Drmaj_storija wrote:
Takav vid ojačanja ima smisla kod membranskog naprezanja a to ovde nije slučaj. Ne trošite dzaba vreme, materijal, novac,...bester wrote:
Bester je sve lepo objasnio u rethodnom postu šta treba uraditi!
Grejanje na el. energiju, kotao + akumulator toplote
Sat, 15/06/2019 - 11:22
Bester je sve lepo objasnio!
#122
Evo me opet, nisam još bio u cisterni a kad ću još se ne zna 
Izgleda da sam kupivši cisternu u obavezi da je upotrebim za bafer, ali nije tako! Zato sam ovde s vama sa ovim pitanjima. Naime, ona nije kupljena s tom namenom, ali je prvi plan nedavno propao, ostala cisterna i rodila se ideja da se upotrebi za grejanje tj. bafer. Sticajem okolnosti imam baš otvoreni sistem grejanja već 15 godina, pisao sam, i planirao sam ove ili iduće godine unapređenje istog dodavanjem bafera i pojavi se ona...cisterna
Ukratko, većina ima problem što stavi manji bafer a eto mene "strefio veći".
U pravu ste za raspoloživu "jeftinu" struju, jer je i ovo (1200 do 1300kWh) sa jednim brojilom više nego kod većine, i bio bi mi dovoljan manji bafer do crvene zone. Ipak, ne bih se lako rešio cisterne prvo što zauzima prostor bolje nego 2 kupovna bafera od po 800 litara (prečnik sa izolacijom je metar), što bi verovatno bila jeftinija uz SSM angažovanje nego dve kupovne i što bih i ja dogodine tražio 2 brojila. A to pošto dosta košta otvara potrebu uštede u SSM varrijanti. Prvi korak bi bila primena konkretne cisterne koja svojom zapreminom najracionalnije ispunjava raspoloživi prostor u kotlarnici. I zolacija bi bila pristojna verovatno 12 do 15cm, pa sam u razmišljanju da li ipak mogu da izostavim izmenjivač, a postoje sledeće opcije?
a) opcija sa izmenjivačem relaksira problem cisterne u smislu bezbednosti. Prvi krug bi bio kotao-pumpa-cisterna sa zasebnim prelivom (kako je Tihi2 nedavno opisao) i to bi bio otvoren sistem. Drugi krug: Izmenjivač sa radijatorima, drugom pumpom i trokrakim ventilom bi bio u zatvorenom sistemu (ukida se stari preliv na tavanu i dodaje manja ekspanzija) ili otvorenom (kada se zadržava preliv na tavanu). Ne bi bilo nužno spuštanje preliva s tavana zbog pritska?
b) Bez izmenjivača, je prva opcija da smanjim statički pritisak ukidanjem jedinog radijatora na tavanu i spuštanjem preliva na 7.5 metara od dna cisterne sa prelivom pored cisterne. Ovaj je najrizičniji i dalje, iako bi visina bila smanjena. Taj radijator na tavanu se retko koristio a i krov bi se mogao kasnije dodatno ušuškati.
A pošto bi ugalj trebalo uskoro da stigne (što je sigurno sigurno je ) a ciserna se sunča baš na njegovom mestu, red je da nešto preduzimam...
Nešto moraš sam da odlučiš.Postoji more opcija!Predloge imaš!
Drmaj_storija wrote:
b) Bez izmenjivača, je prva opcija da smanjim statički pritisak ukidanjem jedinog radijatora na tavanu i spuštanjem preliva na 7.5 metara od dna cisterne sa prelivom pored cisterne.
A prelivna posuda je otvorena, i iznad nje ima 7,5m vode. Sta ce tu vodu da drzi vodu u prelivnoj da ne iscuri. Jer ovih 7,5m visine tezi da se izravna sa tom prelivnom posudom?
Odlično zapažanje Pedja! ja baš rešio da napravim poplavu 
Udarila ona vrućina u glavu a ja ufatio sve da sublimi(ni)ram
Jasno, kada je reč o varijanti bez izmenjivača tada je statički pritisak veći u odnosu na varijantu sa njim, ali ipak manji nego u početku sa prelivom na tavanu (zbog spuštanja preliva koji bi bio na 7.5 metara od dna cisterne). I to sam baš premeravao, prvo sam dosuo malo vode reda 10 litara da preliv bude pun, na manometru konstantovao oko 0.8 bara a visinska razlika od manometra do vrha preliva na tavanu je oko 8.2 metra. Spuštanjem preliva se smanji razlika ali se i dodaje zbog visine bafera i otuda pomenutih 7.5 metara. Na to se dodaje porast pritiska usled više temperature, koji ukupno ne bi verovatno stigao do 1 bara, Pre definitivne odluke cisternu bih podvrgao pneumo testu na taj 1 bar možda malo više?
Inače, da ne ostanem dužan i ovako smaram, ukazalo se mesto (koje košta) i prilika da napravim treći splav tj. kućicu na vodi. Ovaj treći sam želeo da napravim sam bez ijednog majstora! i "od prvog šrafa", Imam kupca za ovaj drugi, ukazala se ponuda za cisternu, a kako sam već pisao bio sam svestan potrebe da apgrejdujem sistem grejanja. I sve to u 10 dana se obrnulo, onaj neće da mi proda mesto, neki mudruju da cisterna nije dobra za ponton i ostade opcija grejanja na stolu tj. forumu Usput da pomenem, pratio sam vaše mudrovanje već nekoliko godina na mahove, upamtio da se istaknuti član Grejač posle 15 godina druženja rastao sa svojim Megalom (isti kotao imam i ja i upravo je pregurao 15 sezona)...pratio sam i evoluciju Tihog2 (mogao bi dobar film da se napravi o njegovom olinuan sistemu grejanja), valjda samo nema kotao na biomasu (i mnogi ovde prepisuju od njega ), ali da ne smaram, glavni razlog da probam struju (makar i preko grejača) su godine i problemi s leđima. Zar nije dovoljno što bi sličnu sumu za grejanje plaćao na rate, a bar ujutro ne bih morao da ložim? Uostalom, ako se tu oslobodi parica reda 1kE zar je nije pametno uložiti u dva brojila ili TP već dogodine. A ako sam dobro ispratio, Tihi2 istu kuću sad greje s baferom od 1t a počeo je pre deset godina sa 2.2t (neto).
U međuvremenu sam razmišljao i o ojačavanju cisterne iznutra, ako se već otvara zbog ubacivanja izmenjivača, i eventualno o dodavanju danceta makar dole, ali da je bar osnova krug...
A evo Goran spakovao bafer od bojlera, zid valjda 2mm, cisterna ima 3...izmače mi kupovina dva inox kazana od bojlera po 80L inače bih već isekao preliv s tavana da konstantujem koroziju posle 15 godina. Cisterna bi svakako trpela višu temperaturu i njene oscilacije, ako se ne bi punila do vrha, ali bi bila i ofarbana epoksijem. ovo je sad treća opcija s kojom sam se jutros probudio u glavi. Da "patentiram" mrdajući izmenjivač, koji bi meni bio u početku niže pozicioniran sa nižim nivoom vode, a kad dobijem drugo brojilo, ide u vis kao i voda pa se i greje veća zapremina. Ovo podrazumeva otvoreni sistem sa mogućnišću lakog uklanjanja poklopca, meki bakar... šta ću kad mi veliki, moram svašta da smišljam kako bi svršio poso
Zaboravih, merio juče u podrumu i definitivno se ne bi mogla spakovati dva kupovna bafera od po 800 il 1000 litara (prečnik im je 1m), u najboljem slučaju 1000 plus 500. Na stranu cena, ali ovaj Sunsystem bafer koji je Tihi2 uzeo ima previsoku poziciju za grejač, e sad da kupim nov bafer pa da mu bušim rupe i varim, garancija? Eto dodatnog plusa za moju cisternu, ako čučne vertikalno bolja je cirkulacija vode u krug (nije baš ali nema prepreka tj. ćoškova), a razmišljao sam o ugradnji jedne malecke recirkulacione pumpe koja bi dodavanjem usmerivača na dnu mešala vodu ili da to prepustim nisko pozicioniranoj pametnoj pumpi koja bi radila bar sat uporedo sa grejačima ujutro? U vertikalnoj poziciji ima i 4 rupe za grejače po strani, 2 su dovoljno nisko a 2 prema sredini ... evo setih se Goranovog predloga o gornjem grejanju...da se ubaci plovak od stirodura 100mm, i vođice i spreči mešanje vode eto "mrdajućeg" bafera s promenljivom snagom
Drmaj_storija wrote:
Otvoren je sistem a pritisak raste nakon zagrevanja! Kako?Na to se dodaje porast pritiska usled više temperature, koji ukupno ne bi verovatno stigao do 1 bara
Drmaj_storija wrote:
Nije preporućivo ispitivati cisternu na pritisak za koji nije projektovana ni napravljena pogotovu gasom pod pritiskom. Ako već planirate to da radite onda je bolje da to uradite vodom jer je lom manje dramatičan. Sa komprimovanim vazduhom može da bude opasno!Pre definitivne odluke cisternu bih podvrgao pneumo testu na taj 1 bar možda malo više?
Drmaj_storija wrote:
Jeste, ali u zidu kazana od bojlera je membransko stanje napona a na cisterni preovladava fleksiono naprezanje!
Goran spakovao bafer od bojlera, zid valjda 2mm, cisterna ima 3..
Histerezis wrote:
Nije preporućivo ispitivati cisternu na pritisak za koji nije projektovana ni napravljena pogotovu gasom pod pritiskom.
Ovo sam i ja hteo da napisem. Probavanje sa gasom nikako nije dobro jer to je onda ulavnom eksplozija... Cak nije dobro ni da ostane puno vazduha kada se probava sa vodom, opet mozed a bude prilicno opasno.
Ako se izbaci sav vazduh i spoji na regulator pritiska za vodu, onda najrealnije za ocekivanje je da dodje do deformisanja i curenja. Jako male sanse, prakticno nikakve, za bilo sta vise. Jer potencijalna energija koja se oslobadja je samo ta iz nategnutog lima, voda se(prakticno) ne kompresuje. Dok vazduh pod pritiskom ima puno energije. Sto opet znaci da bi bilo i prilicno skupo naduvati je na toliki pritisak, a i brzo oslobadjanje velike energije je buuuum...
Moja cisterna ima jedno ojacanja izmedju 2 vece stranice. Rekao bi da su bila 2, ali da je neko od majstora odsekao.
Hvala obojici na upozorenjima!
Najlakši način da testiram varove je da uspravim i natankujem cisternu do vrha vodom, pa pratim. Manje rupice bi se otkrile sapunicom i nadrukavanjem vazduhom i to nakratko. Upravo sam valjda ovde na forumu video klip:
https://www.youtube.com/watch?v=DuBBMfGd4sk&feature=plcp
u kome se tek napravljen manji bafer s ravnim osnovama isprobava do 1.5 bara!?
Verovatno se može koristiti i kompresor kome se podesi željeni pritisak, a ovde je sve vreme reč o manjem pritisku oko 1 bara koji bi bio i sa vodom u njemu.
Zvao danas čoveka od koga sam kupio cisternu, namena joj je bila za naftu i lož ulje, a raspitaće se kod ljudi koji imaju istu koliki su im pritisci, sigurno imaju manometre...
Drmaj_storija wrote:
Verovatno se može koristiti i kompresor kome se podesi željeni pritisak, a ovde je sve vreme reč o manjem pritisku oko 1 bara koji bi bio i sa vodom u njemu.
Zvao danas čoveka od koga sam kupio cisternu, namena joj je bila za naftu i lož ulje, a raspitaće se kod ljudi koji imaju istu koliki su im pritisci, sigurno imaju manometre...
Takve cisterne su obično deklarisane na 0,5 bara i standardno se ispituju na nepropusnost varova hidrauličkim pritiskom od 1.3 bara.
napuni se vodom, zatvore svi otvori i hidraulićnom pumpom (može i ručnom) podigne pritisak na zadati i dok se čeka prati se promena pritiska na manometru. Koliko je to dugo za ovakve cisterne nisam siguran ali ostaviš preko noći pa proveriš sutra.
Hvala TwisterMJ, upravo sam to smatrao kao put kojim treba ići, a svakako ću i cisternu okrenuti u vertikalan položaj kako bi želeo da mi stoji u kotlarnici. Nadam se da će biti o.k, a i ako curi popraviće se varovi. Moram da smislim i šta ću sa 2 tone vrele vode jer će se ugrejati na Suncu prilično...
Uporedo razmišljam da bi onda mogao ipak prednost da dam varijanti bez izmenjivača i verovatnom spuštanju preliva...
Kada bi stajala vertikalno, verovatno bi mešanje vode bilo bolje nego da je na nogama s manjom visinom i otporom po ćoškovima. Sa druge strane ćoškovi u verikalnom položaju nisu valjda kritični, na dnu je inače hladnija voda, a na vrhu najtoplija, ali bi to 3mm lima sve izdržalo a nadam se i ta famozna epoksi farba. Verovatno je važnija izolacija vrha pa ću tu nagurati sve što stignem ali imaće max 14cm po visini. O tom potom, važno je da se krene u posao...
Za akumulator je generalno bolje da je veće visine. voda se pri grejanju vertikalno temperaturno raslojava i u tom smislu je malo bolja iskoristivost akumulirane energije kod vertikalnih rezervoara. Mešanje vode je upravo pojava koju u akumulatoru treba maksimalno umanjiti.
Što se tiče izolacije jednako je potrebmna svuda - gore zbog gubitaka toplote a dole i zbog kondenzacije , mada toga neće ni biti (to više pogađa bojlere za sanitarnu vodu) ako je ulaz vode blizu najniže tačke.
Baš tako, vertikala je bolja i zbog boljeg uklapanja u prostor, što je sad kod mene vrlo važno, inače kao što sam i pominjao ne bih mogao da smestim dva kupovna bafera.
Masa cisterne je oko 250 kila, a ukupno će biti 2250kg i pošto mi beton u podu nije ekstra armiran, razmišljam se da masu prenesem preko nekoliko komada klocni tj. greda 10x12 sa visinom 10cm, ukupne površine oko skoro kvadrata. Ostaće dole dovoljno mesta da se priđe slavini za punjenje/pražnjenje, a za malo se može i obiti betona. Varijanta ukopavanja (delimičnog) mi ne izgleda nužnom i boljom, U preostale rupe ću nagurati izolaciju.
Ili ipak da idem sa stirodurom, ali ne iz jednog dela već npr. dva od 5cm da ukrstim, a na mestu slavine ištemam rupče. Valjda će da izdrži kad se natankuje? Inače, ako skinem preliv s tavana, rebra (16) ću već nekako iskoristiti ali bi mi ostalo i oko 30m Cu cevi fi 18, dušu dalo za izmenjivač a on mi neće trebati... Iza zida gde će čučnuti preliv mi je bojler (50L) koji bi da menjam za veći, da li ima smisla prevezati mu cevi od grejanja pa bar zimi da ga puni bafer?
Ponovo sam prošao matematiku...
Sa jedne strane me raduje što bi ovakva i ovolika cisterna verovatno bila adekvatna za bafer, ali je pitanje koliko bi mi se isplatilo drugo brojilo i cena grejanja na struju do crvene zone. Grubo bi bilo oko 10000 mesečno. Komfor nema cena, rekli bi ali meni je struja nesigurna, em što može da je nema, em tarifa da se izmeni, em da poskupi. Dakle, verovatno ću od drugog brojila da odustanem. A šta sa samo jednim i 1200 do 1300kWh mesečno. Tada definitivno cisterna ima preveliku zapreminu, i račun kaže da je taman oko 1250 litara. Od juče razmišljam i o opciji da napravim bafer potrebne zapremine, ekstra ga izolujem, i akumuliram toplote u 2 noći a trošim je u 3 dana...naravno ostao bi otvoren sistem...Šta mislite?
I naravno, pri tom ako se uštedi dovoljno za godinu dve i TP. Em su pojeftinile, ove vazduh-voda, em pride lade.Zar to nije put kojim treba ići? Ali o tome ne znam mnogo, iako mi je važno da bafer spakujem do zime i testiram ga pa postepeno idem dalje...sreća da mi je sistem pomalo predimenzionisan, a verovatno će biti i više kada dodatno ušuškam tavan i ukinem 16 rebara pa bi polazna temperatura bila i niža...
ispadoše najmanji problem limitatori od 16A
To što je grejač na pola bafera je dobro jer ionako nemaš dovoljno struje da greješ ceo bafer.
Može cirkulacija da se napravi ali se dobija veća količina hladnije vode umesto manje količine toplije vode. Energija je ista.
Ja bafer grejem toplotnom pumpom pa mi iz nje topla voda ulazi u bafer gore a hladna se izvlači odole. Kad je na donjoj cevi 40*C gasi se TP a pali kad padne na 30*C.
Za radijatore se uvek vuče voda sa vrha bafera a vraća na dno i dno bafera (ni kod tebe) ne može biti hladnije od povratne vode iz radijatora a to je najmanje 30*C
Uporno se zaboravlja ili se meni tako cini, da ce u tom bufferu da se akumulira i deo energije iz kotla koji lozis preko dana. I u tom slucaju kotao bi uvek mogao da lozis pun, a trokraki ce odrediti temperaturu prema radijatorima.
U nekom prelaznom periodu i lozices jednom dnevno ili ni jednom... Grejaci ce biti dovoljni.
A sto se tice gubitaka na cisterni, kod mene je ispalo oko 300W. I to dok nije bio zatvoren sa gips plocama.
Slažem se da postoji mogućnost unapređenja kao što predlažete, ako baš moram da iskoristim 2 tone vode. Što se tiče pozicije grejača ako se cisterna uspravi na 2 metra, najviši je na 85cm od dana, pa na 70, a dva niža su ispod pola metra od dna. Dakle sa 3 grejača u sistemu "dohvatila" bi se znatna zapremina pri dnu...
Najbliži sam odluci da napravim originalan bafer sa mojim merama, po receptu sa onog klipa, umem da zavarujem ali ću verovatno nekog angažovati. Novi bafer ću unapred ofarbati epoksijem, iznutra a verovatno i spolja, a deo koji zbog zavarivanja neće biti unapred farban ću preliti farbom na kraju zavarivanja. Hidro ili pneumo probe do 1 bara se podrazumevaju. I praviću repliku kupovnog od nekih 1250 litara, s dimenzijama koje mi pašu za kotlarnicu. danca neće biti, jer ide u otvoren sistem.
@Tihi2: Da li takav bafer "sutra" npr. za godinu dve može da se spregne umesto s kotlovskim greljačima, sa TP zemlja-voda ili vazduh-voda za šta već budem imao para?
Pošto će u otvorenom sistemu biti pritiska (preliv će biti na 7.5 iznad dna bafera), verovatno neće biti kavitacije i pozicija pumpe nije nužno pri dnu?
@pedja089: čini mi se da je uvek bolje 1 bafer nego više ukupno iste zapremine (Goranov slučaj je izuzetak jer je ultimativno najjeftiniji) a zato treba i imati mesta u kotlarnici. Tu su bar dupli grejači, ako se već mešni i pumpi mogu deliti... Izolacija je majka, pa je 300W o.k valjda
E da, za bafer zapremine 1250 litara cena lima 3mm je oko 20000, pa elektrode, rad, farbanje, nek izađe 300 evra. Na izolaciji neću štedeti, dok bude bilo mesta verovatno okolo i 20cm. Verovatno sve kamenom vunom, samo na pod ide stirodur. Da li vuna sme do metala zbog kondenzacije?
Razmišljam i da ravna danca budu od debljeg lima bar 4mm. Inače, zbog širine vrata od 80cm, zavariće se omotač na fi 88cm pa ćemo ga "ispresovati" do elipse da bude kraći prečnik 79cm, tek onda zavariti oba danca...neće biti sa izmenjivačem osim ako Tihi2 ne kaže da zbog TP mora
Drmaj_storija wrote:
Ako je cirkulaciona pumpa bar 0,5m ispod nivoa vode onda kavitacije nema. Tvoj bafer je 2m. Problema nema da sve bude jedan sistem.
@Tihi2: Da li takav bafer "sutra" npr. za godinu dve može da se spregne umesto s kotlovskim greljačima, sa TP zemlja-voda ili vazduh-voda za šta već budem imao para?
Pošto će u otvorenom sistemu biti pritiska (preliv će biti na 7.5 iznad dna bafera), verovatno neće biti kavitacije i pozicija pumpe nije nužno pri dnu?
Drmaj_storija wrote:
E da, za bafer zapremine 1250 litara cena lima 3mm je oko 20000, pa elektrode, rad, farbanje, nek izađe 300 evra. Na izolaciji neću štedeti, dok bude bilo mesta verovatno okolo i 20cm. Verovatno sve kamenom vunom, samo na pod ide stirodur. Da li vuna sme do metala zbog kondenzacije?
Ja ne vidim matematiku da radiš sve ovo za više para nego da kupiš gotov od 1000l za rad pod pritiskom za 300evra. Tako jeftino i tako dobro nikada ne možeš napraviti kod kuće. Jedino da kupiš materijal jeftino a da te ne uhvate.
Imaš to na #123.
@Tihi2
koliko sam ja registrovao tu priču o baferu made by BUL iz Segedina, bila je nejka akcija tokom mesec dana jedne godine...po toj povoljnoj ceni, pa AFA i ostalo. U redu isplati se, al kada bi ta akcija bila sigurna, pa da pribavim do tada sve u vezi fitinga, kontaktora... Takav bafer ima i kod nas, a ovo je u BGD verovatno najjeftinije
https://www.termopool.com/svi-proizvodi/centralno-grejanje/bojleri-i-aku...
i valjda mu je mana što mu je mesto za grejač (koliko beše?) na oko sredine visine, možda nisam baš sve dobro upamtio...
Ako sada odeš na taj sajt i sada je ista cena. U avgustu su imali akciju pa je cena bila još niža. Nisam trgovac i ništa ne propagiram.
Na sajtu koji si postavio 1000l je 500evra. Ni to nije loše.
Svi otvori su 5/4" pa guraj grejač gde ti je volja. Svakako nemaš dovoljno struje da ga celog puniš svaki dan. Imaš struje za najviše 6 sati za grejač od 6kWh, ukupno 36kWh/dan. Ako to pretvoriš u temperaturu onda imaš 1000litara da povećaš temperaturu za 30*C a to će ti pojesti noćno grejanje, ili 500l da grejaš za 60*C pa će ti ujutru, pored tople kuće jer se grejala noću, ostati 30*C pola rezervoara pa nećeš ložiti bar do popodne.
I meni se čini da je to razumna cena ova naša, uostalom gde su troškovi prevoza do-od Segedina. Na onom sajtu stoji cena za go bafer oko 300E, a za izolaciju preko 150, i ako je na popustu uz AFA cinculiranje to će svakako da izađe manje od 500 kod nas.
Inače, iako sam dosta pisao nisam i opisao režim grejanja koji mi je do sada bio praksa. Prvo loženje, nikad pun kotao (megal mtr25 tž) kreće oko 7h, druga oko 15h, a treća (samo kad je dobar minus) oko 20h. I loženja tokom noći nema! Za minuse se ne brinem, da imam TP tada bih je štedeo, ali ne i bafer koji sa ugljem završava posao. Takvih je dana sve manje, dakle, zadržavam se u daljoj analizi na prelaznom režimu gde bi jedino loženje (struja i bafer se sad podrazumevaju) kasno popodne bilo dovoljno. Ujutru svakako nema problema jer je bafer zagrejan na max moguću temperaturu pa onda dokle dobaci što zavisi uglavnom od spoljne T, naravmno i njegovog kapaciteta. Što se jednog brojila tiče ograničen sam plavom zonom na oko 40kWh dnevno. Nisam 100% siguran, ali izgleda da mi je realna polazna T od 40C (na nula spoljnih) i onda je sigurno najbolje da imam bafer odgovarajuće veličine koji bi za neku godinu služio i za TP. Pretpostavljam da TP zahteva izmenjivač pa bi radijatori bili na pritisku.
Dakle treba da optimizujem veličinu bafera od minimalnog, za 40kWh dnevnih strujnih kapaciteta trenutno (jedno brojilo) do dve tone u aktuelnoj cisterni. Moj račun je stigao do 1250l i tada sam najavio opciju pravljenja po YT receptu, a tu je i 1t bafer za 500 evra...
Pedja je čini mi se primetio da se bafer neće koristiti u prvo vreme (bez TP) samo s grejačima već mogu da ložim kad god poželim (samo da ima uglja i ne bole leđa ) i tada bi ova velika cisterna bila sigurno bolje rešenje, dobacio bih i do 80C a to neće da jurne u sistem jer su tu mešni koji mešaju na nižu T...
Izgleda da se vrtim u krug (osećam se kao pumpa) i kad se nešto iskristališe pojave se nove opcije (napokon i TP)...
Zato i predlazem sto veci buffer.
Iskreno mislim da ni sa TP nece biti problema, sa velikim baferom. Ali ovo je samo moje misljenje... Ono gde postaje problem sa TP je prvo zagrevanje cisterne. A to se lako resi jednim lozenjem.
Dalje sa vecim bufferom imas samo manje promene temperature. Sto i pogoduje za TP, Jer tada za istu kolicinu energije imas nizu temperatuiru.
Naravno sama TP povlaci problem, da sve mora biti svakako dimenzionisano za nizu temperaturu grejanja. Pogotovo je nezgodno sto se grejes na radijatore, a ako su ono oko 40 stepeni, slaba vajda od grejanja na minus.
Baš zato sam i u dilemi. Sa jedne strane primeniti ovu cisternu u sistem prvo bez a potom i sa TP nije bauk (za ovo drugo još ne znam zapravo). Radije bih nju bušio, vario i sl. a ne kupovni bafer, npr. da sam kupio Kraljevački a ne Bugarski, ali mi je nekako i logično da je na baferu dovoljno priključaka, što reče Tihi2 da sam biram gde ću zavrtati grejače...
Koliko sam pratio na času, Tihi2 je za istu kuću (270kvm) imao prvo 2200L neto bafer bez TP a sada samo 1000L sa TP, i greje se na radijatore ne na podno. Kako je moja kuća grubo upola manja i još grublje s duplom manjim gubicima, deluje nerealno da mi je potrebno 2000 litara!? (na stranu jeftina struja i dva brojila, bar u ovom poređenju).
Zanimljivo je i pitanje koliki su gubici konkretnog bafera i da li su isti na hlađenju između za isto deltaT npr.između 60 i 50 stepeni i između 50 i 40? Onda bi mi se otvorile nove opcije, tj. bafer od 1t mogu dodatno ušuškavati jer bili za to mesta, ali verujem da preko 10cm dodatna izolacija i nema neku svrhu?
Kad već pominjem izolaciju, toliko sam blizu ideje da ili ukinem najviši radijator (za cisternu je to pod obavezno) ili bar smanjim broj rebara (ako ide kupovni bafer) i reših da dodatno ušuškam sam krov tj. tavan stiroporom od 10cm. Računajući odavno postavljenu m. vunu između rogova biće ukupno 20cm pa se nadam da mi čak grejanje na tavanu neće ni trebati. U pitanju su 2 prostora, veći osnove 5x6 i manji 2.5x6 sa maksimalnom visinom pod slemenom od 260cm. Radijator je u većoj sa 16 rebara, pa sam osmislio da premerim T pre montaže stiropora (oko 40 kvm) i posle tokom ovih vrelih dana. Nije isto kao tokom zime ali ne bih je čekao...
Pozdrav svima, ovo mi je prvi post, ali ne i prvo čitanje komentara.
Daću opis stana, moje nedoumice i par pitanja, pa ako ima nekog sa vremenom i znanjem i/ili iskustvom, bio bih zahvalan za pomoć.
Uskoro bi trebalo da se uselim u stan od 69m2 grejne površine. Odjavio bih CG. Koliko sam razumeo, tamo su zimi radijatori baš vrući, visokotemperaturni.
Stan je u prizemlju, ispod njega je podrum sa velikom ostavom koja pripada stanu. U podu je 5cm stirodura, prozori PVC sa 2 stakla, stari oko 7 godina. Nema druge izolacije. Visina plafona 2,8m, debljina spoljnih zidova 0,4m pune cigle, plus malter.
AT od 1000l bih stavio u podrum (moram opet premeriti visinu podruma), u AT grejač od 6KW i koristio nižu tarifu. Razmišljam da kupim AT sa jednim izmenjivačem, možda za 5 godina toplotne pumpe budu duplo jeftinije.
Odradio bih izolaciju spoljnih zidova iznutra kamenom vunom od 5cm, parnom branom i knaufom. Znači da bi se skidali radijatori, radila izolacija i opet postavljali radijatori. Tada bi postojeći radijatori nižom temperaturom zagrejali stan. Kupatilo je renovirano, ne mogu ga izolovati iznutra. Ima radijator-sušač.
Možda u dnevnoj sobi skinem postojeći radijator i umesto njega stavim fan coiler. Taj radijator bih postavio u spavaću, ili ga razdvojio i povećao sve ostale radijatore, kako bih još više snizio njihovu temperaturu kojom mogu zagrejati stan.
Dnevna soba bi trebala biti na 22C, spavaće 21C a kupatilo 24C, ukoliko je izvodljivo. Noću T može pasti na 19C, tako je, subjektivno, prijatnije za spavanje.
A sad pitanja, izvinjavam se jer ih ima podosta:
1. Koliki je vek ovih AT?
2. Koliki je vek elektrogrejača u njima? Šta da činim da mi se ne dogodi da za 5g grejač bude kao na slici koju je prikazao Tihi2 u ovoj temi?
3. Da li se elektrogrejač lako menja, bez pražnjenja celog AT?
4. Pošto je AT u podrumu, trebalo bi mi poduže crevo i možda neka ručna pumpa da ga ispraznim? Da vodu izbacim u slivnik na nivou travnjaka zgrade.
5. Zamolio bih za neki sajt ili program, ne previše komplikovan, za izračunavanje toplotnih gubitaka, kako bih zaključio je li AT od 1000l dovoljan.
6. Postoji li kontroler kojim mogu zadati gore navedene željene temperature?
Imam još pitanja, ali su za teme vezane za izolaciju objekta
nnmc, dobrodošli na forum! Rastavite pitanja i postavite ih u okviru drugih postojećih "adekvatnih" tema da nebi opterećivali ovu.
nnmc--
1—Mnogo veći vek trajanja AT nego bojler,pošto radi sa vodom skoro bez kiseonika a i kamenca.
2—Elektrogrejač više traje ali to zavisi i od proizvođača
3—Kad pritisak na manometru pokaže nulu i odvojiš ventilima samo AT onda brzom zamenom grejača istekne vrlo malo vone jer je u AT skoro vakum.
4—Skoro nikad nema potrebe da se isprazni AT.
5—Proračun gubitaka:
“Gubici se računaju kao
Q[w]=povrsina [m2] x razlika_temperature [*C] x koeficient_provodljivosti
Površina se računa tako da se mere spoljnje dimenzije zida (ako je soba visine 265cm onda se dodaje još visina ploče npr. 20cm). Isto važi i za zidove sa strane.
Razlika temperatura je razlika između jedne i druge strane zida. To je za spoljnji zid +22 u sobi, napolju -18*C i razlika je 40*C. Pregradni zidovi u kući imaju razliku 0*C pa nemaju gubitaka. Razlika na plafonu je takođe 40*C a za pod (tj zemlju u prizemlju) se uzima 20*C. Ako je podrum, može i manje. Razlika između spratova je 0*C ako se greje i prizemlje i sprat. Za prozore se uzima koeficient=2 a ako su troslojna punjena argonom može se uzeti koeficient=1.2. To su male površine i najčešće ne utiču značajno na račun.
Koeficient provodljivosti zavisi od materijala. Neke vrednosti su:
blok 25cm obostrano malterisan = 1.5
blok/cigla 40cm obostrano malterisan = 1.2
blok 25cm obostrano malterisan + 5cm stiropora = 0.6
blok 25cm obostrano malterisan + 10cm stiropora = 0.4
monta 20cm + 5cm vune = 0.7
monta 20cm + 10cm vune = 0.4
Nekima su koeficienti drugačiji ali to nije presudno. Bitno je da se računa na isti način i tada (i ako koeficienti nisu korektni ili nije dobro izvedeno na objektu) greška nije veća od 5%.
Ovaj račun se može primeniti i po sobama za računanje površine radijatora.
Naravno, ovo je i račun koliko energije (iz peleta, drveta, uglja, struje, gasa) treba za grejanje za celu zimu. Treba samo znati prosečnu zimsku temperaturu (za Vojvodinu je to +5*C), koliko koji energent daje energije i pomnožiti sa 4000.
Dakle, svaki zid ponaosob sračunaj, saberi i eto ti koliki su gubici. Ima tu finesa, dodavanje na severnu stranu, oduzimanje za južnu, te udari vetra itd ali to retko ko stvarno uračunava sem ako je kuća sama na brdu pa jako duva.”
6—Kontroleri regulišu samo jednu prostoriju a termoglavama ili prigušnicama,protokom,na radijatorima uspostaviš odnos sa referantnom prostorijom.Javi se na PP za preporuku kontrolera.
E, super si objasnio.