Mala skola zavarivanja

pa kad sam vec prozvan...
reci MIG/MAG zavarivanje ne znaci mnogo, mora postojati i dodatna recenica:
- u "kratkom spoju" / 'kratkim lukom"... sto je stabilan rezim, i vecina MIG/MAG aparata je ogranicena na ovaj rezim
- u pulsu ... stabilan rezim, ali aparati kostaju 4000 EUR i vise...
- u spreju ... stabilan rezim, potreban aparat preko 200 A
- krupnokapljicasti / globularni... nestabilan rezim, ... ovaj rezim se mora izbegavati,
- rotirajucim lukom... ne primenjuje se kod nas, trazi ogromne struje i voltaze, tek u povoju, zbog ovog rezima je izmisljena traka umesto zice okruglog poprecnog preseka...

Ima jedna fraza koju je omladina uvela u svakodnevni govor: "nemoj brate biciklom u Rusiju, mnogo je hladno!!!" Ovo se odnosi na koriscenje rezima "kratkog spoja" na limovima preko 3 mm. Zbog toga je MIG/ MAG bio zabranjen kao pouzdan metod dugo godina u americkoj vojci a i u nekim drugim granama iako je u stvari superioran postupak zavarivanja.

Kod tankih limova, tanjih od 3 mm, ceo problem je u progorevanju, zato je poenta da je struja sto manja a luk hladniji. Kratak spoj se zove jer zica dodirne rastopljeni metal, luk se gasi, a zbog kratkog spoja struja poraste i istopi kapljicu, tada se luk pojavi, pocne da otapa vrh zice i takodje drzi rastopljen materijal dole da se ne ocvrsne, pa kad kapljica na zici naraste, ona dodirne rastop, pa se luk gasi i tako recimo 120 puta u sekundi. Zbog toga sto se luk prekida tj gasi, ovo je "hladno" pa je lako zavarivati tanke limove bez progorevanja. Ali ovaj postupak je los za debele limove jer nema moc da dobro istopi osnovni materijal, pa bez obzira sto to vizuelno izgleda dobro, u stvari doslo je nalepljivanja a ne uvarivanja. Takav zavareni spoj je slab i ...zabranjen. Za kratak spoj se moze koristiti cist CO2 gas sto je najjeftinije resenje. Problem je samo u prstanju jer je luk nestabilniji od onog u zastiti mesavine gasa Argon+CO2... Najbolja mesavina po pitanju stabilnosti luka i toplotne moci gasa je Ar82%+CO2-18%. Ako se procenat argona poveca a CO2 smanji, luk je sve hladniji, pa onda se ne mogu zavarivati limovi deblji od recimo 2 mm...

Zavarivanje u spreju znaci da luk non stop gori, kapljice se sa vrha zice slivaju u rastop u pravilnom nizu (kao sprej), nema nikakvog prstanja, unos toplote je veliki i ne mogu se zavarivati tanki limovi jer bi progoreli. Ali za deblje limove je jedino ispravan postupak. Sprej se moze postici JEDINO u mesavini Ar+CO2 pri cemu procenat CO2 mora biti manji od 20%, a bolje je da ga ima sto manje. Npr, smatra se da je najbolji gas za sprej onaj sa 8%CO2. Ali taj sa 8% nije dobar za kratak spoj, pa se zato onaj sa 18% CO2 smatra prvim izborom kao univezalni gas za sve rezime. Da bi se postigao sprej mora se sa zicom npr 1.0 mm koristiti struja od recimo 220A, napon oko 25V i mesavina argona... Ovo prevazilazi hobi aparate i mnogi nisu nikad imali posla sa zavarivanjem u spreju.

Kada bi pokusali da odvrnete struju tj brzinu dodavanja zice i napon a koristili cist CO2 gas, dobili bi rezim krupnokapljicastog zavarivanja, sa izuzetno velikim prstanjem, nalepljivanjem, ruznim izgledom sava itd itd

Dakle, CO2 gas je dobar za hobi upotrebu, za debljine lima do 3 mm. Prstanje cak i tada moze da se smanji ako aparat ima mogucnost podesavanja impedanse (bilo potenciometrom, bilo da ima 2-3 mmesta za ubadanje mase)...

Ako hocete da radite deblje komade, morate imati jaci aparat, morate koristiti mesavinu sa Argonom, itd

Na kraju, ispitivanjem je utvrdjeno da je spoj uradjen u mesavini i zilaviji tj bolji od onog u CO2.

Ono sto nisam napisao, jeste... kako podesiti aparat, da bi se zavarivalo u perfektnom kratkom spoju (bez obzira na gas), a kako ga podesiti za zavarivanje u perfektnom spreju. A kako ga podesiti za perfektno zavarivanje nerdjajuceg celika? A kako za aluminijum? A kako za punjenu zicu (u zastiti gasa) sto je najlepsi i najsavrseniji postupak zavarivanja verujte mi!

Jos jednom, najbolji MIG/MAG zavarivaci su roboti i automati. U MIG/MAG zavarivanju vestina je gotovo nebitna. Ono sto je bitno je ZNANJE koji parametri i kako uticu na zavarivanje i kako ih podesiti... Kada se to savlada (ZNANJE) i potpuno prosecan covek koji nikad nije zavarivao, za 40 sati sto teoretske sto prakticne obuke ce poloziti prvi atest, recimo suceoni spoj dve ploce debljine 10 mm... Posle ide sve samo od sebe...

Da dodam, nisu svi aparati dobri, ne moze se sa svim aparatima dobiti perfektno zavarivanje. Iz tog razloga, kada me neko pita o nekom aparatu, prosto trazim da ga donese da ga probamo. A sve velike firme u Srbiji (ima ih sigurno 10-tak) ce vam vrlo rado demonstrirati aparat kod njih ili doci kod vas na demonstraciju.

I da, zavarivanje crnog celika u cistom argonu je moguce ali se izbegava jer je luk vrlo koncentrisan, nema sirinu, vec ubada u dubinu, pa mogu nastati prsline, hladan je, nestabilan itd... pa ga treba izbegavati.

Mesavine Ar+O2 su vrlo oksidirajuce i treba ih izbegavati. Prodavci gasa obozavaju da prodaju trokomponentne mesavine Ar+CO2+O2 ali verujte mi da je to prodaja leda Eskimima! O2 nema sta da trazi.

CO2= kratak spoj, za debljine do 3 mm, za hobiste i one koji imaju aparate sa kontrolom imedanse, za crne celike samo,
Ar+18%CO2=univerzalni gas, za kratak spoj, za puls, za sprej, za crne celike samo,
Ar+8%CO2=za sprej, za puls, za crne celike samo,
Ar+2.5% CO2 = za nerdjajuce celike, pre svega za sprej, za kratak spoj moze biti uspesan sa dobrom kontrolom impedanse,
Ar 100% = za aluminijum, za bakar i bronze, za nikl i legure, za magnezijum
(u specijalnim slucajevima je opravdano korstiti i neke druge gasove, recimo mesavinu Ar+H2 za nerdjajuce celike i legure nikla, ili Ar+He... ali to je vec egzotika).

Drzite se ovih gasova gore, i ne mozete da pogresite. Ne kupujte najjeftinije moguce aparate, vec najjeftinije koji mogu da postignu perfektno zavarivanje a imaju servisnu mrezu i potrosne delove jeftine i na svakom cosku (mislim na Binzel pistolj ili njegovu kopiju)...

Sad vidim da sam u brzini izostavio, vrlo bitno, da pomenem da punjena zica, namenjena za rad u svim polozajima, koju obozavam, osim u mixu Ar+18%CO2 moze raditi u cistom CO2 gasu. Jedino je tu problem sto je ta zica namenjena za limove preko 5 mm i potreban je bar 250A aparat. Za bolje zice su dovoljna 2 tockica za guranje, a za one jeftinije mora 4 tockica narebrena.

Moguce je itekako!
Sta je, camci "kempi"?"
"Ubrzanje"Je nekoliko puta jedino estetika malo zaostaje.

Pa lim od 2mm po meni nije" tanji" lim,na 2mm ja mogu da se igram sa bilo kojom debljinom i tvrdocom zice a sto se tice pregrevanja i progorevanja,pa i na crnim limovima i tankim cevima nekad progoris pa se vratis,popunis.
Bitno je da naucis da osetis brzinu prelaska temperature na aluminijum(kad se opeknes bice ti jasno)i da naucis da" bezis od vatre"(ovo je moja omiljena fomula) primoran si da varis brze a to ti je ustvari prednost nad tig-om a na dugackim cistim varovima u horizontali moze da se nasteluje i aparat i ruka da izgleda stvarno lepo.
A ako ti jos nesto nije jasno,Mosorin nije daleko(nalazi se na raskrsnici puteva ptica selica),pa da vidimo mozda tu prodje i ITM-sistem. :hh

Ja nisam imao toliko vremena da godinama sticem iskustvo na zavarivanju aluminijuma,to je moja ljubav(ili bolje reci svaleracija )zadnjih 3-4 godine ali sam na osnovu iskustva iz elektromehanike i kompromisa sa novcanikom dosao do nekih resenja sa kojima smo ja licno a bogami i musterije prilicno zadovoljni.
Ako se vratis nazad na ovoj istoj temi jos od 12-te strane kada sam se jos zvao"v.madzar"napisao sam dosta toga i kroz salu i kroz zbilju.
"Ko o cemu -baba o ustipcima "a ja o zavarivanju aluminijuma MIG-MAG aparatom. :hh

Sada sam prelomio i definitivno resio kupiti neophodnu opremu i osposobiti mig aparat za varenje Al,mada moram priznati tig je vise pogodan kao univerzalni aparat,ali mig ima jednu veliku prednost,vari se jednom rukom,pa kada radim mestimicne pripoje limenih tabli ne moram nikoga traziti da pridrzava,vec jednom rukom drzim,a drugom varim.Odlazio sam ranije kod nekih majstora koji vare tig postupkom i pitao da li su nekada varili Al mig-om,odgovori su bili dosta šturi,tipa:"moze,ali dosta tesko" ili "pokusao sam ali to je samo pljuvalo,dzabe sam kupovao zicu".Zbog toga sam uvek bio skeptican,jer kada starim majstorima nije uspevalo,nisam imao volju ni pokusati,uglavnom Ognjeni zmaju otvorio si mi nove vidike,pa se nadam da cemo izujedati neku jagnjetinu kada ovo uspe.Pozdrav.

za takve poslove Mig-mag je izmisljen!
P.S.A ITM varijanta?

Slazem se sa ovim, za veliki posao sa aluminijumom MIG je zakon!

pozdrav

Ajde da ne propadne fazon, šta ti je ITM varijanta?

:hh To mi je skoro prodao moj majstor-vikler.
ITM je skracenica od:Imal Tu Mene(mislim u poslu)

Moram priznati hteo sam odmah da pitam sta to znaci P.S.A.ITM,mislim neki strucni izraz,pa reko' bolje da cutim,da ne ispadnem glup,pitace vec neko.

na neki nacim sam i ja ukljucen u zavarivanja cevi i celuloznim elektrodama ali i MAG postupkom (pune zice i punjene zice) i automatskim zavarivanjima...
Na PP sam ti poslao malo vise o sebi.

tako je, imaju dublje uvarivanje, tj penetraciju. Razlog je jer celuloza ima mnogo vlage (zabranjeno je susiti elektrodu!!!), pa razvija dosta vodonika. pa da bi se luk uopste upalio i odrzao kolko stabilnim u tom gasu (...sa visokim jonizacionim potencijalom...), potreban je REL aparat sa drukcijom strujnom karakteristikom. Mora da ima velik napon otvorenog kola, ali i radni napon (recimo 25-30% veci od klasicnog REL aparata-klasican REL aparat ne moze da radi celuloznu elektrodu). Posto je napon velik, za istu struju, unos toplote je veci nego kod klasicne elektrode na istoj amperazi (Q=U x I), pa otud i dublje uvarivanje... Inace zbog toga je dobra i za rdjave i ofarbane materijale jer veca toplota bolje sagoreva necistoce. Sljaka je brzostezuca, pa je zato pogodna za zavarivanje odozgo nadole-brze se i radi, kao i za zavarivanje kada su veliki zazori... Mnogo prsti i dimi...

popuna... najcesce isto celuloznom veceg precnika, nekad i bazicnom elektrodom ali specijalnom, razvijenom bas za tu namenu....

Ali moze i koren nekim modificiranim lukom sa MAG aparatom (Lincoln=STT, Miller=RMD, Kemppi=Fast root, EWM=ColdArc...), a popuna recimo punjenom zicom... A desavaju se i cudne kombinacije, koren modifikovanim MAG "kratkim spojem", a popuna celuloznom...

Taj svet zavarivaca koji rade cevuljage je stvarno specifican, svuda u svetu, ne samo kod nas...

metalne cevi, 2-3 mm ces najlakse zavariti rutilnom elektrodom. Jesenice su ime fabrike (kao kada bi rekao imam kola volkswagen... da, ali koji model?), tako da nedostaje koje tacno elektrode imas. Tako da uzmi najjeftiniju rutilnu elektrodu, precnika 2.5 mm, npr Jesenice Jadran S, Jesenice Rutilen 1000S, Piva 110R, Elvako 27R itd....

Inace u svakom katalogu (a valjda danas svi proizvodjaci imaju svoje kataloge na netu) imas orijentaciono namenu cemu koja elektroda sluzi. To ti je dovoljno za pocetak, a za finese pitaj ovde, pa ce ti neko odgovoriti.

Kupio sam ovaj aparat Womax w-sg 200.Prvi put u zivotu sam uzeo da varim. U prodavnici gde sam kupio aparat su mi prodali i neke Jadran elektrode zute 2,5 mm - kazu da ne lepi sa njima i da ne prska mnogo. Tacnu oznaku ne znam. Dobio sam uz aparat i neku krs masku pa razmisljam da kupim neku naglavnu. Koje staklo da uzmem posto nameravam da varim cevi i profile od 15 do 40 mm sirine( flahovi, vinklovi i cevi)?. Kazu mi da je DIN 9 dovoljno. Ovo pitam da ne bi ostao bez ociju.
Kablovi koje sam dobio uz aparat su kratki ( oko metar i nesto). To mi se cini prekratko, jedva dobace do radnog stola.Jel smem ja njih da produzim i koliko maksimalno i koji precnik da uzmem. Ovi originalni su mislim 25 mm2, jer sam kupio stope za taj presek kabla da spojim kablove na klesta za masu i na drzac elektrode i precnik odgovara. Probao sam aparat na kratko na nekom komadu gvozdja i stvarno elektroda ne lepi. Probao sam da vezbam ruku i po prvim probama mislim da ce mi ici :)
Svaki savet je dobrodosao.
E da umalo da zaboravim - svima na forumu sve najbolje u ovoj godini.

Kablove ne bi trebalo produžavati jer su u pitanju velike struje koje teku kroz te kabvlove kad variš.Bolje primakni aparat mestu zavarivanja.