Rekonstrukcija krova

za taj posao cena je ok

malteriši odma zbog razlike

a izolaciju možeš lepiti pur penom za to

ja bar tako planiram kod mene da radim jer mi je kuća već izmalterisana
a majstori ima da rade kako gazda kaže što se tiče podaščavanja folija je bolja

daska je sad već prošlost a naši majstori teško prelaze na nove matrijale

I ja sam planirao da sredjuejem krov tj. da napravim potkrovlje , ali da nediram drvenu konstrukciju već samo da skinem crep zamenim eventualno koji je polomljen naravno letve bi stavio nove a grede planiram da lepo očistim i premažem recimo sandolinom, e sam mislio sam ili da podaščam ili da stavim osb ploče pa onu foliju pa letve pa crep, ali sad se kolebam s obzirom da kažete da se nedašča e sad može malo pojašnjenje zašto da ne zakucam daske.

Hvala Tenzore na pojašnjenju, sad ću malo da googlam da nadjem koja je to folija.

Zanimljivo, hvala

Sve te varijante folija za odbijanje toplote imaju zestoko manji efekat od onih koje su navedene po katalozima .
Prava namena postavljanja folija je dodatna hidroizolacija krovista , pogotovo kada je onemogucen vizuelni kontakt sa donjom stranom crepa .
Beshka kad malo pocnes da logicki razmisljas gde bi ta folija reflektovala toplotu jedino nazad na crep , kojeg opet greje sunce .
U sustini bolje povecaj debljinu kontraletve da bi ostao sto veci vadusni sloj i prostor kroz koji moze da odlazi toplota . A izolacija ti svakako ne gine pogotovo ako od tog potkrovlja pravis stambeni prostor .

Pa sad tesko je reci bilo sta u vezi debljibe izolacije i boravka u prostoru , uglavnom svi ostavljaju prostor od 5 cm ili tanje , tj to j e debljina kontraletve .
E sad tesko da ima podkorvlja u kome ne treba klima uredjaj

Pa upravi tako za podletvu koriste obicnu letvu pa je prostor ili 3 cm ili 5 cm ako je na kant plus jos 3 cm a to je debljina letve .

Delta folije su odlične a i Tondach su bez primedbe a razlika cena je vrlo velika pa sam zato i dao predlog da se vidi sa njima.
Što se tiče visine tj. debljine kontra-letve /ili podletve/ iskustveno se uzima da je potrebno 1 cm visine za 1 metar dužni roga-Znači ako je rog dugačak 5 m onda kontra-letva minimum 5 cm. Podjednako je bitno i obezbediti da vazduh može da uđe ispod strehe, zatim da nesmetano cirkuliše naviše /za ovo služi kontra letva/ i da onda nesmetano izađe na slemenu.
Znači neophodno je postaviti otvor ulaza od minimum 200 cm kvadratznih po dužnom metru strehe.
Izlaz toplog vazduha na slemenu mora biti minimum 150 cm kvadratnih.
Ventilacioni crepovi ne ulaze u ove postavljene zahteve.
I folija se postavlja na slemenu nešto drugačije nego na ostalim delovima krova upravo da bi se obezbedio nesmetani izlazak zagrejanog vazduha ispod crepa.
Radi nesmetane ventilacije donje površine crepa ne treba koristiti sistem slemenih i grebenih poklopaca sa malterom već izvesti suvomontažni krov sa strešnom i slemenom ventilacionom trakom i drugim odgovarajućim priborom.
Sve ispod 20 cm izolacije u potkrovlju je slabo za naše krajeve. Stiropor nije dobar za te namene iz najmanje 2 razloga- prvo, vrlo teško /praktično nemoguće/ poipunjavanje svih prostora između krovne konstrukcije i drugo, vrlo loše lkarakteristike u smislu kašnjenja oscilacije temperature. Kamena vuna je po pitanju oscilacija temperatura najbolja od uobičajenih izolacionih materijala, a staklena vuna je lošija u tom smislu.

Ako se vrši potpuna rekonstrukcija krova onda je jednostavnije izvesti izolaciju sa unutrašnje strane u dva sloja-prvi sloj kojim se popuni prostor između rogova, a onda još toliki sloj popreko čime se smanjuje termički most. Folija, naravno, ostaje napolju, ispod crepa. I pametno je ostaviti prostor od 1-2 cm između folije i izolacije.
Kontra-letva se kuje u rog, a krovna letva preko kontra letve isto u rog samo što se koriste ekseri ili vijci koji u potpunosti prolaze kroz kontra-letvu čime je krovna letva opet učvršćena za rog.

Za klasican crep taj sistem izolacije krova nije izvodljiv .