hvala na odgovoru, a sada jos da pronadjem majstora koji bi mi to uradio, samo ne znam gdje da se obratim, ...
Ovako plocice izgledaju sa obadvije strane a tacne dimenzije su 10,5 X 10,5 cm a debljina plocice uzorka je 1 cm.
Glina, keramika, tehnike, oprema i sve o toj temi.
Imam nekoliko pitanja i samim tim toliko nedoumica.Volim kovanje seciva,pa trenutno sada radim pec koja ce koristiti cumur za zagrevanje.Sto zbog finansija,a sto zbog toga sto zelim sam uraditi, zidao bih je od cigle.A kao malter koristio bih mlevenu ciglu.Do sada sam radio vec na takvoj peci samo nije mi bila ozidana vec su cigle bile samo poredjane.I sem sto su pocrnele,nisam vide drugacije promene.Evo i pitanja.
Da li mi je pametno da sa takvom ciglom zidam pec?I da li bi mozda pomoglo ako bi unutrasnjost do same vatre kao omalterisao sa slojem mlevene cigle?Taj bi sloj mogao da bude bilo koje debljine jer da spremim mlevenu ciglu mi nije nikakav problem.
U tu mlevenu ciglu sam mislio da dodam samo vodu i da tako koristim kao malter,ali ovde u ovoj temi sam procitao ranije da je pomenuto da bi trebalo mlevenu keramiku mesati sa glinom zbog vezivosti.Pa da li je to i ovde slucaj?Ja sam mislio da netreba,ali sad nisam siguran.
Toliko i pozdrav za majstore.
Ozidao sam krusnu pec obicnom ciglom glinom umjesto samota, koliko je potrebno da se glina pece da bi se pec mogla normalno koristiti
prodajem glinu,35 dinara kg
0695087550
ili na mail [email protected]
sve sto vas zanim apitajte
Sta je tu je.Posto odgovora nije bilo,ja uradi pa sta bude.A uradio sam sledece.Samleo sam obicnu pecenu ciglu,a potom u nju dodao takodje samlevenu glinu.Ali tu sam glinu pekao u rerni da bih mogao da je sameljem.Jer nisam znao kako drugacije da je izmesam sa ciglom.Palo mi je napamet da je rezredim sa vodom da bude skoro tecna,ali mislim da to ne bi upalilo.Ovo mi je bilo nekako lakse.Sada dal sam stim zeznuo stvar nisam siguran.Mislim da ne bi trebalo jer su temperature u rezni mnogo nize nego one za pecenje cigle,pogotovo keramike,tj.mislim da nije moglo da dodje do pocetka reakcije usled toplote,jer je mala.Al sad sta je tu je.Kada budem ozidao videcu sta ce biti.Dakle,sve u svemu to je to.
Inace sve uradjeno,cak i jedan probni komad.Smesa se pokazala dobra.Probni komad potpuno vlazan,odmah posle dodavanja vode sam stavio u kraj rerne na jedno 4-5 sati .Tu racunam da je bila temperatura ne veca od 150 stepeni.Nije se raspao iako je jos pri stavljanju imao pucije.Samo se stvrdnuo.Posle tih 4-5 sati sam ga stavio u najtopliji deo rerne i zatvorio vrata(racunam da je bila temperatura oko 250 stepeni).Posle 2 sata se totalno stvrdnuo i dalje bez ostecenja.Zatim sam ga stavio direktno u pec,koja je bila bez cuga pa racunam da je razvila sigurno oko 800 stepeni.Tu sam ga zadrzao samo onoliko koliko je trebalo da sagore drva.Pri vadjenju sam primetio da je skoro pobeleo na nekim mestima,znaci usijao se.I dalje bez ostecenja.Onako vruc,ali ne usijan sam polio vodom,da vidim dali ce puci.Nije pukao.Tako da sam prezadovoljan.Ali nisam proverio bas sigurno da li ova smesa zahteva susenje i da li je ono precenje na niskim temperaturama u stvari bilo susenje?Takodje sam primetio da smesa vrlo brzo povlaci.Tj.ubrzano se susi i vec posle nekoliko minuta na obicnom vazduhu se stvaraju pucije.E sad opet nejasnoca,zasto onaj probni komad nije pokazao nijednu puciju?Da li se u rerni usled isparenja stvoriuo kao oblak pare koji je zasitio vazduh pa nije dozvolio pucanje vec bas kontrolisano susenje?Dosta pitanja.Bitna su mi jer planiram pecenje bas velikog komada.Debelog bar desetak centimetara.Ali do njega bi valjalo resiti ove nejasnoce.I imam opet dva pitanja za lokalne majstore,ali se nadam da cu ovaj put imati srece sa odgovorom.Koliko je potrebno da se susi komad debljine 12-13cm,a precnika 60-70cm?I koliko bi trebao da se pece?
Pozdrav
Da li neko moze da mi objasni proces u dobijanju porcelanskih figura. Do sada sam radila sa obicnom glinom i odlivcima od gipsa, ali sam zelela da se oprobam i u ovome. Problem je sto o ovim materijalima ne znam nista.
Unapred puno puno hvala 
Nije baš jednostavan proces.
Obično se figurica pravi od gline i prosečno je za trećinu većih dimenzija zbog sakupljanja prilikom sušenja i pečenja gline.
Taj model se seče na komade i za svaki komad se prave kalupi od gipsa ili drugog materijala. Kompleksnije figure imaju i po 200 kalupa.
Kalupi se pune porcelanskom masom koju je kod nas teško naći. Kada se masa stvrdne svaki deo se obradjuje, šmirgla , polira i zatim se delovi spajaju sa tečnim porcelanom koji služi kao cement.
Zatim bojenje, pa pečenje, pa glaziranje. Na bazi figurice se pre pečenje obavezno buši rupa da bi vazduh izašao i sprečilo se pucanje.
Kod nas se može lako nabaviti glinapur koji pečenjem na temperaturi iznad 1000 stepeni dobija neke karakteristike porcelana.
Uglavnom, trebaće ti veštine i strpljenja 
.
Hvala puno na odgovoru 
Pozdrav svim majstorima, a posebno Lazaru
Vec dugo vremena razmisljam na temu bavljenja grncarstvom, i malopre nadjoh ovu temu koju je Lazar postavio, sto me je veoma obradovalo. Moje pitanje je vezano za nabavku opreme za proizvodnju predmeta od gline, kao sto su : suveniri, saksije, vaze, razni ornamenti....Sta mi sve treba osim vitla, i peci, i koje su im cene na trzistu( polovnih ), na cega da obratim paznju pri kupovini?
p.s. znam da forumase jako nervira kad neko novi postavi pitanje, o kom je vec bilo govora, pa molim za razumevanje ako sam ja isto uradio:), ali molim za razumevanje jer sam u skripcu s vremenom ,pa nisam procitao sve postove
Ako si u škripcu s vremenom možda bavljenje grnčarijom i nije baš najbolji izbor.
Samo za ozbiljniji rad na točku trebaće ti par godina učenja a saksije, vaze i slično možeš da praviš i preko gipsanih kalupa u koje ćeš sipati tečnu glinu.
Za izradu suvenira točak nije neophodan.
Nabavi za početak električnu peć, polovne su oko 300 - 600 evra, tu obrati pažnju na električne instalacije i kvalitet cigle od koje su napravljene.
Za obradu gline možeš koristiti različite drvene ili plastične alatke, imaš setove koji nisu skupi. Nabavi oklagiju, najbolje pvc materijal za koji se glina ne lepi. Kupi ili pokupi sa gradjevine gipsane ploče koje su dobra podloga za rad jer se glina ne lepi za njih.
Ukucaj na net "slab bult pottery projects" i dobićeš mnoštvo kreativnih ideja kako da počneš i da radiš sa glinenim pločama.
Registruj se na "ceramicarts daily" i dobijaćeš besplatno spotove i savjete vrhunskih majstora iz ove oblasti.
Oprema će se sakupiti vremenom, za početak mesi i valjaj glinu iz zadovoljstva, radi jednostavnije projekte.
Korak po korak.
Hvala Dulebu , odgovor ti je bio pravi , samo jos kad bi mi mogao pomoci oko peci, daj neki primer modela, snage, da mogu lakse da se orijentisem , gde da je trazim?
Pogledaj ove sajtove ako dopusti administrator, ne radi se o reklami već da dobiješ info šta se nudi kod nas.
http://www.grejac-komerc.co.rs/proizvodnja05.html
http://www.hobby-art.org/ponuda_keramika.htm
Ovde lik prodaje povoljno peć ali mi se čini da je premala za neki ozbiljniji rad i da je niska temperatura koju postiže. Posalji PM Lazaru u vezi peći.
http://www.licido.com/Pec-za-keramiku,name,150054,auction_id,auction_det...
Pozdrav svima i da ste zdravi i srećni svake godine!
Dulebu u ime svih na forumu zahvaljujem ti se na odgovorima koje si dao, da ne ispadne da svojatam forum, drago mi je kada ima više ljudi koji imaju da ponude kvalitetne odgovore. Na kraju krajeva više glava više pameti i više ideja. Voleo bih da se i lično upoznamo, možemo da razmenimo iskustva i možda i napravimo nešto korisno.
Da krenem sa kometarisanjem unazad kako obično radim. Nije me dugo bilo.
za ”elekt” vezano za pločice po sistemu SSM
Dulebu je sve lepo rekao, ja ću samo da dodam par stvari.
Pločice se industrijski prave od gline u suvom stanju, sa veoma malim procentom vlage i pdesuju se u kalupe pod velikim pritiskom tako da iz njega izlaze poprilično nabijene strukture. Tako izrađene one se veoma malo suše pre pečenja, čisto da izgube vlagu koja je prisutna u vazduhu i prilikom pečenja ne gube na dimenzijama kao što je slučaj sa vlažnom glinom. Skupljanje prilikom pečenja javlja se samo kao rezultat sinterovanja (spajanja, topljenja čestica) i u mnogo je manjem procentu nego da se radi sa vlažnom glinom ili liveni proizvodima. Stoga je i verovatnoća pucanja svedena na minimum. Dalji postupak je isti kao i sa ostalom keramikom, dakle nakon bisvitnog pečenja ide se na glaziranje i eventualno nanošenje nekog dekora, da li preko nalepnica-preslikača ili direktno nanošenje dekora sito štampom. Ovom metodom presovanja fabrika uspeva da napravi pločice dimenzija 50x50cm i veće
U domaćoj varinati skoro je nemoguće raditi ovim postupkom jer bi iziskivalo pravljenje metalnog kalupa, onda posedovanje adekvatne prese... dakle da tu varuijantu zaboravimo!
Stoga moja je preporuka da se koristi glina u plastičnom stanju, i da se iseca iz ploče koju razvučete oklagijom (najjednostavnije) ili da se naprave kalupi, kako je Dulebu objasnio i da se glina utiskuje. Time se donekle nabiju čestice u glini i tim jačinom se doneklepribližavamo onom koji se koristi u fabrici. Naravno nikako ne preporučujem livenje pločica jer je tako izrađena keramika dosta krtija i lomljivija od utisnute (kvečovane). Prilikom korišćenja kalupa za kvečovanje možete napraviti i neki dekor, reljef (ako vam odgovara) i iskoristiti činjenicu da sami pravite kalupe pa se može napraviti i nekoliko varijanti i to uklapati. Ono što je sasvim izvodljivo (i preporučujem) je kombinovanje fabričkih pločica i ručno uređenih dekorativnih dodataka, recimo frizeva koje će da oiviče kraj površine pokrivene pločicama ili ugvlove zida. Video - izgleda sjajno i dopušta mnogo kreativnosti bez remećenja funkcionalnosti.
Ja sam manji broj pločica sušio naslagane jedna preko druge sa po listom novine između njih i veeeoma lagano bez žurbe. Naravno stavljao sam naslagane samo po nekoliko komada da se vlažne ne bi deformisale a cilj je bio da se ne pokrive prilikom sušenje. Naravno s vremena na vreme treba ih raširiti i ponovo naslagati i promeniti novinu. Njena svrha je da izvlači vlagu iz redišta ka ivici i time omogući sušenje i delova koje su nedostupniji. Začudo novina to radi poprilično efikasno. Naravno ovo je za slučaj da nemate mnogo prostora da se raširite pa da se svaka suši za sebe, što je brže, ali iziskuje redovno okretanje, što je Dulebu opisao ”kao bebe”.
Ja na kraju preporučujem da se pločice ispeku na temperaturi kamenine (1200-1280°C) kako bi bile što čvršće, pogotovu ako se koriste za pod.
Samo još za kraj, ”mana” ručno pravljenih pločica je u tome što je teško kontrolisati dimenzije, prilikom izrade, sušenja i pečenja dolazi do promena dimenzija i skoro je nemoguće postići veliku preciznost. tako ako dimenzija varira i za milimetar, na deset i više pločica to je već znatno odstupanje. Stoga idite na ”rustičnost” raznolikost i varijacije u dimenzijama, razmak popunite masom za fugovanje... sve je to poznato. Na kraju krajeva, sada se i proizvode takve pločice pa će biti u trendu.
Za ”azlatko”
To što si uradio zpravo je dodavanje šamota u glinu. Šamot je već pečena glina, pa potom samlevena u odgovarajuću granulaciju. Stoga nije neki problem napraviti takvu masu, ali je pitanje kakvu glinu koristiš, koliko si stavio melevene cigle-šamota a koliko gline...
Ako sam dobro shvatio ideja je da se napravi ložište za vatru za kovanje gvožđa dimezija 60-70cm i debljine 10-12 cm. Kada se napravi toliki komad i sa običnom glinom potrebno je lagano sušenje. Ja bih se opredelio za najmanje mesec dana, a u slučaju smeše sa ”šamotom” i duže. Naravno granulacija mlevene cigle treba da je sitna kao kukuruzna palenta.
Sve u svemu izvodljivo je, ali mora da se radi natenae i da se dosta proba. Pečenje bih isto vršio lagano postepenim podizanjem temperature, ako je to moguće na otvorenom ložištu sa drvima. Ovo je moja predpostavka da ćeš na taj način peći.
Ostaje i pitanje na kojoj se temperaturi kuje gvožđe, u to se ne razumemi stoga ne pravim pametan, jer klasične cigle se peku na temperaturi od 600°C-750°C, pa je i glina prilagođena za tu temperaturu. Može da se desi da se to što napraviš rasto+pi ako značajno premašiš tu temperaturu. Ali može da se desi da sve ”radi” i na 1000°C, pa i koji stepen preko.
Savet za kraj probe, probe, probe....
Za ”Koll”
Po meni nema neke bitne razlike između livenja odlivaka sa običnom glinom i rada sa porcelanskom masom. porcelan je samo finija, čistija glina pa samim time može da se ispeče na višim temperaturama i da se dobije veće sinterovanje materijala i samim time i, za porcelan karakteristične, ”staklaste” strukture.
Nisi definisala kakve su figure u pitanju. Ako su ti na umu figure u stilu iz Bakine vitrine onda će biti puno posla da se naprave kalupi za sve delove. Jer takve figure su sastavljene od mnogo delova, uglavnom su svi udovi i glava posebno dodavani kao i šake. A onda svaki deo ima od dva pa na više delova... I kako je Dulebu rekao osnovni model može da se lije iz kalupa koji ima i stotinak delova.
Porcelanska masa za livenje može da se nađe kod nas i meša se sa vodom iz praškastog stanja slično kao i ostale mase za livenje. Jedino je potrebno peći na malo većoj temperaturi oko 1260-1280°C.
Dulebu spominje ”glinapur”, ne znam o čemu se radi, ali zato sam i poslao poziv da se upoznamo i ”razmenimo duplikate sličica”!
najveći problem u celoj priči i nije izrada kalupa, mada je dosta zahtevno koliko izrada samog modela tako da može da se sa njega skine kalup i da pri tome zadovoljava estetsko-funkcionalne zahteve.
I da, sasvim se saležem traži dosta veštine i strpljenja.
Za ”Jednorog”
Pre bilo kakvog planiranja oko nabavke opreme trebao bi da napraviš FINANSIJSKU KONSTRUKCIJU!
Bavljenje grnčarijom i keramikom nije ni približan posao kao što je nekada bio! Prvo treba da dobro smisliš šta bi pravio i najvažnije kome bi to prodao. Onda ide razmišljenje da li i koliko se isplati uložiti u opremu. Ja svima koji dolaze kod mene u školu keramike, a imaju ideju da se profesionalno bave, prvo preporučim da naprave to što bi prodavali i da plate nekome da im ispeče i izglazira i onda probaju da prodaju negde i steknu osećaj šta se prodaje i po kojoj ceni. Tek onda ulagati svoje pare u opremu, prostor, materijal.... Jer sve ostalo je na nivou hobija!
Imam primer jednog gospodina koji je od mene kupio peć i odvezao je kući sa planom da mi se javi da mu objasnim kako se programira peć kada u garažu uvede trofaznu struju... Čekam ga da mi se javi već petu godinu! Ljudi olako uđu u nabavku opreme i ulaganje novaca, a onda tek prave plan šta i kome. Ne bih da demorališem, ali vremena iziskuju pažljivo i promišljeno ulaganje.
Na to na šta treba da obratiš pažnju prilikom kupovine peći pisao sam pre nekog vremena, nađi vremena pa pročitaj, tekst je duži i smatram da ćeš naći sve što te zanima.
Polovnih peći ima na tržištu, cene variraju od stanja u kojoj je peć i grejači i od dimenzija, samim time i snage. Obrati pažnju šta može da se koristi u kućnim uslovima zbog električnih instalacija. I to ćeš naći u navedenom tekstu.
Moj savet, napravi plan šta bi pravio, opet je Dulebu dao dobre predloge, a i valjanu procenu za dobro vladanje točkom, pa onda postavi konkretna pitanja. Tada ćemo se kretati u odgovarajućem pravcu, a očigledno je da ima ko da te posavetuje.
Pozdrav dobri narode,
Planirao sam da napravim elektricnu pec za keramiku koja bi trebalo da izgleda nekako ovako: http://m8.i.pbase.com/o6/49/48...xb6v33RL.Harp_20081224_070.jpg
Sto se "hardware-a" tice, tu mi je sve manje-vishe jasno (celicna konstrukcija, termootporne cigle, keramicka vuna kao izolacija i spolja opsiveno limom), ali ono sto ne znam je elektrika.
Naime, zelim da koristim Kanthal A1 zicu koja traba da se namota u spiralu i postavi na zodove cigle (u udubljenja na ciglama).
Ono sto meni nije jasno je kako da izracunam koji precnik zice mi je potreban, koja duzina, koja gustina namotavanja zice, debljina namotane spirale i sl.
Od ulaznih parametra imam samo sledece:
- zapremina peci treba biti oko 1/4m3
- temperatura do 1300 C
- da bude monofazna (ako je moguce)
- da bude do 4kw (ukoliko je moguce)
Svaka pomoc i savet su vise nego dobrodosli.
hvala i pozdrav
lazar wrote:
Za ”azlatko”
To što si uradio zpravo je dodavanje šamota u glinu. Šamot je već pečena glina, pa potom samlevena u odgovarajuću granulaciju. Stoga nije neki problem napraviti takvu masu, ali je pitanje kakvu glinu koristiš, koliko si stavio melevene cigle-šamota a koliko gline...
Ako sam dobro shvatio ideja je da se napravi ložište za vatru za kovanje gvožđa dimezija 60-70cm i debljine 10-12 cm. Kada se napravi toliki komad i sa običnom glinom potrebno je lagano sušenje. Ja bih se opredelio za najmanje mesec dana, a u slučaju smeše sa ”šamotom” i duže. Naravno granulacija mlevene cigle treba da je sitna kao kukuruzna palenta.
Sve u svemu izvodljivo je, ali mora da se radi natenae i da se dosta proba. Pečenje bih isto vršio lagano postepenim podizanjem temperature, ako je to moguće na otvorenom ložištu sa drvima. Ovo je moja predpostavka da ćeš na taj način peći.
Ostaje i pitanje na kojoj se temperaturi kuje gvožđe, u to se ne razumemi stoga ne pravim pametan, jer klasične cigle se peku na temperaturi od 600°C-750°C, pa je i glina prilagođena za tu temperaturu. Može da se desi da se to što napraviš rasto+pi ako značajno premašiš tu temperaturu. Ali može da se desi da sve ”radi” i na 1000°C, pa i koji stepen preko.
Savet za kraj probe, probe, probe....
Stvarno sam malo izgubio nadu,al nema veze.Za dobar odgovor ili dobrog majstora nikad nije kasno cuti.Mada sam ja vec sve zavrsio.I za ono sto me zanima skoro dobio odgovore koje treba.Sad mi samo predstoi vreme i materijal.Sto se peci tice i temperature koja se razvija u njoj,recicu da ide do 1300-1350 stepeni.Bas sam skoro na tim temperaturama radio.I nista se nije desilo.Nisam oblozio pec glinom,jer sam je zbog nekih nedostataka prepravljao,pa je u finalnom,sadasnjem,stanju oblozena samo ciglom,a ova smesa gline i mlevene pecene cigle koriscena je samo kao malter i nista vise.Pri dostizanju te temperature koje sam pomenuo,deo cigli koje su do samog otvora se usijao do bele boje.Tako da je sigorno i on bio na toj temperaturi.Medjutim osim toga nista se nije desilo.Cigla ostala normalna posle hladjenja i to je to.Primetio sam da i ova moja mesavina isto se ponasa.Ali ja je nisam susio,jer nisam mogao toliko da cekam.Rezultat je ocekivan,ispucanost,mada nemari,jer nije smetalo nista tada.Ali znam da moram da susim.Ali problem je sto na obicnom vazduhu veoma brzo gubi vlagu ta smesa,tako da se pucije pojavljuju odmah posle nekoliko minuta,mozda desetak minuta.E to mi recimo pravi problem,ako bih se okusao u jednom novom poslu koji planira da isprobam,al mozda nebude od njega nista.A to je pecenje bruseva.E tu vec nesme da bude pucija nimalo.Neznam kako da usporim susenje.Jedan drugi majstor koji mi je objasnio detaljno tehnuku izrade bruseva mi je pomenuo da se prabacuje papir preko smese gline.Ali to ostaje zasad u teoriji.Mozda jednom probam.
U svakom slucaju ,hvala jos jednom na odgovoru,ako mi nebude nesto jasno,opet cu pitati.Pozdrav
Pozdrav Lazare,
zadovoljstvo je čitati tvoje komentare, vrlo su informativni i praktični.
U vezi glinapura, radi se o našem proizvodu koji se proizvodi u BG, kompanija Pur Pur.
To je glina koja može da se koristi i bez pečenja što je korisno za ljude koji nemaju peć.
Nedavno sam radio seriju magneta gde sam tehnikom transfera prebacivao neke crno bele slike na glinapur.
Otisak je bio vrlo jasan i što je vrlo bitno, nije izbledeo nakon pečenja na nekih 1000 stepeni.
Samo je došlo do promene boje, od crne ka sepija nijansi što je samo dodalo magnetima efekat patine.
Čini mi se da je glinapur nakon pečenja tvrdji i otporniji od prosečne gline koju koristimo, ali je naravno i skuplji.
Uglavnom, ubuduće ću transfere raditi na njemu.
Hvala Dulebu, hvala Lazare, svaka pohvala za vas zbog truda koji ulazete na ovoj temi, dobro ste me savetovali, svestan sam ja svega toga, imam pregrst ideja, ali cega se god dohvatim ili me demoralisu pesimisti, ili nemam para, i tako stalno u krug, al bice nesto, pa daj boze da svi saradjujemo i imamo koristi od te saradnje. Ujedno pitanje za Lazara u vezi skole keramike, koliko traje taj kurs, gde, i cena?
Cao Lazare.Od nedavno sam pocela da pravim neke slike malih formata na koje bih lepila glinu, pa bi to izgledalo kao 3d slika.Koristim obicnu skolsku glinu *uni-glina* ali je problem sto mi ona posle nekog vremena puca po ivicama ( npr napravila sam kao da glava izlazi iz slike i posle jednog dana glava je okolo popucala).Ne znam dali bih trebala da je pecem mada ne bih mogla jer je ona na kartonu, ili bih trebala na vlaznom vazduhu da susim te slike kako ne bi pucale?Hvala ti unapred na odgovoru
Pozdrav, dok ne dodje Lazar par sugestija.
Glina obično puca kada se prebrzo suši, kada zidovi predmeta imaju različitu debljinu ( neki delovi pretanki, drugi predebeli ) , kada se vlaga predugo zadržava u glini i ako se radi o vrsti gline koja je više sklona pucanju.
Nemoj da lepiš glinu na karton jer će on upijati vlagu iz nje i deformisati se. Napravi posebno glineni predmet pa ga naknadno lepi na karton. Uspori proces sušenja tako što ćeš obradjen komad gline umotati u plastičnu kesu koja će imati manje rupice da vazduh može da udje. Kontroliši proces sušenja tako što ćeš svakodnevno menjati kesu i okretati predmet da bi se ravnomerno sušio.
Suši predmet na sobnoj temperaturi ali ne blizu izvora toplote.
Glina koju koristiš nije baš pogodna za predmete koji su debeli nekoliko cm, razmisli o kvalitetnijoj. Za glinu tog tipa ti ne treba pečenje, dovoljno je da se osuši na vazduhu.
Ispada da je ovo moj privatni sajt kada ljudi postavljaju pitanja samo meni. A izvesno je da ovde ima ne mali broj ljudi koji mogu da ponude prave odgovore! Dakle hvala svima koji učestvuju to je i smisao ovakvog foruma!
Dulebu je sasvim u pravu što se tiče sugestija oko sušenja gline i samog izbora iste. Najčešći uzrok pucanja predmeta od gline je upravo prebrzo sušenje. Opisano je već kako to sprečiti, ali pored toga i podloga na kojoj se glina suši može, i pored kesa i rupica, da uzrokuje pucanja. Karton, posebno gips mogu da upiju vlagu iz predmeta i time ubrzaju i doprinesu neravnomernom sušenju pa dođe do pucanja. Takođe ako, nasuprot tome predmet ostavite direktno na nekoj vodootpornoj podlozi, npr. staklo, plastika, lim... može doći do toga da se gornji deo lepo i lagano suši, a deo koji leži na takvoj podlozi se uopšte ne suši i eto opet razloga za pojavu pukotina. Ovo se najčešće dešava sa predmetima koji su slični pločama, jer je površina koja leži na podlozi tada najveća.
Šta učiniti? Osnovno je, ukoliko ste u mogućnosti, odabrati glinu koja malo puca prilikom sušenja. Sledeće, prekriti predmet kesom i MALO usporiti sušenje (pogotovo vrelih letnjih dana i kada je vlažnost vlazduha mala). Potom odabrati pravu podlogu. najbolje je ispod predmeta staviti novinsku hartiju ona upija vlagu i ravnomerno je raspoređuje ka ivicama (naravno može i krpa ili nešto slično).
E sada i pokušaj rešavanja konkretnog problema. U ovom slučaju sa kojim se susreće meegisha9 ja bih razmislio i o odabiru nekog drugog materijala osim klasične gline, dakle nečega što se obrađuje na sličan način kao glina, ali sušenjem na vazduhu dobija se mnogo veća čvrstina predmeta. Izbor je veliki od polimernih masa, biolina, fimo mase... (uzmite u obzir da nazive samo nabrajam iz glave, nemam mnogo iskustva sa njima i ovime ne preporučujem ni jednu od njih, treba probati).
Na kraju, kako je Dulebu rekao, bez obzira na odabir tehnike i materijala, sve napraviti mimo kartona, osušiti i potom dolepiti na karton-podlogu.
Puno sreće!
Ne znam d li je infodata dobio odgovor, pa nije na odmet da se ipak nešto doda....
”....Ono sto meni nije jasno je kako da izracunam koji precnik zice mi je potreban, koja duzina, koja gustina namotavanja zice, debljina namotane spirale i sl.
Od ulaznih parametra imam samo sledece:
- zapremina peci treba biti oko 1/4m3
- temperatura do 1300 C
- da bude monofazna (ako je moguce)
- da bude do 4kw (ukoliko je moguce)....”
Prvo, monofazna peć od 4kw je moguća, ali uvek treba imati u vidu da 220V vuče veću struju od 380V.
Dakle ovde sledi Omov zakon P=U∙I Gde je iskazano P snaga u W(vatima ili kilovatima) U napon u V(voltima), I struja u A (anmperima)
Da bi dobio 4Kw na 220V potrebna struje je oko 18A (ovo je zbog osigurača, preseka kablova, a i zbog odgovarajuće sklopke...)
Da bi dobio 4Kw na 380V potrebna struje je oko 10A
Ovde sada sledi večna dilema koji prečnik žice treba uzeti. Od toga zavisi koliki će otpor žice biti i kolika je, shodno tome, dužina žice potrebna. Što je žica tanja njen otpor po dužnom metru je veći i samim time i potrebna je kraća žica da bi se dobila odgovarajuća snaga. I naravno obrnuto.
Opet sledi Omov zakon, ali sa drugačijim parametrima u priči: P=I²∙R i P=U²:R, pa odatle sledi da bi ti za snagu koju želiš da postigneš otpor žice R (u omima Ώ) trebao da za 220V bude 12Ώ, a za napon od 380V 36Ώ.
Šta to praktično znači? Za 220V imaćeš veću struju, treba ti deblji dovodni kabl i bolja instalacija (spojevi na razvodnoj tabli, utičnicama...) i deblji presek kanthal žice da ti gejač ne bi bio prekratak. Kod napona od 380V presek kanthala može da bude manji, grejač može da bude duži i da se lepše razvuče po peći. (ne razmatrama mogućnost raspoređivanja snage na sve tri faze ravnomerno i veza trougao i zvezda, već samo opciju korišćenja dve faze i samim time i međufaznog napona od 380V).
Šta remeti dužina grejača jer u oba slučaja imamo istu snagu grejača? Kraći grejač zauzima manje mesta i isijava sa manje površine pa je i zagrevanje peći neravnomernije. Takođe kadkad bitno deblja žica = teži grejač a kanthal se prodaje po kilogramu.... Mana tanjih grejača je naravno što traju kraće od debljih, a tako je i sa živcima!
Ni jedan ni druga solucija nije ne rešiva, na internetu možeš lako da nađeš koji presek dovodnog kabla ti treba da bi doveo određenu amperažu, da se sada ne bavim i time. Veličina spirale zavisi od kanala koje budeš pravio, ne treba da je manje od 10mm, ali nije nužno ni veće od 20mm. Idealna veličina zavisi od debljine žice, tanja može gušće. Razvučenost spirale treba da je najmanje dvostruko od debljine žice.
To je valjda dovoljno, nije mnogo komplikovano iako se možda naizgled tako čini.
Srećno ti bilo pa javi rezultate!
moze li neko da mi kaze do koje temperavure u pecima za keramiku mogu da se tretiraju obicne keramicke plocice (za zidove i podove), da li na njima moze da se slika nadglazurnim bojama i da se peku na 1000 stepeni a da ne popucaju? u slucaju da sve to moze, kada bi se tako dekorisane plocice postavile negdje vani, gdje bi bile izlozene raznim vremenskim uticajima, koliko dugo ne bi doslo do promjena na dekoraciji? tj do guljenja i blijedjenja boje?
hvala
Temperatura pečenja je usko vezana za vrstu gline i kapacitete peći.
Za vanjske instalacije je vrlo važna vrsta gline od koje praviš ploćice. Neke vrste upijaju više vlage i tu lako može doći do pucanja pri niskim temperaturama.
Porcelanske pločice su izdržljivije zbog sastava i obično se peku na višim temperaturama.
Preko zime sam napravio seriju vanjskih pločica i postaviću ih u aprilu ali sam vrlo skeptičan da li će izdržati zimu.
Razmišljam da ih još jednom glaziram providnom glazurom i na taj način ojačam pa bih molio Lazara da kaže svoje mišljenje.
Pozdrav
Poštovanje svima,evo možda i ja da probam da pomognem nekome,pošto sam u poslu sa glinom ikeramikom skoro 25 godina a koliko vidm Lazar je otvorio zanimljivu temu na koju sam slučajno naleteo.
Što se tiče pitanja dali se mogu nadglazurno oslikavati gotove pločice? Teorijski da ali ima puno nepoznanica naprimer na kojoj su temperaturi pečene i sa kakvim glazurama, onda kako će se slagati sa tom vrstom nadglazurne boje koju mislite da koristite(dali se hemijski slažu itd) i dali mogu izdržati treće pečenje.
Tako da je odgovor možete probati neke manje komade,što reče lazar proba,proba naravno ako ste u mogućnosti.
Što se tiče pločica za vani moj je savet sinter podne pločice koje su predviđene za tu namenu za razliku od zidnih koje se peku na mnogo manjoj temperaturi ivodo porozne su(upijaju vodu) dok sinter koje su ustvari kamenina ne.
Nekad pre privatizacije Toza Marković iz Kikinde i Potisje Kanjiža su pravile jedne od najboljih podnih pločica zato što su imale dobru glinu i pekli su ih na pravoj temperaturi(nisu štedeli energiju i pravili su ih da budu večne),znači jedan život jednom lepiš pločice ane ko talijani par godina pa menjaj
dulebu pločice za vani kad bih ja sm sebi radio ja bi ih sinterovao pa dobiješ lepe čokoladne pločice ukoliko koristiš crvene gline , mada onda moraš znati na kojoj ti temperaturi glina sinteruje a ito možeš pronaći sa probama,ja sam radio sestri jednu seriju pločica pre 20 ak godina sa kikindskom glinom(mislim da sam ih pekao na1120 stepeni ako se dobro sećam) i danas izgledaju kao nove.
Skoro svaka glina se može sinterovati,ali moj vam je savet da uzmete kupovne gline za koje vam uvek mogu dati karakteristike od koje do koje temperature idu i koje glazure mogu na tu glinu i na koju temperaturu,ali bez obzira na to uvek prvo uradite probe da nebi bilo iznenađenja zato vam je moj savet ako ste u mogućnosti napravite ili kupite malu probnu peć naprimer 15 sa 15 cm koja će vam potrošiti malo energije abrzo će završiti pa ćete brzo imati rezultat i znati na čemu ste.
E sad ja sam ovde malo izašao iz štosa i znam samo za mezulića što se tiče materijala(provodim mnogo vremena u inostranstvu),tako ako mi nešto zatreba uzmem od njega ili u kečkemetu.
Dulebu nisam baš razumeo tvoje pitanje dali si radio od porcelanske mase pločice ili od neke druge gline kao što verovatno znaš porcelan ide na mnogo većoj temperaturi i kod njega isto imaš različitih vrsta a i temperatura pečenja u zavisnosti od vrste, aja bih da sam na tvom mestu te pločice sinterovao(naravno tek posle probe) ukoliko znaš na kojoj temperaturi sinteruje onda nabavi i glazuru koja ti ide na tu temperaturu pa se igraj,takođe da znaš da imaš manji izbor glazura za više temperature(mada je sad mnogo bolja situacija nego pre 20ak godina)pa možda nećeš naći nijanse koje želiš,adruga opcija je da iskvečuješ terakota pločice kao što su radili stari rimljani još uvek se mogu ponegde iskopati i premažeš ih nekim hidrofobnim sredstvom ko što rade talijani paih prodaju za skupe pare.
E sad nadam se da sam makar malo pomogao,puno pozdrava i sretno.
Mene je to zanimalo takodje zanimalo pre tri godine i majstor mi je tražio 30 evra po kvadratu.
To me je motivisalo da sam pokušam i nedavno sam završio seriju pločica sa reljefnim egipatskim motivima koje sam postavio u kuhinju i vrlo sam zadovoljan. Dekorativno je i autentično, ubedjen sam da takve nema niko.
Sledeća faza je kupatilo, samo ću tu da izbegnem reljef zbog održavanja.
Ako te zanima proces, ja sam radio na sledeći način.
Prvo sam napravio odlivak motiva u gipsu, odnosno gipsani kalup. Ako radiš veću seriju treba ti bar nekoliko tih kalupa. Zatim sam utiskivao glinu u kalupe i glinene pločice bojio sa engobama i ostavljao da se suše. To je proces u kome moraš da ih ravnomerno sušiš i okrećeš kao bebe da ne bi popucale. Nakon sušenja sam radio obradu šmirglom i pekao pločice koje nisu popucale i imale zadovoljavajuću formu. Nakon pečenja sam bojio pločice sa podglazurnim bojama, umakao u providnu glazuzu i pekao drugi put. Nakon toga sam pločice kojima sam želeo da poboljšam izgled glazirao odredjenim bojama i pekao po treći put. Na kraju sam dobio seriju relljefnih pločica u raznim bojama što je zavisilo od boje engobe, podglazure i glazure. Naravno, nisu identične debljine i oblika kao fabričke ali su hand made i imaju neku toplu energiju.
Tako sam i shvatio zašto je cena tolika. Dugačak proces, nekoliko faza i u svakoj možeš da pogrešiš. Ali je zadovoljstvo na kraju veliko.