Posto ce mi verovatno ostati stari crep Mediteran 222, da li na njega moze da se montira novi tip slemenjaka?
Rekonstrukcija krova
Bas ste se zainatili 8-O . Ljudi pravim kalkulaciju. Sacuvao bih stari crep, ali ako na njega ne idu novi slemenjaci za provetravanje, onda mi ne gine i zamena crepa!
Ma nismo se zainatili
Gotovo da na svaki crep , pasuju bilo koi zlebnjaci . E sad jedan od nacina suve motaze zlebnjaka je da na svaki zlebnjak koji dodje na rog probusis rupu i zavrnes salonit sraf , a glavi srafa zastitis nekim zivim gitom .
A ja se uplasio da je to nesto komplikovano. Tako mi je delovalo kada sam gledao prospekte crepova i gde su skice zlebnjaka sa nekim kopcama, nosacima, mrezicama... Zato sam i pomislio kako ce onaj matorac da sve to montira!
Da li je sigurnije da postavim stafnu po duzini slemena i da svaki zlebnjak pricvrstim?
eto sad znaš
ide štafla pa na to žlebnjak (sljeme,šolja,itd)
a pričvrti se salonit šrafom zaštiti živim gitom
eto sad sve znaš e sad ko će šrafiti ti žena ili onaj tesar iz PIO
to je na tebi
Fala lepo! Ako posluzi vreme, u martu krecu radovi, tako da ce biti slika...
E pa neće baš da može tako ... Ide crep do slemena (ili grebena) da bude najviše 6-8 cm razmaka, zatim se ukiva jedna daska /štafna ili štafla/ na kant između dve strane krova koja će da nosi slemenjak /poklopac ili žlebnjak ili maiju/. Preko daske se postavlja ventilaciona traka i lepi se za crepove sa obe strane krova. Zatim se postavljaju slemenjaci i učvršćuju kopčama.
Ukoliko nema ventilacione trake velika je verovatnoća da će između crepa i slemenjaka da prolazi kiša i sneg.
Kopča omogućava da se slemenjak ne buši / i ne krpi-gituje/.
A ko ne veruje da to stoji neka dođe do Kraljeva i neka vidi kako su stajali slemenjaci pričvršeni kopčom a kako oni koji su malterisani posle zemljotresa iz novembra 2010. Bilo je i vetrova i to žestokih pa opet ništa. U mom dvorištu imam jedan krov izveden suvom montažom a jedan malterom i morao sam da posle zemljotresa malterišem ponovo maije /lokalni kraljevački izraz za žlebnjake/.
I ovi moji majstori su prvi put /a do sada i jedini/ radili taj sistem sa suvom montažom na mom krovu, tako da to nije ništa čudno.
Ako ima neki mlađi u toj ekipi ti mu daj sve crteže i uputstva i vidi da se obuči da to uradi. Od starih majstora nema vajde da se nauče tom delu izvođenja, ali imaju šta drugo da rade ...barem je tako bilo kod mene
Ja toliko za sada...
Dobro, a da li je moguce posle postavljanja stafle, zalepiti tu foliju i onda zasrafiti zlebnjake salonit srafovima?
Na jednom drugom mestu u ovom forumu / a tu sam mnogo "jači" znanjem i iskustvom/ sam upravo objasnio taj često pominjani pojam "može".
Može, može sve...samo je pitanje da li je to i dobro, trajno i kvalitetno.
Ja sam radio jednom tu suvu montažu slemenjaka, doduše nisam ja nego majstori a ja sedeo s njima na krovu i kontrolisao sve. I nikakav bauk nisu te kopče, naprotiv-izuzetno pomažu i omogućavaju kvalitetan rad i kvalitetan krov. A nisu ni skupe-oko 15-20 dinara komad. Koliko se sećam tebi je krov jednostavan - na dve vode, ynači malo poklopaca i malo kopči a kvalitet neuporediv. Prema mom mišljenju pametnije je koristiti kopče nego bušiti slemenjake /ili otvarati rupe gde su fabrički oslabljeni slemenjaci/.
Svi smo došli često u situaciju da pitamo nekoga "je li to može" a misleći u stvari "da li je to dobro", tako da se ne sekiraj zbog mojih reči.
Ako budeš koristio stari crep onda ćeš morati da staviš novi tamo gde će ventilaciona traka da se lepi - stari je prljav, pun mahovine, verovatno i delimično trošan i slično.
Već sam ti predložio da vidiš sa kanjiškom fabrikom i za foliju i za pribor, imaš čak i cene na internetu
Ja sam lepo napisao da je jedan od nacina pricvrscivanja zlebnjaka , sa srafovima , dakle to je samo jedan od nacina . E sad svaki proizvodjac radi pricvrsni pribor za svoje zlebnjake , inace posotoje mnogo bolji sistemi ventilaciionih traka od tih na leplenjenje , jedna od takvih je folija od poolovljenog al lima , koja se oblikuje prema potrebi i ostaje takva za vjeki vjekov a moze se korisititi i na starom crepu .
A ja licno kad radim krov sa kopcama ipak prve dva i zadnja dva zlebnjaka pricrvscujem salonit srafovima , inace zivi git nema namenu da krpi rupu na zlebnjaku vec da zastiti glavu srafa od rdjanja , zaptivnu funkciju ima metalna i gumena podloska .
E sad ja nemam jedan krov pa da mogu da kazem sta je dobor resenje , kod sebe kuci imam 3 krova koji stoje 1998 i nikad nista nije uslo ispod zlebnjaka a svi su srafljeni salonit srafovima , a tudjih krovova iza sebe imam oko 170 i to raznoraznh , do sada nisam imao reklamacija ni na jedan .
Tenzor, da li ti inace stavljas tu foliju ispod, ili samo zlebnjaci? Jer ispod crepa je ionako vodonepropusna folija.
Nije merodavno dali ja stavljam foliju ili ne ispod zlebnjka , ja uglavnpm radim po zelji investitora , naravno ako se zahtevani posao ne granici sa zdravim razumom ili mi ne traze da pravim neke "karabudzevine " u takvim situacijma kod takvij investitora rade drugi majstori .
Ja uvek radim tako da mi prva letva od slemena bude na 4 ili 5 cm od vrha roga , tako da je gotovo nemoguce da upadne bilo sta cak i da vetar duva "odozdo " .
Sto se tice samolepljivih traka sa njima nikad ne radim , vec uvek gledam da se radi sa poolovljenim limom .
E sad naravno ako investitor ima projekat i recimo hoce da mu krov bude po npr Bramac sistemu , tada korisitm ono sto mi projekat diktira , ali tu nema moje grancije , vec nju daje Bramac .
Da recimo kojim slucajem ja radim tvoj krov , najverovatnije da ispod zlebnjka ne bi bilo nikakve folije .
Znaci, poolovljeni lim se tako oblikuje po crepu da ostane 1-2 cm "oduska" za izlazak vazduha?
Nismo se razumeli
Postoje vise varijanti oko zlebnjaka . Ako se ne varam ti imas mediteran kanjiza stari tip
1 . Ukoliko se radi ventilacioni otvori ispod zlebnjaka onda se tehnologija razlikuje od firme do firme , u konkretnom slucaju za Kanjiza -Tondach sistem se koristi metalna ventilaciona traka , zaptivna traka i kopce
2 . A moze se raditi i ventilacioni otvor i bez metalne trake i zapitvne trake
Kod oba sistema je preporuka da se postavi slemena daska
Oba sisteme su preporucena od strane Tondacha vise mozes videti OVDE
A treci sistem je u stvari sve isto kao kod sistema 2 samo sto se dodaje ta polovljena traka koja pospesije zaptivanje , kada se zlebnjaci ne montiraju na slemenu dasku vec na crep .
Kao dodatak i objašnjenje - kada sam izvodio taj krov o kome govorim 2009 stavio sam metalnu /aluminijumsku/ perforiranu ventilacionu traku đirine 28 cm koja se oblikuje i povija prema oblicima crepa, traka odozdo sa svake strane ima po dva poliazbitolna lepljiva sloja širine po 1 cm, time je traka zalepljena i oblikovana prema crepu, a aluminjum joj drzi oblik. Smatram da je neki štitnik od prodora vode ipak potreban jer u mom konkretnom slulčaju je crep koji ima velike uvale i postoji priličan razmak između slemenjaka i crepa. Isto, pošto mi je krov na 4 vode pravog slemena imam samo 80 cm a sve ostalo mi je greben gde je taj problem još izraženiji. Traka jeste od aluminijuma ali sam na preporuku, pri direktnom uvidu tokom gradnje, inžinjera za primenu proizvoda iz Tondacha radi zaštite od sunca traku postavio ispod slemenjaka. Ovo je i mnogo lepše rešenje jer se ne vidi spolja ništa osim crepa i slemenjaka
Beshla wrote:
Jos jedno pitanjce... Da li taj dozidani deo odmah da malterisem posto je donji deo kuce omalterisan? Pitam zbog kasnijeg lepljenja izolacije i razlike u 2-3 cm. Mislim da to ne bi smelo da se koriguje lepkom?
Moram da se vratim na ovo pitanje jer sam danas razgovarao sa majstorom. Predlozili ste da se odmah omalterise da bih dobio ravnu povrsinu.
Medjutim, majstor predlaze da novi nadzidak ozida u ravni sa donjom omalterisanom fasadom. Jel to OK?
Beshla wrote:
Moram da se vratim na ovo pitanje jer sam danas razgovarao sa majstorom. Predlozili ste da se odmah omalterise da bih dobio ravnu povrsinu.
Medjutim, majstor predlaze da novi nadzidak ozida u ravni sa donjom omalterisanom fasadom. Jel to OK?
Ja mislim da je to ok čak i ušteda u materijalu i za ruke majstora.
Šta mislite o sistemu YTONG belog krova na koji dolaze grede(rogovi) između kojih se poslaže npr. kamena vuna pa onda folija, kontra letve, letve i crep. To sam video na jednom gradilištu jest skuplje ali dal se dobijaju humaniji uslovi za život u potkrovlju?
Imam još jedno pitanje kako se izvodi ventilacija(provetravanje) krova koji se pokriva sa tegolom?
meni se cini da to uopste nije prskupo i volela bih da mi preporucite te ljude jer tragam za majstorima za krov .Hvala
I mene zanima ovo u vezi sa tegolom? Treba da popravim krov, a traze mi oko 2500 evrica?!!?!
Za 70 m2 krova, na jednu vodu?!!!!!
Vrlo zanimljivo cuti da na krov ne treba postavljati daske, i da je bolje samo folija da se stavi.
Sledece je verovatno da ni rogovi ne treba da se stavljaju na krov.
Pozdrav,imam pitanje jedno,najpre procitao sam temu,ali imam pitanja i trebaju mi iskusni odgovori od iskusnih clanova,imam prizemnu kucu,i krov mi je samo grede,letve,crep,leti je haos a zimi je hladno,napominjem da se na tavanu ne zivi,cuvaju se neke stvari stare,sta mi je za raditi,da li da radim podascavanj ekrova osb plocama pa neka paroprosuna folija pa podletva,letva,pa crep ili daske umesto osb tabli,sta bi ste mi vi preporucili?Hvala unapred
Можда је најјефтиније изоловати танавску површину, а не кровиште. Иначе подашчавање је по већини искусних бацање пара.
Kolega postovanje najpre,mozete li mi objasniti nacin "Можда је најјефтиније изоловати танавску површину" Hvala
Под таванском површином сам мислио на плочу по којој се иде по тавану. Већ је писано о начинима, било да је тзв. проходна површина или непроходна, тј. да ли се често користи или само неки пут. По тој површини се може поређати стиродур, или минерална вуна, а преко свега или кошуљица или осб плоче или патос или већ шта човек нађе да заштити термоизолациони слој, у зависности од начина коришћења тавана.
Druze ali ja imam kara tavan.ali ta ideja mi se jako svidja,bas punoooo,imam tavan koji je blato i kolenike i grede normmalno na nekih 90 cm jedna d druge,e sad da l bi ja smeo da stavim izmedju tih gredi mineralnu vunu ili stirodur pa preko paropropusnu foliju pa daske ili samo daske (ili osb ploce)Inace tavan se koristi za skaldistenje nekih starih stvari a po njemu hodamo kada zelimo da promenimo crep koji je pukao i slicno tome,napominjem da nam je plafon od blata,kolenika,Hvala od srca
Jedno pitanje dok jos nije kasno, jos nisam postavio crep stavljena folija i kontra letve, kontra letve su 2/5 cm, citam da to nije dovoljno za prozracivanje krova a potkrovlje mi je prostor za zivot pa bih zamolio sve koji znaju nesto da me upute sta da radim da li da dodam jos jednu kontra letvu ili moze tako? Unapred zahvalan i srecni praznici.
Правило за дебљину конта летве је 1 цм по дужном метру рога. Значи, ако је рог 5м дужине, дебљина конта летве је 5 цм.
Јашта , мада и дебљина од 2 цм по д/м рога неће да шкоди ... Добиће се само боље ветрење.... 
Znaci moram da stavim, sto je sigurno sigurno je.
OK. Dogovoricu da sloze crep do slemena, a zena i ja cemo da sredimo sleme sami!