Pozdrav marsovacns,
u pitanju je glina u prahu Hundeka, kupljena kod Mezulića. Livena je u gipsane kalupe i pečena i glazirana na temperaturi od oko 980 stepeni. Plašim se da ta temperatura nije dovoljna za vanjske pločice pa razmišljam o još jednom pečenju na višoj temperaturi ali ne znam da li ću time dobiti veću čvrstinu . Možda se samo pločice raspadnu, probaću.
Zvukoljube,
kvečovanje je tehnika utiskivanja gline u gipsane kalupe.
Glina, keramika, tehnike, oprema i sve o toj temi.
Хвала.
Међутим, мислио сам и на објашњење из историје, тј. како су радили римљани.
Nisam istoričar ali verujem da se radilo slično kao i danas.
Napravi se model od gline pa se izlije gipsani kalup sa kojim se može napraviti više primeraka prvobitnog modela.
Ovde imaš fotku gipsanog kalupa i glinenog predmeta iz 4-5 veka.
Cena, prava sitnica, 12500 dolara
http://www.christies.com/lotfinder/ancient-art-antiquities/a-north-afric...
Poštovanje svima, izvinjavam se što se nejavih ranije malo zagužvalo sa vremenom.
Dulebu i ja sam malo skeptičan za tu špansku masu radio sam sa njom pre par godina i odlična je za upotrebne stvari(posuđe) i što se tiče vrtenja i livenja ali kakva je za pločice nisam siguran,koliko se sećam ona može ići do1100 stepeni, ali nemoj me držati za reč,pa bi ti trebala i glazura koja ide do te temperature ali i zavisi koliko je kompatibilna sa tom glinom.
Sad sam se setio da sam ja tu glinu pekao na1060 stepeni ineke komade koji su imali greške su završili na gomili na dvorištu i nisu preživeli zimu, skroz su se raspali u param parčad, aneki komadi od crvene gline(mislim da je hozmavasarhey)ostali celi,ali to nemora ništa značiti uzmi pa napravi malu probu potopi komad pločice uvodu dan dva pa ga stavi u zamrzivač,i to ponovi par puta.Možda inađeš neku varijantu, u italiji imaš specijalizovanu glinu baš za spoljašnju upotrebu(madaoni ga baš preteraše sa tim podelama glina za ovo iono)i zove se galestro šamotirana je i crvene boje ali garantovano podnosi ekstreme. Mada mislim da bi ti odigrale ulogu i mađarske gline ali neznam dli ti treba crvena ili bela?
pa se raspitaj u kečkemetu a mislim da bi ti to mogao i branko pomoći takođe ulogu ti igra i veličina i oblik komada koji radiš da bi znao dali da uzimaš sa šamotom ili ne itd.
pa pokušaj malo eksperimentisati sa probama,takođe pokušaj i sa kreatonom,ako izdržava šokove sa rakuom trebalo bi ito.Pa sretno ti bilo i javi šta si uradio.
Poštovanje g. Zvukoljube nisam baš neki istoričar ali vidim dosta starina okolo koje baš traju, po onome što sam video i čuo ai iz nekog malog iskustva rimljani ,a iostali stari narodi iz tog perioda su baš dosta znali o tehnologiji a i o načinima modeliranja gline(sobzirom da je to drugi najstariji zanat na svetu),gde god da su radili u svetu načini su neverovatno slični, a ne razlikuju se mnogo od današnjih sem štoje danas tehnologija mnogo olakšala posao pa postoje prese točkovi na struju električni točkovi peći sa termoregulatorima,a oni su morali na osnovu veličine peći i drveta kroz rupicu na peći da na osnovu boje užarene peći da određuju kolika je temperatura u peći i u tome su bili maheri ,ato su postizali sa probama i učenjem na greškama.
Takođe evo još jedan primer,verovatno ste svi čuli za zalakuse na zlatiboru što prave upotrebno posuđe,po nekim istraživanjima još od pamtiveka na isti način,mešanje gline i kamena (kalcita) ionda peku na otvorenom plamenu,gde temperatura sigurno nije veća od600 stepeni e pa potpuno identičan način izrade posuđa ima jedno planinsko selo u koreji(takođe sa kalcitom) koreji i oni su tamo na glasu, atakođe i jedno pleme u etiopiji i svi na isti način grade posudu ,ovde i u koreji doduše su se ipak malo modernizovali pa su stavili ležaj ispod tanjira koji rukom okreću a u africi i dalje vrte kamen na kamenu, ali se ipak zapitaš tri kontinenta tri planine isti način i tehnologija što bi rekli isti ljudi isto razmišljaju.
Uf već je kasno a sporo kucam pozdrav čujemo se lau noć.
Питао сам из знатижеље, јер ја се не бавим керамиком, осим лепљења плочица у купатилима.Иначе, дивим се старим народима.И данас немамо одговоре на многе њихове системе и проналаске.Почев од римских система грејања, водоснабдевања па до египатских пирамида.Тога сам се присетио, јер сам остао запањен кад сам видео којом прецизношћу су сечени блокови камена на Кеопсовој пирамиди на плату Гизе.Да буде проблем још занимљивији то је врста камена толике тврдоће да су од њега правили алате, а ја се питам чиме су онда ту громаду обрађивали.Да не говоримо да је толико перфектно све уклопљено и обрађено, да ми се чини да би било проблема нешто слично направити са данашњом технологијом и алатима.
Ideja za zamrzivač je odlična.
Verovatno će me poštedeti razočarenja.
Hvala.
Poštovanje znali stari da rade i kako da rade iskustvom sticali i prenosili znanje tako da su taj deo tehnologije stican godinama učenici vrlo dobro primenjivali i sa svojim iskustvom unapređivali tehnike, a ne ko danas svi sve taje.
Pozdravljam prisutne. Pomalo se i sama igram sa glinom i sve u vezi nje me zanima.
Danas sam se tek registrovala i udjh samo da vas pozdravim pa odoh da citam sta je napisano.
Prijatno.
Pozdrav svima!!! Bavim se uređenjem enterijera i konkretno me interesuje izrada detalja od terakota. Takođe me interesuje nabavka peći za pečenje tih komada. Koliko sam pročitao na ovom forumu meni bi trebala peć koja peče na nižim temperaturama zato što me ne interesuje glazura nego želim da komadi koje pečem budu kao cigla ili saksija tj. terakot. Na jednom mestu ovde sam našao broj telefona čoveka koji se bavi time duže vreme ali je broj van funkcije. Ako neko ima informaciju o tome kako se peć pravi, prodaje gotovu peć ili ih proizvodi za prodaju zamolio bih ga da me uputi u to. Dimenzije predmeta koje bih pekao su 50 x 30x 5 cm i manje od toga.
Hvala unapred!!!
Pozdrav danac,
imam utisak da ovde vise niko ne zalazi jer od kada sam se registrovala i posetila ovu stranicu, niko se nije javio.
Ne znam sta da kazem. Rado bih pomogla ali ja sam u Kanadi pa ne poznajem nikoga u Srbiji ili komsiluku koji se time bave.
Pozdravljam.
Pozdrav, verovatno te zanima peć na struju. Postoje i peći na gas i drva. S obzirom na dimenzije komada tebi bi trebala veća peć koje poprilično koštaju.
Ovde imaš proces izrade koji nije posebno komplikovan ako imaš znanja i alata.
http://www.instructables.com/id/Homemade-Electric-Kiln/?ALLSTEPS
Ne, ne zanima me nikakva pec.
Samo sam rekla da ovde vise niko ne zalati tako da ne verujem da ces dobiiti odgovor na postavljeno pitanje.
A da ja ne mogu da ti pomognem bilo kakvim predlogom.
pozdrav neznam dali e aktuelna seuste ovaa tema no bi sakala da mi odgovorete na nekolku prasanja vo vrska so grncarskata presa .Po zanimanje sme grncari odnosno mojot tatko e grncar presa imame veke 20 god. no ne raboteme na nea bidejki glinata se lepi za kalapite i ne izleguvaat saksite probavme so mnogu smesi no nisto. ovde vo makedonija ima mnogu grncari koj rabotat so presi no ne kazuvaat za uljeto na ovoj sajt procitav kako odgovarate na edna poraka i pisuvate za nekoje specijalno ulje koe go koristele vo srbija za premackuvanje na kalapite za da ne se lepi glinata za niv.Bi sakala da mi kazete nesto poveke za kalapite kade i koj moze da izraboti drugi formi na kalapi na primer cinija, solji, tavi i tenzerinja i kakva se glazura moze da se upotrebuva koga se pecat za da imaat sjaj.Vidov deka imate golemo poznavanje od grncarstvoto.Presata e zemena od bujanovac a e od itiljansko poteklo ako moze nekoja adresa ili telefonski broj za da mozeme da kontaktirame dobredojdena e sekoja informacija.Ve molam za pobrzo odgovaranje pa moze i na fb.Vi blagodaram odnapred
Pozdrav Saška,
ako sam dobro razumeo potrebno ti je sredstvo kojim se premazuju kalupi za presu da se ne bi glina lepila za njih.
Meni je u takvim stvarima bio od koristi kalijev sapun.
Radi se o masi žućkaste boje koja je vrlo masna i sprečava lepljenje gline za razne površine.
Pre upotrebe se sapun meša sa vodom da se dobije glatka tečna masa i zatim se četkom nanosi u unutrašnost kalupa.
Kalijev sapun je jeftin i možeš ga naći u svakoj farbari.
U vezi pravljenja kalupa, ja ih izrađujem od gipsa i zatim koristim tečnu glinu za izradu različitih predmeta.
Što se tiče glazura koje daju sjaj, ima ih mnogo i sve zavisi da li su ti dostupne.
Konkretno, glazure za svoje potrebe nabavljam u Pečuju u Madjarskoj.
Здраво Сашка,
Постоји специјално уље које се користи за премазивање металних калупа за пресовање и квечовање глине. Само уље је специфично и иако омогућава да се глина не лепи за метални калуп, опет не замасти глину. Могло је да се купити у Београду, наравно и ми га увозимо, а за контакт где ипак по правилима форума морамо да комуницирамо преко приватних порука. Уље није јефтино, али је веома корисно и заиста добро ради. Ја сам радио са њиме, правио сам неке пепељаре, не троши се много, али то зависи и од величине калупа.
Што се тиче коришћења калијевог сапуна вероватно би могло да се користи, требало би пробати у сваком случају је много јефтинији.
На пресама може да се ради и са гипсаним калупима у том случају су то отвореније форме и потребно је имати више калупа јер се комад вади из њега када се мало просуши док се из металних калупа форма вади одмах и већ може да се ради следећи комад. Али је зато много јефтиније радити калупе за пресовање од гипса него од метала, па самим тиме је и лакше обогатити производни програм.
Наравно увек остају и калупи за ливење керамике, али то, ако ништа, тражи много већи простор него за пресовање и траје нешто дуже.
Што се тиче глазура избор је велики и поред Мађарске која има велику понуду, али је нама ближа, можда је згодије за тебе пробати и у Бугарској, јер и они имају производњу. Наравно сигуран сам да ћеш основне боје глазура наћи и у Македонијим што је куд и камо једноставније.
Већина глазура је сјајна, мат глазуре су углавном за већу температуру (1250ºC) и неке које су наменски прављене да буду мат и на нижој температури (1050ºC). Даљи избор је по томе какве пећи имаш и које ти боје требају. Србија има и своју производњу глазура, али је већина, на жалост из увоза.
О томе да оловне глазуре треба свакако избегавати сам већ писао, али није на одмета рећи поново. Једина предност им је што се пеку на баш ниским температурама (880-960ºC), али радити са њима и користите те предмете у свакодневној употреби није здрави, те та уштеда на енергији је немрљива спрам здравља.
Zdravo Danac,
Peć možeš da kupiš polovnu, ili novu sve zavisi od budžeta i ambicija.
Kod polovnih peći izbor zavisi od trenutne ponude, a kod novih uglavnom od finansija i želja. Cene polovnih je od 0€ (”...ne znam šta će mi ovo samo nosi!”), a kod novih od oko 1300€ pa na dalje. O polovnim pećima za keramiku sam pisao pre nekoliko godina, ne bih se ponavljao.
Dimenzije pločica koje bi pravio diktiraju tvoje potrebe za peći, ali uzmi u obzir da su spoljne dimenzije peći usko vezane sa korisnim unutrašnjim prostorom. Kada se na to doda ozid peći, koji je uglavnom od poritne cigle, pa potom i neophodna izolacija tada dolazimo do dimenzije koja teže ulazi na standardna vrata ako je unutrašnji prostor veći od 50x50cm.
Kako pločice koje želiš da napraviš treba da budu krajnjih dimenzija 50x30cm one pre ulaska u peć, u suvom stanju moraju da budu oko 10% veće, dakle 55x33cm jer se glina prilikom sušenja i pečenja skuplja od 8-15% u zavisnosti od gline i temperature. I tu dolazimo do blagogo problema. Peći koje ja pravim su uglavnom osmougaonog oblika i zbog dimenzija izolacionih cigala je oko 50 cm u dijagonali. Oblik i dimenzije su manje-više uobičajene za standardne potrebe ne-profesionalne ekspoatacije. Naravno to se odnosi na to da su peći od oko 100-120L namenjene za atelje koje se nalaze u stanovima gde je standardna širina vrata oko 70cm. Sve preko toga iziskuje rušenje zida ili veće ulaze. Problem izgleda naizgled deluje banalno, ali govorim iz bogatog iskustva. najgori je nošenje peći na XV sprat zbog 2cm manjka u širini vrata lifta!
Takođe peći većeg gabarita su i veći potrošači struje i samim time iziskuju i bolju instalaciju i veći presek napojnog kabla.
Dakle takve peći su za ateljee koji se nalaze u stanu ili u kući zbog lakšeg unošenja (veće peći mogu biti teške i nekoliko stotina kilograma!) i zbog obezbeđivanja adekvatnog napajanja strujom.
Ako pak nameravaš da radiš veće serije (nekoliko hiljada pa na dalje) onda bi bilo bolje imati veću peć i prostor jer se od jedanput peče mnogo više komada i onda imaš manji broj pečenja, pa je to sa te tačke gledišta jeftinije. Ali veće peći su i dosta skuplje, naravno.
Trenutno radimo na projektu peći većih dimenzija a koja bi opet mogla da se unese u stan, ali dok se lično ne uverim da sve valja ne bih da se hvalim. Za sada trofazna peć visine 50cm i dijagonale 50cm osmougaonog oblika za 1300ºC sa potrošnjom od 6 - 8,5Kw je standard koji je odrađen već pedesetak puta. Ja ih kod mene u ateljeu imam tri.
Na kraju uvek ostaje i varijanta uslužnog pečenja kod nekoga ko već ima peći koje ti trebaju, a i tu su mogućnosti velike. Možeš manju seriju odraditi i u nekom ateljeu ili radionici ili ako se radi o seriji od nekoliko hiljada pa na dalje onda su tu i fabrike. Nekada je bilo mnogo, sada su uglavnom privatne, pa je dogovor jednostavniji. Neke koje još opstaju na tržištu se nalaze u Mladenovcu i Aranđelovcu, kao Beogradu najbliže, ali ih ima i u ostalim krajevima Srbije.
Da ne bude reklama ali staviću i fotografiju peći samo radi ilustracije oblika i dimezija da bi se lakšeshvatila priča o pećima i izolaciji.
Dakle vidi se razlika između unutrašnjih i spoljašnjih dimezija upravo zato što se tu nalazi dovoljno izolacije da bi se smanjio gubitak energije rasipanjem, pogotovo na višim tempeaturama. Između cigle i spoljnog prohromskog lima nalazi se keramička vuna kao izolacija. Bez toga peć bi teško dostizala potrebne temperature.
Nadam se da sam od pomoći,
Srećno
zdravo mislam deka ne objasniv dovolno za presata pa zatoa imam nekoi sliki i mislam deka gipseni kalupi ne mozat na nea da se stavat pa zatoa prasav dali moze od nekoj metal da se napravat drugi formii,i dali ti lazare mozes da gi praves ili nekoj drug moze da gi izraboti , i otprilika kolu e cenata za takvata izrabotka mislam koga ke gi videte slikite ke videte za kakva presa stanuva zbor i togas ke mi kazete dali mozam da rabotam so gipseni kalupi . Koga bi posakala da nabavam od specijalnoto ulje dali bi mi pomognale vo toa da go dobijam i ako moze da mi kazete kako se vika na privatna poruka.Ke vi prikazam nekolku sliki kade ima nekolku formi sto gi pravime a na bardeto se gleda crnata boja no toa ne e glazura tuku obicna boja premackana so lak pa me interesira kakva boja treba da staveme pod glazurata za na kraj taa da ispadne crna i dali mora da se pecat po dva pati za da se dostigne posakuvanata boja i sjaj bidejki nasata pecka e vo dvorot i taa zbira poveke komada i peceme na drva,ako moze da mi kazete za iminjata na tie boi za da znam kako da gi trazam.odgovorot ako moze na privatna poraka ne bi sakala da gi prekrsam pravilata na forumot vi blagodaram.
https://scontent-b-fra.xx.fbcdn.net/hphotos-frc3/l/t1/1926651_1422664367...
https://fbcdn-sphotos-b-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/t1/1902920_142266...
https://scontent-a-fra.xx.fbcdn.net/hphotos-ash3/t1/1653298_142266444797...
https://fbcdn-sphotos-c-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/t1/1795548_142266...
https://scontent-a-fra.xx.fbcdn.net/hphotos-prn2/t1/1922388_142266460797...
https://fbcdn-sphotos-g-a.akamaihd.net/hphotos-ak-frc3/t1/1609625_142266...
https://fbcdn-sphotos-d-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/t1/1924401_142266...
https://fbcdn-sphotos-f-a.akamaihd.net/hphotos-ak-frc1/t1/1959436_142266...
https://fbcdn-sphotos-h-a.akamaihd.net/hphotos-ak-frc1/t1/1901964_142266...
Здраво Сашка, хајдемо редом.
Фотографија прва: Све што се види на њој је направљено на грнчарском точку. Могло би и из гипсаних калупа, али то би изискивало сасвим други начин рада, превасходно другачије припремљену глину, тачније масу за ливење. Ако знаш да вртиш на точку онда то не би био проблем, ако си почетник у томе онда је то позамашан, али свакако решива стбар.
Црна боја коју спомињеш могу бити боје за керамику, али судећи по живој боји цвећа на ободу лако би се могло десити да уопште нису боје за керамику већ неке друге врсте, најчешће акрилне, па стога ако желиш да наставиш на тај начин онда ту нема ниакве дилеме шта да користиш. Тестије (мислим да си их назвала ”бардето”) нису глазиране, заправо сада читам поново да си то и сама рекла. Дакле да би то биле боје у глазури или глазуре у боји онда треба тражити пигменте за керамику или глазуре у боји које желиш.
Шта значи глазура у боји? То је већ фабрички направљена глазура у боји коју желиш, па је користиш таква каква јесте и за температуру која је предвиђена од произвођача. Ту нема много удрости купиш размутиш у води акоје у праху и користиш.
Боја се у глазуру додаје ако желиш да од неке куповне глазуре добијеш другачију боју и онда се у најчешће транспарентну или белу глазуру додаје пигмент за керамику. Обично је то 4-10%, али то све зависи од пигмента и глазуре. Наравно мора да се проба, као што сам много пута рекао. Ако користиш белу уместо транспарентне глазуре онда су боје пастелније. Ако се пак користи већа концентрација него што треба, а све у циљу добијања интензивније боје, пигмента може доћи до повлачења глазуре или површине која подсећа на помотанџину кору. Стога када умешаш неку количину мораш да пробаш како ти се понаша глазура и да ли ти одговара.
Чему цела та петљанција? Додавањем пигмента у глазуру можеш добити боју и нијансу која ти одговара. Куповне глазуре су лежернија варијанта, често и скупља.
Фотографија друга: Ту се види алат за пресу и вероватно је облик саксији, који наравно може да се другачије доради па да буде лонац или томе слично.
Алат прави алатничар, специјалиста за такве и сличе ствари, то није мој домен. Цена је оквирно од 100€ па на даље, али цену узми са резервом, нисам себи никада правио алат, већ сам само користио постојеће.
Алат за пресу прави се према врсти пресе, да ли је ротациона, као твоја и онда иду метални алати, или ако је хидраулична онда се користе углавном гипсани калупи. Предност металног алата у односу на гипсане је та што се са једним алатом може добити веома велики број комада пре него што мора да се прави нови, а мана је та што је алат доста скупљи и трена рачунати на велику серију да би се исплатило улагање. Стога треба добро осмислити облик.
Фотографија трећа-седма: ту се види сама преса са сличним алатом који приказан на предходној фотографији. Најчешће су то облици који личе или јесу саксије, јер се оне продају у великом броју комада.
На седмој фотографији виде ручке којима се горњи део пресе и горњи алат спушта у доеи и на тај начин глина се утискује, квечује у калуп, а вишак избацује напоље. Колико видим ланац не стоји на свом месту и то би требало наместити да би преса могла да се користи. На четвртој фотографије се са десне стране види исти такав ланац који служи да се преса равномерно спушта, али колико се мени чини погонски ланац није где треба. Дакле треба проверити шта и како преса ради.
Фотографија осма: Ово је посуда направљена пресом. Види се једнобразност и једноставност у облику. Иако је доста плиће обликом подсећа на конусни облик саксије. Овде се види глазура и боја-декор је урађен енгобом.
Енгоба се добија или коришћењем глине у боји, овде је коришћена бела глина за добијање декора црврној-текакот глини и зелена енгоба која се добија додавањем боја за керамику у, најчешће, белу глину. Енгоба за овакву врсту декорисања керамичких предмета се обично користи размућена удоста воде, до густине јогурта. Након декорисања предмет се глазира транспарентном глазуром да би се видео декор.
Овде долазимо до питања који се тиче коју глазуру користити. У пећима на дрва теже да се може користити глазура за високе температуре, дакле препоручујем и због глине и због глазуре да се користи глазура за ниску температуру (око 1050ºC), али никако оловна (по милионити пут понављам!) јер су отровне!
Фотографија девета: На њој се виде две посуде, лева је рађена у преси и са неким од алата које вероватно имаш, а десни је рађен на грнчарском точку и потом обликован у елипсу сечењем дна у облику листа (рецимо лијандера...), па потом лепљено тако да се добије жељени облик. Декор је опет рађен енгобом. Наравно може се и из калупа направити сличан облик, али слутим по траговима прстију који се виде са унутрашње стране да је рађено на грнчарском точку/колу.
Да резимирам. Преса коју имаш може да се користи, али мора да се провери да је све на свом месту, дакле проверити ланац који виси, за почетак. Алат мора да прави мајстор, цена није мала да би се само експериментисало, затворене форме као што су ћупови или тестије не могу да се праве у преси коју имаш. Такође елипсасти облици могу да се добију само додатном дорадом. Боје које ти требају су пигменти за керамику, фарбкерпери (немачки израз који се одомаћио код нас) или бојитељи за керамику. Глазура је због пећи и глине за ниску температуру (теракот најчешће није погодна за високу). Контакте за уље, алат и остале ствари (шта већ од тога имам) могу да ставим и директно на форум, мислим да би то користило и другима, али лично ти саветујем да пробаш све то да нађеш у Македонији јер треба све то довући из Србије тамо где ти треба и на крају имати могућност да све што ти треба лако по потреби набавиш.
Срећно ти било,
Лазар
Vi blagodaram mnogu sto odgovorivte na moite prasana a presata ja slikav za da videte kako izgleda.Za pigmentite i glazurata najdov vo bugarija no kako sto rekovte mora da se proba poveke pati.Bi sakala da mi odgovores uste na edno prasane kolku ke me cini eden gipsen kalup na primer neka bide modelot (tepsija) mislam deka spomna deka vie Lazare gi izrabotuvate.Tvojata ideja da gi staves na forumot kontaktite za ulje , alat e odlicna a od vasite odgovori nauciv mnogu.Vi blagodaram uste ednas.
Pozdrav, da li neko zna ima li u Novom Sadu neko ko vrsi usluzno pecenje gline? I gde ima da se kupi glina i po kojoj ceni?
Pozdrav dobri ljudi.
Nisam se bavila keramikom i volela bih da krenem od početka (pločice ili reljefe, neću odmah za točak). Dizajner sam i interesuje me, da li je neko od kolega raspoložen za držanje časova u Novom Sadu? Bilo je kurseva pre koju godina, ali već dugo nema ništa. Mogu i da asistiram u ateljeu (ćutaću, slušaću i po nešto pitati
Pozdrav.
U vezi rada sa pločicama ili reljefima mogu da ti pokažem bazične stvari a onda teraš sama.
Nije to neka mudrost ako imaš strpljenja i opremu, kreativnost se vremenom intenzivira..
Kurs podrazumeva adekvatan prostor, opremu , grupu ljudi, troškove itd.
Pozdrav
Nebavim se keramikom tj bar do sad nisam.
Napravio sam pec u nasem narodu poznatu kao furuna od gline sa lokalnog nalazista.Prema uputstvima sa You Tube sve lepo sve dobro ali nastaje problem.Pri susenju glina puca cim je malo sunce ogreje.Jos je u fazi susenja te ja cim to primetim kvasim i doterujem u predhodni oblik.Neznam dali je to normalno.Debljina zida peci je oko 10 cm gline.Ako neko zna nesto o ovom problemu molim za pomoc.
Moraš da usporiš proces sušenja. Glina puca kad se suši prebrzo. Pokušaj da obmotaš peć sa najlonom ali ostavi rupice za protok vazduha.
Zanimljivo je to što radiš. Nekad su se takve peći radile često ali se u glinu dodavala slama ili seno. S obzirom da će peć biti napolju razmisli kako ćeš da je zaštitiš od vlage i kiše.
Ako se ovaj odradjeni deo dobro osuši verovatno će biti potrebno dodati još slojeva i premaza finije gline da zapečati pore i pukotine kojih će svakako biti.
Izveštavaj nas o procesu.
Pozdrav
Нешто слично сам већ направио, с тим да је основа шамотна цигла, затим је све облепљено глином, а преко тога је сув песак и све је озидано циглом, тако да је термички добро упаковано.На жалост још нисам стигао да направим пробу, а надам се да ће и то бити ускоро.
Pokrivam i najlonom i mokrim carsavima ali i otkrivam cim je lepse tj oblacnije vreme.Znaci to je neminovno da puca glina pri susenju.Neznam koliko mogu da dopustim da puca a da neporemeti geometriju peci i neznam mogu li popunjavati glinom recimo tecnom.Inace osnova peci je radjena mesavinom sa slamom,a i sledeci izolacioni sloj se radi sa velikim ucescem slame.Poslednji sloj bi koliko sam razumeo trebalo da sadrzi krec gaseni zbog uticaja atmosverskih padavina.evo i par slika kako je do sada tekla izgradnja ove peci .
Pokušaj da skidaš najlon sa peći samo jednom dnevno i to da bi popunio pukotine ( može i sa gušćom tečnom glinom ) i odmah zatim vraćaj najlon.
Jasno je da bi hteo da ti se peć osuši što pre ali u ovom poslu to obično dovodi do katastrofe.
Računaj da će proces sušenja trajati nekoliko sedmica.
Često sam znao da upropastim veće komade zbog želje da ih što pre završim.
Zdravo Pipe i pozdrav svima ostalima,
Mislim da projekat koji si započeo ima dosta prostora da negde krene po zlu, barem na način na koji radiš. Ne mogu da se pohvalim da sam nešto slično radio, ali znajući kako se glina ponaša u ovoliko debelom sloju izbeći pukotine je skoro nemoguće. Na žalost mislim da će se najveće pukotine javiti tek kada budeš upalio peć. Ako dobro vidim između sloja ”sive” i crvene gline stavio si dobar sloj papira, ali ne razumem razlog. Smatram da će taj papir dodatno napraviti pukotine kada bude počeo da sagoreva i dimi. Stoga bi trebalo napraviti male kanale-rupice kroz koje će dim od tog papira izlaziti.
Smatram da bi za ovo trebalo koristiti veoma šamotiranu glinu (šamot je mlevena već pečena glina). Ako radiš sa svojom glinom ne kupovnom, onda ili negde nabaviš šamot ili ga sam napraviš mlevenjem - lomljenjem na fine granule neke neglazirane keramike (recimo stare cigle). Šamot služi da se smanji naprezanja i samim time i pukotine koje se javljaju priliko sušenja i zagrevanja, jer ovde nema baš pravog pečenja glinene oplate.
Takođe glina na podu peći nanešena je preko cigle, pa se s obzirom na to gornji, slobodan sloj suši brže nego sloj gline koji je u dodiru sa ciglama i onda se dešava da usled neravnomernog sušenja glina puca. Generalno čim se glina suši brže nego što bi smelo dolazi do pucanja, čak do pojave pukotina u početku nevidljive golim okom, ali koje se pojave tek nakon pečenja, u ovom slučaju zagrevanje. Ovde će se desiti da će sloj gline u peći biti koliko-toliko pečen, a sloj spoljašnje gline skoro pa ne. Nisam siguran da će to biti OK za spoljašnje uslove. Ja bih lično uradi sledeće: Celu ovu formu, koja je već gotova isekao bih na delove veličine cigle ili crepa i sve to osušio lagana i potom stavio u vatru. Mogla bi da bude i neka skromnija vatra na otvorenom ,ali da se peče barem nekolimo sati. Time će plamen jednako zahvatiti i spoljni i unutrašnji deo oplate i time ćeš dobiti i zaštitu od kiše, jer je u protivnom nećeš imati, a to ti je Dulebu i rekao pre neki dan. Naravno posle sve delove vratiš na svoje mesto, najbolje je spojiti vatrostalnim cementom, (najbolje Morgan), ali mislim da bi bilo sasvim zadovoljavajuće da se spoji i samom glinom kod koje i ako se jave nekakve pukotine lako se zapuše i neće biti toliko velike.
Ne znam kako su ljudi ranije rešavali ovakve probleme, da se ne pravim pametan, možda bi mešavina glina-seno-slama bilo rešenje ili možda i jedino, ali verujem da bi sa parcijalno pečenim delovima stvar bila bolja.
U svakom slučaju želim ti puno sreće i sa nestrpljenjem čekam epilog.
Pozdrav svima,
Lazar
P.S. Čemu služi vodovodna cev? Je li bi tu trebao da bude dimljak? zar ne bi tebao da bude na suprotnoj strani peći, što dalje od ložišta kako bi plamen prošao kroz celu peć? Čini mi se da na zadnjoj strani u podnožju peći postoji daščica koja bi imala možda funkciju ”cuga”, ali sve ovo sudim samo po fotografijama.
@marsovacns
".......opcija je da iskvečuješ terakota pločice kao što su radili stari rimljani......"
Може ли објашњење шта ово значи, што сам цитирао?Нисам из те приче, али пошто је занимљива тема, желео бих да сазнам.Хвала.
Без алата нема заната, a без знања ни најбољи алат неће помоћи..