Predpostavljam da su korišćene akrilne boje i najverovatnije nakon toga lakirano nekim uobičajenim lakom. Za konkretnu namenu veoma dobro i upotrebljivo! Čestitke.
Glina, keramika, tehnike, oprema i sve o toj temi.
Nadam se da ljudi još uvek čitaju ovaj forum i da će mi neko pomoći.
Dakle, bavim se glinom povremeno, onako kao hobi varijanta, skoro sam kupio i peć za keramiku pa svašta pravimali ništa spektulrano već su sitne stvarčice...
E sad želim da napravim veću količinu (kad kažem ''veću'' mislim na 40-50 komada) tzv ''magneta'' za frižidere. Zamisao da jedan komad ima kružni oblik, u gornjem i donjem delu ispisana po jedna reč (slova su ispupčena) a na središnjem delu prosta ilustracija određenog motiva u dve boje (nema rada sa glinom već samo četkicom se boji).
Moje pitanje glasi: kako najlakše da napravim neku vrstu pečata/kalupa? U ovoj temi je dosta pisano o tome (posebno član Lazar je dao nesebičan doprinos) ali iskreno, meni neki detalji još nisu jasni. Otprilike sam shvatio da treba da uradim jedan komad sa glinom , ispečem to, onda pravim pečat od gipsa u odnosu na taj originalni komad i posle koristim taj gips kao pečat za otisak u novoj glini, ali ako može malo jasnije taj deo sa gipsom?
U napred zahvalan svima koji mi pomognu!
Zdravo Nešo,
Da probam da pomognem.
Postupak izrade kalupa koji bi tebi odgovarao bi bio sledeći:
Prvo napraviš kružni oblik od gline koji si zamislio, dakle time odrediš veličinu i sam oblik (da li je pravilan krug ili blaga elipsa...). Taj model NE pečeš jer se gips ne lepi za glinu, ali će se veoma zalepiti za keramiku. Plastično rečeno gips se lepi za ciglu, zar ne?! Potom preko toga naliješ gips, preporučujem da nabaviš Rigips gips ili boljerečeno modelarski gips i da probaš da izbegneš običan električarski gips takozvani Alabaster, jer u njemu ima peska i prilikom izrade finih detalja, a u tvom slučaju su to slova neće dati precizan otisak. Uzmi u obzir da ti gips pređe preko ivica glinenog modela. Opet da budem konkretan, položiš svoj model na ravnu površinu i ako ti je krugl prečnika 5 cm onda bi gips trebao da pređe ivicu za barem 2 cm. Ja bih to uradio tako što bi model postavio na, recimo, sto i ogradio model okrenutom plastičnom čašom, praznom posudom od margarina ili nešto tome sličnom. Naravno dno na posudi isečeš tako da možeš da uliješ gips u nju. Time što je gipsani kalup širi od glinenog modela definišeš ivice finalnog proizvoda, a i prilikom utiskivanja gline u kalup pažljivim povlačenjem široke i ravne alatke, recimo špakle/špahtle, po ivici kalupa jednim laganim potezom precizno se definiše ravna zadnja strana prostim skidanjem viška.
Kada gips očvrsne izvadiš glinu, nema potrebe da vodiš računa da li će se model oštetiti jer sada imaš kalup za taj model. Onda urežeš slova i ilustraciju koju želiš u sam gipsani kalup.
Naravno možeš i sve da napraviš u startu u glini, ali mislim da je lakše urezati slova, slično kao kada bi ih pisao (naravno radiš u negativu!) nego ih modelovati.
Nakon toga utiskuješ glinu u gipsani kalup, sačekaš da se glina malo osuši ili ubrzaš malo fenom i 40-50 komada je gotovo za par dana... u teoriji! Veruj uvek nešto iskrsne i to treba uzeti u obzir.
U zavisnosti od toga koliko ćeš komada praviti utiskivanjem preporučujem izradu više kalupa, jer sa jednim kalupom možeš dobiti oko stotinak komada pre nego što se kalup ne ošteti toliko da bi morao da se dorađuje. Jer glina je abrazivna i svakim utiskivanjem obrisi otiska postaju sve mekši, naročito ukoliko se radi o preciznim i malim detaljima u ovom slučaju slovima.
Nadam se da sam od pomoći, srećno
Lazar
Lazare,
ako kažem ''hvala'' to je tako malo u odnosu na tvoje objašnjenje (ja odmah prešao na ''ti'' kao da smo zajedno čuvali ovce 
). Apsolutno mi je sve jasno i nadam se da će mi to uspeti. Pošto nemam iskustva, verovatno mi neće uspeti iz prvog puta, ali ko zna... Strpljiv sam ja tako da ako mi ispadne dobar kalup i iz 8. puta, biću zadovoljan 
Eh, sad se setih!
Planiram da malo ukrašavam sa bojama (veoma proste dekoracije s obzirom na moje umeće ukrašavanja i malu površinu za ukrašavanje) pa koje boje mi preporučuješ? Pigmente (to je valjda ona vrsta što se boji pre pečenja?) ili možda nešto drugo što je lakše/jednostavnije? Neću ništa glazirati jer nije mi neophodno, za frižider može i da ''grebucka'' na dodir
Srdačan pozdrav!
Ja sam za akrilik, jednostavnije se koristi, jeftinije, intezivnije boje, a i ne traži dodatno pečenje.
Mada meni bi akrilik bio izbor najviše zbog inteziteta i palete boja, ali se ne mogu baš pohvaliti sa postojanošću u smislu grebanja. Za magnete to zaista nema veze, pogotovu ako se lakiraju.
Ako te ne mrzi kada završiš postavi fotografije u nekom trenutku, nadam se da drugi neće ukrasti ideju. Ko to ipak uradi ćelama mu Keva!
Lazar
E super! Mada, već imam neku malu količinu pigmenta pa ću prvo njih da potrošim, a onda da probam i a sa tim akrilnim bojama... Koji lak da koristim na kraju?
Važi, kad bude sve gotovo i kad budem zadovoljan učinkom, kačim slike!
Pozdrav!
Danas sam se registrovao na ovaj forum,pa ne znam da li je bilo govora o sledećem:
zanima me da li se može "zalijepiti" drška na poklopcu glinenog sača koja mi je otpala nakon udarca .
Sač i poklopac su čitavi,fali samo drška na poklopcu.
Ne treba da naglašavam da mi je taj sač draga uspomena sa jednog putovanja.
Pozdrav!
Najlakše je da uzmeš dvokomponentno epoksidno lepilo, npr. Tigrostik Super i zalepiš.
Prilično je trajno i čvrsto.
lazar wrote:
E sada, predpostavljam da tebi Ledinci treba obična šamotna, izolaciona cigla, pa da o tome kažem koju reč. Šamot možeš sam da napraviš ili da kupiš u džakovima, sam odluči, ali lomljenje keramike na potrebnu granulaciju je dosadan i zamoran posao. Glinu kupuješ ili sam kopaš, ali opet zamorno i dosadno. Ali u duhu SSM sve može! Mešaš u donosu koji ti odgovara, ali može 50%-50%, pa i više, sve zavisi za šta ti treba i koliko glina može da podnese. Glina u ovoj priči služi kao vezivo, da sav šamot ostane u komadu i oblika cigle, tako da ne preteruj ni sa jednim bez potrebe. Oblik biraš sam, ali što deblje i punije, to je sušenje i pečenje sporije. Pečenje kao cigla 650ºC pa na dalje, zavisi od toga za šta ti treba. Ako je za kamin ili tome slično sasvim je dovoljno od 650ºC do 750ºC.
Ako ti treba šamotna cigla za toplotno - vatrostalnu izolaciju preporučujem neka druga rešenja mnogo bolja i pre svega lakša, ali ako ti trebaju kaljevi, kao elementi za akumulaciju tiplote odličan izbor. Naravno šamotna cigla je jeftinije rešenje, ali do zla boga teško za transport.
Ne znam da li sam pomogao, ako treba još nešto ja ću detalnije.
Gde se u Beogradu moze nabaviti izolaciona cigla za visoke temperature?
Odgovor za ”branko61”
Pre nekoliko, sada već nedelja, napisao sam poduži tekst sa odgovorom na problem lepljenja keramičkih delova koi su se slomili, ali mi se restartovao računar i ceo tekst je netragom nestao! naravno da tada nisam imao nikakvu želju da sve krenem ispočetka, pa koristin novi nalet inspiracije!
Dakle, česta je situacija kada treba nešto od keramike zalepiti i tu bih idmah napravio razliku između onoga što će se nakon lepljenja koristiti i onih predmeta koji su samo dekorativne funkcije, dalje ”stoje na polici”. Za ove druge rešenja je bezroj, tačnije onoliko koliko ima različitih vrsta lepkova. Moje iskustvo iz Narodnog muzeja, gde sam jedno vreme radio konzervaciju keramike, kaže da je delove arheološke keramike najbolje lepiti najobičnijim OHO lepkom! Zašto? Jer je OHO lepak reverzibilan, dakle moguće ga je po potrebi razlepiti najobičnijim acetonom, ukoliko za to postoji potreba. Takođe bezbojan je i, ono najvažnije, zaista veoma dobro lepi! Superlepkovi se nikada nisu dobro pokazali, em prebrzo lepe pa su greške sasvim moguće, a ono najvažnije porozna keramika lako upije lepak i praktično ne dođe nidokakvog lepljenja. Naravno sada postoje superlepokovi u gelu koji prenebrgnu tu situaciju, ali, kažem, kada se superlepkom jedanput zalepi nema nazad ako nešto baš i nije kako treba.
Ali da razmotrimo ono najčešće, treba nešto zalepiti ali da se nakon toga bez bojazni i problema koristi!
Tu je već situacija mnogo komplikovanija. Takve predmete treba prati, izlagati toploti i na kraju bez posledica po zdravlje koristiti. Ja tu ne nalazim ni jedno rešenje u korišćenju nekakvih lekova, i ako tehnologija napreduje svake sekunde, pa će se sigurno jednom pojaviti ineki ”supermegalepakkojimožesve”!
Lepljenje drške na saču nekim lepkom, pa onda i korišćenje sača bez odlepljivanja i gorenja lepka ne dolazi u obzir. Svi lepkovi su na organskoj bazi i dalje je sve jasno. Ja bih problem rešio takošto bih dršku zalepio glazurom! E, sada, znam da nije jednostavno i da za to teba i glazura i keramička peć ili neko sa keramičkom peći ko bi vam to uradio, ako je već nemate u kući... Ali je barem rešenje trajno!
Dakle kako se radi (da barem objasnim kako može!) na deo koji je slomljen nanese se sloj transparentne glazure, najbolje za nisku temperaturu (960°C-1050°C, ali i olovne glazure mogu da se koriste za lepljenje delova koji ne dolaze u direktan kontakt sa hranom 880°C-960°C) kako bi se izbegla situacija da je temperatura topljenja glazure veća nego što slomljena keramika može da izdrži. Zatim se postavi deo koji je slomljen i potom zapeče u keramičkoj peći na odgovarajućoj temperaturi za glazuru. Rezultat je sledeći: glazura se u peći rastopi, poveže sa delovima koje dodiruje i nakon hlađenja poprilično uspešno zalepi slomljene delove.
Naravno, ovo sve deluje veoma jednostavno, ali upraksi nikada sve ne prođe tako glatko, te je ovom tehnikom veoma teško zalepiti delove koji ne mogu samostalno da stoje. Da budem konkretan drška na saču može da se zalepi jer, predpostavljam, može samostalno da stoji na vrhu sača, ali zato slomljena drška neke šoljice ne može u peći da se lako namesti da stoji nepomično tokom režima pečenja. Prenebregnimo ove komplikacije, ukoliko uslovi i mogućnosti dozvoljavaju ovako zalepljeni komadi mogu bez problema da se koriste kao i pre nego što su se slomili. Lično provereno!
Odgovor za ”vujo”
Prvo da definišem šta je visoka temperatura za mene. Ja u svojim pećima koristim cigle za 1460°C ukoliko zelim da mi peć ide na 1300°C, to je cigla oznake 26 (2600°F)! Naravno Srpska je praksa da vam prodaju peć za 1200°C, (iako vam uglavnom treba za 1250°C) i da, uštede radi, stavljaju ciglu za 1250°C (cigla 22 - 2200°F). Ja sam u svoju peć stavio ciglu 32, (3200°F - 1760°C) i onda sam veeooma siguran da nema iznenađenja, a i mogu po želji da teram i preko 1300°C iako je to ludost i svako normalan nema potrebe za takvim rasipanjem energije. Ali ukazala se mogućnost pa sam proverio kakve su i te cigle.
Dakle oznaka cigle je obično vezana za njenu nominalnu temperaturu korišćenja iskazanu i farenhajtima (bez dve nule).
Treba uzeti u obzira da ovde govorim o ciglama koje su specijalno napravljene od alumosilikata i sa namenom da pruže što bolju izolaciju, ali nisu fizički čvrste i nisu pogodne za kamine i tomesličnenastvari.
Postoje ili su barem postojela nekoliko mesta na kojima je mogla da se nabavi izolaciona cigla za visoke temperature. Prvo je postojala firma koja se bavila uvozom izolacionih materijala za visoke temperature i to im je bila glavna delatnost. Oni su bili u Mladenovcu, na žalost to je jedino čega se sećam i to nije baš mnogo od pomoći. Ja sam ih nalazio preko interneta, jer su oni bili zastupnici za Morgan Thermalceramics (dalje je lako!)
Drugo mesto je naravno Mezuliću u Mirijevu (zbog eventualne zamerke oko reklame ”kontakt na upit”) i
Saša Tomić, takođe ne bih ovde pisao telefon da mi kasnije ne bi zamerili.
Ali ću zato napisati moj telefon jer nešto od svega mora! 064/119-13-96
Hvala na odgovoru. Nasao sam.
Pozdrav Lazare.
Kako programiraš peć ako raspored pečenja ima 3 faze a programator peći ti omogućava da podesiš prvu i drugu temperaturu i heating rate ?
Da li podešavaš ponovo prvu temperaturu kada peć dosegne zadani nivo za drugu temperaturu il ima neki drugi sistem ?
Npr.
1. stadijum - temperatura treba da raste 65 stepeni NA SAT do 540 stepeni gdje stoji pola sata.
2. stadijum - temperatura raste 260 stepeni na sat do 650 stepeni
gdje stoji opet pola sata
3. stadijum - 815 stepeni na sat do 800 stepeni gdje stoji 20 minuta.
Kako podesiti treći stadijum ?
Moj programator ima samo dve zadate temperature, ali programator sa tri temperature je još bolja stvar.
Prvo da razjasnimo neke stvari generalno. Retko koja peć na višim temperaturama može da postigne brzinu zagrevanja veću od 200-250°C/h pogotovu ako u njoj ima gline buduće keramike. naravno to zavisi pre svega od količine mase koju treba ugrejati (ovde računajte i sam ozid peći), potom koje je snage peć, i kakvu izolaciju imate na peći (ako je uopšte peć ima, što je česta situacija kod oih koji se ne bave profesionalno keramikom). Nemojte da vas zavara početna brzina koja može da bude zaista impresivna, posebno ukoliko je peć prazna, ali na većim temperaturama rasipanje energije usled sve veće razlike između spoljne i unutrašnje temperature utiče značajno na moguću brzinu zagrevanja. Isto tako i brzina hlađenja je mnogo veća na početku, a kako se temperatura snižava i brzina hlađenja se smanjuje, te je nateže sačekati da peć sa recimo 350-400°C dođe na željenih 100-150°C. Shodno tome nema nikakve šanse da se peć zagreva 815°C/h jer bi to značilo da sa 650°C dostigne 800°C za 10min....možda prazna.
Evo kako bih ja isprogramirao peć:
Prva temperatura bi bila 120-150°C i koristio bih je za konačno sušenje gline. Brzina zagrevanja bi bila od 60-80°C/h sve zavisi od količine gline i mnogo važnije od debljine predmeta.
Druga temperatura je 450°C i to je klasika jer se do te temperature dešavaju najveće promene, isparavanje hemijski vezane vode (raspadanjem OH grupa) i stoga brzina zagrevanja treba da je sporija nego nakon toga, ali svakako brža nego na početku. Za biskvitno pečenje (prvo pečenje) do ove temperature obično izaberem brzinu od 100-130°C/h. Opet brzina zavisi od debljine zidova predmeta.
Da podsetim kako bi poklopac na peći (ili odušci ako ih ima) trebao da bude blago otvoren sve do 250-350°C kako bi sva vlaga mogla nesmetano da izađe. Ovime se smanjuju neminovna oštećenja na metalnim delovima peći (prstenovi, oplata, šarke...)
Konačno treća temperatura kod biskvitnog pečenja bila bi od 850-900°C, a brzina zagrevanja od 120-150°C/h
Zdraška kod biskvitnog pečenja nije potrebna, posebno ne tri puta po pola sata, jer zadrška služi da se na maksimalnoj tempeaturi toplota u peći podjednako rasporedi, tj. glazura ravnomerno i sasvim stopi. Dakle u slučaju biskvitnog pečenja nemamo potrebe za većom zadrškom nego od 5-10min.
Kod glazurnog prčenja brzina zagrevanja može da bude veća jer je glina pretrpela najveće temperaturne šokove, takođe došlo je do hemijskih procesa prilikom kojih imamo neka isparavanja i sagorevanja iz strukture keramike i radi čega treba usporiti podizanje temperature. Ja peć prilikom glazurnog pečenja programiram na sledeći način:
Prva temperatura može da ostane na isto koliko je bilo i za biskvitno pečenje, a brzina zgrevanja malo brža, od 100-130°C/h. Ovde prva temperatura služila bi ponovo samo da se vlaga iz glaziranih predmeta ispari i na taj način poštedi peć od neizbežnog rđanja metalnih delova.
Druga temperatura bi ostala na 450°C (čisto da ne bi menjao) i brzina zagrevanja bi bila istakao i za drugu temperaturu od 150-180°C/h.
Treća temperatura bila bi u zavisnosti koja je glazura u pitanju, ali se kreće u rasponu od 960-1300°C i brzina zagrevanja bi bila od 150-180°C/h. Opet spominjem da zadata brzina peć može da postigne do neke temperature, ali preko recimo 1000°C većina peći gubi dah pri zadatim brzinama većim od 160°C/h, tako da može da vam se desi da proračunato vreme na kraju bude i značajno duže.
Zadrška prilikom glazurnog pečenja bila bi poželjna na najvišoj temperaturi kako bi se energija izjednačila u peći i glazura ravnomerno rastopila, a trajanje zavisi od veličine i snage peći, količine predmeta, same glazure... Moj predlog je da zadrška bude od 10-20min, ali neke glazure traže i mnogo veće zadrške, kao na primer kristalne glazure. Druge zarške osim na režimu sušenja i na maksimalnoj temperaturi generalno nemaju neku funkciju.
Ponovo da napomenem moj programator nema tri zadate temperature (dve su sasvim dovoljne) i prvu temperaturu od tri ponuđene bih koristio samo za sušenje gline i keramike.
Moje je predlog da se maksimalno ekonomiše sa brzinama zagrevanja i zadrškama jer nakon desetine pečenja ukupan račun za struju može drastično da se menja ukoliko se peče sat duže ili kraće, a da ne pominjem po jeftinijoj ili skupljoj struji. Pri biskvitnom pečenju nema mnogo mogućnosti da se proces ubrza osim ako se peče mekši biskvit, ali zato glazura može nesmetano da bude brža.
Te je moj predlog da se peć obavezno uključuje noću (moj programator ima odloženi start) jer vam je razlika skoro pet puta u ceni. Ukoliko stavite presporo zagrevanje ili predugačku zadršku dešava vam se da peć upravo punom snagom radi i nakon što period niže struje istekne, a to se kada stigne račun veoma primeti. Stoga promislite o tome da peć pustite i ranije, pre ponoći i da ona radi u svom režimu pali-gasi i pre početka niže struje, ali da svoju maksimalnu potrošnju smestite unutar niže cene struje.
Hvala na brzom odgovoru.
Ovaj primer koji sam gore naveo je neka osnovna šema pečenja stakla, razmišljao sam o pokušaju fuzije gline i stakla u peći ali je to izgleda nemoguće izvesti u peći ART -95 sa kojom si verovatno imao posla.
Koja je max temperatura koju ova peć može da izvuče?
Ha, tačno sam predpostavio da se radi o programatoru Art-95! Ja upravo radim sa tim programatorom i uz njega imam i Art-2006.
Kod njega nema tri zadate temperature već samo dve! Prva crvena lampica trepće samo ukoliko je uključen odložen start, u protivnom kratko zasvetli i nastavi dalje na zelenu koja označava zagrevanje. Dalje, sledeća crvena trepće samo ako ima zadrške na prvoj temperaturi i dalje sledi isto. Naravo ovo je jasnije kada se gleda u programator ili radi sa njime, drugima ovo neće biti ni jasno, ni zanimljivo.
Bitna je razlika da li se radi fuzija samog stakla ili fuzija stakla i gline. Za spajanje stakla i gline (na primer na dnu neke posude) nema nikakve promene u režimu pečenja od onoga što sam napisao, već je samo bitno da se ispeče na dovoljno visokoj temperaturi da se staklo rastopi. To je obično od preko 1000°C, sve preko toga ne smeta ni malo. Staklo se inače u proizvodnji topi na oko 1400°C! Stoga uzme se staklo izlomi na manje komade da bi se lakše manipulisalo sa njime, poređa po dnu neke posude (sa ivica bi tokom pečenja jednostavno sklizlnuo) i peče rwžimom predviđenim za glazurno pečenje. Ukoliko se staklo ne rastopi i razlije dovoljno na 1000°C onda je za tu vrstu stakla potrebna veća temperatura. Tu bi zadrška dobro došla, od 30min i više.
Kada se predmet izvadi iz peći u 99% slučajeva staklo na dnu popuca i dobije zanimljive pukotine (krakle, haris) ali ostane čvrsto vezano za glinu.
Fuzija samog stakla zahteva posebno pripremljene kalupe koji su premazani smešom aluminijum oksida i glinice kako se ne bi staklo leplo za kalup ili model. Za deblje predmete je najvažnije postepeno hlađenje kako ne bi došlo do pucanja. Iz mog iskustva predmeti tipa pepeljara, ploča od nekoliko različitih vrsta (boja) stakla može da prođe bez posebno isplaniranog sporog hlađenja, tzv. odgrevanja stakla. Bitno je samo da se peć otvori na što nižoj temperaturi čak i oko 50°C!
Kod većih komada zadrška se pravi na najvećoj temperaturi (koja zavisi od vrste stakla) i traje od nekoliko sati pa i do nekoliko dana(!) tj sve dok svo staklo ne popuni kalup. Potom se temperatura postepeno snižava, ali je zadrška najvažnija na 240°C ili 260°C (ne sećam se tačno) nakon čega treba drastično usporiti hlađenje i to se postiže tako što se peći zada brzina hlađenja kao parametar, te se peć po potrebi uključuje i sprečava naglo hlađenje. Ovaj režim ne može se, na žalost, isprogramirati na svim programatorima. Da budem iskren može na Art-2006 ali još uvek isam probao odgrevanje većih komada stakla, već sam do sada radio samo sa spajanjem stakla i keramike. Ali imam uslove, pa još samo da nađem vremena...
A sada odgovor na pitanje koju temperaturu tvoja peć sa programatorom Art-95 može da postigne. Programator i peć su dve odvojene priče, Art-95 može da kontroliše režim i na industrijskoj peći od par desetina kilovata, ali i nekom malom probnom peći.
Koju temperaturu može da postigne peć zavisi od snage peći i prevashodno od ozida peći, tj. koja je cigla korišćena. Nekada peć može da gruva i do 1300°C, ali ne sme zbog cigala koja nisu za tu temperaturu!
Da generalizujem priču, na kućnu instalaciju može da se priključi (bez požara) od 6-9Kw ili od 2-3Kw po fazi, ali sve zavisi kakva vam je instalacija, naravno. Ako je peć prstenasta, ne vezano šestougaona ili osmougaona, znači unutrašnjeg prečnika od 40-50cm, a spoljnog koliko vrata u stanu ili radionici dozvoljavaju (oko 70cm) i ako ima izolaciju (keramička vuna, izgleda isto kao i staklenasamo je za 1300°C) onda verovatno može da postigne oko 1200°C pa i više, ali se tu ne bih igrao, jer ko zna koja je cigla u pitanju. O vrstama cigli sam nedavno pisao.
Ako peć nema izolaciju, onda će teško izgurati preko 1100°C.
Sve ostale peći koje nisu uobičajene temperaturu i snagu zna samo onaj ko ih je pravio! Šalu na stranu, tada bi trebalo premeriti grejače i proveriti koja je cigla u pitanju....
Ne znam koliko sam pomogao...
Lazar
Hvala, vrlo korisno, posebno sa aspekta opreza.
Moja pec je napravljena od neke vrlo krte bele cigle, lako se lomi, dovoljno je da zagrebem noktom i ostane trag.
Pokusavam da nabavim neke efektne glazure od Mezulica koje se peku na oko 1200 ali sad vec nisam siguran da li ce pec da izvuce.
Upravo tako i izgledaju izolacione cigle napravljene od purita (ili porita kako ko već zove). Najbolje ih je opisati kao da se radi o gasbetonu, siporeksu. One su veoma krte i porozne, to im daje veliku izolacionu moć, ali su mnogo lakše od šamotnihcigala i upijaju mnogo manje energije. šamotne cigle su čvršće, ali mnoogo teže, teško otpuštaju energiju te se peći od šamota hlade značajno duže.
Stoga imaš dobre cigle, još samo da ustanoviš za koju su temperaturu. Ali ako uz peć imaš Art-95 ne verujem da je nešto bezveze. Na njemu piše koju sondu koristi, pojavi se informacija kada se Art-95 pali. Piše NiCr-Ni (niklhrom-nikl) ili Pl-PlRo (platina-platinarodijum), a sonda (termopar) niklhrom-nikl je za temperature od oko 1100°C, a platina-platinarodium je za temperature i preko 1300°C (ono što sonda može da izmeri ne znači da peć može i trebada postigne!).
Dakle, ako je NiCr-Ni onda je peć najverovatnije za nisku, tj za temperature od 1100°C-1150°C, a ako je sonda Pl-PlRo onda je peć sigurno i za temperature od 1200°C-1250°C.
Mimo toga kako da utvrdiš koju sondu imaš? Niklhrom-nikl su dve debele žice, značajno debele (kakav opis?!) a Platina-platinarodijum su dve tanušne žičice takve da ih ne treba mnogo čačkati jer mogu da puknu. Logično nikl je mnogo jeftiniji od platine, pa je i sonda Niklhrom-nikl oko 10€, a Platina-platinarodijum 10€ santimetar, znači oko 150€! Ako možeš da vidiš koje ti se žice nalaze u kapsuli, keramičkoj epruveti koja ti ulazi u peć možeš da zaključiš za koju ti je temperaturu peć. Znači nije važno kakva je žica od programatora do sonde, tačnije keramičke kleme koja se nalazi van peći, već kakve žice ulaze u samu peć.
Moram samo da dodam da kadkad neko stavi Niklhrom-nikl sondu na peć koja je pravljena za 1200°C i tvrdi da je to OK, ali tada ta sonda mnogo brže propada. Dakle ta je sonda za temperature do 1100°C, prekotoga nije preporučljivo. Razlog za korišćenje ove sonde i za veće temperature je jasan 10€ prema 150€ ušteda je velika.
Takođe parametar koji govori o temperaturi koju peć može da postigne je i postojanje ili ne izolacije. Peć bez izolacije, dakle samo cigla i prsten koji ih drži teško da može postići veću temperaturu od 1100°C, preveliko je rasipanje energije. Ako peć ima izolaciju ne znači automatski da može na 1250°C, ali je dobar pokazatelj da autor peći nije imao nameru da pravi nešto bezveze.
Poslednje i najvažnije, treba pitati i onoga koje pravio ili prodao peć, on sigurno zna za koju temperaturu je predviđena peć. Ali opet samo postojanje programatora Art-95 (koji nije jeftin) povlači sa sobom da tvoja peć može i više nego što se to čini.
O ovoj temi ima zaista dosta da se kaže, a kamoli napiše, glavne smernice sam se trudio da dam ovako suženo, pa stoga želim sreće svima kojima je ovaj tekst od pomoći.
Lazar
Dobar dan dobri ljudi...
Dva dana vec listam ovu temu i kojesta sam procitao a po nesto od svega i upamtio.
No, nije to razlog ovog mog pisanja...
Pre par nedelja, kupio sam neko malo pakovanje neke gline, sinteticke po mirisu bih naslutio, il s nekim vezivom na nekoj hemiskoj bazi, a sa ciljem da napravim neku malu prostu oblu s oblim udubljenjem posudu, za mastilo...
poceo pa se uziveo i napravio nesto skroz drugacije od originalne zamisli, pa kasnije jos kojesta, te se i prilicno odusevio kolicinom zabave i uzitka, bez obzira na rezultate koji nisu uvek ocekivani...
No, posle eto vec nekog vremena, sve vise me vuce da napravim jedan mali, stoni, od onih tockova na kojima se komad gline okrece, pa se tako oblikuje...
nasao sam neki jak mali el, motor probao ga na 12v, sa moleksa, ustanovio da je vise nego zadovoljavajuci, pa malo gledao, malo sam planirao kako bi to moglo da se ukopi, sa prenosom i redukcijom....
tako sam i do ove teme i ovog foruma stigao i najvise mi se svidelo ono resenje s konusom koji naleze na zamajac, pa se zavisno od udaljenosti pogona od osovine regulise brzina...
Te sam danas na poslu s nekim kolegama o tome pricao a jedan od njih ponudi da mi da motor i remenice i kais i bubanj i lezajeve... od ves masine... tu me i ubedise da se ne igram s tim sitnim, nego da odmah veliko i ozbiljno napravim... ovako je od prilike izgledala ideja pre te s konusom, a tako bi od prilike izgledalo i to s tim motorom od ves masine koji ce ovaj kolega sutra da mi donese....
http://i196.photobucket.com/albums/aa248/Moghrion/staro%20trunje/fafe165...
pa me zanima, koliko je to ostvarivo a koliko upotrebno...
ove slike ovih resenja koje sam ovde video su previse kompleksne i mnogo ozbiljnije nego sto bi meni trebalo....
od prilike znam sta je neophodno i kako bi trebalo da radi, ali, koji savet i sugestija, na sta treba obratiti paznju bi mi bio vise nego drag...
Istina da nije Bog zna sta ali evo ovde i par slika ove mastiljarnice koju sam napravio, tek koliko da se pohvalim... jedino ona mi je za sad reprezentativna...
http://i196.photobucket.com/albums/aa248/Moghrion/staro%20trunje/66bb3f8...
http://i196.photobucket.com/albums/aa248/Moghrion/staro%20trunje/afa7362...
http://i196.photobucket.com/albums/aa248/Moghrion/staro%20trunje/af534f0...
http://i196.photobucket.com/albums/aa248/Moghrion/staro%20trunje/62a993e...
http://i196.photobucket.com/albums/aa248/Moghrion/staro%20trunje/5212974...
Lazare pitao bih te za par saveta i unapred ti zahvaljujem za trud.
1.kako da sprecim povremeno talozenje slikera na dno kalupa sto mi se povremeno dogadja jer sam pravim sliker?i to ne u svakoj sarzi
2.kako da ubrzam stizanje u kalupu/?sad mi je vreme oko 1,5h za zid 5-6mm a prilicno je dobra gustina mase nema svrhe pojacavati je,
znam da mi je predmet puno kvaljtetniji zbog duzeg cekanja ali mozda postoji sredstvo da se ubrza.mrzi me bre brate da cekam:)
sastojci su mi atlas sivo bela zemlja,stakl voda kreda 160mikrona,voda kvarc sam izbacio nema talozenja kad ga dodam ima(ne uvek)
pozdrav.Goran
Pozdrav Lazare,
Imam jedno pitanje.
Keramika je pecena na 1200 i 1250, reč je o glaziranoj posudi.
Kad se u gotovu posudu sipa voda i ostavi u njoj da stoji,a ispod posude se stavi papir,posle nekog vremena(1 sat pa nadalje) papir bude navlazen čak se pojevi i u delu gde je glazura sitne kapljice vode.
Posuda "rosi".
Da li je u pitanju glina,glazura ili nešto treće ili je to situacija sa svom keramikom osim porcelana?
Hvala unapred.
Hajdemo od lakšeg ka komlikovanijem:
Za ”chika”
Takva situacija je mnogo uobičajnija kada se radi o majolici tj. keramici pečenoj na temperaturama od 950°C-1150°C. Radi se o tome da glazura i glina nisu prilagođene jedno drugome i onda dolazi do pojave pukotina (kraklea, harisa) u glazuri. Kroz te veoma sitne, ali opet prisutne pukotine porčazi tečnost koja se nalazi unutar posude i probija kroz strukturu same keramike sve dok ne dođe do dna, gde se pojavi vlažni krug ili i do druge strane posude. O čemu se zapravo radi? Prilikom zagrevanja dolazi ,normalno, do širenja i keramike i glazure, ali je porcenat skupljanja prilikom hlađenja neusklađen pa se glazura vuiše skuplja od keramike i dolazi do pucanja glazure. Druga situacija je obrnuti slučaj, kada se glazura skuplja manje od keramike i dolazi do ljuspanja glazure. Ilustracija toga bio bi balon premazan osušenom glinom, pa onda naduvan ili izduvan, svi znamo rezultate.... Ali generalno gledano na nižim temperaturama pojava kraklea je skoro sasvim normalna i očekuvana stvar, a na visokim temperaturama mnogo ređa. U pitanju je tehnologija, a ne toliko način izrade predmeta.
Kako je ova situacija mnogo ređa kod kamenine (1200°C-1250°C) takođe je moguće da je autor predmet izvadio iz peći pre nego što se ona dovoljno ohladila (najmanje na ispod 150°C) i da je onda došlo do naglog hlađenja. Što je temperatura bila veća to je i mogućnost pojave kraklea bila verovatnija. U tom slučaju ponovno pečenje na toj temperaturi i adekvatno hlađenje bilo bi od pomoći.
Nešto što bi na brzinu, a efikasno pomoglo bilo bi premazivanje tankim slojem parafina ili voska. Predmet se zagreje, može i urerni i onda premaže tankim slojem. Parafin i vosak se rastope i uđu u postojeće pore te nakon hlađenja predmet postane skoro sasvim vodonepropusan. Naravno ne treba preterivati sa slojem i višak treba odstraniti, takođe ponovno zagrevanje malo bi promenilo količinu ”zaptivača”, ali mislim da bi sasvim pomoglo pogotovu ako je saksija u pitanju.
Ako se pak radi o šoljici za kafu, nakon nekog vremena korišćenja kafa bi ispunila pukotine i problem bi nestao. Znam da vam sa higijenske tačge gledanja ovo izgleda veoma gadno, ali ljudi i dana danas jedu iz glinenih neglaziranih posuda i peru ih u potoku pa im ništa ne fali...
Za ”Gorcab”
Upravo iz ovih razloga nisam nikada koristio šliker koji sam sam spravljao za livenje, već sam uvek kupovao livaću masu. Jedna komponenta u celoj priči je veoma bitna, a to je tzv. elektrolit.
Elektrolit je neka vrsta Natrijumove soli (donekle uspešno može da se koristi i natriumhlorid, kuhinjska so, ali samo donekle!) koja se dodaje u veoma malom procentu u odnosu na ukupnu masu (ne bih da se pravim pametan pa posle crvenim, svakako adekvatnu količinu dobijete prilikom kupovine ili je već umešana u samu masu, te je konkretna cifra sasvim nebitna!) Svrha eletrolita je da se sa što manjom količinom vode dobije tečljiva livaća masa. Šta to zapravo znači? Da bi se neka određena količina mase razmutila u dovoljnu tečljivost da bi mogla da se uliva u kalup potrebno je 80% vode, dok je sa upotrebom elektrolita ta količina samo neverovatnih 20%! (procenti sam dao okvirno, sve zavisi od mase do mase!). Samim time i kalup treba da upija i do 4-5 puta manje vode, pa može da se lije mnogo brže i mnogo češće. Uz to i sedimentacia je mnogo manja jer je vreme koje livaća masa provodi u kalupu mnogo kraće.
Sve ovo zvuči neverovatno, kako sa 5 litara vode razmutiti pun džak livaće mase, ali kada se u smesu sa tih 5 litara vode koja izgleda kao testo za krofne doda eletrolit dešava u trenu preomena iz ”testa” u ”jogurt”.
Sve u svemu ja sam pre za kupovinu livaće mase nego za spravljanje u režiji SSM i ako to baš i nije u duhu ovog sajta. Ali danas retko ko mesi hleb, i stare babe ga kupuju, a u našem slučaju samo iz razloga što se sa kupovinom fabrika pobrine o tačnim razmerama, granulacijama i odmnosima ostalih dodataka koje nam u mnogome olakšavaju rad.
Dakle ili kupuješ livaću masu ili nađeš da ti neko proda elektrolit, što i nije ne rešiv problem.... Ako se odlučiš za ovo drugo javi mi se da ti dam eventualne kontakte.
064/119-13-96 Lazar
Za ”Moghrion”
Moram priznati da se nisam previše zanimao time da pravim točak. Svoj prvi (od šest koliko ih sada imam) sa kupio za nevelike pare pukom slučajnošću, te sam svoju primarnu potrebu za točkom ispunio. U protivnom, siguran sam da bi i moji napori bili usmereni u pravcu tome da ga sam našravim.
O ovoj temi sam pisao ranije, pa neću biti preopširan već ću samo da podsetim.
Ono što mi se u nekom trenutku učinilo zgodno bila je varijanta gde se kao pogonski motor koristi najobičnija bušilica. Ne košta mnogo (ali i ne traje mnogo!) a ima ugrađen regulator broja obrtaja. Te se sa glave bušilice prenese obrtna sila na zamajac i eto improvizovanog točka. Istina malo je bučno, ali radi. Istina traje koliko i sama bušilica, ali kao što rekoh, jednostavno i radi.
Za varijantu sa delovima od veš mašine sam čuo, ali nisam video u praksi, te ne mogu da dam svoj sud. Ali ne vidim razlog da ne radi, ako radi sa gaćama i čarapama.
Ja bih se ipak verovatno opredelio za varijantu gde se motor preko poluge nogom prislanja na zamajac i time dobija na brzini i regulše snaga. Vrlo jednostavan metod, video sam ga u praksi.
Princip je sledeći: na vrhu osovine nalazi se gumeni točkić (nebitno kakav) i onda se pritiskom na polugu-papučicu taj gumeni točkić prislanja na zamajac. Ukoliko se malo potrudiš možeš i da napraviš da se motor kreće bliže i dalje od osovine i onda time regulišeš brzinu. Drugom nogom može da se stiska papučica koja služi kao kočnica... Nema mnogo komplikacija, jedino što ceo sistem nije baš mali i ne može se lako po potrebi premeštati. Mislim da negde čak i ima crteži koje sam postavio kako to izgleda, ako ne internet je čudo!
Opet da kažem, kako bi se delovi od veš mašine uklopili ne mogu da kažem, ali sigurno je izvodljivo, samo treba naći sistem kako se reguliše brzina. Nadams e uspehu, pa nas počasti svojim utiscima i još bolje kojom fotografijom.
Lazar
Pozdrav.
Pitanje za Lazara
Molim za savet u vezi glaziranja kamenine.
I temperatura 300 punom brzinom sa malo odskrinutim poklopcem
Kada dostigne 300 zatvara se poklopac i punom brzinom na
II temperaturu 1200 ili 1250 sa zadrskom od 5 do 10 ili 30 min.
Kad je gotovo pecenje i temperatura opadne na 300 odskrine se poklopac i ostavi da se hladi.
Da li je ovakav postupak negde pogresan, pogotovo sto se tice propusnosti keramike, za koju sam vec pitala?
Hvala
Konačno odgovor za Chika!
Generalno za glazirno pečenje zagrevanje peći i maksimalnom brzinom jeste prikladan režim pečenja, ali sve zavisi koja je jačina peći koliko predmeta ima u njoj, kolika je debljina zidova samog predmeta... Što znači da kadkad brzo zagrevanje može da uzrokuje preveliki termo šok kod keramike. Jer naglo zagrevanje znači i naglo širenje predmeta, pa ako su zidovi deblji spoljni deo se već zagrejao, a unutrašnji još nije i eto razlike u širenju i naprezanje samog materijala. Takođe prilikom konstantnog rada grejača (što je upravo zagrevanje maksimalnom brzinom) teže dolazi do ravnomernog raspoređivanja toplote po celoj peći, pa tako delovi bliže grejačima imaju veću temperaturu nego oni u unutrašnjosti peći, pa eto ponovo prilike za naprezanje materijala, tj samog predmeta. Kako se mikro pukotine javljaju prilikom sušenja, a postaju vidljive sa svakim novim pečenjem, tj podizanjem temperature pečenja možemo predpostaviti da će se veličina pukotina i ostalih grešaka samo povećati što termo šok bude drastičniji. Takođe neravnomerno raspoređivanje toplote u samoj peći može da uzrokuje greške prilikom merenja temperature jer sonda ne uspe da izmeri tačnu temperaturu, a delovi bliže grejačima već su odavno prevazišli zadatu temperaturu. naravno ovde veliku ulogu ima i merno-upravljački instrument i način, tj. režim kojim on prilazi zadatoj temperaturi i obično je namešteno tako da nekoliko stepeni pre nego što dostigne željenu temperaturu instrument počinje da pali-gasi grejače i time lagano prilazi željenoj temperaturi. U protivnom može se desiti da vam glazura na delovima bliže grejačima procuri, ili bude sjajna ili prozirna umesto mat tj. pokrivne.
Molim da se ovde jasno razumemo, nije problem da se peć isprogramira maksimalnom brzinom prilikom glazurnog pečenja, već ukoliko vam se jave neki od gore navedenih i sličnih problema, uzrok (pored sijaset drugih) može da bude i prebrzo zagrevanje.
Sve ovo, takođe, ne znači da treba maksimalno usporiti režim pečenja, jer bi se za početak time utrošak električne i vreme trajanja samog ciklusa nepotrebno povećao, već da se neke od grešaka mogu javiti i usled prebrzog zagrevanja. Moj stav je da sve treba probati dok se ne nađe optimalno rešenje za problem.
Ja bih jedino izbegao otvaranje poklopca peći na temperaturi od 300°C, već bih pustio da se peć maksimalno sama ohladi. Time se postiže da glazura manje puca i da imamo manje naprezanje glazure. Naravno ako nam to vreme dopušta.
Što se tiče tvog problema moguće su joše neke stvari.
Moguće je da se glina i glazura ne slažu te da zbog dolazi do toga da se javljaju pukotine zbog kojih je keramika propisna. Da pojasnim , mada sam već ranije pisao o tome, keramika i glazura se šire prilikom zagrevanja, ali u procesu hlađenja glazura se više skupi od glazure, pa dolazi do pojave sitnih pukotina u glazuri ili da se keramika više skupi od glazure i dođe do ljuspanja glazure. U oba slučaja to može da bude uzrok poroznosti keramike.
Takođe moguće je da je i sama glazura porozna iako tako ne izgleda. Meni se upravo to jedanput dešavalo.
Dakle, sam režim pečenja i brzina hlađenja ne mora da bude uzrok poroznosti keramike, već i vrste glazure i vrste gline. Moguće je da bi se promenom nekih od tih komponenti problem rešio.
Hvala puno na odgovoru.
Lazare,
Da li mozes napisati ponesto o listerima i koja je razlika izmedju njih i pigmenata.I ako moze razlika izmedju engoba i podglazurnih boja.
Hvala.
Interesuje me da li je kod nas moguce napraviti keramicke plocice ( rucni rad ) za kupatilo, ne trazi se perfekcionizam,
imam jedan uzorak tih plocica 10 x 10 cm sivkaste su boje navodno je kaolin materijal a premazana je glazurom ( moguce sa olovnim oksidom ),
ako postoji mogucnost izrade tih plocica koji je postupak i procijena cijene kvadrata takvih plocica ???
Šaljem fotografiju fontane koju sam po zahtevu kupca "patinirao", i posudu i krčag. Fontana je rađena u sklopu projekta feng shui.
Zlatko Jorgić