Kudi, za prečnik dimnjaka i promaju je Nikolajev dao super link. Za jake kamine dimnjak je povelik, može Deda Mraz da se spusti kroz njega. I nije zidan na pola cigle već bar na 1 ili jednu i po. Kamin radi na maloj snazi stalno, a kotao baš i ne. Dimnjak ne sme biti manjeg prečnika od prečnika dimnjače od peći pa i to može biti reper.
Ja i dalje vidim problem u čvrstoj vezi dimnjaka od cigle i etaža i tu mora da dođe do pucanja. Dimanjak od cigle se nikada tako dobro ne može omalterisati iznutra da bude gladak kao ovi drugi. A to znači manji cug, mnogo veće supljanje smole i opasnost od samozapaljenja. Mislim da je tehnologija otišla dalje i da se savremena rešenja moraju prihvatiti. Kamin ionako danas nije za grejanje već za uživanje.
Peco, u pravu si, sa Šidelom dolazi isečena i ukrojena kamena (a ne mineralna) vuna koja ga obmotava baš kako treba.
Zidanje dimnjaka
Pratim detaljno sve pokusaje da se u ovo, vrlo zlo, vreme ustedi neki dinar kako bi se preteklo. S druge strane imam neko svoje licno iskustvo a i svakodnevni posao me veze za dimnjake ui visoke temperature. Sasvim su normalnra razmisljanja i pokusaji ustede a ponavljam, s druge strane znam, da tu nema mesta za ustedu vec ce na kraju da ispadne vrlo skupo jerf ce se praviti negde dva puta a negde i vise puta.
Dimnjak za kotao mora da ispuni sledece uslove -
1. Da je otporan na vlagu
2. Da je napravljen od vatrostalnog (a ne od vatrootpornog) materijala
3. Da je toplotno izolovan
4. Da ima sto vecu termicku inerciju kako bi se odrzao koninuitet promaje (odnosno ne sme da se hladi brzo ako se sdmanji temperatura u lozistu)
Lepo je Tihi rekao da je sporet i mala etazna pec jedna stvar, kamin druga a kotao nesto trece. Mnogo njih je pokusavalo a i dan-danas pokusava da se prikaci sa zahtevnim kotlom na dimnjak ozidan ciglom. Gde god da mrdnem vidjam polovinu dimnjaka kroz cije zidove je je probila smola. Ljudi to smatraju normalnim jer ne zele da se odreknu jednog letovanja i da sazidaju korektan dimnjak koji ce im sluziti sledecih 30 godina. Najinteresantnije je sto su u mom Kraljevu posle zemljotresa nastavili sa starom pesmom. Prikrpili su malo onda, veruju da je dobro a majstori redovno uzimaju pare za krpez i to tako funkcionise na obostrano zadovoljstvo. A ko zna... mozda to tako i treba.
Sve u svemu - potpuno je besmisleno vise objasnjavati jer svi koji se jave i traze misljenje unapred znaju da nece da urade po pravilu struke vec im polemika ovde sluzi da bi se opravdali pred samim sobom a zanimljivo je da za polemiku nemaju bas nikakvih predispozicija - ni znanja ni iskustva a ni nekih novih i kreativnih ideja.
Problem sa dimnjakom je ako je hladan pa kondenzuje, problem sa dimnjakom je ako je vreo pa se siri i puca, problem sa stabilnoscu... Samo neki problemi 
Sto se tice zidanja dimnjaka, ja licno nemam nista protiv da neko zida elementima ali ja jednostavno ne zelim, necu to da platim i tako dalje... Ako cu da dajem lovu dajem je za izolovan inox, nema temelja, nema opasnosti, nema problema sa trajanjem, nece puci itd... Shiedel ne zidam. Imam lose iskustvo ne zbog kvaliteta nego zbog neznanja majstora ali ipak mi nije drag nimalo. Naveo sam vec nekoliko puta ,a i dalje sam ubedjen da dimnjak zidan opekom moze da ispadne vrlo dobro. Evo sad odmah u glavi imam 3,4 primera gde ti dimnjaci traju jako dugo sto na varenim kotlovima sto na pecima. Ne curi ne smrdi... nekoliko puta sam naveo da moj kotao nije komplikovan nego je vrlo jednostavan, putanja dima nije dugacka pa ce topao dim ulaziti u dimnjak, znaci nema kondenzacije, nije u hladnom, , izolovan ce biti u tavanskom prostoru, opet nema kondenzacije, nece ni raditi na niskim rezimima. Sto se tice ''rada'' dimnjaka mislim da ne bi bio toliki da dimnjak pukne i bude neupotrebljiv. Ne planiram da traje vise od 10god ,ne mora 30-50 mozda do tad bude zemljotres ili kuca propadne u zemlju to niko ne moze da zna... A verujem da nisu retki primeri da svemoguci shiedel pukne i pre 10 godina.
U knjizi o gradj. konstrukcijama koju nisam citao u srednjoj i u jos jednoj knjizi Krovovi i dimnjaci koju sam pronasao uploadovanu ,a i drugar mi je procitao iz njegove knjige sa gradj. fakulteta da se dimnjak zida sa produznim malterom. Tako da ne smem prihvatiti predlog da se radi krecnim malterom, plasim se nestabilnosti, a i literatura kaze produzni...
Ma more u pravu si, raspali to u cementu da bude tvrdo... sta znaju oni kojima je to pos'o svaki dan...nemaju oni pojma ...Kakva li je to bezvezna struka oko vatrostalnih materijala ... a i oni zaostali koji izidase sve one tvrdjave i manastire krecnim malterom su bas totalno zaostali ... i ona glupa hemija koja rece da je krec svakog dana sve tvrdji usled neke bezvezne karbonizacija.
Uzmi kako si i zamislio tu prelepu trosnu ciglu napravljenmu od polukalcinisane podrinske zemlje, a inace svetski poznate za proizvodnju opekarije, pa udri...mada moze i od prohroma jer kada se jednom zagreje vise se ne 'ladi ...dok mu stalno dodajes sve vecu zisku.
Bese pametan onaj ... ako je neko resio da skace u bunar nikako ga ne vadi vec ga gurni al' nogom, da ne bi i tebe povukao u bunar.
Ja se zahvaljujem na savetima ali rekao sam zbog cega ne mogu da prihvatim. Obrazlozio sam -srednjoskolska literatura kaze produzni, fakultetska kaze produzni, iz knjige sa interneta citam produzni, nije sve isti autor ali vazi isto... Komsiji majstor skoro zidao -produzni, majstori sa kojima sam pricao mi navode produzni malter.Cak gore lepo sam slikao i okacio pise OBAVEZNO u produznom malteru. Ne moras tako napadno da odgovaras, nemam nameru da se svadjam nego sam obrazlozio zasto cu tako, a onom ko bude sve ovo citao neka bude po volji za sta ce da se odluci. Evo dole na sledecim stranama mozes procitati da je LOSA karakteristika krecnog maltera slaba cvrstoca i ne koristi se kod velikih opterecenja:
http://zivot.krstarica.com/l/razno/vas-dom/malter/
http://www.mojaradionica.com/Malter.htm
http://malterisanje.rs/podela-maltera/
http://masterplan.rs/krecni-malter/
I ja sve treba da ovo da ignorisem kao i knjige za skolu i da dimnjak od 12m zidam sa krecnim?
I ja radim sa produznim.
U knjizi IZVODJENJE RADOVA U VISOKOGRADNJI Prof. dr Dusanka Djordjevic, dipl. inz. arh. koju drug koristi na gradj. fakultetu kaze opet produzni malter.
Evo jos jednog korisnog programcica u ekselu https://www.dropbox.com/s/eqz2o9ucxsd3m73/chimney%20flow%20rate%20calcul...
Da li mi mozete reci koja je prednost prepecene cigle kod zidanja dimnjaka? Danas sam obisao sva stovarista u gradu i nasao sam prepecenu opeku na jednom stovaristu koje je isporucilo ciglu za poznato etno selo u blizini, a bas me je i interesovalo odakle su je nabavili. Inace i na tom, kao i na svim ostalim stovaristima sam nasao klasicno pecenu opeku i 90% od istog proizvodjaca sa nesto razlicitom cenom od 1-2 din gore dole. Takva opeka izgleda narandjasto i primetio sam da dosta komada ima po sebi sitne pukotinice, sad ne znam da li je to uobicajeno. Prepecena je raznolika od skoro crne pa neke smedje itd. Kada sam pitao za razliku jedino sto mi je navedeno da cu obicno dobiti u slucaju klasicne opeke vise ''pravilnih'' komada na paleti u odnosu na prepecenu koja ima vise okrnjenih... Inace vlasnik stovarista je svoje dvoriste poplocao prepecenom opekom ,a vidim i da se dosta koristi kod izgradnje vinskih podruma, vikendica i sl ko zeli da napravi nesto u rusticnom il' etno stilu. Procitao sam preporuke za takvu ciglu kada se zidaju vlazne prostorije, septicke jame... Da li mi je onda preporucujete zbog vece nepropusnosti zbog kondenza, vece cvrstoce ili otpornosti na temperature ili zbog svega?
Daleko sam od strucnjaka za ovu materiju pa cu svoju tvrdnju zasnovati iskljucivo na osnovu licnog iskustva i nekog logickog rasudjivanja, pa s unapred izvinjavam ukoliko nesto sto cu napisati nije tacno. Moja je pretpostavka da je prepecena cigla samim tim sto je prezivela pecenje na visoj temperaturi od predvidjene sposobna da izdrzi temperaturne uslove koji mogu nastati u dimnjaku. Takodje ukoliko je sadrzaj peska u cigli veci, on se pretvara na tim visokim temperaturama pecenja u finiju keramiku cija je struktura slicna staklu, pa samim tim postaje otporan na hemijske uticaje u dimnjaku.
Moj pokojni dimnjak je zidan takvom ciglom koja je zuckasto narandzaste boje i muke sam imao kada sam busio rupu u istom. Takodje je jedan pregradni zidic zidan ovom ciglom, kada sam stemovao isti i busio rupe u njemu napatio sam se, cigla puca kao staklo, odnosno parcici lete kao da su od stakla, ne moze se ukopavati u nju. Ali i pored takve cigle dimnjak je nastradao nakon 15 tak godina od zidanja kuce, od kojih je koriscen za kreku otprilike 5 godina pa zatim za kamin za centralno grejanje 2-3 godine cini mi se i 1 sezonu sa kotlom od 25 kw koji ga je sahranio. Dimnjak je preseka 26*16 cm a vrh je zidan elementima, bio je suv i nije imao tragove smole niti zapusenja.
E sad da ne mislis da opet agitujem za metalni dimnjak i da smaram, ovo ti pisem zato sto mislim da se probijanje najverovatnije desi zbog pucanja maltera u dimnjaku i na spojevima cigala, pa obrati paznju koji je materijal najpogodniji za taj posao.
Negde sam davno procitao da se za to koristi neka glina, kojom se spaja mozda u kombinaciji sa samotnim malterom, ali ovo je nesto sto vadim iz malog mozga tako da dobro se raspitaj sta ti je ciniti. Mislim da bilo koji cementni ili krecni malter nisu bas idealno resenje mada ima fabrickih dimnjaka koji su od betona, raspitaj se.
Meni logika govori da ne bi pocela proizvodnja keramickih elemenata za dimnjake da su ovi stari bili toliko dobri.
Sto se tice gline, kod drugara je dimnjak od opeke i gline, oblozen iznutra i zidan glinom kako mi je receno i radi preko 30god na centralnom Posto je meni glina nedostupna onda ne mogu da razmisljam o tome...
Kudi pa gde ti to zivis, obzirom da ti nista nije dostupno. Sticem utisak da si u Sahari, mada u tom slucaju ti ne bi bio potreban dimnjak. Bolje ti je da sada malo ceprkas po blatu i isprljas ruke nego da se kasnije smrznes i budes cadjav non stop.
Probaj da nadjes dobro ocuvanu prepecenu ciglu starog formata 30x15x8 pa ces doci do otvora od skoro 16 x 16 mozda ce ti to biti dosta sto se maltera tice ni ja nisam pametan, ja sam hteo da deo dimnjaka srusim i opet prezidam. Mozda unutrasnje fuge treba raditi sa lepkom koji se koristi kod schidela ili raditi klasika staklenu vodu i kvarcni pesak, a normalno zidanje u produzenom malteru i dobro ga izolovati spolja bey obzira sto ide kroz kucu da bi sto vise akumulirao toplotu i ostajao topao. Mada ako lozis tako da je temperatura dima malo visa onda nema ni puno kondenza koji bi pravio haos. Hocu reci puno zavisi od vrste uglja i da lozis suva drva ili ne i da li imas nesto za podiyanje temperature povratnog voda ali to je sad druga prica da ne izlazimo van teme.
Pozdrav
Loznica, zapadnja Srbija, Podrinje kako 'oces. I veruj mi ,lako obidjem sve, lako dodjem do toga gde sta ima da kad nesto nema onda nema. Znam gde je drugarov deda uzimao glinu za pominjani dimnjak ali tu je sad http://static.panoramio.com/photos/large/55742730.jpg ovaj park. On je to radio 70tih. Cevi koje sam pominjao na otpadima nema zaista, verovatno nekad izleti ali kada sam skoro obilazio sve otpade cev meni odgovarajuceg fi nema, osim novih na stovaristu... Ciglu sam nasao na 1 stovaristu slucajno, a obisao sva. Zamisli da kupim ciglu u vojvodini i platim prevoz ,cigla 10 000 ,a prevoz nekih 15 000 Mnogo cega ovde fali ili je bezobrazno skupo,
Sto se tice maltera to sam odlucio, sto se tice cigle poslusacu vas najverovatnije za prepecenu, ostaje da ga isprojektujem
A da li si razmišljao o šamotnom malteru, mada pretpostavljam da je znatno skuplji. Na kraju kada bi zidao na kvalitetan način poštujući pisane i nepisane propise, taj zidani dimnjak bi bio odličan ali bi mu cena bila značajna i pozamašna.
To su sve preračunali veliki proizvođači instant izvedbi dimnjaka pa i drugih proizvoda. Njihovi proizvodi se lako transportuju čak i brzom poštom, vrlo lako ih možeš sam montirati, pa ti tu zaračunaju ruke koje bi platio majstoru, ne moraju se čistiti tako često, pa ti ovde zaračunaju vek trajanja dimnjaka pomnožen sa cenom čišćenja umanjen zbog konkurentnosti, manje su inertni pa potroše manje ogreva prilikom startovanja grejnog tela itd...
Ja više ne bih širio ovde smo svi izneli svoja skromna iskustva, inicijator teme je već odlučio tako da bi dalji komentari bili pretežno gubljenje vremena, bolje je da nađeš nekog ko ima majstorska znanja i veštine pa da kreneš u realizaciju, puno sreće i dobar dim ti želim.
Hvala Nikolajev! Nista, smaracu malo profe iz skole koju sam zavrsio i kolega ce se informisati na fakultetu pa cu vam preneti sta mi je preporuceno 
Na kraju zbog silnih pitanja sta i kako mozda ja odem po one celicne cevi na stovaristu (jer na otpadima nema) i napravim dimnjak za dan
Posto sam rekao da cu preneti sta mi je preporuceno evo da se javim. Drugar je pitao njegovog profesora na gradjevinskom fakultetu u Novom Sadu sta odabrati kada se zida dimnjak od opeke i kako ukrutiti. Rekao mu je sto se tice opeke da je najbolje prepecena, malter produzni, da moze slobodno da se izvrse ukrucenja u plocu bez bojazni od pucanja usled zagrevanja i da osim ukrucenja u plocama preporucuje da se dimnjak pricvrsti ponegde i za zid.
Sad kada sam se odlucio za materijale, poziciju, dimenzije dimnjaka dolazim izgleda do najveceg problema...
Posto je sirina dimnjaka 50+cm neizbezno je da cu prilikom pravljenja rupe u ploci tamo gde je nema naici na deo sa armaturom (fert gredicom ili sta je ugradjeno) koji moram ukloniti. Kako ga bezbedno preseci i premostiti ili sta uraditi ,a da ne dodje do ostecenja na ploci. Da li je uopste bezbedno upustiti se u takav posao?
Pozdrav ljudi. Izgradnja moje kućice napreduje i došli smo do dimnjaka..
U pitanju je dimnjak koji ću koristiti par godina dok skupim parice za centralno grejanje, posle će služiti samo za korišćenje tokom "ratnog stanja"..
Dimnjak se nalazi u dnevnoj sobi (u prostoriji je) i ložiće se onaj alfa plamov "kamin" uglavnom na drva.
Zidaće se ciglom iz Uzdina (žuta cigla) ali je u planu samo ta cigla i malterisanje iznutra.. Da li će to biti dovoljno ili treba koristiti neki šamotni malter ili dodavati neki aditiv u malter? Ne bih da mi se nakon nekog vremena oseti dim u sobi ili počne da propušta smolu ili čađ kroz ciglu..i da li je potrebno izolovati dimnjak iz prostorije (staklena vuna, stiropor) pošto bih ga obložio sa onim dekorativnim kamenom?
Cinjenica je da su se nekada zidali dimnjaci od obicne cigle i da nije bilo kondenzovanja kao sto je danas cest slucaj. Zasto je to tako - dimnjaci su tada zidani iskljucivo krecom i dobro pecenom ciglom a kuce su bile daleko losije izolovane pa se lozilo punom parom.
Ako uzmes u obzir te cinjenice a i opsti problem besparice predlog je da uzmes cevi od dimnjaka schiedel klasik (ili nekog drugog proizvodjaca ako nadjes) za citavu duzinu-visinu buduceg dimnjaka, da te cevi obzidas ciglom, da u hladnom delu dimnjaka (tavan i iznad krova) bude svakako izolovan, najbolje je kamenom vunom a moze i staklenom mada ce biti tesko onda preko nje uraditi fasadu ... jer je ona mekana.
Zidanje gradjevinskom ciglom pomocu samotnog ili nekog drugog vatrostalnog maltera je bacanje para - ili sve od vatrostalnog materijala ili nista. Portland cement nema sta da trazi u zidanju dimnjaka (ne trpi temperature preko 120 stepeni, nije elastican ...) vec samo krec!
I jos nesto, dimnjak se izvodi kao "objekat u objektu" - to znaci da dimnjak ima svoj temelj i da se nigde, ali bas nigde ne oslanja na ostale delove objekta - npr. prilikom prolaska kroz plocu ili tokom zidanja uza zid ili pri prolasku kroz tavan! U ovom smislu posebno je problematican post broj 141 gde se prica da se dimnjak prekida na ploci. To jednostavno ne sme!
Sasvim je drugo piitanje ukrucenja ozidanog dimnjaka za pojedine konstruktivne delove objekta.
Debljina zida dimnjaka - naglasio sam da je dimnjak samostalni objekat. Da li na samostalnom objektu mogu da budu noseci zidovi debljine 12.5 cm kako se obicno zida kod nas? Posto to i pocetnici znaju d ane moze onda se "snalaze" i vezuju, oslanjaju, utezu i ne znam ti sta jos te dimnjake uz objekat. I sve bude lepo dok ne krene lozenje i sleganje ... ili eventualno neki zemljotres kao u mom Kraljevu.
Da li je dovoljan oslonac za dimnjak ploča od 10-12cm (maksimum 15cm) betona bez gvožđa?
Dimnjak šidel 7-8m.
To bi ipak, prema konkretnim uslovima, trebalo da malo izracuna i onda izda konkretno resenje neki gradjevinac (licencirani gradjevinski inzenjer) a nikako "iskusni izvodjac radova"!!!
Temeljna stopa se izracunava prema tome sta ce da nosi, koliku ce tezinu da nosi i kakvo je tlo gde se postavlja - sta mislis da li onda moze da se da odgovor na tvoje pitranje ovako na daljinu i na osnovu onoga kako si ti napisao?
Ti govoris o debljini betona a tu treba da se prica pre svega o duzini i sirini temeljne stope, vrsti betona, eventualnoj armaturi pa tek onda o debljini.
Ta "temeljna stopa" je široka 6m, dugačka 5m. Debela barem 10cm, pa do 15cm. Negde možda i 20cm. I to baš gde sam namerio dimnjak, malo sam munuo ašovom više zemlje, namerno. Nema armature kao što sam rekao, sem ako nešto nije slučajno upalo
To je betonirana "šupa", tzv. komora. Ispod je zemlja. Nivo komore je ~1m iznad nivoa dvorišta.
Znači od razbijanja nema ništa
Taj beton bi trebalo da nosi dimnjak visine barem 7m, a maksimalno 8m, osnove 40x40cm.
Nemam predstavu koliko je dimnjak težak.
Našao sam neke težine u tabeli za šidel, piše za fi160 da je težina 100kg. To je verovatno samo za cevi.
Pošto sam zadnjih dana imao razrađeno sa dimnjacima, a na netu sam naišao na nešto jako zanimljivo pa sam morao to da podelim sa vama.. Uživajte..
http://www.vediko.hr/biseri.asp
Što se tiče težine šidel dimnjaka imate ovde tabelu
http://www.schiedel.ba/schiedel-proizvodi/schiedel-sistemi-montaznih-dim...
po kojoj bi dimnjak preseka 200 mm trebalo da bude težak 120 kg po metru za oba elementa.
Hm, ako je tako, onda bi "moj" dimnjak težio do 1000kg. Što i nije tako strašno.
Izdržaće trenutni beton.
Mada ta težina po metru, zavisi i od proizvođača "šidela", moguće da nisu svi isti sa težinom, baš u kg.
Treba voditi računa da se kaže schiedel dimnjak, a da ta firma u ponudi ima nekoliko različitih setova koji se koriste za zidanje dimnjaka.
U svakom slučaju od koga god se uzimaju elementi, mogu se verovatno dobiti konkretne informacije o težini od proizvođača. A tu je opcija i da se izmerijedan elemenat (cev + opšiv) i da se vidi koliko komada treba za željenu visinu. Izgleda kao cimanje ali lakše nego da se kaže "valjda će biti dosta".
Što se tiče ovog slučaja kojeg je opisao član boleeve tu će biti dovoljno, ali je on vodio malo računa pa je prilagodio ploču za dimnjak pre izlivanja. Međutim mislim da je dobra varijanta kada se temelj za dimnjak izlije nezavisno od ploče u prostoriji.
Nisam stručnjak za ova pitanja ali smatram da bi bilo neophodno stopu odnosno temelj dimnjaka odvojiti odnosno uraditi je nezavisno od okolne podloge. Sam naziv temelj dimnjaka govori da je to poseban temelj za dimnjak. Po nekoj mojoj logici uopšte ne treba postavljati pitanje da li ta postojeća podloga može izdržati težinu dimnjaka, možda ona to i može možda je i čvršća od buduće temeljne stope, poenta je da ona trpi pritisak cele kuće i da njeno potencijalno kretanje zavisi od mnogih drugih elemenata. Temeljna stopa bi trebalo da bude nezavisna i spoosobna da izdrži sva predviđena opterećenja.
Verovatno da neće biti problema ali s obzirom na celokupnu investiciju mislim da bi izbegavanje temeljne stope bio bespotreban rizik.
Ipak najbolje je konsultovati nekog gradjevinskog inženjera koji bi izračunao opterećenje i sve ostalo. Pritisak od 1 t na tako malu površinu bez armature i nije tako mali ima tu i dodatnih sila koje treba da izdrži podloga. Mislim da je tu idealno rešenje gotov dimnjak od inoxa ili metala.
Što se šidela tiče, kada se već trudite da ga pišete u originalu onda bi to nedvosmisleno trebalo da znači da se radi o nazivu robne marke šidel poznatog proizvodjača šidel. Ako govorimo o žargonskim nazivima za oplašćene keramičke dimnjake drugih proizvođača, svaki od njih ima svoje specifikacije pa se to može proveriti.
Već sam dosta pisao o metalnom dimnjaku koji sam ja pravio za sebe pa možete pogledati u prethodnim postovima i još nekim temama vezanim za istu problematiku.
Za sada sam zadovoljan dimnjakom, cena izrade je dosta niža, trajanje je verovatno kraće nego kod keramičkih ali i to zavisi od mnogih faktora. Dobar procenat keramičkih dimnjaka kod nas ne doživi ni deseti deo specifikovanog veka zbog zanemarivanja kako samog dimnjaka tako i svih ostalih zahteva vezanih za sisten grejanja. To isto važii i za zidane dimnjake koji sam i ja imao i koji je jako malo bio u upotrebi pre nego što je pukao a bio je promera 26*16 čini mi se. Metalni dimnjak je otporniji na kratkotrajno paljenje, efikasnije može kompenzovati nedostatak visine povećanjem promera zbog manje inertnosti-brže se greje i postiže radnu temperaturu, ako istuli ili progori može se krpiti ili zameniti jedan deo bez mnogo muke.. Keramički je bolji ukoliko se sa njim postupa kako je predviđeno i ukoliko su podešeni svi ostali parametri centralnog grejanja. Za Vas najbitnije kod metalnog vam nije potrebna stopa on može biti montirani kako na podlogu tako i na konzolu fiksiranu na zidu što je kod mene slučaj. Montiranjem na konzolu nema potrebe za mrtvom dužinom cevi od poda do ulaza dimnjače u dimnjak, što može u određenim situacijama znatno da smanji cenu dimnjaka jer je kraći makar za metar i po. Visina se inače računa od ulaza dimne cevi u dimnjak a ne od poda.
Uzmite sve ovo i još nešto stavite na papir pa odlučite.
Daj neke cene o metalnom dimnjaku.
Oko preseka dimnjaka, naime dimnjak okruglog preseka 200mm manji je od preseka kvadrata 20*20. Komplementaran njemu po povrsini preseka bio bi kvadratni dimnjak preseka okvirno 17.5*17.5cm.