Fasadne ploče imaju znatno veću stišljivost u odnosu na ploče koje se upotrebljavaju u plivajućem podu.
Kada bi uporedili pritisnu čvrstoću pri 10% stišljivosti kao i dozvoljeno pritisno opterećenje (pri 2% stišljivosti) koje se deklariše za podne ploče videli bi da fasadne ploče imaju nekoliko puta manje ove dve vretnosti.
Podno grejanje - Uradi Sam sa PRIJATELJIMA !!!
Poštovanje, potrebna mi je mala pomoć pri kontroli radova. Stan je u izgradnji, postavlja se podno grejanje, radovi su u toku. Juče sam bio na gradilištu i vidim da između prostorija nije postavljena dilataciona fuga za koju sam pročitao da je obavezna zajedno sa ivičnom trakom (nju će staviti ekipa koja radi ravnajući sloj). Ne bih voleo da bespotrebno solim pamet majstorima pa sam hteo da proverim sa vama da li da insistiram da fugu stave na svim prolazima između prostorija ili ovde to neće biti neohodno već je samo ivična traka dovoljna za ceo stan? Ostavio sam skicu stana u prilogu na kojoj sam obeležio čitajući forum gde mislim da bi trebalo staviti fuge. Dodatne dve slike koje sam okačio su prolaz između soba 06 i 07 prema hodniku 01. Poslednja slika je ona koju bih pokazao majstoru da razume na šta mislim (sunđerasta fuga sa zaštitnim crevnim navlakama). Sledeće nedelje kreće ravnajući sloj sa aditivima i vlaknima pa da brzo reagujem ako mislite da je potrebno? Hvala unapred!
edit:
Da dodam ako je od važnosti, cevi su Herz 18 pex-al-pex kao i prateća Herz oprema (ppg ploče, sabirnik/razdelnik, termoglava...), grejanje na gas, kotao kondenzacioni 18kw/24kw.
Ivične trake su apsolutno neohodne i u principu ih je trebalo postaviti pre, sad može da bude problem ado između zida i sistemske ploče nije ostavljeno mesto za njih ali može da se postave uz malo više posla.
Dilatacije su za veće površine neophodne, za manje kako kad ali nikad nisu suvišne i uvek je preporučeno da se rade bar na prelazu iz prostorije u drugu. Poslednja slika baš prikazuje kako bi to trebalo da bude. Takođe naknadno dodavanje bužira je opet mala komplikacija.
Pre košuljice obavezno ispitati sistem i ostaviti ga napunjenog i pod pritiskom sa kontrolnim manometrom na razdelniku i tokom rada na košuljici pratiti da ne dođe do pada pritiska jer to onda ukazuje na oštećenje, kasnije ge je komplikovano i skupo sanirati.
Moja preporuka bu bila i da se doda par pozicija za senzore temperature u podu između cevi kako bi se korektno mogla prati i eventualno ograniči temperatura poda. Dobro ih je postaviti čak i ako ne nameravate da ih upotrebite odmah, kasnije je to prilično komplikovano a u ovom momentu se rešava za par minuta po prostoriji.
Hvala na brzom odgovoru. Sad se setih da neće stavljati klasičnu ivičnu traku već kao neke komade sunđera koje će ubaciti u prostor između zida i sistemskih ploča (na slikama se nazire da je ipak ostavljen prostor za to). Da sam znao kupio bih kotur trake i odneo im da stave pre radova, to je sitna investicija, a očigledno izuzetno bitna. I to za bužir mi je prošlo kroz glavu kako će ga sad dodati, ako ga iseku po dužini i "oklope" cev to nije to, mora da se provlači od početka cevi. Ako stave samo fugu bez bužira postoji realna opasnost da se vremenom cevi oštete jer svaka zona "diše" za sebe. Što se kaže treba disati majstorima za vrat i gledati šta rade, a to niko ne voli, a i realno je nemoguće jer nam se radno vreme poklapa, mogu samo za vikend da svratim da vidim šta je urađeno. Teši me što će stavljati vlakna u ravnajući pa ako ne urade fuge možda ipak sve bude ok, mada mi se ne sviđa da cela površina stana od 60m2 bude jedna "disajna" zona. U svakom slučaju odneću im već u ponedeljak ovu poslednju sliku i zamoliti da urade fuge na taj način pa šta bude, rado ću uslugu i doplatiti ako treba. Za ispitivanje sistema se samo nadam da će tako i biti urađeno. Za senzore je zanimljiv predlog, potpun nov momenat, nisam naišao do sada na taj detalj. Videću sa majtorom u svakom slučaju. Hvala još jednom!
Pozdrav,
Treba mi hitan savet.
1.Da li je za 10ak kvadrata grejne povrsine dovoljno 1200w ili da idem sa 1600w?
2. U pitanju je stambena zgrada, na pod postavljam stirodur od vrv 1-2cm pa ide montazna mreza pocinkovana na koju se montira grejni kabl, preko ide lepak pa plocice, da li postoji OPASNOST da se stirodur zapali?
3. Da li mi treba i nekakva folija u celoj toj prici?
Treba mi hitan savet, majstori mi deluju nesigurni...
Hvala!
Da se zapali od grejnih kablova sigurno neće ako se ne zapale kablovi što je takođe vrlo malo verovatno. U zavisnosti šta je namena električnog podnog grejanja se i određuje snaga po površini. Najčešće je to između 80 i 150w po m2, vrlo retko više, tako da je 120w/m2 verovatno dovoljno.
Međutim sumnjam da će samo sloj lepka sa pločicama iznad izolacije biti dovoljno debeo čak i uz tu mrežu da bi duže bezbedno izdržao gaženje bez posledica. Bez bar 4-5 cm debljine teško da će to biti dugotrajno.
Što se tiče folije ne vidim kakva bi joj bila namena bila tu, potpuno nepotrebno.
Keramicar spominje nekih 2,5cm debljine lepka izmedju grejnog kabla i plocica..mislis da treba vise? Jel nece deblji sloj da utice na efikasnost grejanja? U pitanju je kuhinja sa trpezarijom...
A cemu bi sluzila ta pocinkovana mreza , osim da se lakse iskidaju grejni kablovi ?
Takvu prodaju uz grejni kabl, tacnije uz ceo set..jel ima neka druga varijanta, a da ne podize celokupnu visinu vise od pocink mreze?
Jos jedno pitanje, da li neko ima iskustva sa smart termostatima, one sto povezujes na wi-fi pa kontrolises grejanje preko telefona?
Imate kablove na staklenoj mrezi prodaje ih Rovex
Videh to ali me malo zbunjuje razlika u ceni..rovex ceo set je, recimo za ono sto meni treba, oko 27000din..dok sam na drugim mestima nasao to za recimo 100ak eura..jel tolika velika razlika znaci i neosporno veliku razliku u kvalitetu? Mislim jel stvarno ovo sto prodaju za 100evra je duplo losije?
Што неко својевремено рече, мож да бидне ал не мора да значи. Ја нисам узимао те најјефтиније јер ми је требало само једном и имао сам проблем са простором па ми је требало да буду што тањи каблови па сам тад узео hemstedt који су били само 6,5 мм. Што се тиче другихне могу да кажем ни добро ни лоше, немам искуства али ја бих узео оне за које се добија најдужа гаранција али онда највероватније морају они и да их уграде.
Грејни каблови могу да се уграде било где испод плочица од више центиметара дубоко у кошуљици па до самих плочица у лепак, а од дубине зависи и инерција грејања - што су плиће пре ће се осетити грејање након укључења.
Термостати са даљинском контролом преко телефона и интернета нису одавно више никакво чудо и то је прилично једноставно решити. Код подног електричног грејања морам смо да напоменем да се треба користе термостати за то намењени - имају два сензора - температуру ваздуха за регулациони део и температуру пода за заштиту од прегревања (са подним може и да се регулише грејање) чији сензор мора да буде у поду бар пола метра од зида на средини простора између два кабла.
Zdravo ljudi.Bila su mi tri majstora i svi govore drugačije. Ja sam čitao ovaj forum i dosta naučio. Imam prizemlje i potkrovlje 45+45kvadrata. Moj plan je da stavim gradjevinsku foliju (i na spratu i u prizemlju) pa na to stirodur 3cm pa na to cevi pex-al-pex koje ću pričvršćivati sa onim plavim obujmicama, uz ivice ide rubna dilataciona traka i mozda jos negde jer imam dnevnu sobu od 35m2 pa ću mozda i nju podeliti na zone jer je veća površina. Pošto stavljam električni kotao pretpostavljam da mi nije uopste potreban mesni ventil? Razdelnik/sabirnik stavljam i u prizemlju i na spratu, biće po 6 krugova, otprilike 7m cevi na m2, duzine jedne zmije 60, max 70/75m. Zalivanje estrihom sa aditivima i vlaknima je mislim standard. E sad, jedan priča stavljaj predefinisane ploče (sa pečurkama) jer su lakse za montazu i imaju sloj folije gore, a ovde sam čitao da ta folija skoro nista ne znači. Drugi kaze obavezno armatura pa cevi da kada se to zalije dobro se učvrsti (što mislim da je bezveze jer predefinisane ploče sa pečurkama se npr. nikada ne montiraju sa armaturom pa estrih se ne cepa). Znači, da li je po vama dovoljno gradjevinska folija-stirodur-cevi sa obujmicama, estrih sa aditivima i vlaknima (uz dilatacione trake)? Uz sve to u sundjer ili u plastično buzir crevo na izlazu ka razdelniku/sabirniku i prelazima dilatacionim. Molim Vas sve za pomoć, svi zivi me lazu a priučeni majstori pričaju svoju priču kako su eto negde radili to ovako i to radi.
Kad stavljaju ploče sa pečurkama koliko je meni poznato trebalo bi da idu vlakna.Moj kum na primer je radio sa tim predefinisanim pločama i onda je preko stavio šulc mrežu i izlio košuljicu bez ikakvih dodataka u beton.U suštini ili vlakna ili mreža.
furioso wrote:
Moj plan je da stavim gradjevinsku foliju (i na spratu i u prizemlju) pa na to stirodur 3cm pa na to cevi pex-al-pex koje ću pričvršćivati sa onim plavim obujmicama,...
Sve što si zamislo je sasvim u redu što se tiče koncepta i kako bi trebalo uraditi, batali te nazovi majstore. Ovde bih samo napomenuo par detalja na koje bi trebalo da obratiti pažnju.
3 cm izolacije u prizemlju je premalo ako je to jedina izolacija, po važećem standardu za toplotne gubitke trebalo bi da bude bar 12cm. Ako pričvršćuješ obujmicama vidi samo kojiko duboko ulaze u izolaciju i toliko je minimalna debljina izolacije koju možeš da staviš.
Kod električnog kotla nije poteban mešni ventil jer se temperatura polazne vode bez problema može podesi na njegovom termostatu, a treba proveriti da li pumpa u kotlu može da da dovoljan protok za celu mrežu.
Što se tiče estriha, košuljice, koriste se obe metode i sa i bez armature, amože i zajedno, ne smeta ali ni jedna od njih nije namenjena za ojačanje ili povećanje nosivosti već isključivo za smanjenje rizika od pukotina i da se nebi nekontrolisano širile ako se pojave. Pukotine su skoro uvek posledica loše izmešanog materijala - greške u količini vode i neadekvatnog i često prebrzog sušenja. Mislim da čak ni folija ispod izolacije nije nužna jer stirodur ima sam već dovoljan otpor difuziji vodene pare, podrazumeva se da pod na tlu ima hidroizolaciju.
Svaki beton bez armature je obično ništa , pa tako i košuljica .A onda dolazi na red brkanje masenog i zapreminskog odnosa cementa i agregata . I zato je bar 80 % kosuljica trošno , sklono pucanju i slicno . Naglo sušenje je faktor koji ima udela manje od 10 % , jer se kosuljice uglavnom rade unutar prostora . Za ostalo se slazem 
Treba mi mala pomoc oko podnog grejanja,
planiram raditi sam bez nekog strucnog majstora.
Imao sam prilike videte kako se to radi ali nisam bas siguran u taj rad..
Prvi korak.
Poceo sam sa postavljanjem poda -stirodura 3cm falc austrotherm i na zidu 10cm visine stirodura 1cm austrotherm.
Tako planiram kompletno kucu obloziti, posle toga postaviti armaturu futosku 4 ili 5.. i postaviti cevi za podno preko nje.
Sve cevi dovesti na jedno mesto gde ce biti kutija-razdelnik.
Pitanja
-Koje cevi uzeti ?
-Da li je dobro da max duzina cevi po krugu bude do 80m ?
-Da li treba staviti neku alu foliju preko stirodura pa tek onda armatura i cevi ?
-Koji RAZDELNIK uzeti ?
-Kako vezati cevi ( vezicama ili držači PVC za Al-Pex cevi-kao sa slike) ?
tasa90 wrote:
Poceo sam sa postavljanjem poda -stirodura 3cm falc austrotherm i na zidu 10cm visine stirodura 1cm austrotherm.
Pitanja
-Koje cevi uzeti ?
-Da li je dobro da max duzina cevi po krugu bude do 80m ?
-Da li treba staviti neku alu foliju preko stirodura pa tek onda armatura i cevi ?
-Koji RAZDELNIK uzeti ?
-Kako vezati cevi ( vezicama ili držači PVC za Al-Pex cevi-kao sa slike) ?
Ovo sa zidom nisam baš razumeo ali na zid se postavlja rubna traka koja sem izolacijije mora da bude i elastična zbog termičkih dilatacija košuljice, stirodur je pretvrd za tu namenu.
- cevi
proizvodjač nije previše od značaja jer svi imaju cevi koje ispunjavaju uslove, neke su dobre neke bolje ali to je kolko para tolko i muzike. Što se tiče preseka to zavisi od proračuna jer snaga grejanja zavisi od prečnika (kontaktne površine cevi) i gustoće - metara cevi po kvadratu površine poda
- dužina može da bude i veća, čak i preko 100m ali je poželno da dužine pojedinih krugova budu što približnije zbog lakšeg usklađivanja - balansiranja protoka
- ljudi stavljaju ali ja baš nisam siguran koliko to ima koristi, ne vidim razumno opravdanje za to
- onaj koji ti se uklopi u budžet
- ako ideš na postavku sa armaturom moja preporuka su držači, nisu mnogo skupi, a imaju par prednosti. Prvo mnogo brže se postavljaju od vezica, cevi imaju manji kontakt sa metalnom armaturom - manji rizik od oštećenja i obezbeđuju podizanje - odvajanje armature od izolacije za 1-1,5 cm što nije mnogo ali je korisno i potrebno. To podizanje armature kasnije malo otežava nalivanje košuljice jer mora da se pazi da je materijal i hodanje ne vrate ponovo dole.
Već sam to pominjao ali pre pokrivanja cevi treba obavezno napuniti i probati instalaciju i tokom izrade košuljice je obavezno držati pod pritiskom (planirani radni ili malo veći - oko 3bara) i pratiti manometar sve vreme
Koja je razlika izmedju ove dve vrste cevi (prednosti i mane) ?
Kapiram da su ove prve verovatno mekse jer nemaju aluminijum u sebi.
1. VISION sa kiseoničkom barijerom
CEV PEX-b za grejanje i vodovod
Maksimalna radna temperatura: 95° C
Kratkotrajno opterećenje: 110°C
Radni pritisak: 10 bar
Sa kiseoničkom barijerom
https://doming.rs//catalog.php?prodID=1030269&catID=397&lng=srb
2. DOCTORIS
VIŠESLOJNA PEX-AL-PEX CEV U PE IZOLACIJI
Konstrukcija: Multilayer cev
Materijal cevi: PEX-AL-PEX
Vrsta plastike: PEXb
Dimenzija: 16x2 mm
Unutrašnji prečnik: 12mm
Spoljašnji prečnik: 16mm
Debljina zida: 2,3mm
Debljina aluminijumskog sloja: 0,23mm
Max. radni pritisak: 10bar
Max. radna temperatura: 90oC
Debljina izolacije: 6mm
Vrsta izolacije: PE (Polietilen)
Način zavarivanja aluminijumskog sloja: Preklapanje (Overlapping)
https://doming.rs/catalog/viseslojna-pex-al-pex-cev-u-pe-izolaciji-docto...
Koliko cevi ide na 100m2 ???
Sta se preporucuje sto se tice dimenzija 16-17-18 x2mm ???
tasa90 wrote:
Koliko cevi ide na 100m2 ???
Sta se preporucuje sto se tice dimenzija 16-17-18 x2mm ???
Za te cevi ne znam kakve su, kod mene su ugrađene Peštanove PERT-AL–PERT a kod ćerke Henco, a jeftinije su od ovih.
Nisi dobro čitao prethodni odgovor. Da bi utvrdili koji prečnik i koju gustoću cevi možemo da primenimo mora da se zna kolika je energija potrebna za održavanje zadate temperature u prostoriji - što znači da mora da se izračunaju toplotni gubici.
Cela tačna računica je prilično obimna i izlazi iz okvira ovog foruma. Okvirno to ide tako da izračunatu potrebnu snagu podelimo sa površinom i dobijemo iznos wati po kvadratnom metru iz čega onda utvrđujemo presek i gustoću cevi koja može da da tu snagu uz proračunatu temperaturnu razliku i to treba za svaku sobu.
Evo ovde jedan online program za okvirni proračun http://quickplanner.danfoss.com/ , a ima na njihovom sajtu još korisnih inforrmacija.
Sad sam malo dublje usao u problematiku podnog grijanja, pa da pitam, ima li neko iskustva sa ovim cepastim distancerima za armaturnu mrezu, kontam nesto, ako podignu mrezu 2cm od podloge, onda i sama mreza ima smisla da uveze ravnajuci sloj. E sad ne znam sta se time dobija ili gubi po pitanju cijevi za podno griajnje. njih cu svakako vezivati direktno za mrezu. A i onako prostom logikom kontam da ce izvor toplote biti ravnomjernije rasporedjen unutar kosuljice
Da li onda mora visociji sloj estrihta da se radi preko cijevi ili moze da ostane na nekih 6-7 cm debljine koliko sam kontao da se odradi.
Ne mogu da skinem sliku, ne dozvoljava kp, pa evo link https://www.kupujemprodajem.com/gradjevinarstvo/gradjevinski-materijali/...
Pa dobija se. Mreza ispod cevi sluzi iskljucivo da imas za cega da vezes cevi. U smislu nosenja i bilo cega nema nikakog efekta.
I obavezno stavi ona polietilenska(ili koja vec) vlakna. Ne kostaju puno, a pomocice da se teze stvaraju male pukotine. Iako mnogi pricaju da su zamena za mrezu, ja koliko sam citao nisu, niti mogu biti.
Tako da mreza u kosuljici ima jednu funkciju, vlakna drugu.
Svakako su mi rekli ovi sto rade masinsku kosuljicu da ide neka tecnost za elasticnost i vlakna. A ako armatura bude 2cm u kosuljici onda se i sa njom dobija dosta bolje uvezvianje same kosuljice, nego kad lezi na stiroduru, onda bas nema nikakvu ulogu. Ovi sto rade kosuljicu kazu da mogu pouzdano da popune dio ispod armature, jer sam pitao da ne bude problema ako je armatura i cijevi podignute.
E sad jedina nepoznanica je kako se ponasaju cijevi kada se nalaze u sredini kosuljice, da li ima neke razlike. Preko ce ici svakako plocice, tako da nema problema oko pritiska na cijevi, plocice ce to ravnomjerno da rasporede.
I jos jedna informacija mi treba, vidim nesuglasice majstora oko recimo dijelova kuhinje i slicno na koje idu kuhinjski elementi, da li se ispod njih provlace cijevi ili se ostavlajju bez grijanja. Ima logike i jedna i druga varijanta, e sad sta je pametno odraditi tu. Jedni kazu da ne treba jer se grije bezveze iverica i podize temperatura poda u tom dijelu jer toplota nema gdje da ide, a drugi opet zagovaraju da moze doci do kondenzovanja vlage ako taj dio bude hladan.
Pa bolje je cevi u sredini. Veca povrsina dodiruje beton. Bolji prenos toplote.
Ispod svega ide podno. Ne verujem da ti je izolacija toliko losa da ce da kondezuje ako ne stavis.
Ali zasto ne bi stavio, manje vlage u kuhinji, brze se susi. Ako uzmes kuhinju na nogice toplota ima kuda da ode.
Samo ako radis sa alpex 16mm, gledaj da petlje ne budu puno duze od 50m.
Ja imam jednu od valjda 80 i neki m. I na njoj protok mora da bude maximalan koliko moze da izmeri onaj merac.
I obavezno razdelnik, sabirnik sta vec sa meracima protoka.
Ovo gore je napisano iz nekog mog iskustva sa mojim grejanjem. Mozda nije neko iskustvo, al ja sam zadovoljan. A u kotlarnici osim polazne temperature nisam cackao nista. Otkako je sredjeno sve... Ako ne racunas termostat koji sam zamenio...
BOSSKE, sve su prednosti na strani slučaja kada je armaturna mreža podignuta ka središnjoj ravni estriha osim jedne a to je da je mnogo lakše da se od hodanja oštete cevi. Kako će da hodaju majstoti po podignutoj mreži? Distanceri bi morali da idu dosta gusto a od hodanja bi se mreža povijala zajedno sa cevima. Ovi i slični distanceri su predviđeni za relativno deblje profile u odnosu na mrežu tipa Q84.
Mreža iako bude skroz na dnu ipak ima udela u nosivosti estiha. U tom položaju njen uticaj je manji na sprečavaje skupljanja ali na priitisak koncentrisane sile povećava nosivost. Ja sam baš dugo razmišljao o tome jer sam video da po estrihu voze manje kamione (do 3t) što mi je bilo neverovatno.
Ja sam kod mene preko podnog grejanja aditivirao estrih i stavljao sam vlakna ali je jako veliki problem da ujednačiš njihov udeo u mešavini. Jednostavno teško se mešaju bilo mašinski bilo ručno. Ali mi je čudno da na svim većim gradilištima nigde nisam video da stavljaju niti aditive niti vlakana kada rade setrih. Samo vode računa o količini cementa i dilatiranju. Pitao sam i kolege iz generacije koji su dosta dugo u izvođenji i niko ne stavlja aditive niti im traže nadzorni organi. Nigde im se nisu javili problemi. meni prosto neverovatno ali i sam sam video estrihe po nekoliko hiljada kvadrata u jednom komadu odrađeno bez ikakvih suplemenata, samo ipresecano u manje površine i nema nikakvih problema.
Obavezno stavi cevi i ispod kuhinjskih elemenata. Ništa ne smeta iverici da je u toplome čak šta više pogoduje joj. Ja sam kod mene stavio i kao što kaže Peđa pošto su današnji korpusi svi na nogicama ima ta toplota gde da ode..
Треба имати на уму и да температура пода не прелази 26 степени Целзијуса, тако да то неће утицати на пуцање естриха.
Oko duzine cijevi, nasao sam neki kompromis sa 80m duzine, jer imam oko 110m2 grejne povrsine, a dio gdje je kotlarnica je u cosku sprata pa i sa 80m imam 12 grejnih krugova, sa 50m bi ih bilo 20, a za to treba sabirnik od 500e i sa duzinom do kuhinje koja je od kotlarnice skoro 10m udaljena ostalo bi mi 3m2 da pokrijem jednim krugom. I sa 80m imam nekih 6-7 m2 po krugu , pa ima da se mota samo tako. Shvatio sam da je kod podnog najcesci problem upravo sa duzinama krugova i balansiranjem protoka.
Svakako cu sve krugove praviti sa istom duzinom, pa koliko pokriju, nemam potrebe za zonama i sl, pa ce moci da se prelazi sa cijevim u druge prostorije kako bi se ispostovala duzina kruga. Lakse je za kasnije, jer nece biti toliko potrebe za podesavanjim protoka i slicno, samo ce za postavljanje vjerovatno biti igranka samo takva.
Hocu cijevi gusto, na 10cm svuda da postavim, jer je relativno mala razlika u cijeni a ne skodi da ima vise, ako zatreba, i sa vecom gustinom cijevi svakako bi trebalo da bude bolje, sa nizom temp vode i manjom razlikom i naprezanjem i kotla i poda i ostale instalacije.
I za prelaze prostorija, neki savjetuju da se ide ispod praga, neki opet da se ide kroz zidove, kao manja vjerovatnoca ne od pucanja. E sad ako se izdigne armatura onda na pragovima tesko da moze da pukne kosuljica, ali cu je svakako diletirati, i nekako mi logicno da ide ispod praga jer tu ima 1 diletacija a kroz zid spajaju se dva plivajuca poda koji oba rade, pa mi nekako logicno da tu moze lakse da bude problem. Svakako ce na prelazima biti uvucene cijevi u buzir nekih 30,40 cm da mogu slobodnije da rade cijevi, mada opet kod temperatura niskopodnog grijanja nema neke velike razlike da bi se toliko sirilo i smanjivalo pa da puca. Nekad su ljudi kacili podno na kotlove pa krkali 60,70 stepeni u pod, pa pucale kosuljice, bilo ko na limenom krovu da se hoda.
Ja ljudi moji, cega sam se sve naslusao u proteklih 10tak dan, film da se snimi po tome,
BOSSKE wrote:
Hocu cijevi gusto, na 10cm svuda da postavim, jer je relativno mala razlika u cijeni a ne skodi da ima vise, ako zatreba, i sa vecom gustinom cijevi svakako bi trebalo da bude bolje, sa nizom temp vode i manjom razlikom i naprezanjem i kotla i poda i ostale instalacije.
Tu samo treba dobro isplanirati putanje cevi zbog minimalnog radijusa savijanja cevi koji je najčešće 10D (deset prečnika cevi) tako da razmak od 10 cm ne može da se izvede sa serpentinama od 180 stepeni.
Podizanje cevi zajedno sa armaturnom mrežom samo po sebi nije problem ali trebalo bi poštovati iskustvenu normu da iznad vrha cevi bude bar 3,5 cm košuljice. Kod mene kad su radili stavljali su distancere od 1 cm i to neposredno pred sipanje betona koji su dostavljali pumpom, a košiljica je debele nešto preko 6 vm. Prednost sistemskih čepastih ploča je da se cevi nemogu baš izgaze tokom montaže aIi su i skuplje malo.
Ako kroz cev od 80m ne ide dovoljno vode to onda najverovatnije znači da pumpa nema dovoljan kapacitet. Ja imam 19 krugova na dva razdelnika, najkraća cev je 24 a najduža 119m (sve ukupno oko 1800 m) i kroz svaku ide potrebna koljičina vode - jedna pumpa. Jedina razlika je da kod dužih cevi treba nešto više vremena da pod dostigne temperaturu. Što su približnije dužine cevito je lakše izbalansirati.
Dilatacije na pragovima su obavezne bez obzira na veličinu sobe, a preporučeno je i da krugovi u istoj prostoriji budu razdvojeni dilatacijom. Sa dužinom od 80m i razmakom 10 cm imaćeš segmente od maksimalno 8 kvadrata što uopšte nije mnogo.
Ici ce cijevi u spirale, tj puzeve pa mislim da ce moci da se ispostuje da radijusi savijanaj ne budu preveliki, probavao sam sa komadima cijevi i vidim da ide to bez problema. A da bi znao koliko krugova da pravim kontam uzet konopce od 40m, pa polako njega savijati umejsto cijevi i ocrtavati putanju. Jeste i to dan posla, ali posle sa cijevima lakse ide
Bice nekih 3cm iznad cijevi kosuljica jer planirano je da ide oko 6-7cm kosuljica, pa sa ovim podizanjem od 2cm ne bi trebalo da bude problema. ako bude trebalo zasjecu brusilicom ove nosace i sanjiti visinu na 1cm, jes da ima pola dana da sjeckam, ali nije to problem, vremena sad imam i ne znam sta cu sa njim hehe. Ionako sam zidao sa simcor blokovima koji su 25cm, pa mi je visina plafona 275cm, tako da imam 15cm na raspolaganju za pod, da dobijem opet 260 vidinu plafona. Jedino cu balkonska vrata morati da izbijam pa podignem jer sam to zaboravio da postavim visocije. Samo jos da vidim koliko ce ovi traziti vise para za kosuljicu.
Diletacije na svakih 7-8m2 u prostoriji od oko 48m2 mislim da je malo isuvise mnogo, pa meni bi na svakih metar dnevnog boravka bila diletacija maltene, sto bi posle u postavljanju plocica napravilo kurslus. A unaprijed da se u cm procijeni gdje ce ici plocice, pogotovo sto planiram kao riblju kost da ih postavljam, mislim da je nemoguce. Toliko lajsni koje odvajau diletacije bi takodje bilo suludo. Danas sam bas bio kod komsije koji ima oko 40m2 dnevni boravak i ni jedne diletacije, i bas sam gledao da li je negdje fuga na plocicama pukla, i nema ni traga, a sistem radi vec 10tak godina, tako da necu bas ici na varijantu da komplikujem.
Bilo dosta majstora da pogadjamo posao, i naslusao sam se svega i svacega, tako da cu ipak cijevi da postavim sam sa jaranima, do sabirnog ormara, a ostatak povezivanja cemo prepustiti vec profesionalcima, mada i to je diskutabilno hehe.
Doduse sinoc bio jedan i kad sabrasmo stavke koliko on naplacuje, a nabraja stavke tipa zavrnem sraf 20e, odvrnem spojnicu 10e, zavrnem spojnicu 20e i tako ...dodjosmo do skoro 800e samo da se poveze kotao, bafer i sabirnice, i jos kaze mozda 500e za automatiku ili vise...e rekoh hvala jarane, za 1300e cu da odem na rehau obuku i dobijem licencu za montera grijanja.
Mnogo se to izbezobrazilo matere mi. Pa jedan hirurg na VMA za mjesec dana operisanja ne uzme 800e, lola bi za jedno popodne ili jedan dan da uzme 800, i jos kaze znanje se placa.....i onda mi dodje u zemlju da propadnem. Onda bi inzinjer koji projektuje grijanje trebao bar 3x toliko da uzme hehe.
Pozdrav
Ostalo mi je oko 60 kvadrata kamene vune od fasade pa me zanima da li moze umesto stirodura da se stavi kamena vuna da ne bih kupovao stirodur ? Podno bi bilo na spratu nije prizemno...