek u jeftinoj tarifi, takodje OK mi je da sam ulozio nesto vise novca nego sto bih da je sve odjednom.
Nadam se da razumete, hvala!
1. Можда али не мора да буде. То прилично зависи од начина коришћења топле санитарне воде, ја баш и нисам стекао утисак да су нешто бољи од посебног бојлера али дефинитивно имају незгодну цену и мени се лично не свиђају што због због компликације што због по мом мишљењу мале запремине у нискотемпературном режиму.
2. Ако узимаш акумулатор онда је јефтиније да у њега ставиш грејач него да купујеш посебан котао, ефикасност мало боља а мање делова који могу да се покваре.
3. Може, само на време припремиш инсталацију до места где је планирана пумпа. Скоро свака ТП може да ради у оба режима, а геотермалне (вода-вода) сигурно и неби било баш паметно да одбациш могућнотс хлађења лети. То такође значи да у принципу не можеш онда да користиш комбиновани акумулатор јер онда лети нема топле воде (а треба и лети) већ посебан резервоар бојлер за санитарну воду. Да ли ћеш да користиш електрични котао или грејач у бојлеру је опет ствар избора, може било која комбинација.
4. Реално тешко да оваква инсталација може да буде баш једноставна али и није нешто посебно компликована.
Е сад додаћу ти и пар мојих искустава са сличним системом који има све као ово код тебе само је кућа већа и имам и соларни систем и базен.
Имам електрични котао као допуну пумпи кад је јако хладно (моја је вода-ваздух и јако ниске температуре нису повољне и смањују ефикасност) и као резерву. До сад је за 4 године радио укупно можда 10-15 сати. Да сам на време испланирао акумулатор са грејачима небих га ни узео.
По пројекту је био предвиђен бојлер од 200 литара, али кад сам прочитао спецификације од неколико модела на интернету и видео да из већине не могу да извучем ни пола запремине у топлој води (зависи од позиције грејача и измењивача у бојлеру) узео сам комбиновани од 500л и да ми је котларница већа сад бих узео још већи. Иначе деца и жена се баш башкаре под тушевима и увек потроше сву воду до краја сваки дан. Мој соларни систем је примарно повезан на базен али је прошле године дорађена веза до санитарног бојлера тако да лети имам топле воде и више него што ми треба, сад планирам само да модификујем бојлер тако да спустим грејач ниже (испод соларног измењивача тако да и зими могу да имам пун капацитет топле воде (сад се баш примети разлика у количини).
По истом пројекту је био предвиђен и акумулатор од 300л јер као рече пројектант то је довољно (у упутству од ТП то је минимална препорука). Пројектанту сам се захвалио на пројекту уз збогом и уграђен је акумулатор - бафер од 1000 л јер у просторији није више било места за већи али је ипак довољан да ТП може да одради коректно све циклусе укључујући и своје одлеђивање, а да грејање не буде нарушено. ТП коју ти планираш има мање компликација у раду од ове моје и генерално су ефикасније нарочито за хлађење. Мој закључак је да акумулатор никад није превелики али је генерелно идеалан ако може да ти омогући грејање (или хлађење лети) цео дан без укључења пумпе, односно да се грејачи или ТП (колико год да је ефикасна) укључује само током јефтиније тарифе или што мање по дану, али то се може израчунати.
Наравно код мене је све потпуно аутоматизовано - генерало само бирам режим рада, мада могу да подешавам и ручно све што треба.
TwisterMJ wrote:
dgajic wrote:...Мој закључак је да акумулатор никад није превелики али је генерелно идеалан ако може да ти омогући грејање (или хлађење лети) цео дан без укључења пумпе, односно да се грејачи или ТП (колико год да је ефикасна) укључује само током јефтиније тарифе...
Sa ovim se i ja slazem, mada neka literatura ne.
Ja imam za podno grejanje 2000l i pokriva mi vise od 48h grejanja kada je zagrejan na 70 stepeni(zavisi koliko preko i koliko hladno napolju).
Iskljucivo se greje u jeftinoj tarifi sa grejacima 6 il 12 KW.
Sada ga drzim na 52-54 stepena, manji su gubitci.
Sebi nikako ne mogu da opravdam troskove kupovine TP, jer racun za januar je bio 7000din u jeftinoj tarifi.
Da pravim TP, i to mi se ne cini nesto isplativo, iako imam kompresor i kondezator.
pedja089 wrote:
Sebi nikako ne mogu da opravdam troskove kupovine TP, jer racun za januar je bio 7000din u jeftinoj tarifi.
Da pravim TP, i to mi se ne cini nesto isplativo, iako imam kompresor i kondezator.
Литература је за читање, у стварности то често није баш могуће применити и нужне су корекције.
То је сад један ниво више у математици јефтинијег грејања. Морају да се узму у обзир не само елементи цене енергената већ циљеви које инсталација мора да задовољи. Рецимо код мене је било неопходно обезбедити и расхлађивање и вентилацију (у рекуперацију енергије и компликације са вентилацијом нећемо сад) па је и извор расхлађивања био нужан и дошли смо до топлотне пумпе јер грејачи греју, не могу да хладе колико год код нас струја била јефтина. Ту сад економски елемент рентабилности ТП више није битан јер је постала неопходна.
У мањим добро изолованим кућама, са садашњом ценом електричне енергије набавка ТП ако се користи само за грејање тешко да може да се оправда чак и кад има COP већи од 4 јер се за њену вредност таква кућа греје годинама. Међутим кад потребе за енергијом грејања пређу границу уласка у црвену зону онда је већ друга прича и математика се мења драстично у корист ТП, а богами и оне су сваке године све јефтиније и ефикасније.
TwisterMJ wrote:
у рекуперацију енергије и компликације са вентилацијом нећемо сад
Ali zato moze ovde:
http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/instalacije-...
Ako nije problem. Svaki savet i komentar dobro dosao.
A da li je moguće kao akumulator toplote koristiti TA peć iz koje bi se preko dana izmenjivačem izvlačila toplota za radijatore?
Foki wrote:
A da li je moguće kao akumulator toplote koristiti TA peć iz koje bi se preko dana izmenjivačem izvlačila toplota za radijatore?
Теоретски јесте могуће али пректично је потпуно нерентабилно пре свега због јако велике температуре унутар ТА пећи.
Pozdrav svima, samsvojmajstorima u koje bih i ja da se svrstam!
Nisam siguran da moje dileme zaslužuju novu temu pa da se nadovežem ovde, vidim da još "mrdate"
Čitao sam toliko toga ovde i baš mnogo naučio, a nešto i primenio. Sad mozgam kako unaprediti sistem grejanja i po tom pitanju su odavde mnogi od vas već kumovi iako je kesa samo moja i srećom još nije izgorela pa će se naći za još ponešto. Da sam upamptio od koga sam šta "pofatao" nisam, ali sam rad da sva znanja prosledim dalje zainteresovanima. A takvih, bar u mojoj okolini, i nema baš. Svojevremeno sam nekoliko komšija savetovao da unapred uračunaju trošak za pristojnu izolaciju kuće koju su započinjali i još ih viđam (kuće) bez fasade, a i komšije oćelavile
Moj je slučaj konkretan. Izolovana spratna kuća na brdu neto grejane površine oko 130 kvadrata, podrum, prizemlje, sprat i podkrovlje, useljena nova 2004. Giter blok 19cm, omalterisano iznutra, drveni prozori sa alu roletnama, spolja 100mm stiropora, presvučene i šiše, terase i m. vuna između rogova, Megal MTR25, sastavio 15-tu godinu s potrošnjom u srednjem 7t/sezoni "solarne" Kolubare i malo drva. Solarna je zapravo kupljena sirova pa spontano, tokom 2-3 meseca, sušena na Suncu i lagerovana. Bakarne cevi, global 600 radijatori, bez mešnog... jeftinijeg grejanja skoro da nema...
Nabavljena šatro nova cisterna za naftu od 2t za bafer, elipsasta osnova, i sledi tretman protiv rđe s limunskom kiselinom i farbanje u dve ruke Zorka-Maestral epoksijem, te ušuškavanje (miks termosilent, kamena vuna i stiropor do 120mm ukupno). Dalji planovi su povezivanje bafera na sistem sa, nadam se, trostrukom funkcijom. Prva bi bila da se grejem na jeftinu struju kotlovskim grejačima na 380V (zbog limitatora od 3x16A i nekog novog zakona koji me sprečava da doplatim za 25A pre nego legalizujem kuću) što znači direktnu vezu bafer-sistem (radijatori) sa, nadam se, pametnom pumpom tipa alfa2, 3-krakim mešnim termostatskim ventilom i automatikom za struju. Druga funkcija bi bila da mogu direktno iz kotla ugljem da grejem sistem kao do sada (zbog nekog eventualnog problema s baferom ili nestanka struje) i treća, da kotlom-ugljem grejem vodu u baferu, a on dalje sistem, ako struje ponestane.
Cisterna ima 4 noge i tada je niža (1580/1650mm s nogama) a mogla bi blizu kotla (do na 1m) da stane i s visinom od 2000mm, plus izolacija gore-dole i sa strane, ali se tu otvaraju 2 problema.
Prvi je veza kotao-bafer(cisterna) gde bi jedino bilo moguće obe bakarne cevi povezati preko plafona, pri čemu je visina povratnog otvora na Megalu skoro pola metra od poda, a dno bafera će morati biti dosta niže da bi bafer mogao da stane. Bafer bih oslonio na drvene grede 10x12cm preko kojih bi ušrafio deblji lim da se cisterna (oko 250kg) lakše navuče klizanjem, između greda ugurao stiropor i to bi trebalo da bude dobar oslonac jer beton ispod u podrumu nije idealno armiran. A prostora bi onda (2000mm) bilo samo da pumpu, trokraki, nepovratni i šta već treba, povezujem horizontalno! Drugi problem je moguća deformacija cisterne, njenog dna, iako je lim oko 3mm i pored namere da sistem bude otvoren kao i postojeći s Megalom. Postojeći preliv u podkrovlju bih duplirao, a do tamo postoji direktna veza iz kotla (biće i iz bafera) pa bi bafer bio ceo napunjen. Kada rešim, i uz vašu pomoć, pitanje orjentacije cisterne otvaraju se pitanja kako je povezati sobzirom na 3 gore pomenute funkcije, koje očekujem. To su onda tehnička pitanja u vezi novih otvora za grejače (ako se oslanja na noge), za merače i vezu sa kotlom i sistemom.
Što se struje tiče, planiram da ulazim i u crvenu zonu po nižoj tarifi, ali ne mnogo. Sadašnje ograničenje zbog limitatora bi tokom hladnih dana zahtevalo dogrevanje ugljem, ali bi u prelaznom periodu struja bila dovoljna jer bih imao 3 grejača po 5700W (3x1900W) u trougao povezana (na 380V) i samo se nadam da bi mogli da potraju dve tri sezone. Takođe, pada mi na pamet da možda nije nužno prazniti ceo sistem (oko 2200 litara) kada bi se grejači menjali, po cenu manjeg kupanja, jer su rupe za prirubnice prečnika oko 44mm svega. Pošto bi se grejači negde pravili-namotavali, razmišljam se i o opciji da budu duži od standardnih oko 400mm što bi bolje zagrevalo vodu...
Verujem da još među vama ima entuzijazma i da odgovori-saveti neće izostati, a možda tema privuče još nekoga da se bez prljanja i gospodski posredno grejemo na Kolubarski ugalj
Otvoren sistem je sistem bez pritiska a ovde ima pritiska. Samo je ista voda u celom sistemu.
Sunsystem od 1000litara je ispod 300evra.
Problem sa izmenjivačem je što je uvek prekratak. Ja sam nekoliko godina imao otvoren AT (bez pritiska) koji sam grejao a u njemu sam stavio 120m Rehau cevi za podno grejanje (ekvivalent 60m cevi od bakra od 18mm) prečnika 2cm i imao sam, kad je u AT 60*C na ulazu u kuću temperaturu od 56*C (gubitak od 4*C).
Ni u jednom AT nema ni približno tako dugačak izmenjivač a to znači da izmenjivač mora biti mnogo topliji od vode u AT.