Glina, keramika, tehnike, oprema i sve o toj temi.

Nisam siguran da bih u ovom trenutku mogao da vam konkretno pomognem sa programatorom, jer ne znam koji je tip u pitanju. Kako postoji više modela tako se na njima podešavaju različiti parametri. Kod programatora Art/95 koji ja koristim i ugrađujem u svoje peći reguliše se brzina zagrevanja, stepeni celziusovih na sat (C/h), te stoga bi na njemu trebalo zadati da peć zagreva između 100º i 120º C/h (zavisno od toga koliko je puna peć, koliko su debeli zidovi predmeta koji tebaju da se ispeku, ali i od toga koliko je vlažno napolju, jer u tom slučaju i poredmeti sadrže više vlage zimi i kišnog dana, nego vrelog avgustovskog). Prvo pečenje se vrši u intervalu od 750º-900ºC i to zavisi od vrste gline. Naravno ni ovo nije jedina mogućnost, kadkad se prvo, tzv. biskvitno pečenje vrši i na višoj temperaturi, ali to su posebne situacije, kada dalje tretiranje keramike tako zahteva.
Programator, za biskvitno pečenje, bi trebalo isprogramirati na sledeći način:

- Maksimalna temperatura 850ºC
- Brzina zagrevanja 110ºC
- Zadrška 15" (minuta)

Da ne bude zabune, čemu regulisanje sporijeg zagrevanja i zadržavanja temperature na baš 450ºC? Do te temperature glina pelazi u keramiku, njene fizičke i hemijske karakteristike se trajno menjaju, raspadaju se slabe hemijske veze i nakon te temperature keramika ne može da se vrati u svoje prvobitno plastično stanje kao što bi to moglo da se glina pekla do, recimo, 300ºC. Ovo napominjem i u cilju odgovora na pitanje da li bi glina mogla da se peče i u običnoj rerni. Sumljam da neko ima rernu koja može da razvije temperaturu od 800ºC ili 1250ºC.

Na nekim programatorima moguće je unapred odrediti nekoliko programa koje će ostati u memoriji i po potrebi će se koristiti odgovarajući. Takav je programatog Art97 i on ima mogućnosti da memoriše 9 programa. Ja mogu da osmislim šest ili sedam, ali mi svih devet verovatno nikada neće trebati ali od viška retko boli glava.
Programi koje bih ja postavio bili bi sledeći:

- Biskvitno pečenje - 850ºC
- Tvrdi biskvit - 980ºC
- Glazurno pečenje za nisku temperaturu - od 980º do 1060ºC (u zavisnosti od glazure)
- Glazurno pećenje za visoku temperaturu - od 1180º do 1280ºC (opet u zavisnosti od glazure)
- Porcelan - od 1260º do 1300ºC (ukoliko peć može da izgura tu temperaturu)
- Peslikači i listeri od 780º - 830ºC (zavisno od tipa boje i preporuke proizvođača)
- Poseban rezime za hlađenje peći prilikom rada sa kristalnim glazurama ili fuzija stakla

Naravno ovi podaci su okvirni i podožni prilagođavanju realnim situacijama.

Slažem se sa milanavala moglo bi i tako. Nisam predhodno pročitao njegov post ali se očigledno njegov i moj predlog ne razlikuju mnogo.
Ostaje pitanje samo koji je programator u pitanju i šta kod njega može da se reguliše i u koliko koraka.

Iako peći za keramiku slove za enormno velike potrošače one to u suštini i nisu. Naravno opet zavisi od vrste peći, njene izolacije i nominalne snage, ali i od onoga šta se u njoj peče. Krcata peć, gusto napunjena sitnim stvarima će se namučiti da svu keramičku masu, nameštaj, stubiće, ali i svoj ozid zagreje na predvišenu temperaturu. Shodno tome ako pečete samo jednu šolju koju ste pošto-poto namerili da poklonite nekome za dan,dva neće joj predstavljati nikakav problem da to uradi kako god je isprogramirali.

Takođe, neminovni gubici energije prilikom pečenja zavise i od izolacije peći ali i od temperature na kojoj pečete. Ukoliko pokušavate da sa peći koja nema nikavu spojlnu izolaciju keramičkom vunom postignete temperaturu od preko 1100º ili 1150ºC uludo se nadate ili imate peć od milion Kw, a tata vam je direktor EPS.
Shodno činjenici da gubici u rasipanju energije proporcionalno zavise od razlike između spoljne i unutrašnje temperature sledi da je mnogo teže zagrejati peć od 1150ºC do 1250ºC nego od, recimo, 300ºC do 400ºC. Na ovo ne zavisi položaj peći, da li je držite zimi na otvorenoj terasi ili u podrumu jer je razlika u spoljnoj temperaturi od 40º-50ºC (zima-leto) zanemarljiva u odnosu na razliku od 25ºC spoljna - 1200ºC unutrašnja.

Ja bih samo dodao da treba veoma voditi računa kolika će biti zadrška na najvišoj temperaturi prilikom glazurnog pečenja, jer se će se glazura za, recimo, 1050ºC često sasvim rastopiti i ostakliti ukoliko se zadrži nekoliko sati na oko 850ºC-880ºC! Takođe, često nećete dobiti iste efekte ukoliko zadršku u glazurnom pečenju stavite 20min ili 1-2 sata. Naravno ne uzimajte nikada u keramici ništa zdravo za gotovo, svaka glazura se ponaša drugačije, svaka peć zrači na svoj način i još je milion drugih parametara koji mogu u mnogome da se pokažu različito kod vas ili kod nekoga drugog u uslovno istim uslovima!
Što znači da predhodno dobro proverite šta će se desiti ukoliko je zadrška na maksimalnoj temperaturi duža ili kraća, čisto da sebe poštedite muka brušenja ploča, razbijanja radova ili obijanja cigli na peći.

Predpostavimo da se većina peći sa kojima radite kreće u dimenzijama od 50cm do 80cm visine i od 50cm do 70cm dubine/širine.
Tada bi trebalo zadršku na najvišoj temperaturi staviti: prilikom biskvitnog pečenja 5-15min, kako bi se izjednačila temperatura u celoj peći i 20-30min prilikom glazurnog pečenja.
Kadkad je bolje da se za glazuru stavi i veća zadrška, ja konkretno volim da stavim od 45min ili do 1 sata, ali, kao što rekoh, sve zavisi od glazure.
Takođe, o tome sam već pisao ranije, nije isto da li ste u peć stavili jednu skulpturu ili je nakrcali sa nekoliko spratova nameštaja i tonom sitnih stvarčica gusto naguranih. Količina energije potrebna da se postigne i izjednači temperatura u oba slučaja nije ni približno ista, kao ni vreme potrebno da se temperatura izjednači

Za dulebu, ja bih, ipak napravio program malo drugačije, mada i sve ovo što si napisao daje rezultate.
Dakle, ako imaš mogućnosti da regulišeš toliko koraka onda bih ja prvi stavio na 120ºC sa idejom da će do te temperature ispariti sva sirova vlaga unutar predmeta. sledeći korak bio bi ipak na 450ºC jer, kao što sam predhodno pisao tu se baš dešavaju hemijsko-fizički procesi, a na dalje kako ti volja, ali nikako brzo kada je u pitanju biskvitno pečenje.
Na kraju besmisleno je mudrovati ako se uzme u obzir da su ljudi hiljadama godina pre nas "kompjuteraša" pekli keramiku na drva, najčešće u rupi u zemlji i bili prezadovoljni i često mnogo uspešniji nego mi danas.

Još jedna stvarčica, pa da prekinem da bombardujem.

Po mom iskustvu ista glazura može da da različito obojenje u zavisnosti od vremena provedenog na graničnom temperaturama. Na primer, neka industrijska crvena za temperaturu od 980ºC do 1020ºC pečena na 1000ºC i zadrškom od 20min, daje standardno rubin crvenu, ali na istih 1000ºC, ali sa zadrškom od 1 ili 1,5 sat daje sjajnu crveno-bordo boju. Naravno, pigment je počeo da gubi svoje obojenje, ali je efekat bio iznenađujuć i meni sjajan, jer tu boju nisam očekivao.
Takođe jedan moj, naravno neimenovani, kolega je isprogramirao je nepoznavanjem oznaka za sate i minute, umesto 17 minuta zadršku na 1250ºC na 17 sati i rezultat je bio pravi fijasko! Srećom ništa se nije rastopilo, ali od obojenja nije ostalo ništa, sve je izgorelo i bilo je potpuno crno, doslovno sagorelo.

Da, da. Zabuna je u tome što moj programator daje mogućnost programiranja u ºC/h (stepenima C na sat) te sam po inerciji tako i napisao.
Stvar je jednostavna, ukoliko je 150ºC/h to ce reći da od 450ºC do 600ºC zagreje za jedan sat, te će za dostizanje temperature od 450ºC do 1000ºC biti potrebno 3h45min ili bolje 4h (1000-450=550; 550/150(ºC/h)=3,6 = 3h 40min). Na ovaj načim možeš da izračunaš bilo koje parametre, bilo da imaš ºC/h ili h/ºC. Znam da sam sada ovu jednačinu izložio kao malom detetu, ne želim nikoga da vrešam time, ali svi se kadkad zbunimo, pa je najbolje da je sve kristalno jasno nego da se dešavaju stvari po principu: Pa tako bi nekako trebalo, zar ne?

Naravno, opet napominjem da će se verovatno desiti da peć u startu poštuje zadato vreme u programu, ali da će pred kraj malo ”mučiti”, pa tada može da se desi da na displeju stoji nešto što ne odgovara činjeničnim stanju, ali na to smo navikli kada nam računar pokazuje vreme do kraja neke operacije gde sekunde kadkad više liče na minute ili poslednja sekunda trajeeeeeeee.

Na kraju ako je nužno, proćićemo ponovo sve kada bude aktuelno!

Da probamo ovako:

Pod predpostavkom da peć kojom barataš ima snagu od 6Kw do 12Kw (jače ne preporučujem za kućne radionice, jer nisam siguran da bi instalacija podnela kontinualno opterećenje zbirno sa ostalim potrošačima) onda bi ona temperaturu od 450ºC moći da postigne za manje od jednog sata. Ali samo ukoliko je prazna i ukoliko greje punom snagom.
Na nekim pećima moguće je parcijalno uklujučivanje grejača kako bi se usporilo zagrevanje, ali sada ne razmatramo tu opciju.
Ukoliko u peći imaš neki sadržaj (što joj je i svrha) onda se to vreme drastično povećava.
Malo drugačija situacija su temperature preko 600-700ºC. Tada su gubici veći, naravno zavisno od izolacije koju peć ima.

E sada, gde je tu odgovor na tvoje pitanje?
Pa ako peći zadaš da od, recimo,od 20ºC do 450ºC ili od 450ºC do 850ºC zagreje za samo jedan minut, iako to deluje glupo, ona će se slepo i maksimalno truditi da ispuni zadato i zagrevaće punom snagom.

Ne znam da li će slično da se desi ako staviš i nulu kao zadato vreme, ali kod mene je, recimo, situacija takva da ukoliko staviš da je brzina zagrevanja 0ºC/h (što na displeju stoji kao ----ºC/h, prvo sledeće je 1ºC/h) onda ona zagreva maksimalnom brzinom ne obazirući se na vreme. Uzmi u obzir da se kod mene reguliše temperatura za jedan sat, a kod tebe, očigledno vreme do zadate temperature.