Upravo tako! Zato sam se i opredelio da i drugi dimnjak napravim od istog proizvođača. Naglašavam, podjednako je važno i da bude pravilno (prema uputstvu proizvođača) u svemu i izveden. Svašta sam se nagledao - od 'muškog' dela cevi okrenutog na dole, preko namernog zatvaranja ventilacionih kanala na vrhu do izgradnje dimnjaka bez kondenzacione posude. A trgovci su tek posebna priča - hteli su da mi daju plaštove i vratanca otvora za čišćenje od nekog drugog proizvođača a vratanca nisu čak imala unutrašnji deo...
Zidanje dimnjaka
Ako može pomoć.
Kotao je 30kw, centrometal EKO CK P30 , grejalo bi se prizemlje, sprat i potkrovlje, ukupno 8 grejnih tela.
Potreban savet za jeftino a ipak dovoljno kvalitetno rešenje dimnjaka.
Koji prečnik, koja visina ( visina kuće je cca 8m sa krovom) , zidanje opekama ili sastavljanje iz vatrootpornih segmenata?
Hvala unapred .
Na vanjski zid visina iznad krova do 50 cm, ako je u sredini kuće, od 1,5 m do 3 m ravan dimnjak sa krovom, više od 3 m od sredine krova kut 10%, promjer 20 cm metalna cijev, okruglo jako bitno, obloga kamenom vunom, estetika aluminijski lim. Po izračunu najmanja visina za 30 kW je 8 metara.
Postoje tabele i dijagrami, treba ih dobro pregledati i pronaći se u njima - Prema navedenim podacima (visina krova cca. 8 m i snaga kotla 30 kW) za drvo, ugalj, brikete i pelet određuje se prečnik na 160-180 mm. Sa preciznim i detaljnim podacima biće moguće i precizno određenje - npr. udaljenost od prepreka, uobičajeni vetrovi, nadmorska visina i drugo.
Paušalno reći '20 cm prečnika metalna cev' je, blago rečeno, neozbiljno! Koja vrsta metala i koje karakteristike?! Metal je i bakar i cink i gvožđe ...
Onako odoka i na daljinu predlagati da prečnik bude 20 cm je nešto čega se drže 99 % izvođača uz uobičajeni stav - bolje da bude veći prečnik i veća snaga kotla. A onda nastaju problemi ...
U svakom slučaju, ako se zida, treba se opredeliti za dimnjak od vatrostalnih elemenata, termički izolovan i statički obezbeđen.
.
@Astrea
Željezni dimnjak može biti od čeličnih cijevi.
Tablice postoje pa ih prilažem da ne bude da pišem odoka.
Koristim dimnjak o kojem sam napisao za peć od 25 kW,
Taj dijagram se drastično razlikuje od onog koga mi ovde primenjujemo a i ne samo ovde. Postavljač dijagrama koga si ti koristio je čak rekao da je to dijagram za pirolitičke kotlove što je tek dvostruka greška, ali o tome neki drugi put. Dovoljno je za sada reći da se pri dimenzionisanju dimnjaka ne uzima u obzir da li je kotao trajnožareći ili pirolitički.
Da si hteo da gledaš - post 53 upravo na ovoj temi i na ovom Forumu a evo da ponovo okačim isti dijagram.
http://www.samsvojmajstor.com/portal/sites/default/files/dimenzionisanje...
Što se tiče udaljenosti i visine dimnjaka od slemena krova nisam to ništa spominjao.
Kažeš da gvozdeni/željezni dimnjak može biti od čeličnih cevi. Je li čelik gvožđe/željezo? Od kog čelika, kog kvaliteta, koje oznake?
Čovek može da radi kako želi sve dok to što radi radi isključivo za sebe ali ako želi da nekom drugom pokaže onda ipak mora da pokaže malo odgovornosti i znanja.
Izračun može biti različit, to nije sporno. Razlika između vrste kotla sigurno ne zahtjeva rušenje ili promjenu dimnjaka za novi kotao sa drugim načinom izgaranja na drva ili ugljen.
Vrsta čelika brojčana oznaka je bitna za onog tko proizvodi dimnjak. Ako netko gradi sam sebi dimnjak onda mu ne treba tuđe mišljenje, pripremio je sve bitno, proučio i počinje rad.
Da je onaj tko je postavio pitanje gledao post 53 koji navodiš ne bi ni pitao, po tome ispada da onaj tko odgovara treba čitati što je tko objavio unatrag nekoliko godina.
Objavljeni dijagram koji sam objavio proglašavam ništavnim. Ispričavam se onom kome je trebao biti kao odgovor.
Ima mnogo, isuviše mnogo ljudi koji smatraju da neko želi, treba a i mora da im uvek iznova odgovori na svako postavljeno pitanje iako se upravo takvi odgovori nalaze u ranijim postovima, pa makar i unazad nekoliko godina. Saglasan jesam da ne mogu mnogi ljudi, možda čak i većina, da uvek drže na vrhu svog pamćenja ali upravo zato postoje pretrage ... Ručne ili automatske, zar ne? Repetio mater studiorum est ... Tako rekoše davno a upravo u ovakvom slučaju ...
Iako nisam mašinac/strojar dobro sam se pomučio pre par meseci (sve je detaljno opisano i uslikano u postu 204 takođe ove teme i na ovom Forumu) da utvrdim, proučim a odmah potom i kupim čelik upravo odgovarajućeg kvaliteta i jasno definisane oznake kvaliteta. A sve to sam uradio iako nisam ni proizvođač a još manje ni izvođač dimnjaka i dimnjačkih radova, već samo običan kupac i korisnik i želim najbolje za moje pare.
Nije mi cilj da bilo koga dezavuišem, omalovažim ili slično već samo da malo pomognem da i još neko dobije najviše za svoj novac.
Hvala svima koji se trude da pomognu. Vidim da ovde ima iskusnih znalaca.
Izgleda da je ovo najbolje rešenje za mene:
Astrea wrote:
U svakom slučaju, ako se zida, treba se opredeliti za dimnjak od vatrostalnih elemenata, termički izolovan i statički obezbeđen.
.
Astrea wrote:
Ima mnogo, isuviše mnogo ljudi koji smatraju da neko želi, treba a i mora da im uvek iznova odgovori na svako postavljeno pitanje iako se upravo takvi odgovori nalaze u ranijim postovima, pa makar i unazad nekoliko godina. Saglasan jesam da ne mogu mnogi ljudi, možda čak i većina, da uvek drže na vrhu svog pamćenja ali upravo zato postoje pretrage ... Ručne ili automatske, zar ne? Repetio mater studiorum est ... Tako rekoše davno a upravo u ovakvom slučaju ...
Iako nisam mašinac/strojar dobro sam se pomučio pre par meseci (sve je detaljno opisano i uslikano u postu 204 takođe ove teme i na ovom Forumu) da utvrdim, proučim a odmah potom i kupim čelik upravo odgovarajućeg kvaliteta i jasno definisane oznake kvaliteta. A sve to sam uradio iako nisam ni proizvođač a još manje ni izvođač dimnjaka i dimnjačkih radova, već samo običan kupac i korisnik i želim najbolje za moje pare.
Nije mi cilj da bilo koga dezavuišem, omalovažim ili slično već samo da malo pomognem da i još neko dobije najviše za svoj novac.
Proizvođač kotla u svojim uputama daje druge podatke od mojih i tvojih.
Veća rupa za 2 cm ako je baš potrebno može se smanjiti različitim postupcima, manja rupa se ne može proširiti tako jednostavno.
Kod nas nije pravilo da se čelični dimnjak radi kao SSM, postoje gotovi elementi koji se kupuju i slažu ili ih montira netko tko je ovlašten za isto. To ima svoje prednosti kod dimnjačara i osiguravajućih kuća, kad se desi štetni slučaj traže dokaz da je dimnjak izveden po pravilima struke. To znači račun i certifikat.
Nisam tek tako napisao kako si odgovorio "Paušalno reći '20 cm prečnika metalna cev' je, blago rečeno, neozbiljno!", moglo je i drugačije kao," to nije dobro, po izračunima koji se koriste kod nas ..." to bi bila tolerantna rasprava.
Proračuni (ne mislim ovde na budžet ... već na tehnička izračunavanja) su jednaki i ovde i svuda - znači svakako na prostoru bivše Jugoslavije.
Ako se pogleda bolje videće sa da su proizvođači iz Macinca (a to je njihov dijagram) dali upravo jednake podatke kao i Schiedel ... ipak je sve to ozbiljno da bi se tek tako igrali ...
Ako baš hoćemo nigde nije pravilo da se dimnjaci rade u sopstvenoj režiji ali ima izuzetaka od ovoga svuda pa i u zemljama (D, A ili CH) s kojima bi hteli da se ili se poredimo.
Normalno, administracija i birokratija svuda gleda da se zakloni iza nekog papira kako bi mogli da prođu što jeftinije i bezbolnije. Termin 'pravila struke' ako baš hoćemo umem i ja da ponekad upotrebim mada često se iza tog termina krije sve i svašta ... možda je to baš razlog zašto raspravljam o svim detaljima i 'sitnim crevcima' ... jedan frišak primer baš iz ove oblasti: ozidao sam prošle jeseni samostalno dimnjak od temeljne stope do nekih 4-4.5 metra a dalje nisam mogao jer nemam skelu; dovedem majstora koga su mi preporučili iz Schiedela i koji ima skelu; morao sam da budem stalno pored njega kako ne bi zapušio ventilacione kanale na plaštevima pri zidanju, da kontrolišem način slaganja unutrašnje izolacije kako se ne bi podvila itd. Nisam mogao da budem prisutan na vrhu skele pri montaži dimnjačke kape i konusnog završetka. Sutradan, proverim i utvrdim da nije ostavljen izlaz za ventilaciju ispod konusnog završetka - to bi bilo nešto kao kada bi nas neko terao da trčimo uzbrdo ali da nam stavi ruku na usta. Koja je svrha ventilacije oko izolacije ako taj vazduh ne može da ode nego se kondenzuje i natapa izolaciju?! Kada sam to pitanje postavio majstoru odgovor je bio otprilike sledeći: Pa ne mogu da znam napamet svaki detalj kako se zida.
O nastupu i tolerantnoj diskusiji možemo da raspravljamo ali mi nije cilj da vodim akademske rasprave.
Primjer je odličan za pouku drugim ljudima, koristim pravilo da potpišem ugovor za poslove koji traže stručnost i znanje. Tako sam od 64.000,00 kuna za građevinske radove, nakon gotovog posla po novom izračunu došli do 90.000,00 kuna, upravo zbog toga što sam u vrijeme radova znajući što nije dobro upozorio na isto pa su dodatni radovi stvorili razliku od 26.000,00 kuna li 3.500, 00 €. Naravno da to nisam platio jer sam imao ugovor, isto bi postupio i u tvom primjeru samo u slučaju da je izvođač radio kompletan dimnjak, ovako malo radim ja, malo majstor to je dalje sporno, tko je što radio, tu je došlo da izražaja tvoje znanje, možemo samo zamisliti kakav bi problem bio da je tako ostalo.
Čelični dimnjak visine od 8 m, promjer 16 cm i montaža košta oko 850€, po oglasnicima se nude za 500€, to netko prihvati netko ne, tu dolazi do izražaja to tvoje ili moje ili nečije iskustvo.
Tu možemo primijeniti pravilo tvog potpisa "Nisam dovoljno bogat da kupujem jeftine stvari" to je potpuno ispravno.
O akademskim raspravama ne bi ni ja naveo sam primjer koji je meni prihvatljiv, tvoj ili nečiji način izražavanja pisanjem je drugačiji, naveo sam u dobroj namjeri razliku. Uvažavanje i poštovanja svakog tko je drugačiji je civilizacijska stečevina. Dokazati nekom da nije u pravu iznesenim podacima i primjerom je u redu. Nadam se da budemo i dalje pomagali drugim ljudima koji pišu o svojim problema, i traže drugo mišljenje. Isto tako možemo nadopuniti svoje znanje čitanjem i učenjem nečega što objavljuju drugi ljudi.
Pozdrav svima!
Vidim da ima ljudi koji se razumiju u materiju pa bi vas zamolio za pomoć.
Naime, trebam dimnjak za kotao (mozda pelet a mozda kombinovani) 35 kw visine oko 8m, unutrasnji.
Najvjerojatnije ce biti Schiedel ali sam u dilemi da li ce moje potrebe zadovoljiti Klasik koji je poprilicno jeftiniji u odnosu na Uni Plus?
Drugo pitanje je koja bi širina bila optimalna?
Ako treba jos informacija tu sam.
Unaprijed hvala!
Ima li iko neki savjet?
Da li je fi 200 previše za kotlove na pelet?
Koliko bi to utjecalo na povećanu potrošnju?
Visina i prečnik dimnjaka se određuju na osnovu instalisane snage kotla/peći i planiranog energenta - nikako obrnuto! Uni plus je bolja varijanta zato što trpi i niske temperature dimnih gasova - 65-600 a Klasik ide od 140-600. Dimnjak za pelet radi sa prinudnom promajom tako da treba dimenzionisati kao da se loži drvo i ugalj jer će sa takvim dimnjakom da gorionik za pelet funkcioniše bez problema ali obrnuto opet neće. Postoje dijagrami i na ovom Forumu i u njima pronaći podatke prema sopstvenim uslovima.
Posebno treba kontrolisati izvođače kada se bude stavljala dimnjačka kapa da se završetak dimnjaka uradi kako treba tj. da se ostave slobodni ventilacioni otvori.
Obezbediti štitnik protiv padavina da se stavi na vrh dimnjaka u proleće (kada prestane grejna sezona) a da se skloni ujesen (pred početak grejne sezone), znači ne držati ga na dimnjaku tokom grejne sezone.
Hvala Astrea, gledao sam te dijagrame ali ima ih različitih pa me dovode u dilemu.
Koliko sam mogao skontati ja sam negdje na granici između fi 180 i fi 200.
Kotao će biti 35 kw, a visina dimnjaka 8 m (aktivna visina 7 m).
Za koji promjer bi se ti odlučio?
Još jednom hvala na izdvojenom vremenu!
Nema različitih dijagrama, svi su isti - ako su tačni. Uglavnom se svi kopiraju, retko ko da se bavi računanjem pa da pravi svoj dijagram. Visinu odrediti iz dijagrama prema snazi kotla i vrsti energenta. Uzeti u obzir i mikro uslove - udaljenost od slemena, prepreka. Uvek je bolje uraditi da bude pola metra viši nego da ostane niži. A ako i posle svega ispadne da je opet strogo na sredini između 180 i 200 onda povećati visinu za 1-2 cevi (33-66 cm) i zadržati se na prečniku 180.
A zašto to a ne odmah lepo 200 - zato što je debljina izolacije 33 mm na prečniku 180 a na prečniku 200 je 23 mm, zato što je dimovodna cev manja i brže postiže radnu temperaturu, nešto je i lakši mada to nije baš presudno.
Prema lokalnim uslovima izvesti i statičko ukrućenje - i ono što je predvideo proizvođač a svakako još nešto dodatno. Ako je dimnjak spolja značiće i da se dodatno izoluje - ovo svakako izvesti isključivo kamenom vunom 4-5 cm!!! Nikako stiroporom!!!!!
Na kraju ono što svakoga prvo interesuje - a koliko to sve košta? Ako npr. komplet za dimnjak od 7.5 m košta na stovarištu 55000-70000 dinara (zavisno od prečnika i apetita trgovca) onda će ostalo (izrada temeljne stope, gvožđe za ukrućenje prema specifikaciji proizvođača, rad na zidanju tj. montaži dimnjaka, materijal i rad za dodatno statičko obezbeđenje, dodatna izolacija) da košta još približno toliko.
Hvala Astrea!
Kada sam mislio na različite dijagrame mislio sam na to da proizvođači dimnjaka preporučuje jedno, a proizvođači kotlova drugo.
Recimo ovaj diagram u prilogu je mislim preporučio Schiedel i na osnovu njega bi recimo meni trebao fi 200 (aktivna visina 7 m, kotao 30 kw).
Međutim, kada sam kontaktirao proizvođeče kotlova i pogledao njihova uputsva, većina mi preporučuje fi 160, uz određen broj, blago rečeno, neozbiljnih komentara tipa "ma koji god da stavim bit će dobro jer kotao ima svoj ventilator" 
Zbog toga bi zamolio, prije svega tebe Astrea, da daš svoj prijedlog, odnosno koji promjer bi ti stavio?
Zavisi od temperature dimnih gasova - ako je pouzdano da će temperatura izlaznih gasova da bude između 140-190 stepeni onda neka dimnjak bude 7.5-8 m i 180 mm, a ako je temperatura iznad 190 stepeni onda je i 7 m dovoljno za 180 mm. U praksi, teško će da se postigne da temperatura bude ispod 170 stepeni -mali broj gorionika podržava takav režim i još manji broj kotlova a i kada se sklope prethodna dva uslova (gorionik+kotao) treba i da pelet bude konstantno identičnog kvaliteta a posle dolazi šlag na tortu - da stepen zaprljanja dimnjaka i dimovodnih kanala bude takav da ne utiče na parametre podešenosti gorionika odnosno u prevodu na poznati jezik je da sve bude uvek idealno. Da li je to praktično moguće?
Ma svjestan sam da je nemoguće postići da sve bude idealno.
Nego kad pišeš o visini dimnjaka, pretpostavljam da misliš na aktivnu visinu?
U svim termotehničkim odnosno funkcionalnim preračunavanjima aktivna visina je jedino što se uvažava. O ukupnoj visini se vodi računa pri projektovanju, statičkim proračunima, izvođenju dimnjaka i estetskom izgledu a sve to utiče i na finansijsko zdravlje investitora. Tako bi trebalo da bude ...
F
Ovo svakako da nebi trebalo da izgleda kao na slikama! Čime su ozidani dimnjaci? Opekom ili blokovima?
N
Nije obo dobro. Na slici se vidi da je zidano giter 4 blokom sa horizontalnim šupljinama koji je namenjen za zidanje pregradnih zidova.
H
Колико ја видим на овим фотографијама, то је само за рушење, јер тај материјал који је употребљен може само да се заврши невољама или, не дај Боже, смртним исходом.
A
Код лоших димњака лако долази до пропуштања гасова који могу да буду кобни за оне који бораве у таквим просторијама, а није ни пожар немогућ.
Ако је ишта добро онда је то Шидел.Исту технологију ради и Станком из Бачке Паланке.
Знам да незнам, а све што знам научио сам од неког.