Pozdrav ljudi..Evo zavrsavam kucu lagano i treba mi par saveta u vezi podnog grejanja..Planiram uskoro da zovem majstore..pa me zanima par sitnica kao sto su izbor materijala ..cevi..i generalno cena postavljanja podnog..Ustvari bilo kakve informacije i sitnice na koje treba da obratim paznju da me ne izrade majstori..hvala unapred..
Podno grejanje - Uradi Sam sa PRIJATELJIMA !!!
Pozdrav ,
Trebao bih u kuci da rekonstruisem staro grejanje koje nikad nije radilo kako treba . Sve staro bih izbacio i na novo stavio kotao na pelt , sa buferom i razmisljam se u donjoj etazi da stavim podno grejanje. Oko nekih 50 m2 u donjoj etazi bi bilo podno i na spratu bi bilo oko 75 radijatorsko. Izolacija je 12 cm stiropora i pvc stolarija Veka..
Posto je to sanacija i patos je na visini kojoj jeste , interesuje me da li je 9-10 cm visine dosta za podno grejanje ?
Da se stavi 3 cm stirodura 4-5 cm kosuljice i keramika gore.
Da li bi to podno grejanje radilo kao treba ? Da ne bude nekih posle problema .
Dovoljno je 10cm da se fizički izvedu slojevi poda ali tih 3cm izolacije je malo za podnu ploču na tlu. Time dobijaš vrednost koeficijenta prolaza toplote oko 0.86W/(m2xK), a to je preko dva puta veće od najveće dozvoljene vrednosti Umax za postojeće objekte koja je koliko se sećam 0.4, a 0.3 je za novogradnju.
Da li se onda isplati raditi podno grejanje ili ici na klasicno radijatorsko ?
Da je novogradnja ne bih zalio na izolaciji poda , ali nazalost vrata su vec postavljena . Od trenutne visine poda mogu da se spustim nekih 4-5 cm posto bi se vadio stari parket i kosulica . I da dodam nekih 5 cm na trenutnu visinu zbog visine vec postojecih vrata .
Evo , sad citam na drugom mestu da za prvu plocu ispod koje nije podrum , da se preporucuje 10 cm izolacije + 5 kosuljica + keramika.
Sto ocigledno u mom slucaju nece biti moguce.
Isti slučaj ja imam kod mene imam već radijatorsko ali bih u prizemlju prešao na podno grejanje. Postojeća vrta su uslov završetka poda. Ja se spremam da se dodatno ukopam na dole tj. da skinem sve trenutne slojeve poda i da TI uradim u debljem sloju XPS-om ispod podne ploče koju bi završio na visinkoj koti trenutne HI ispod zidova kako bi opet mogao da kontinuiram HI ispod cele kuće. Sad da li se isplati treba da preračunam ali ja planiram da živim barem još 35-40 godina tako da bi trebalo da se isplati.
Ako uzmete proracune, i malo se pozabavite tom matematikom, shvaticete da uslove i proracune postavljaju prodavci i proizvodjaci materijala, i da sve podesavaju tome da oni maksimalno zarade, na nasu zalost i njihovu srecu. Vlastelini propsijuju kako im se plati da propisu, i oni bas i ne osaosjecaju sa nasim novcanicima, tako da se u pouzdanost toga i ne moze bas vjerovati.
Ako uzmemo razliku od 0.4w/m2 koliko je razlika recimo izmedju 3cm stirudura i propisane vrijednosti, i pomnozimo sa recimo 50m2 dobijamo razliku od 20w*24h dobijamo 480w*30 dana dobijamo 14,4 kw razlike, ili ti 100 dinara ako racunamo po skupoj struji, po jeftinoj izadje 3x manje, pa sad sracunajte koliko vas kosta 2cm vise stirorura na 50m2 pa vidite kad se isplati i da li se uospte isplati.
Tako su i vrijednosti toplotne provodljivosti u zadnjih 20 godina znacajno izmijenjene, jer se prije 20 godina smatralo da je 5cm stiropora apsolutna izolacija i da je svaki sledeci centimetar dodavanja izolacije investicija koja se ne isplati za 20, 30, 50 ili 100 godina, a danas bez pola metra izolacije, nista, nakrkrali energetske pasose i razrede da metar stiropora jedva da moze da zadovolji kriterijume, eto da bude zadovoljavajuce, ali ne i odlicno, e sad sto je to skupo ko djavo i sto je prakticna efiaksnost toga takva da se i po tim podacima isplati za boga ti pitaj koliko vremena, ako se ikad i isplati ta investicija. Jos sad evo gledam cijene od prosle godine, stirodur 5cm bio 370 dinara, danas 600 do 700 po kvadratu.
Pa kod nas komora u kojoj se opituju uredjaji na hladnocu i gdje temperatura moze kako kazu i do -70 da ide, izolacija je 10tak cm poliuretana.
Ako zamrzivac sa AAA klasom potrosnje energije i temperaturnom razlikom od preko 50 stepeni unutra vani recimo ljeti, ima 3 do max 5 cm poliuretana ili slicne izolacije koja je maltene identicna stirduru, mislim da je i 3cm stirodura u podu i vis enego dovoljno da se obezbijedi izolacija koja ce biti odgovarajuca. A svakako ta toplota koja ode u pod, nema kud da ode iz poda vec ce kad tad da se vrati u prostoriju. Prvi centietar izolacije je najbitniji jer on cini razliku ogromnu, a svaki sledeci manje vredi u ukupnoj izolaciji.
Bosske ovde ti u proračunu fali da gubitke koje si sracunao pomnožiš razlikom temperature unutar grejanog prostora i u tlu!
Pa razlike temperature ne bi trebalo da bude, mada i da je ima,zemlja je ispod i nema kud ta toplota da ode, vratice se svakako nazad jer zemlja je fantastican izolator, i akumulator toplote i fakticki skoro sve ili vecinu sto preuzme od grijanja vratice nazad kad temperatura poda bude niza od temperature podloge.
Jer kad bi isli logikom da je recimo temperaturna razlika 25 stepeni, ili vise na debelim minusima ispalo bi da na grijanje poda samo kroz razliku u debljini stirodura ode 350kw energije, sto je nemoguce i daleko od realnog, jer ja grijem 50tak m2 u prizemlju sa nekih 800 do 1000kw mjesecno kad bas zagudi debeo minus, sa svim gubicima zidova,plafona i stolarije. Na plafonu imam recimo 3cm stiropor, i iznad negrijan prostor. Da li bi ustedio 350kw energije kad bi stavio 5cm umjesto 3cm stiropor na plafon....naravno da ne bi, a matematika kaze da bi usteda trebala biti tolika,zar ne...
Temepratura poda se računa kao polovina razlike temperature zidova i spoljnje temperature.
Poštena računica bi bila da se razlika kuća-spolja računa kao 17*C a kuća-zemlja 8*C.
Ovo je za prosečnu zimsku temperaturu od +5*C (za zadnjih godina je i viša) a unutrašnju 22*C.
Isplativost izolacije se produžila duplo jer je izolacija poskupela. Nekada je važilo da se 5cm izolacije isplati za 2 zime a sada je bar 4.
10cm izolacije se sada isplati za više od 10 godina...
Ako još plaćamo majstora (pitao sam i kažu da je cena 10cm stiropora sa demit fasadom 22-25evra/m2) onda računice NEMA.
Ja ću verovatno nekih 100m2 zalepiti sam,a da majstoru platim ruke 1200evra za lepljenje stiropora na nivou zemlje, bez skele ne pada mi na pamet.
Keramičar mi zalepio pločice u februaru po 10evra/m2. Juče pitao drugog majstora i on kaže da se sada lepe po 30evra/m2 !!!
Ja stvarno ne znam šta da kažem. I pločice ću ili sam raditi ili neću raditi dok se ne urazume ili dok moja plata ne bude 10 000 evra/mesečno.
BOSSKE,
Zemlja baš i nije fantastičan izolator pogotovu ako ima vlagu u sebi. Zašto bi onda uopšte stavljali bilo koju izolaciju? A ako zemlja nema vlagu, zašto bi se baktali i sa hidroizolacijom?
3cm nije dovoljno da bi se zadovoljili standardi, ali znam ljude koji imaju podno grejanje prilično dugo sa otprilike tolikom izolacijom. Sigurno je da troše više nego što bi trebalo, ali ako se nema uslova, to je što je.
Mada pre bih išao na velike panelne radijatore, ako za to postoje uslovi. Ako u gornjoj etaži svakako idu radijatori, mislim da nema smisla na silu ići podno u donjoj etaži.
Pa realno, na pod se izolacija i stavlja da ne bi grijali pod kad nam treba toplota u prostoriji, a posle kad nam ne treba u prostoriji, koji ce nam klinac akumulirana toplota iz poda.
Konstatacija se odnosi samo na to da su standardi koji su propisani,propisani u saradnji prodavaca izolacije i vlastelina, a ni jedni ni drugi ne misle dobro nasem dzepu,pa kazem da sve to treba malo uzeti sa rezervom.
Jesmo nasjeli na foru automobila savremene konstrukcije gdje su proste stvari koje su bile bagatela, u cilju "ustede", postale skupe ko djavo, dizna za golfa 2 kosta 750 dinara, za golfa 6 je nesto preko 500e, a obje prave maglu od goriva, stim da ova skuplja to kao malo bolje radi, i na kraju em skupo do zla boga, em se sjetili te divne akcize,bezazlenog izraza koji nam kozu sa ledja guli, i sad placamo gorivo 50 dinara i akcize 100 i kusur. I da se izolujemo sa 2 metra stiropora, opet ce oni da poskupe energente, pa kako god okrenes, odrase nam kozu.
Izolacija svakako mnogo znaci, ali mislim ipak da su propisi debelo pretjerivanje , koje ne da nece maltene nikad da se isplati, nego odra kozu sa ledja. Poredio sam dosta komsiluka po pitanju izolacije i potrosnje energenata, i vidim da su razlike maltene na nivou beznacajne cifre za izolacije recimo 8 i 20 cm, koliko imaju dva brata sa dvije identicne kuce, samo okrenute kao odraz u ogledalu jedna pored druge, sa istim brojem clanova i jedan svajcarac radio 20cm grafit stiropor i ciglu sa vanjske strane sa nekim jos odzrakama i ko zna cime sve,a drugi samo 8cm stiropor i fasada preko. Potrosnje gasa maltene u dinar ista, jer im je podno grijanje zajedno radjeno i identicno, isti kotlovi. Stolarija kod svajcarca neka kombinacija alu drvo, stakla 3 slojna sa argonom, i nekim komorama, poslednji krik cijene i tehnike, kostala ko pola moje kuce, a drugi klasicna iz bosne 6 komorna sa 3 slojnim staklima.
Sve u svemu, ne treba pretjerivati,jer u danasnje vrijeme kad su pare jako skupe, treba se dobro raspitatti koja je isplativost neke investicije.
Generalno tendencija je povećanje debljine TI na svim pozicijama pa i kod podova na tlu. Kako vreme prolazi sve su složenije građevinske konstrukcije pa polako na primer i kod nas dolazi trend da se i u stambenim objektima vrši termička aktivacija temeljne ploče. Onda se primenjuju nekoliko desetina centimetra debo sloj izolacije u temelju. Sve ovo pri sanaciji postojećih objekata je neprimenljivo i totalno neracionalno. Ostvarenje zadatog koeficijenta ima smisla jedino ukoliko se želi vađenje energetskog pasoša koji bi bio uslov za apliciranje za neka podsticajna sredstva koja bi davala država na primer za zamenu sistema grejanja, prelazak na tolotnu pumpu, ugradnju solarnog istema i slično.
Pozdrav svima, uradio bih podno u varijanti SSM, ali mi treba pomoć prijatelja 
Kuća je na sprat, osnove 8,5x9m, neto površine 130m2. Po mojim proračunima maksimalni toplotni gubici na -15/+22 su oko 4,5-5kw/h. Za čega je potrebno preneti toplotu od nekih 40w/m2 poda.
Da li se ta snaga pognog grejanja može postići sa ovim mojim planom od 6 krugova po etaži da idem al-pex 16mm na rastojanje 150mm centar-centar i rubne zone kao i zone ispred velikih staklenih površina na 100mm? Imam koturove od 200m, pa bi mi najpraktičnije bilo da izvedem krugove dužina 60-70m, kako bi iz kotura mogao izvesti 3 kruga.
Da li biste mogli pogledati ovaj plan za krugove grejanja koji sam prikačio i dati mi neki savet, ukoliko grešim negde? Da li neko možže precizno da mi odredi dužine cevi po grejnom krugu? Voljam sam i da platim sa uslugu
Plan 6 krugova za podno:
https://www.dropbox.com/s/pf6kdrlv7z9c63d/UFH%20zones.pdf?dl=0
Plan kuće:
https://www.dropbox.com/s/nvio39eunq9gbfz/House%20basic%20floor%20plan.p...
Jigfishing wrote:
PPo mojim proračunima maksimalni toplotni gubici na -15/+22 su oko 4,5-5kw/h. Za čega je potrebno preneti toplotu od nekih 40w/m2 poda.
Da li se ta snaga pognog grejanja može postići sa ovim mojim planom od 6 krugova po etaži da idem al-pex 16mm na rastojanje 150mm centar-centar i rubne zone kao i zone ispred velikih staklenih površina na 100mm? Imam koturove od 200m, pa bi mi najpraktičnije bilo da izvedem krugove dužina 60-70m, kako bi iz kotura mogao izvesti 3 kruga.
Nije nikakav poseban problem postići i mnogo veću snagu po kvadratnom metru od 40w. Na moguću snagu podnog grejanja se može uticati na više načina - presek cevi, gustoća postavljnja (dužina cevi po površini poda), temperature fluida i brzina protoka. Snaga može bez problema da bude i preko 100w/m2 ali onda dolaze u fokus neka druga ograničenja.
Ovde je veći problem kako uklopiti površine i dužine cevi po krugovima u koture od 200m, a da otpad bude što manji. U prizemlju to i nije neki poseban problem jer prostor i površine to omogućavaju. Tu samo treba obratiti pažnju na raspored putanja cevi tako da sva 4 kruga u dnevnoj sobi budu što ravnomernije opterećena pa bi zato možda bilo bolje da budu malo drugačije raspoređene (https://drive.google.com/file/d/1XIR_NuKkEU65aPMUYOR-OUtodxbWAcyM/view?u...). Na spratu i nije baš tako jer se krugovi ne poklapaju sa potencijalnim zonama - prostorijama. To može i tako ali onda ceo prostor na spratu mora da bude jedna zona.
Što se tiče preciznog određivanja dužina cevi to već spada u projekat i proračun instalacije (http://quickplanner.danfoss.com/Main.aspx), a kao pomoć za početak može da ti posluži danfosov online kalkulator za proračun podnog grejanja koji je prilično jednostavan za upotrebu, a ujedno i dovoljno tačan, u svakom slučaju neuporedivo bolji nego odokativna metoda.
U ormaricu za podno grejanje sam krugove iza pumpe, na toplom vodu odvrnuo do kraja a na povratnom vodu ovom gde voda ide prema kotlu sam pustio po malo, dal je tako ispravno ili?
Hvala
Jedno pitanje zasto su neki razdelnici koji su u prodaji sa polazom dole- povrat gore a neki obrnuto? Da li ima neke veze za podno gde se nalazi topli vod?
lobster6117 wrote:
Jedno pitanje zasto su neki razdelnici koji su u prodaji sa polazom dole- povrat gore a neki obrnuto? Da li ima neke veze za podno gde se nalazi topli vod?
Svejedno je ali svako pravi kako mu odgovara. Jedino je bitno da zbog dostupnosti i provlačenja cevi donji deo bude ispred gornjeg.
TwisterMJ wrote:
lobster6117 wrote:Jedno pitanje zasto su neki razdelnici koji su u prodaji sa polazom dole- povrat gore a neki obrnuto? Da li ima neke veze za podno gde se nalazi topli vod?
Svejedno je ali svako pravi kako mu odgovara. Jedino je bitno da zbog dostupnosti i provlačenja cevi donji deo bude ispred gornjeg.
Imene ovo interesuje, znači nebitno gdje je polaz i povart, odnosno gdje se šta nalazi? A jel bitno gdje su ampule.
Almirko wrote:
A jel bitno gdje su ampule.
Pretpostavljam da misliš na protokomere.
Uglavnom nije presudno ali je uobičajeno da se primenjuju neka pravila dobre prakse. Uglavnom se radi tako da je ulaz tople vode - razdelnik gore malo iza i na njega se postavljaju merači protoka, slavina za punjenje i ventil za odzračivanje (ručni ili automatski), a povrat - sabirnik dole i malo napred i na njega idu regulacioni ventili, slavina za punjenje i ventil za odzračivanje.
E sad sve to može i obrnuto ali ima preduslova, ventilima je manje više svejedno ali protokomeri uglavnom rade na ulaznom delu - pokazivanje zavisi od pravca cirkulacije i neki možda neće ispravno raditi ako im se obrne smer toka fluida.
da da mislio sam na protokomere, razumio sam
pozdrav svima,
prosle godine su mi uradili podno grejanje na nekih 70 kvadrata, kako je bio kraj grejne sezone verovatno nije istgestirano kako treba i posledice sam osetio tek u toku sledece grejne sezone ... tih 70 kvadrata uradjeno je sa 5 krugova po oko 60m, koriscene su aluplex cevi i na savet majstora ostavljeni su radijatori koji bi se koristili na pocetku sezone da bi se sve brze zagrejalo... kotao je na pelet 24KW koji ima Vilo pumpu.
problem koji mi se javlja je da kada radi podno grejanje 3 povratne cevi su tople pod rukom, jedna je jedva mlaka a poslednja je skroz hladna.. pokusavao sam da zatvorim sve radijatore po kuci i da ostavim samo taj jedan krug podnog grejanja ali je i dalje povratna cev uvek hladna. dodao sam jos jednu dodatnu grunfos pumpu sa 3 brzine, mislim da je najveca 85w ako se ne varam, mada je problem i dalje prisutan.. pokusavao sam i da povecam temperaturu u kuci kako bi kotao duze radio ali i dalje nema efekta.
majstor je razdelnike rastavljao i kaze da ne vidi nikakav problem sa njima..
ima li neko ideju kako da se testira da li su cevi zapusene ili kako da se resi ovaj problem.. nisam bas voljan da lupam plocice 
hvala unapred
ako je je potrebno mogu da okacim slike razdelnika itd...
Okačite slike! Koliko raumem i krugoovi podnog grejanja i radijatorski krugovi su svi povezani na jednom razdelniku i na jednoj su pumpi?
Ako sumnjate na taj jedan krug da je zapušen onda ga isperite priključivanjem direktno na gradsku vodovodnu prežu.
kao radi grijanje
Koliki bi protok trebao da bude u krugovima podnog prejanja?? Kod mene je oko 0,5-1L po krugu, pa mi se čini da je to malo 
U pitanju je kuća na dve etaže sa 11 grejnih krugova (prizemlje 5, a sprat 6 krugova), koristio sam alpex 16mm, dužine krugova su 60-80m, sa izuzetkom da je jedan krug 92m
Razvod je bakar 22m i jedna pumpa 25-60. Da li bi možda trebalo ugraditi 2 pumpe, posebno po jednu za svaku etažu?
Kako ste vi zadovoljni sa grejanjem? Da li postoji neki problem pa se javljate ovde na forumu? 0,5-1L po krugu je malo. Velika vam je i razlika između temperature polaza i povrata
Sad u maju na +15 spoljnih sam zadovoljan grejanjem
Šalim se naravno, ovo je bila prva topla proba čisto da se košuljica zagreje pre postavke podova. Brine me taj protok, ne znam da li će biti dovoljan preko zime. I koliki je obično protok po krugovima kod podnog grejanja?
Pretpostavljam da je velika razlika temperature zbog sporog protoka.
Jigfishing wrote:
Koliki bi protok trebao da bude u krugovima podnog prejanja?? Kod mene je oko 0,5-1L po krugu, pa mi se čini da je to malo
Ta pumpa bi trebalo da bez problema može da da protok od preko 30L/m, što znači da bi kroz svaki krug moglo da ide skoro 3L/m sa svim regulacionim ventilima potpuno otvorenim.
Koliki protok treba da bude zavisi od potrebne snage grejanja odnosno od toga kako je proračunato, raspon može da bude priličan.
Recimo da je uobičajeno da sa cevima na razmaku 10cm pri protoku od 1L/m i padom temperature od 10 stepeni 1 kvadratni metar poda ima snagu od oko 75W, što u prostoriji od 20 kvadrata pokriva gubitak od 1,5kW.
E sad, koliki je protok potreban ili dovoljan kod tebe zavisi od toga koliki su toplotni gubici kuće, možda je 1L/m dovoljno, a možda je i 3Lm malo.
Pad temperature od 10 stepeni nije prevelik, ponekad je nužan i veći. Što je manji pad temperature to je manji i prenos toplote (manja snaga grejanja) ali je temperatura poda ravnomernija.
Uzimao sam pestanove alpex cijevi, prave se u koturovima po 250 metara sto je idealno da nema restlova. Doduse dobio sam fin popust na cijevi i sabirnike jer su cijevi cini mi se oko 65 dinara, ja sam ih dobio po 50 i neki dinar preko drugara u V&G importu i dobio sam Viega proshormske sabirnik i razdjelnik sa regulatorima protoka i mjeracima koji kosta preko 40 000 sa 12 izvoda za cini mi se 24000 sa sve ventilima i manoetrima, termometrima i ostalim sto ide uz to, opet preko poznanika u group proterm pa sam eto malo jeftiniej prosao, mada moze da se cjenka danas svuda, ja u prodavnicu vise ne ulazim bez cjenkanja. Ormar je bio oko 4000 , a fitinzi bemliga po 100 i neki dinar. Imaju pestanove cijevi i po 50 dinara na KP, ali koturovi od 100 i 200 metara, pa ako hoces krugove oko 80m, ne isplati se, mnogo se baca.