Da si se odlucio za Shiedel, u njihovom kompletu bi dobio i materijal u dzakovima za zidanje spoljne oplate, pa ne bi bilo muke oko dovlacenja peska i cementa, odredjivanja koliko peska, koliko cementa i koliko vode. Takodje dobijes i silikon (ako ga tako mogu nazvati) u tubama za zidanje unutrasnjih elemenata, vratanca za ciscenje, resetku za ventilaciju, posudu za kondez i td i td... Tako a se ona gore razlika od 90 eur brzo istopi....
Zidanje dimnjaka
Ja vec imam pesak,cement i ostalo tako da sutra samo da mi dovezu elemente dimnjaka. Hteo sam da se malo bolje informisem u vezi zidanja i da iskoristim ovo lepo vreme kako bi posao bio adekvatno odradjen. Ako neko zna recept za pravljenje maltera za zidanje dimnjaka neka mi javi. Pozdrav.
Pročitaj lepo ovo pre početka radova i biće ti jasnije mnoge stvari oko zidanja dimnjaka
http://www.keramika.biz/korak_po_korak_uputstva.php
http://www.mimihip.co.rs/katalog_sidel_dimnjak.html
http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/instalacije-...
http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/instalacije-grejanja-i-klimatizacije/šidel-dimnjak
http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/zidarski-rad...
Ok. Hvala ,snasao sam se.
Molim za razjašnjenje. U kući u kojoj nije izlivena nulta ploča treba da se uradi i dimnjak. Da li se prvo izračuna i izlije odgovarajuća stopa za dimnjak, pa posle nekako okolo izlije i nulta ploča ili se sve radi izjedna?
Ako je prvi slučaj ispravan, kako se radi prelaz između ta dva betona, da li se povezuju ili namerno ostavljaju odvojeno da bi stopa od dimnjaka nosila teret samog dimnjaka?
Može da se napravi temelj za dimnjak, a naknadno da se izlije ploča.To nije problem.Ploča se, kasnije, može povezati sa dimnjakom koji će biti najpre napravljen, a i ako se ne poveže nije problem.Može kako hoćeš.
Hvala puno na odgovoru. Još bih vas pitao za jedan savet: Položaj dimnjaka mi je takav da će se sigurno preklapati sa pregradnim zidom (od kupatila). Od kog materijala bi bilo dobro raditi takav pregradni zid (cigle, gipsane ploče, nešto treće...) sobzirom na faktor zagrevanja zbog kontakta sa dimnjakom?
Može i laki pregradni zid sa gk pločama i podkonstrukcijom, pod uslovom da se napravi termoizolacija prema dimnjaku korišćenjem ploča kamene presovane vune.Inače, nema potrebe za persiranjem, ja se svima na forumu obraćam sa ti, jer smatram da se kolege po samovskom opredeljenju ne moraju obraćati jedan drugom sa vi.
Svaka čast na pristupu. Živeli!
Vidim da tema nije odavno zanavljana ali ipak cu da pitam za savet.
Planiram da uvedem parno grejanje u prizemnoj kuci(odignuta 70cm od zemlje) koja se nalazi na otvorenom prostoru, bez izolacije (samo malterisana) .
Sad, ocekuje me zidanje dimnjaka pa sve po redu...
Kotao bi bio Temomont TKU3 20KW sa bakarnim cevima i aluminijumskim radijatorima.
Sto se tice dimnjaka po prospektu bi trebao da bude precnika 200mm i od 6-7m visine.
Pitanje je da li bih mogao da dimnjak izidam od obicnog bloka za dimnjak precnika 160mm posto je precnik dimnjace 160mm.
Naravno hteo bih i da ustedim. Takodje me zabrinjva zbog visine i tezine dimnjaka zidanje od drugih materijala jer bi isti bio oko 4m u vazduhu iznad kuce, pa da se ne desi nesto. Ovaj blok koji navodim bih mogao da armiram u uglovima pa mi je nekako tako sigurno a i manjih je gabarita.
Blok za dimnjak u drugom redu na web stranici> http://www.trgokemo.com/zidnielementi.html
Unapred se izvinjavam jer sam laik za ovaj posao a hteo bih neke instrukcije da znam sta da trazim sutra od majstora koji ce ovo da radi.
Hvala.
Nemoj da se zezaš sa tim blokom, dobar je samo za smederevca, progoreće ga kotao za godinu-dve pa posle ruši i zidaj novi, na kraju će te koštati triput više. Skupi pare pa uradi kako valja il nemoj ni da radiš, samo ćeš živce da pokidaš.
U vezi stabilnosti dimnjaka imas temu Statika dimnjaka upravo na ovom forumu...pogledaj malo . Moderatori bi mogli da spoje tu temu sa ovom ako bi hteli...bilo bi bolje ljudima.
Sto se tice bloka na linku koji si naveo objasnjenje je sledece - proizvodjac bloka je lepo naveo da je to ventilacioni blok a ostali u lancu trgovine do krajnjeg kupca su dodali radi bolje prodaje da je to i dimnjacki blok sto nema veze ni sa mozgom a kamoli sa dimnjakom.
Kazes da je taj blok dobar za armiranje a i manjih gabarita. Za armiranje nema dovoljno mase betona tako da to sigurno otpada a sto se tice dimenzija samo da te pitam - cime bi izolovao dimnjak da bude spolja hladan a unutra vruc i jos da ostane mali tj. tankozidni? Ili nisi ni razmisljao o tome?
Imas sve lepo objasnjeno na temi koju sam rekao ali iz nekog razloga moderatori nece da spoje sa ovom...izgleda da hoce pismenu molbu
PS Taj blok nije dobar ni za smederevca, Taj blok sluzi za ventilaciju, iskljucivo!!!
U zemljotresu 03.11.2010 napukao mi je dimnjak. Doduše geometrija mu se nije poremetila ali pošto dimnjak ne može da se popravlja jedino pravo rešenje je bilo rušenje starog i izgradnja novog. Iako su mi mnogi govorili da stari rušim samo do mesta pukotine tj. preloma odlučio sam se za kompletan novi dimnnjak. Izbor je pao na Schiedel Uni plus prečnika 180 mm, ukupne visine 10 metara. Dimnjak je oslonjen uz kuću ukupne visine 5.5 metara a 4.5 metara je potpuno slobodan! Tehnička podrška Schiedel-a nije mi dala decidiran odgovor šta raditi. Građevinci koje sam konsultovao, verovatno pod utiskom prošlogodišnjeg zemljotresa, su gledali na sve moguće načine da me izbegnu. Na drugoj strani nisam nikako hteo da bilo šta menjam u poziciji dimnjaka a i visina je bila upravo ta koja mi je potrebna kako bih bio "miran" oko funkcionisanja dimnjaka i imao mogućnost izbora različitih vrsta goriva.
Prostim računanjem sam utvrdio da će novi dimnjak biti lakši od starog - stari cca. 1600 kg, novi oko 900 kg. Tako sam odlučio da bez problema koristim postojeću temeljnu stopu.
Novi dimnjak ima priključak pod uglom od 45 stepeni a stari je bio na 90 stepeni tako da sam morao da dodatno razbijam zid od podruma tj. kotlarnice.
Stari dsimnjak je bio 55x55 cm a plaštovi novog su 36x36 cm.
Stari dimnjak je bio u nekoj vrsti betonskog kaveza odnosno bunkera i taj kavez nije rušen već je stari tu razbijen i tako se došlo do temeljne stope odakle se krenulo sa zidanjem novog.
Iako taj betonski kavez/bunker nema vlage jer je tu ranije izvedena propisna drenaža stavlčjena je hidroizolacija ispod prvog plašta dimnjaka odnosno ispod kondenzacione posude.
U otvorima za statičko ojačanje dimnjaka stavljane su šipke ČBR 12 mm dužine 2 m sa preklopom od cca. 35-40 cm i zalivane cementnim mlekom.
Kada se došlo do osmog metra majstori su počeli da me ubeđuju da imam potrebnu visinu dimnjaka. Ustvari, uplašili su se velike visine dimnjaka. Kada sam na 8.5 metara visine uhvatio dimnjak i prodrmao ga /ne baš snažno/ bilo je vrlo interesentano...čitav dimnjak se ljuljao u vrhu za najmanje 5-6 cm.
Znači, te fabričke preporuke za statičko ojačanje u mom slučaju nisu vredele.
Posle konsultacija sa inžinjerom mašinske struke i izvođenjem proračuna od strane građevinca predložili su da se izvrši ukrućenje L-profilima 50x50/4 mm i horizontalnim spajanjima tih profila na svakih 75 cm. Taj proračun sam delimično korigaovao tako da je ukrućenje izvedeno na prvih 1.5 metar sa toplovaljanim L profilima 60x60/6 mm, sledećih 7 metara sa profilima 50x50/5 mm i završnih 1.5 m sa 40x40/4 mm. Razlog za ovakav raspored je pre svega u olakašavanju vrha dimnjaka. Ovakav dimnjak je jedna konzola i treba sve učiniti da njen slobodan kraj bude što lakši. Zato sam i odlučio da uzmem originalnu dimnjačku kapu jer je vrlo laka /cca. 12 kg - a od običnog betona bi bila najmanje 75 kg.
Svi profili su povezani flahom 5x25 mm čime je dobijana rešetka 370x370x10000 mm.
U već pomenutom betonskom kavezu/bunkeru je iskorišćena stara armatura i povezana sa profilima tj. sada vež rešetkastom konstrukcijom ćime je konačno ukrućena konzola tj. dimnjak.
Kako je dimnjak praktičnoi čitavom visinom napolju nisam bio zadovoljan sa originalnih 3.5 cm izolacije oko keramičkih cevi već sam izveo čitavom visinom dodatnu izolacioju od 4 cm kamene vune koja je zaštićena standardnim lepkom i mrežicom.
Na vrhu dimnjaka ostavljene su veze za pričvršivanje merdevina, Merdevine se mogu skidati ako za to bude nekog razloga a predvideo sam da stalno budu na dimnjaku.
Uz dimnjak sam položio i par bakarnih cevi i bužir crevo za spajanje sunčanih kolektora.
Da li je bas toliki ''greh'' sazidati dimnjak od opeke i produznog maltera i na njega postaviti kotao za centralno grejanje? Ja planiram da lozim DRVO,a dimnjak da sazidam kroz sredinu kuce (uz postojeci dimnjak koji je mali) pa me zanima vase misljenje o dimnjaku od pune opeke za takvu namenu. Prvo takav dimnjak koji ide kroz kucu sam odaje nesto toplote pa bar blago zagreva prostor kroz koji prolazi, a posto se ne nalazi sa spoljne strane kuce nije u hladnom pa ne bi trebalo da bude kondenza (uz suv ogrev i drzanje kotla na preporucenim temperaturama). Dimnjak bih obavio kamenom vunom u duzini koja ide kroz tavanski prostor.
Citao sam dosta o tome da ih treba izbegavati i preporucuju se shiedel ili slicno i inox ali cena samog materijala za takve dimnjake prelazi cenu zavrsenog dimnjaka od opeke, znaci rad+ruke i ostane mi kusur 
Inace sam pricao sa nekoliko komsija, poznanika i nemaju problem sa dimnjacima od opeke.. Jeste da niko od tih sa kojima sam pricao nema ''pravi'' kotao na takvim dimnjacima nego kamine, etazne sporete za centralno ali posto cu koristiti samo drvo kontam da to onda dodje isto. Kotao liveni viadrus u22 ako ima neke veze. Kada pogledam okolo mada ne mogu da znam da li su unutra elementi ali cini mi se da je i dalje najcesci dimnjak od opeke i ne verujem da svi na njemu imaju samo klasicne sporete umesto kotlova ,a opet ne verujem ni da svi sa kotlovima na takvim dimnjacima imaju probleme pre nego sto bi nastali i na dimnjacima od keramike, inoxa...
Nisam strucan da ti odgovorim na ovu vrstu pitanja. Mogu ti reci samo to da ima na vise mesta gde je dimnjak od cigle...zidan pre 30ak godina i ok je. Pak na drugim mestima se morala raditi kompletna sanacija zato sto je pukao, smolio, smrdeo...sta vec. Ipak mislim da je problem sto ni kotlovi nisu kao sto su pre bili...vece iskoriscenje, vise kondezacije.....
Ipak mislim da je i cigla u pitanju, tu staru ciglu jedava busis, stemujes ili sta vec. Nemam pojma sta da ti kazem, Radi prijatelju na svoju ruku. Ja znam sta je dobro, a da li se ti uklapas sa finansijama u moje misljenje...to je vec druga stvar.
Samo da ti kazem jos nesto...ni grejanje..pa ni dimnjak se ne prave za par godina. To treba da traje DECENIJAMA
Kao sto si sam naveo ima slucajeva da takvi dimnjaci potraju dosta, a posto imam proverenog majstora mislim da bi mi takav dimnjak mogao ispasti dobro. On mi rece sto se tice cigle koja je sad u ponudi da je sve tu negde sirovine iste ali malo se razlikuje proizvodnja... Dobro si rekao da je to treba da traje ali ako nisam izveo pogresan zakljucak trebalo bi da je pravilno sagradjen dimnjak od keramickih cevi izolovan i oblozen najtrajnije resenje. Ali hajde neka mi neko garantuje da ce on trajati 20god... Sto se tice inoxa kod nas je postao preskup. Meni najdraze resenje ali najskuplje. Jedino varijanta da ga kupim preko Drine posto su tamo mnooogo jeftiniji ali ima tu sad drugih komplikacija i opet skuplje nego opeka...
Pa realno jeste, a ako ostajes na energentu kao sto su ugalj i drva...odzak mora biti dobar. Ne u smislu da ima "cug". Vec je pisano 100x o tome. Ja sam pre neki dan kod komsije ubacivao kotao za preradjeno ulje. Zrenjaninski kotao liveni...50KW. Pre 3 godine sam menjao stari kotao na cvrsto, posto je procureo posle 20god. Jos je moj otac radio taj sistem pre 30ak godina.
Odzak je kroz kucu, zidan od cigle. Eto koliko ima godina. I kada sam otvarao rupu za taj novi kotao na staro ulje...lepo sam se namucio da napravim otvor 150mm. Tvrda cigla, ne puca tako lako....ne kruni se. A odzak kao juce da je ozidan. Nema pukotina...A u kotao se lozilo sta se stiglo...od drva...pa do filtera za gorivo i ulje. Cigla je na duz...a unutrasnji precnik ja mislim da je 250mm/. E takav odzak je ok. Sahranio 2 kotla, a kako izgleda...i jos 2 ce biti,
Pa eto dokaza da to moze da valja. Kotlovi su se kod nas ugradjivali i pre 30-40 god ali ne verujem da se kod nas mnogo znalo o dimnjacima od keramickih cevi. I verujem da to nije jedini takav primer. Pricao sam sa majstorom i o takvom dimnjaku od 250x250 ali me plasi jaka promaja u tom slucaju jer je visina dimnjaka od prikljucka oko 11m. Inace kod mene je liveni kotao 29kw sa ne previse ohladjenim gasovima u odnosu na danasnje varene kotlove tako da bi i to prijalo dimnjaku.
E лепо си то написао класичном димњаку ... Управо је мајстор који је зидао димњак знао свој посао , од избора цигле , слога , преко састојака малтера .
Bas tako, a sa danasnjom ciglom ni bedem ne valja zidati.
На сву срећу има још циглана које раде екстра циглу за димњаке ...
Tenzore posto sam zakljucio da si gradjevinac i protivnik Inoxa 
iz tvojih postova i ovog linka ispod (ja sam tehnicar al' nisam ucio ) da li bi bio ljubazan da me posavetujes u vezi sa dimnjakom od cigala? Kazi mi koju i kakvu ciglu odabrati kakav malter? Mozes li mi jos reci posto ne pronalazim ni u knjizi ni na internetu koliki sve otvori postoje kod dimnjaka od opeke ,a da preskocimo onaj 14x14 ?
Нисам ја противник инокса , далеко било ... Али људи имају једну чудну особину , а то је да инокс прогласе за неки материјал ко криптонит којег се и супермен боји ...
Треба ти препечена цигла коју ради циглана у Уздину , тј за њих знам да је израђују . Отворе можеш сам да премериш тако што сложиш цигле па мериш отворе и тражиш онај слог који теби одговара као светло отвор димњака . Малтер је без цемента .
И само фали добар мајстор ....
Posto sam ja iz Loznice Uzdin mi je malo daleko... Da li imas nekog od velikih proizvodjaca za preporuku ciju ciglu mogu naci bilo gde? Ili i njihove cigle ima svugde? Treba li da se obazirem na marku cigle? Inace dok sam razgovarao sa majstorom on rece da je u sustini sto se cigle tice onako kako mi zapadne ali ako vidim negde onu malo bledju manje zapecenu da izaberem nju... Znaci za zidanje krecni malter?
tenzor wrote:
....Малтер је без цемента .
И само фали добар мајстор ....
А зашто без цемента?
Па зато што цементни малтер нема потребну елестичност, па ће приликом рада димањака, грејања и хлађења, доћи до пуцања спојева и онда ето проблем. Чак се и за спајање шоља или бокала, како ко већ зове завршне елементе на крову, не користи цементни или продужни малтер већ само кречни.
Ако ти је мајстор рекао за циглу да је то " како ти западне " онда немој зидати класичан димњак ... И баш напротив не треба ти слабије печена цигла јел ће се она осипати ..
Posto neki izgleda nisu bas bili pazljivi na casovima fizike i hemije u osnovnoj skoli a mozda su i bezali iz skole da malo obnovimo gradivo. Dim u sebi sadrzi i odredjenu kolicinu vodene pare, sve zavisi koliko je vlazan ogrev koga lozimo. Ako obaramo tempraturu dima onda ce ta vodena para brze poceti da se pretvara u tecno stanje.
Sporeti i peci za lokalno zagrevanje predaju toplotu konvekcijom tj. zracenjem a dim izlazi nepothladjen iz lozista i kao takav (uglavnom kod ovih vrsta grejnih tela) ne stigne da se ohladi ispod kriticne temperature kada pocinje pretvaranje iz gasovitog u tecno agregatno stanje pre nego izadje u atmosferu na vrhu dimnjaka.
Kod kotlova najveci deo toplote se jos u lozistu oduzme zagrevajuci vodu u sistemu etaznog ili centralnog grejanja tako da je dim dobro pothladjen u momentu kada napusta kotao i ulazi u dimnjak. Jos ako je dimnjak hladan odmah dolazi do kondenzacije. To je tako.
Sta mi tu mozemo da uradimo? Vrlo malo a uglavnom da otklanjamo posledice a ne uzrok - mozemo da se ubijamo po kotlarnici lozeci kotao i drzeci mu temperaturu iznad famoznih 65-70 stepeni, mozemo da izolujemo kompletan dimovodni put (od kotla pa do vrha dimnjaka), mozemo da za izgradnju dimnjaka koristimo materijale koji su otporni na vlagu i vodu (eto zasto je Tenzor trazio uzdinsku prepecenu ciglu jer klinker opeke u ovoj zemljici nazalost nema a keramicke cevi se nabavljaju iz bivse bratske severne republike jer su nam lepo zaustavili oba domaca proizvodjaca), mozemo da bukovo, bagremovo, jasenovo drvo susimo 2 godine a cerovo i hrastovo 2.5 godine pre nego ga ubacimo u kotao, mozemo da cistimo redovno i kotao i dimovodne kanale i dimnjak. Sve to mozemo a najcesce nista od toga ne radimo. I onda nam je kriv djavo sto se dogadja ono sto se dogadja.
Dimnjak za kotao mora da bude vodonepropustan, vlagootporan, da ima malu toplotnu inerciju tj. da se brzo zagreje, da bude dobro izolovan. A da li ce biti schidel ili bilo koji drugi nebitno je ako ispuni navedene uslove.
Dobro manje vise sam pohvatao sve ''zakone'' u vezi sa kotlom, lozenjem, dimnjakom... E sad kod mene je nesto jednostavniji kotao (liveni Viadrus u22) koje ne ispusta mnogo prohladjene dimove u dimnjak i vruci su od 200+ do 320 stepeni ako se lozi drvo, suvo podrazumeva se. Ne znam koliko je toplo ono sto izlazi iz peci ali pretpostavljam mada ne tvrdim da nije mnogo toplije od ovoga sto izleti iz ovakvog kotla. Ne osporavam da su dimnjaci od elemenata ako je sve uradjeno ok nesto bolji od dimnjaka od opeke ali opet meni sad nesto tu... jer su se bar kod nas godinama unazad pravili dimnjaci od opeke i trajali, kotlova je bilo ali su dimnjacki elementi ako se ne varam bili daleko manje zastupljeni kod nas ranije...
I onda po tim zakonim dodje da je inox najbolje resenje jer je otporan na sve sto kroz dimnjak uzlazi i silazi a najpre postize radnu temperaturu. Nasao sam u Bosni jako povoljno inox dimnjak za sanaciju pa ako ne sazidam od opeke ja cu lepo njega uz dimnjak koji ide kroz kucu da postavim i da izolujem i to je to...
Predlazem da ipak potrazis dooobro pecenu ciglu, da ozidas dimnjak krecnim malterom, da spojnice-fugne izmedju opeka budu sto manje i da ga izolujes sa spoljne strane 5 cm staklenom vunom a preko vune stavi 2 cm stiropora/stirodura i onda klasika lepak sa mrezicom. Vunu i stiropor vezuj zicom za dimnjak! Mislim da ti je to najjeftinije resenje
Jos jedno samo kratko pitanjce u vezi zidanja dimnjaka. Da li plastovi mogu da se zidaju sa malterom od cistog cementa i vode bez kreca i peska? Majstor mi kaze da je sebi isto tako zidao dimnjak. Ako treba drugacije molim za za savet: koliko cementa ,koliko kreca, koliko peska ili moze samo cement i naravno voda? Hvala jos jednom.