Da li bi neko mogao da pomogne sa dimenzijama otvora dimnjaka? Zanimaju me kvadratni otvori. Ako moze neko da mi nabroji sve varijacije od 14x14 do 25x25 ,znaci zanima me sta ima izmedju ovih dimenzija? Trebalo bi da ima i 20x20 ,a da li ima jos nesto to bi voleo da mi kazete.
Zidanje dimnjaka
Ако су цигле у питању онда је то једноставно, узмеш неколико цигала па комбинијеш до не добијеш отвор који одговара за пећ коју имаш. Цигла се једноставно сече (ломи) зидарским чекиће, са мало вежбе добићеш полутке, четвртине, трећине или већ шта ти треба.
Pa znam da mogu da dobijem tako dimenzije ali kad vec neko sigurno ima iskustvo bolje da pitam koje varijante postoje nego da lupam ciglu (koju jos nemam) i da se igram ,a ne znam ni da slozim kako treba... Suzio sam izbor, konkretno me zanimaju kvadratni dimovodni otvori osim 14x14 i 25x25 tj postoji li neka varijanta izmedju?
Не мора се лупати цигла у буквалном смислу, постоје једноставни програми на компјутеру па се може та слагалица испробавати уз кафицу или пиво, већ шта ко воли. Димензије цигле су 250 мм, 120 и 65.
I dalje verujem da neko ovde vec neko zna, moze li mi reci, a evo da suzim i izbor i da pitanje postavim konkretno, da li postoji dimnjak od opeke sa dimovodnim otvorom od 20x20? Kazite mi i kako posloziti cigle da se takav otvor dobije. Nije bitno da li je zid dimnjaka 25 ili 12. Verovatno je poznato ali da napomenem da se za dimnjak ne sme koristiti opeka manja od ''polutke''.
Ја сам сазидао само један димњак, за своје потребе и то за шпорет Смедеревац и до сада ради добро иако је то било пре двадесетак година. А за тај отвор од 200 мм и да не буде цигла мања од полутке ево предлог како да се сече и да се сложи цигра. Компјутер је "чудо" само се мало треба поиграти.
Ovako ispada da od cigle treba ''odbiti'' po 5cm i da se od takvih cigala sazida... A kako je tako nesto dobiti i zidati, i koliko bi bilo problematicno to je pitanje
Дијамантска шајбна на брусилици решава проблем сечења, е сад у оно у шта се ја не бих упуштао, а то је да ли је баш неопходно да отвор буде баш тачно 200 мм, или може да буде мало већи па да се цигла не мора сећи.
Pa problem je da se ne dobije prejaka promaja... Jer 14x14 je premalo za kotao iako ima dosta visine ,a 25x25 je malo previse. Pravougaoni otvori mi se ne dopadaju jer dimu najvise odgovara okrugli otvor, a pravougaoni je podaleko od toga...
Не бих се даље петљао око димњака, јер ипак то није моја област интересовања. Радо прочитам коментаре на ту тему, не бих ли нешто ново сазнао. Ко зна кад ће затребати.
Zašto mora biti kvadratan? 14x25 bi bio kao Fi 20.
Ako je dimnjak jači onda se klapna na izlazu kotla malo zatvara (zato i postoji).
Pa zato sto je idealan dimnjak okruglog otvora, a kravdratni otvor je priblizniji krugu od pravougaonog po mom misljenju. Postoji klapna ali je ipak najbolje kada je dimnjak taman. 25x14 ne bih iz razloga sto je pravougaoni, a 25x25 sa visinom od 12m mozda bi i celo drvo da izvukao kroz dimnjak 
Onda ti ostaje da kupiš peć naspram dimnjaka. Dakle prvo nazidaš dimanjak pa onda (najbolje) da platiš nekog da ti izmeri promaju i onda tražiš kotao koji traži baš tu promaju.
Šta ako napraviš dimnjak, kupiš peć koja baš takvu promaju zahteva i posle toga staviš izolaciju? Menjaš peć na manju a dimnjak? Jesi li čuo da je neko rušio dimnjak i pravio manji?
Promaja dimnjaka zavisi i od veličine svetlog otvora i od temperature kotla i od spoljnje temperature i to se tokom rada kotla stalno menja. Veličina dimnjaka je kritična kod paljenja kotla a kad se zagreje dimnjak, prečnik bi mogao biti dosta manji ali se to ne može regulisati. Zato se otvori cug skroz pri paljenju, a kad se razgori klapna se zatvara za 2-3-4 zuba čime se smanjuje prečnik dimnjaka tj. smanjuje cug dimnjaka.
Praviš problem gde ga nema. Ako pogledaš krive za Šidel dimnjake videćeš da je taj prečnik MINIMALNA preporuka. Dakle na dimnjak koji bolje vuče možeš staviti manji kotao ali ne i veći. A i te preporuke su sa debelom dozom rezerve, da vuče dobro u najnepovoljnijim uslovima, u praksi može uvek za broj manje.
Naravno da necu uzimati pec naspram dimnjaka, ali kad vec imam odgovarajucu pec (kotao) za moje potrebe ,a odgovarajuci dimnjak nemam, zasto onda da ne napravim (kad vec pravim) da bude taman umesto prevelik. Ipak u pitanju je nesto veca visina od 11-12m pa jos ako idem na veliki otvor moze biti da sam ipak preterao. Slazem se sa tobom u svemu dole navedenom, da je lakse resiti problem sa jacom promajom od problema sa slabom zbog nedovoljnog dimnjaka ali izvini, nisam za to da preteram. Zanimalo me je postoji li jos neki dimnjak kvadratnog otvora osim 14x14 i 25x25 tj postoji li nesto izmedju ,a da su stranice jednake i kako dobiti takav dimnjak? A procitao sam u nekoj literaturi da bi stranice dimovodnog otvora u ''najgorem'' slucaju trebale da se odnose kao 1:1,5 ,a ovo 25:14 premasuje to pravilo... Mada sam i u razgovoru sa majstorom dobio takav predlog, ali meni se ne dopada mada ga ne odbacujem 100%
Tihi izgleda da ce biti 25x14 
Ostale varijante dimovodnog otvora koje mogu lako da se dobiju od 25x12x6.5 cigle bez ''krojenja'' cigle na nestandardne dimenzije mi ne odgovaraju... Ko ce seci 700+ komada cigle sa 25cm na 20cm ili slicno, pos'o je to ,a nema se ni alata.
Postoje 2 varijante za postavljanje dimnjaka:
1. Uz postojeci dimnjak pa da izlazi na sleme. Kroz unutrasnjost kuce bi se naslanjao na pregradne zidove od 12cm i provlacio kroz 3 ploce.
2. Uz noseci zid kuce kroz 3 ploce, a izlazio bi na sredini jedne krovne ravni pa bi onda ''nekom'' duzinom nastavio samostalno kroz krov.
Uz sta je pametno nasloniti dimnjak od opeke i da li nasloniti? Kakva i kolika stopa je potrebna za takav dimnjak (25x14 otvor ,12m visine) i da li stopu vezati za temelj ili je izdvojiti samostalno od svega ali u tom slucaju narusavam estetiku i onda nema naslanjanja na zid?
Potrazi ovde na forumu statiku dimnjaka i vidi kako je izvrseno ukrucenje novog dimnjaka posle zemljotresa u Kraljevu.
Dimnjak je objekat u objektu, znaci mora da ima svoj sopstveni temelj.
Izracunaj prvo tezinu dimnjaka pa onda procenjuj velicinu i armiranje temeljne stope. I jos jedno pitanje za tebe, ako uvazis visinu dimnjaka od 12 metara da li bi zidao zid od 12 cmna tu visinu? Pa jos i bez ikakvog ukrucenja? A i ako "naslonis" dimnjak na zid sta ce drzati onaj deo koji se ne naslanja ni na sta? U slucaju manjeg poitresa ili olujnog vetra da li ce taj deo biti stabilan? Angazuj malo znanje iz osnovne skole i prostu logiku pri davanju odgovora na ova pitanja...
Dobro ,pogledacu u toj temi. A sto se tice oluja, u slucaju da dimnjak ide pored starog i izlazi na sleme oluje onda nema jer je zasticen celom duzinom osim onim malim delom sto izlazi napolje.
Pogledao sam slike i vidim da su ovakva ukrucenja uradnjena i na dimnjaku kod mene (onom sto je vise neupotrebljiv). E sad je pboblem sto sam ja planirao da taj dimnjak sve do potkrovlja ne malterisem nego da se fuguje i da se vidi cigla da bi se zadrzao rustican izgled, a gore bih izolovao dimnjak. Sto se tice tezine , cigala bi bilo oko 800kom x 2.12kg = 1720kg + tezina maltera, kape.
Mogu da ti kažem kako je urađen moj dimnjak...
Dimanjak je Shiedel, Fi180, cev+oplata+ozidan ciglom 2,5x2,5kom, visine 11,5m .Koliko se sećam, stopa je 1x1m a dubine sigurno 50cm. Na svakoj etaži je pravljen betonski armaturni ram debljine 20cm (kao i ploča pored koje prolazi) i vareno za armaturu etaže. Takvih ima 2 nivoa, sprat i potkrovlje i samostojeći je oko 3m.
Kritično je koliko dimnjak izlazi van krova jer je taj deo podložan udarima vetra. Sve dok je u krovu može da se nasloni i na grede (naravno sa izolacijom i vatrostalnim materijalom).
Preporuka je da bude višlji 0,5m od vrha krova ako je na vrhu, a ako je izvan vrha kuće onda može biti niži toliko da bude pod uglom od 30* u odnosu na vrh.
Mislim da kada bih ispostovao pravilo da ne bude nizi od 30 stepeni u odnosu na vrh ne bi bio previse sam napolju. Mozda 1-1,5m. E sad nisam te najbolje razumeo o kakvim ramovima se radi i urucenjima ali nadam se da ce majstor znati kako da dimnjak veze za ploce kroz koje prolazi.
"Ramovi" su išalovan i armiran okvir preko cigala pa naliven beton. Armatura je zavarena za ploču kuće. Kada gledaš dimnjak sa strane, vidi se cigla visine npr 3m, pa 20cm beton, pa opet cigla do sledeće etaže. To je beton debljine 20cm dimenzija kao i cigla. Od gore izgleda kao kvadrat u kvadratu. Unutrašnji kvadrat je svetli otvor dimnjaka, a prostor između dva kvadrata je beton.
Valjda sam dobro objasnio. 30* je dovoljno, nema potrebe ići višlje.
E onda posto ja idem kroz ploce, a ne pored ploce, takav armirani ram bi onda trebao napraviti u prostoru izmedju ploce i dimnjaka koji kroz nju prolazi pa zaliti to betonom?
Ja mislim da bi sa visinom od 1m iznad krova postigao 30* ,a verovatno bi ugao bio i manji... Tako onda da ne brinem o stabilnosti dimnjaka van krova jer je to mala duzina...
Razmislite jos jednom o celicnom dimnjaku, ja nakon ove sezone imam jako pozitivna iskustva, o cemu sam i pisao u temi dimnjak od celicnih cevi. Kada stavite sve na papir pa cak i u slucaju da potraje samo 10 tak godina mislim da je najisplativija investicija. Pre par dana nakon seyone u kojoj sam gario pec 24 sata dnevno na ugalj i drva zbog bebe, otvorio sam dimnjak i po zidovima dimnjaka ima samo finog pepela. Manja je mogucnost da smola opstane u ovakvom dimnjaku koji je dobro izolovan, malo jace podlozis, on se jako brzo ugreje i sagori sve naslage. Unutrasnjost je premazana termo otpornom bojom, neznam da li i to ima uticaja na zastitu od talozenja cadji.
Sve u svemu fabricki dimnjaci i dimnjaci na susarama su najcesce celicni izlozeni raznim uticajima pa traju. Bolji su inox ali mislim da smo svi malo indoktrinirani i da je i obican celicni dimnjak zadovoljavajuci u svakom pogledu a visestruko jeftiniji. Pgledajte koliko prosecno potraje obican cunak na pecima.
Keramicki dimnjak je odlican ali ukoliko se naknadno javi potreba za dimnjakom koji nije zidan u momentu zidanja kuce ili nije predvidjeno mesto za njega, mislim da cesto ne predstavlja najbolje pa cak i mouce resenje, kao sto je to bio slucaj kod mene.
Celicnu cev od reda velicine 7 m debljine 2mm vam bravar moze saviti i sve odraditi za oko 100 evra, oplata moze biti radjena na razne nacine i od razlicitih materijala od cega zavisi konacna cena.
Tako da je najbitnije sagledati svoju trenutnu situaciju, potrebe, tehnicke i finansijske mogucnosti i doneti odluku. Nije za svakoga dobro resenje ili najbolje resenje ono sto je na primer za mene, samo racionalno donosenje odluke nista drugo, racunati sve pratece troskove koji idu uz osnovne pri cemu narocito mislim na zidanje koje se vrsi u kuci koja je vec useljena.
Ako smo rešili visinu, treba uočiti različite principe rada dimnjaka.
Kudi, ja lično ne bih radio od cigle dimnjak koji ide kroz kuću. Za Smederevac ili Kreku još i nekako, oni su snage 3-5kw. Ali kotao od 25-30kw založiti je druga stvar.
Ako pogledaš konstrukciju tipa Šidel ili čeličnih, onda možeš da vidiš da je keramička ili metalna cev potpuno slobodna a oko nje je oplata koja pridržava da odžak ne padne. Razlog je vrlo jasan: pri zagrevanju svi materijali se šire i mora postojati prostor za to ili će pući. Na 12m Šidel dimnjak naraste u visinu do 10cm kad je topao, metalni možda još i više. I tako sa svakim loženjem 10cm naraste, sa gašenjem vatre 10cm se snizi. To cigla ne može, pogotovo što nema još jedan sloj nečega, već je sa jedne strane cigla fiksirana za ploču, a sa druge strane te iste cigle (samo 12cm dalje) je temperatura od 200-300*C koja je širi i traži da se pomeri ne gore. Šidel ima (spolja gledano) ciglu 12cm, oplatu, stirodur 5cm (ili mineralnu vunu), keramičku cev pa onda topao dim iz kotla. I kada se takav dimnjak fiksira za ploču onda se fiksira samo oplata koja se ne širi jer je izolovana sa 5cm stirodura a keramička cev je i dalje slobodna. Zato kod takvih dimnjaka nema pucanja na sastavima dimnjaka i plafona ili zida, dok se kod dimnjaka od cigle to ne može izbeći.
Ne znam da li sam dobro objasnio, ali je princip isti kao kod hemijske olovke: svi je držimo za oplatu a onaj deo koji zapravo piše se nezavisno uvlači i izvlači.
Nikolajev, posto su po otpadima u mom gradu vec pre mene svi pokupili odgovarajuce cevi za dimnjak, jedino gde sam cev nasao je stovariste metala gde su cevi za moj dimnjak fi168 12m 20 000din. Mada ja sam trazio zid cevi od 4mm. Materijal za dimnjak od opeke me ne bi izasao ni toliko. Prednost dimnjaka od celicnih cevi je sto bih ga uz pomoc komsije postavio i tako bih izbegao placanje majstora ali mi ostaje da uradim izolaciju i oplatu za takav dimnjak kao i prikljucke i postolje pa mi se onda usteda gubi. Pronasao sam u Bosni inox varijantu (bez oplate) skoro u pola cene u odnosu na naseg najjeftinijeg proizvodjaca ali i dalje dosta je skuplji od materijala za dimnjak od opeke i dok na cenu inox cevi dodam dostavu u susedni grad u Bosni pa to prevezem u Srbiju, opet mi i tu ostaje da izolujem dimnjak ,uradim postolje, oplatu... Prednost ovakvih dimnjaka je sto za njih ne treba da radim temeljnu stopu, ukrucenja... Lagan je i bezopasan za objekat. Verovatno kada bi radio metalni dimnjak izabrao bih inox iz Bosne jer ne neznatno skuplji ,a spreman je za ugradnju, poseduje sve elemente nista ne moram da pravim...
Tihi razumeo sam o cemu pises, ali sta onda da kazemo za kamine i kaminske dimnjake od cigala? Kamin bi trebalo da izpusta najvecu temperaturu u dimnjak od svih grejnih tela pa opet dimnjak opstaje... Ja imam jedan dimnjak od opeke 14x14 u funkciji vec 20+ godina na peci od 10kw spojen sa zidom, ide kroz 3 ploce i nigde nije pukao, ima tu dosta i do toga ko to i kako radi...
@tihi2
Samo jedna napomena za izolovanje dimnjaka a pogotovu cevi nikako ne treba koristiti zapaljive materjale poput stirodura ili stiropora, već samo za to namenjenu keramičku vunu a ne kamenu ili staklenu.
Evo mozda nekome pomogne,kalkulator promaje dimnjaka (http://www.engineeringtoolbox.com/natural-draught-ventilation-d_122.html).
A evo i mog dimnjaka za one koji vec nisu videli http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/instalacije-...
Sto se tice fiksiranja dimnjaka postoje dve varijante, prva o kojoj je pisano u prethodnom postu i druga kod koje se nosaci fiksiraju za dimnu cev ali posredstvom azbesnih podloski koje amortizuju ta sirenja pod uticajem toplote.
Jos jednom bih napomenuo da u proseku veliki broj zidanih i keramickih dimnjaka nastrada mnogo ranije od ocekivanog, kako zbog loseg odrzavanja tako zbog falinki samog materijala. Ukoliko dodje do takvih situacija resenje je samo rusenje, nema popravke, dok kod celicnih dimnjaka moze biti zamenjen samo deo. Ovo govorim kako iz licnog iskustva tako i iz iskustava bliskih ljudi. To dovodi do velikih troskova sanacije koji podrazumevaju uklanjanj starog dimnjaka, koje kod metalnih dimnjaka zahteva mnogo manje posla.
Ne treba ti 4mm to ti duplira cenu, koja se formira na osnovu teyine materijala, ali ukoliko razmatras kupovinu inoxa koji je tezi od celika prracunaj koliko bi te kostao sa debljinom cevi od 4mm.
Neka ti neko iz lima savije cevi, nisu ti potrebne besavne, mnogo su skuplje a nema poente koristiti ih kod dimnjaka ili je ona zanemariva. Industrijski se dimnjaci prave zavarivanjem limova. Pogledaj sukom ili neku drugu firmu koja radi tako nesto.
Lim ti ide na kilo savijanje po kilu sa secenjem oko 140 dinara, zavarivanje kako se pogodis i eto ti.
Sto se izolacije tice, industrijski dimnjaci su najcesce sa duplim plastom izmedju koga je vazduh a ne vuna. Tacno je da postoje specijalni tipovi izolacije za dimnjake, ali zarsice ti posao i kamena pa i staklena vuna koje izdrzavaju veoma visoke temperature prilikom direktnog izlaganja otvorenom plamenu, a jos vece kada nema plamena. Ovo sam sam testirao paljenjem staklene vune brenerom. Ista se nakon nekog vremena topi i stvara kuglice stakla, ali ne gori. U dimnjaku skoro nikada nece doci do tolikog izlaganja plamenu, pa i da dodje nema sta da se zapali posto je okolo oplata od aluminijuma koja ne dozvoljava prenos energije tih kapljica na okolne potencijalno zapaljive materijale.
Da napomenem, loš dimnjak moze podneti peci do 10-12 kw, ali se to drasticno menja kada na njega prikacis pec od preko 20 kw, sto se meni desilo. Price imao sam dimnjak 50 godina star, a ne uzeti u obzir intenzitet koriscenja i kapacitet pa i nacin sagorevanja peci nisu realne. Moj dimnjak je bio super dok su se tast i tasta grejali na struju i pomalo lozili kreku. Nakon uvodjenja cg 3 sezone je lozen kamin za cg snage 16kw, a nakon samo jedne sezone koriscenja kotla od 25kw dimnjak je prosvirao. A igrom slucaja zidan je punom ciglom od strane nekih mitskih majstora i dimenzija je 26*16cm. Respektivno, ali nije bilo dovoljno.
Ako zidate zidajte gotovim elementima, ili nadjite nekoga ko provereno zna da zida kamenom ili drugim prirodnim materijalom, sto je skoro nemoguce, a izacice i dosta para.
Hvala na predlogu! Ostaje da prikupim novce (taman dok prodje hladnoca), da se dogovorim sa majstorom ,a ako uzmem inox ne treba ni majstor, pa da napravim sebi konacno jedan dobar dimnjak