lazare, sve sam razumeo, ali reci mi kada bih radijo [srpski opanak] velicine
deset santimetara, kako izvesti unutrasnjost opanka a da bude originalno?
Glina, keramika, tehnike, oprema i sve o toj temi.
Izvini emcanke, šta kod srpskog opanka od keramike treba da se izvede iznutra, pa još da bude originalno? Kada keramiku liješ ona je šuplja iznutra, ne vidim razlog za dalju obradu ili dodajanje nečega iznutra, jer to bi trebao da bude suvenir, dakle, na prvom mestu jeftina stvar!
Ako mi pobliže objasniš nameru i namenu tvog proizvoda možda malo bolje shvatim potrebu obrade iznutra. Probaj p.p. da ti neko ne bi maznuo ideju. Ja neću nemaj straha. A tu je i telefon....
Lazare moram i ja nesto da te priupitam...
Zeleo bih da napravim sistem jezeraca na blagoj padini koja bi se ulivala jedno u drugo i iz kojih bi zalivao bastu. Jezerca tj kadice o,5 x 1-1,5 metara bih napravio od gline. Iskopanu rupu bih oblozio glinom podigao ivicu za 10-ak cm i ispekao na licu mesta. Cela stvar nemora da drzi vodu, moze da bude i porozna jer bih svakako hteo da posadim mahovinu i neke biljke u njih.
- Naravno prvo pitanje dal je to moguce ???
- Mesto je blizu Uba pa bih te molio da mi kazes gde ga tamo ima jer ja nisam odande. Preferiram kopanje 
jer mi treba velika kolicina gline.
- Da li sirova samo iskopana glina moze da se izmesi i odmah koristi ili mora da odlezi, da se mesa sa peskom itd...
- Da li je od takve grube sirovine bolje praviti deblje zidove?
Hvala unapred
Nema shanse. Pecenje velikih komada keramike je poprilicno komplikovano, a u nekim primitivnim uslovima prakticno nemoguce, mislim. Zar nije beton laksi za rad za ovakve stvari?
Beton u basti je bljak..... sta se desava ako mi se to nesvidja ili se ispostavi pogresno.
Ceo projekat bi trebao da bude ekoloski, vetrenjaca koja pumpa vodu u neki rezervoar (mozda i to od keramike), automatika koja vi pustala vodu kada se rezervoar napuni i zatvara kada se puni, korita bi se praznila u jezerce sa druge strane kuce, koje bi opet bilo povezano sa sistemom za preciscavanje fekalnih voda itd itd
Pa zar nisu nekad pekli cupove od 500 1000 ili vise litara bez neke tehnologije. Ovde svakako nije rec o necemu sto mora da bude tako kvalitetno. Imam dosta granja za pecenje a mozda moze da se napravi i neka redukciona furuna preko naprimer bure pokriveno zemljom???
Pa i ako pukne moze da se zakrpi (uvek je tu silikon 
).
Bitno je da zadrzi formu i da potraje bar neku godinu.
Gde si ti video cup od 500 ili 1000 litara?
Ja se nesecam da sam ikad video ili cuo za tako nesto...
Dalje i ako je nekad bilo takvih majstora koji su mogli tako nesto da naprave a da ne pukne, to su bile majstorcine koje takve stvari poznaju u dusu, recimo kao na primer grncari cije su porodice generacijama radile sa keramikom.
Napraviti takvo nesto u tvojim (tehnickim) uslovima i sa nikakvim ili jako malim znanjem je po mom misljenju nemoguce.
Ali nemoj da te ja obeshrabrujem, probaj pa javi kako je proslo
A znao sam da ce ono sa betonom izazvati negativnu reakciju. Pa zato molim te pogledaj malo ovaj link:
http://www.geocities.com/flyingconcrete/door.htm
Link pravi to sve od betona. Nevidjeno.
Bas si pesimista pa covek otiso na mesec i vratio se
Zar nisi video one cupove koje su radili po mediteranu za ulje i vino, mislim da sam negde video i vece. Ovo sam nabrzinu izguglao:
http://journals.worldnomads.com/aussie_gringo/gallery/142/2014.aspx
Amfore glavni anticki transportni sud su bile prilicno velike pa i sada se prave veliki dekorativni sudovi.
Dobro izgleda ona uzidana fotelja pod prozorom..
Gvozdje i beton = ferocement = armiranje i malterisanje a i jedno i drugo nije jednostavno kao sto na prvi pogled izgleda. Ferocement je mislim jedino zaziveo u Kini jer zahteva puno jeftinog manuelnog rada i malo tehnologije. Ni Meksiko nije u tom pogledu mnogo bolji a bogami i mi
Pretpostavljam da je tu glavni problem vlaga koja moze da dovede do pucanja pri pecenju ali ako se ostavi duze vreme da se susi onda valjda ne bi trebalo da ima problema???
Glavni problem mi je sirovina, gde je nabaviti, kako obraditi?? Kada nju nabavim bacicu se malo na eksperimentisanje...
Ja iskreno i dalje sumljam da su Ameri ikada kročili na Mesec već a su žestoko nasamarili Sovjete, a i ceo svet sa njima!
Ali kako to nema nikakve veze sa našom temom, ja bih da nastavim o glini. Kako ni ja nisam bio u Ubu, već samo prolazio kroz, onda ti ne mogu pomoći da nađeš glinu tamo. Moraćeš da pitaš nekog lokalnog, nažalost.
Rimljani, a i ostali pre njih, pravili su zaista velike keramičke spremnike, oblika amfore. Ja sam pre par godina pri Narodnom muzeju na Đerdapu učestvovao u konzervaciji jedne takve. To je uslovno rečeno posuda oblika anfore, jer nema pljosnato dno već se završava konusno i služilo je za čuvanje žita, a zapremine je oko 400 litara i zove se pitos. To naravno nije najveći pitos kod nas, a svakako ne u svetu, ali je pogodan primer za predhodnu raspravu, jer sam lično video i radio na njemu. Amfoe su imale takvo karakteristično konusno dno iz u to vreme praktičnih razloga jer su se kao i danjašna ambalaža koristile za transport svega čime se trgovalo u to vreme a nije moglo da se transportuje samostalno ili u džakovima. Pošto se transport između udaljenih destinacija obavljao brodovima, galijama čije je dno bilo prekriveno peskom radi stabilnosti, najlogičnije je bilo da se oblik anfora prilagodi toj podlozi kako bi se zabadale što dublje u pesak i time obezbeđivao bezbedan transport. Gore navedeni pitos u kome su se mogle čuvati žitarice, voda ili nešto tome slično, zadržao je taj oblik i koristio se tako što se zakopavao u zemlju te mu je samo gornja trećina ili kadkad samo četvrtina virela iznad površine. Time se obezbeđivala konstantna temperatura i svežina namernica unutar pitosa. A i sama stabilnost, kretanje između više pitosa i vađenje sadržaja iz njega je mnogo lakše kada su zakopani u zemlju.
Kako su njegove dimenzije takve da čovek komotno može da uđe u njega postavlja se pitanje kako je on ispečen?! Koristiću se ponovo istorijskim primerom. Sa poropašću Rimskog carstva Evropa je zapala u svoj najmračniji period i sve što je do tada postignuto počelo je da se nemilice uništava. Stoga, javile su se svakojake boleštine i ostale pošasti te je veoma brzo stanovništvo sa milionskog broja spalo na šačicu preživelih, a u nekim oblastima nastao je period od preko 200 godina bez i jednog čoveka! To je omogućilo Evropskim čumama da se obnove od sistematskog Rimskog raskrčivanja i neumoljivog trošenja drvne građe za izgradnju i kao izvora energije.
Tu je i poenta predhodnog, ako planiraš da neki komeda gline postane keramika potrebno je da se ispeče na temperaturi od preko 600C (za temperature ispod te ne mogu garantovati potrebnu čvrstoću) sam razmisli koliko ti je granja i drveta potrebno da za komad od 1-1,5m obezbediš tu temperaturu ravnomerno. Takođe, što veći komad veće šanse da se jave pukotine prilikom sušenja i pečenja. Na kraju kako ćeš tu komadinu bezbedno transportovati, okretati...
Razmisli o sledećem predlogu. Izmodeluj oblik koji želiš, nebitno koje su dimenzije, pa onda pre nego što se osuši iseci na komade koje ćeš moći da nosiš i onda ispeci u peći kod nekog lokalnog grnčara ili lepo poređaj i naloži vatru kud i kamo manju nego da je sve iz komada. Potom sve to poređaj nazad na svoje mesto i zalepi adekvatnim lepkom ili malterom pripremljenim kao za izradu bazena (dakle vodeno staklo i šta već sve ide) u koji ćeš dodati pigmenta i time obojiti u istu boju kao i keramički delovi. Ispod možeš da staviš najlon i sve će biti baš kao što si hteo.
Kada pečeš na otvorenom ložištu nemoj odmah da naložiš pakleni oganj, već omogući da se glina polako osuši iako je već dobro osušena na vazduhu i lagano izbaci svu vlagu. Takođe, trebalo bi da su ti svi komadi podjednako ispečeni pa zato kontroliši plamen tako da ga bude svuda i da dovoljon energije dospe do komada koje su u unutrašnjosti. Proces bi trebao da traje više sati, ali mislim da ne možeš nikako da preteraš, sve u svemu izvrši par proba da ti ne bi sve propalo nakon velikog truda. Mislim da bi bilo najbolje da koristiš crvenu glinu jer je njena temperatura pečenja niža od čistije gline.
U svakom slučaju srećno
Bravo to su prave informacije, hvala ti puno...
Zanima me kolika bi otprilike mogla da se napravi posuda od 10 ili 20 kila gline, recimo da bude okrugla i duboka oko 20 cm. Da bih mogao da se malo preracunam po pitanju kolicine transporta drva itd.
Kolika bi trebala da bude debljina zidova i koliku mi maximalnu velicinu posude preporucujes.
Pretpostavljam da tehnika kobasica na kobasicu valja za tako nesto?
Ameri se naravno nisu popeli na mesec, ona leprsava zastava je vec doktorirana.
Na mesec su se popeli komunisti
Lazare, skoro sam se prikljucila Vama, na i posto vidim da suvereno vladas znanjem sto se tice keramike, htela bih da te nesto i pitam. Prvo da ti kazem da sam davnih godina zivela negde vrlo daleko, gde sam imala prilike da pohadjam jedan studio gde sam stekla neko osnovno znanje o izradi keramike. To je bilo jako davno, tada sam napravila dosta toga sto sam rezdelila prijateljima, naravno sve su to bili mali komadi i unikati, i mislim da su bili jako dobri. meni je ostalo malo, a danas posle mnogih selidbi i dece koja su rasla i po nesto razbila,nemam nista vise. Posto se bavim nekom vrstom umetnosti(nije naravno keramika} ima veze sa slikanjem na drvetu, zelela sam da napravim kombinaciju jednog i drugog. Naravno da mi je keramika ostala velika ljubav i zelja da je jednom ponovo radim, mozda sada dobila neku objektivnu mogucnost. Znaci radila bi male komade, da li je skupa pec, da li je skup tocak-volelka bih da ga imam- i sta mi ti savetujes? Pitala sam prijatelje sa ovog sajta za informaciju o izradi vitraza, i to me jako interesuje. Pozdravljam Te.
Rado bih ti pomogao, pa ću da ti predložim nekoliko solucija za ostvarenje tvojih želja.
Kao prvo molim da mi ne persiraš, ni ti a ni ostali jer nisam još došao u te godine da mi se obraćaju sa Čiko ili da mi sutupaju mesto u autobusu!
Nažalost nabavka opreme, počevši od peći preko točka (vitla, kola) i na kraju ostalih sitnica iziskuje ne tako mala sredstva i to je razlog zbog kojeg se ne tako mnogo ljudi bavi keramikom.
Polovna peć može kadkad da se nabavi i preko oglasa, ali ono što sam ja video uvek iziskuje ulaganje i neka dodavanje i prepravke da bi ona funkcionisala kako valja. Uglavnom se radi o pećima koje nemaju spoljnu izolaciju, osim cigle unutar koje su ukopani kanali za grejače. Veoma često ti kanali nisu zakošeni pa grejači lako ispadaju iz njih i kada se prespoje istope se, naprave kratak spoj i sve što ide uz to. Da bi se to sprečilo veoma često grejači su po ćoškovima pričvršćeni šamotiranom glinom ili vatrostalnim malterom, ali time je otežana njihova zamena jer se sa svakim vađenjem grejača iz ležišta neminovno odvali i deo cigle pa na kraju kanal postaje sve veći pa čak se i odlamaju veći delovi same cigle. Takođe često sam viđao peći u kojima su grejači toliko tankog promera da sam bio izneneđen kako se nekome isplatilo da menja grejače toliko često i samim time baca pare i tanji živce. Mada verujem da je to zavera omoga ko je pravio i remontovao peć jer svako dodatno druženje znači i koji dinar više u džepu.
Takođe prilikom odlučivanja za kupovinu polovne peći treba obratiti pažnju i na stanje poklopca i dna jer tokom vremena cigle od kojih su napravljeni se malo rasklate i tako svakim zatvaranjem peći deo ozida pada preko radova, što nije problem kada se radi glazura, ali je veliki problem kada se peče glazura, jer se sve to trajno zalepi za radove. Takođe postoji i rizik da se ceo polkopac uruši u peć i time napravi veliki haos!
Naravno ovde se radi samo o komornim pećima, koje se pune odozgo, takozvane top load. One su jeftinije i češće su kod nas na tržištu.
Još koja reč o ciglama i ozidu.
Svaka peć za pečenje keramike trebala bi da dostigne minimalno 800-1050C jer je to tempereatura ispod koje glina neće dobiti dovoljnu čvrstinu i potrebne fizičke karalteristike neophodne da se ono što ste napravili ne lomi lako.
Takođe, ako vas zanima glazura tempoeratura od 960 do 1050C je ona na kojoj može da se radi sa glazurama za nisku temperaturu, pa bi adekvatno tome i peć morala da postigne te vrednosti.
Ukoliko već nema spolnu izolaciju, već je sazdana samo od vatrostalnih cigli teško će uspeti da premaši te temperature a da pri tome nije neke velike snage (preko 7-8Kw) a i bez izolacija rasipanje energije prilikom pečenja je veoma veliko, pa će vam u prostoriji gde pečete biti i preko 60C kada peć dostigne svoj maksimum a da ne govorim da oko nje na skoro metar ne bi smelo da bude ništa zapaljivo.
Takođe bilo bi dobro da su cigle puritne pre nego šamotne jer su puritne cigle pod broj jedan mnogo lakše od šamotnih, mnogo manje energije se troši za njihovo samo zagrevanje i na kraju peć sazdana od tog izolacionog materijala lakše se hladi pa samim time i ceo proces, od zagrevanja do hlađenja traje kraće, a sve uz manju potrošnju energije.
Puritne cigle ćete prepoznati po strukturi, izgledaju kao gas beton, siporeks (za neupućene to je ono što se koristi u građevinarstvu, ali i za struganje peta) i iznenašujuće su lake. Samim time i poklopac napravljen od tog materijala ćete lakše podizati i nameštati.
Ovde sve vreme govorim o pećima koje su za amatersko bavljenje keramikom, za nekoga ko ne želi da ulaže mnogo novaca ili mu jednostavno zahtevi nisu veliki pa samim time i ne želi mnogo time da se bavi.
Dakle, radi se o prstenastim pećima, obično ih ima tri, gde je napajenja svakog prstena nezavisno, gde nema spoljne izolacije već cu cigle spojene metalnim prstenom. Takva peć ima obično dve naizgled iste ploče sazdane od istih cigala kao i sami prstenovi a od kojih jedan čini dno a drugi pokopac peći. Na samom poklopcu se nalaz rupa veličine prsta kroš koji se provlači sonda za merenje temperature ili se samo vizuelno na osnovu boje usijanja određuje kada treba isključiti peć (ovo zbilja ne preporučujem novajlijama!).
skromna prednost prstenastih peći je u tome što po potrebi može da se skinu nepotrebni prstenovi i koriste samo dva ili jedan ukoliko je potrebno da nešto ispečete a nemate dovoljno radova da ispunite celu peć, ali je mana to što se dosta energije gubi upravo na delovima između prstenova. Takođe nezavisno napajanje svakog prstena znači i dosta kablova, samim time i dosta kontakata koji mogu da budu problematični ukoliko spoj vremenom usred konstantnog zagrevanja i korodiranja popusti.
Ne bih voleo da svime ovim predhodnim u potpunosti demorališem one koji bi hteli da ušu u ”keramičke” vode, već da skrenem pažnju kakvi problemi mogu da se jave i na šta da se obrati pažnja kada kupujete polovnu peć.
Na temi "praktična peć za keramiku" ima zgodan isečak iz novina koji je skoro postavljen tamo. U njemu ćete naći ilustraciju kojom ćete lakše pratiri ono o čemu pričam unazad par postova.
Nabavio sam glinu najzad i sad bih hteo da napravim neku probu pecenja da vidim da li to uopste valja. Lazare da li to moze usluzno da se uradi kod tebe ???
Glina je ustvari iz dvorista sa jedno metar dubine, crvena je ali na vazduhu promeni boju u crvenkasto braon. Ima humusa i peska ali mislim da ga nije previse. Dobro se i mesi iako je malo posnija. Ja doduse nemam nikakva iskustva.
Setio sam se da je prililkom busenja bunara sloj gline u dubini bio zute boje sa par tankih slojeva krecnjaka sve do vodonosnog sljunka i plave gline ispod. Majstori su od njega napravili sliker da bi zapusili rupe u jami za isplaku. Sa par kofa slikera su zadihtovali jamu od 1.5 m3 toliko dobro da se i sada na tom mestu voda duze zadrzava. (otiso sam offtopic)
Kolike i kakve bi trebalo da budu plocice za probu ??
Napravio sam par plocica velicine domine i posle susenja je trebalo dobro da se zapne da bi se slomile. Jedno tanko parce donekle ispeceno na plinu je sasvim prijatno zvonilo.
Naravno da može.
Ta žuta glina koju spominješ je, siguran sam, bolja od te koju imaš, ali treba probati. Takva žuta glina na kraju da lepu terakot boju koja postaje tamno bordo ili braon ako se peče na višoj temperaturi (oko 1050C) Za početak dovoljne su probe veličine koje si već napravio, ali kasnije treba probati sa većim 10x10 i 20x20 pa da se vidi kako se ponaša prilikom sušenja i pečenja.
Prvo treba probati da li može da izdrži temperaturu oko 800C a da se ne raspadne ili istopi (što bi me iznenadilo) ali sumljam da može da izrži veću od 1100C (opet bih se iznenadio).
Inače ukoliko planiraš da takvu glinu, iskopanu negde u dvorištu, koristiš bilo bi poželjno da se makar malo pročisti. Da prvo kažem kako se to radi, pa ćemo lako smisliti kako bi to moglo da se uradi u stilu SSM.
Dakle, glina se nakon što se iskopa ubaci u kuglični mlin. Mlin je, u zavisnostu od veličine napravljen od porcelana ili od čelika. Porcelanski je kapaciteta par litara i koristi se za usitnjavanje sirovina koje se koriste za glazure ili za samo mešanje glazure, a veliki, kapaciteta i do nekoliko stotina litara se koristi za pročišćavanje gline. Čelični mlin je sa unutrašnje strane obložen gumom kako bi se manje habao, a i u jednom i u drugom se nalaze porcelanske kugle, ali može da se koristi i kamenje od kvarca.
Glina se sipa u mlin i u njega se doda voda te se sve to meša i melje nekoliko sati. Naravno ovo je idealno za mešanje više vrsta glina, različitih karakteristika kako bi se dobila homogena glina željenih karakteristika. Tako glini niske tačke topljenja dodate dovoljno kaolina čime ćete dobiti glinu pogodnu za rad. Kaolin je sirovina koja se prodaje i u džakovima i nije je teško naći. Mlin se ustvari okreće oko svoje ose, slično veš mašini i kugle unutar njega usitnjavaju sve čestice, kako grančiće i lišće, tako i pesak i krupnije kamenčiće.
Ne verujem da mnogo može da se vidi na ovoj slici, ali čisto da se stekne utisak kako to izgleda i koje veličine može da bude.
E sada, kako sve ovo u stilu SSM?
U kofu ili u bure (zavisi od ambicija) potopite glinu koju imate. Napominjem da je najbolje da je predhodno sasvim osučite jer će se lakše rastopiti sasvim suva glina u vodi negoli da je vlažna! dodate vode toliko da sasvim prekrijete glinu najmanje pet santimetara. Trebalo bi dodati vode toliko da se mešanjem stvori kaša gustine jogurta. Kada se glina rastopi na površinu će lagano početi da isplivavaju grančice, lišće i sve što može da pliva, a u isto vreme na dnu će se staložiti svo krupnije kamenje i pesak. Fini pesak može da ostane kamenje će smnetati. Naravno sve zavisi šta vam je na umu da bi ste pravili, ali lako je dodati šećer u kafu teško je od toga dobiti gorku!
Potom uzmite sito, obično plastično sa pijace i procedite glinu. Odstranićete vam sve što vam smeta, a dobićete finu pročišćenu glinu. Naravno ne znači da ste time uradili krupnu stvar po pitanju njenih termičkih karakteristika, ali kao što rekoh ako treba dodate malo kaolina ili neke druge gline pa opet probama vidite šta ste dobili.
U industriji se dalje radi sa tzv. filterpresama. Da ne dužim sa tehničkim karakteristikama, jer im nisam vičan, pokušaću samo da opišem.
To je u principu veći rezervoar u koji se sipa predhodno samlevena glina i uduva koimprimovani vazduh koji nagoni dalje masu u niz ramova između kojih se nalazi specijalna tkanina, filter koja propušta glinu u sledeći ram. Kako su ramovi čvrsto stisnuti, na spoju se lagani cedi voda, a glina ostaje unutar ramova. Ukoliko ostavite da se glina duže cedi dobićete tvrđu glinu i obrnuto.
Kada ste zadovoljni sa karakteristikama gline, otvarate stegu sa ramovima i filterima, vadite glinu iz ramova, ponovo sve sklapate u stilu ram, filter, ram, filter... i sve iz početka
Evo opet sličice da malo ilustruje predhodno. Videćete da su ramovi ovde okrugli pa je i dobijena glina, koja stoji sastrane kao palačinke, tog oblika.
Naravno nama sve to nije potrebno za količine od nekoliko desetina kilograma.
Kako smo predhodno razmućenu glinu procedili kroz sito razdvojili smo krupne stvari od onoga zto nam treba i sada treba da dobijemo glinu u adekvatnom agregatnom stanju. Za početak ostavite da se glina slegne. Na povrzini će se veoma brzo izdvojiti sloje prozirne vode, a svemenom će se taj sloj povećavati. Nakon dan ili dva odlijte vodu ili je pokupite sunđerom kako ne bi ste uzburkali površinu slegnute gline. Ostatak ostavite da se osuši. Ako imate prostora možete razvući najlon, podići mu ivice i tu sipati glinu (koju u ovom stanju zovemo šliker) i tako omogućiti da se brže osuši. Najbrže se glina osuči ako se stavi na gipsanu ploču, jer je gips veoma hidroskopan, ali treba voditi računa da se glina i gips ne pomešaju.
Gips unutar gline nakon pečenja prelazi u negašeni kreč (iz kalcium sulfat dihidrata CaSO4·½H2O u kalcium oksid CaO) a kao takav je veoma hidroskopan pa upijanjem vlage iz vazduha prelazi u gašeni kreč (kalcium hidrat Ca(OH)2 ). Kalcium hidrat ima mnogo veću masu u odnosu na kalcium oksid pa se dešava da vam tek nakon nekoliko dana predmet koji ste napravili pukne ili vam se pojave karakteristični krateri sa belom tačkom na dnu.
Ovo je ne tako retka pojava kada se u glini nalaze jedinjenja koja unutar sebe imaju dosta kalcijuma (kamenčići i pesak krečnjaka ili gips) pa smatram da je sasvim primereno da vam skrenem pažnju kako bi ste znali šta vam se dešava sa predmetima koji su sasvim lepo izašli iz peći, a onda nakon nekoliko dana popucali. Još je veći problem ako ste ispekli predmete sa glazurom jer je sila tolika da će vam izbaciti i veće delove slično ljuspanju, a na to možete veoma lako da se gadno posečete vi ili još gore neko kome ste predmet dali ili prodali.
Samo da za ovaj put dodam kako će skoro sve gline koje budete kopali negde na kraju dati terakot, narandžastu, boju crepa (pečena glina) jer je najčešća primesa gline gvožđe koje daje tu karakterističnu boju.
Na Ubu u Aranđelovcu i Koceljevu doduše postoje nalazišta bele gline, ali su uglavnom idustrijalizovana, logično. Naravno manja nalazišta i kopovi postoje svuda, ali treba naći pravu zicu, slično kao sa zlatom, samo mnogo lakše i bezopasnije!
Veoma detaljno Lazare vecinu toga sam vec procitao i kapiram.
dosao sam do istog zakljucka u uradi sam varijanti samo vodeno slemovanje je moguce, ali za probu sam izmesio nekoliko kila bez ciscenja jer ima vrlo malo primesa i to samo organskih (sitnog korenja) za ono sto sam mislio da je pesak tj krec je ustvari bila suva glina. Svakako je taj tanki sloj krecnjaka tek na 5 metara dubine.
Pastamatik (masina za mesenje testa) je napravila cudo, toliko dobro mesi da se glina zagreje
Zamesena ima boju svetlije cokolade, kuglica od 2 cm pocinje da puca tek kod 1/3 ili 1/4 visine, skupljanje kod susenja je oko 18% ali nije jos gotova proba.
Jos nisam stigao da napravim tecni sliker kako bi napravio neke probe a i nemam nikakve hemije za razdvajanje NaOH ili slicno pa tesko ide sa mokrom glinom.
Sta mi savetujes da li da napravim neke plocice sa dodacima recimo pesak ili sta vec???
POzdrav svima, moje ime je Stefan. Zanima me grncarstvo (ako sam se dobro izrazio) kao hobi. pre mnogo godina isao sam na casove gline, i to mi se svidelo. Zeleo bih da nabavim svoj tocak za grncarenje, ali mislim da mogu da ga napravim uz pomoc dede. Mislim da iskoristim onu papucicu za prastaru masinu za sivenje koja ustvari okrece tocak, pa me zanima vase misljenje o mojoj ideji. Isto tako, posto zivim u kamenici, zanima me gde bih mogao da napavim glinu, mislim da smo koristili glinu iz dunava na kursu koji sam pohadjao. hvala unapred 
Pozdrav svima, nedavno smo u dečijem boravku preko hobi arta nabavili el. peć za keramiku pika 25 l/h uz koju naravno nije došlo nikakvo uputstvo za rad. Peć ima digitalni programator koji je moguće konfigurisati na 9 ciklusa. Glina sa kojom radimo treba da se peče na max 870 stepeni - prvo pečenje.
Dobio sam info da ciklus pečenja treba da traje 12 sati i da se zatim 12 sati peć hladi. Da li neko ima ideju kako da podesim cikluse ( koja temperatura i koje vreme ) ?
Ja bih krenuo na 95c 1h. 95-300c 2h, 300-600c 2h i od 600 do 850 2h , tako radim u peci od 250 l, ne mora bas 12 sati
hvala lazare na ovako dobrom objašnjenju ,sad u svom asortimanu koje kakvih ideja imam još jedno više idejno rešenje.