Da bih poceo uciti osnove varenja TIG postupkom koji mi je gas potreban dali cist argon ili moze mesavina FEROMIKS ? POZZZZ
Mala skola zavarivanja
Samo cist argon. Ako gas sadrzi kiseonik bilo u obliku CO2 ili 02, raspasce se wolfram.
Inžinjeru,šta veliš za ovaj "mashingever"?
http://www.google.rs/imgres?q=TORCHES+TIG&hl=sr&sa=X&biw=1360&bih=653&tb...
Nisam siguran mozda gresim dali postoje vise vrsta gasa argona,mislim4.8i 5.0 koja je razlika sigurno je rec o kvalitetu
,
Inžinjeru,šta veliš za ovaj "mashingever"?
http://www.google.rs/imgres?q=TORCHES+TIG&hl=sr&sa=X&biw=1360&bih=653&tbm=isch&prmd=imvns&tbnid=mzmioB0Q_z3atM:&imgrefurl=http://www.directindustry.com/prod/dinse-welding-tools/robot-and-automated-tig-welding-torches-16207-106152.html&docid=8OZm8oqnMGkt2M&imgurl=http://img.directindustry.com/images_di/photo-g/robot-and-automated-tig-welding-torch-106152.jpg&w=355&h=600&ei=dkomT4SwApD4sga7x7TJDg&zoom=1[/quote
Dinse je prva liga pistolja i brenera ali ih unasoj zemlji nisam sretao. Ne znam da li odgovaraju Binzel standardu za potrosne delove. A ovo na slici je robotski TIG brener sa dodavanjem zice klasicno ("uklizavanjem").
Nisam siguran mozda gresim dali postoje vise vrsta gasa argona,mislim4.8i 5.0 koja je razlika sigurno je rec o kvalitetu
Da. radi se o cistoci, naravno da je 5.0 "cistiji" a cena neznatno skuplja, ali za tebe kao pocetnika to uopste nije vazno. Inace mi uvek trazimo 5.0 ali par puta je dosao 4.8 i nista se nije lose desilo.
Žica se verovatno dodaje kontinuirano u svojevrsnom režimu sa amperažom i kretanjem pištolja,ali ja još uvek maštam o SSM varijanti(naravno malim tasterom pri ruci može se dodavati iu prekidima pa čak ipromenjivom brzinom.
medjutim imam problem sa esabom 6013
sad nisam siguran ali jasenice 2000s rutilen je isto 6013.
moj problem je to što mi je var sa esabom previše visok valjda nema dovoljno penetracije) čak i na 150A
dok jasenice na manjoj amperaži mi lepo saliju var i ima normalnu visinu.
e sad to što ja ne znam da varim(i što još uvek učim) to je nešto drugo,ako bi neko mogao da mi objasni zašto mi se to dešava bio bih mu zahvalan.
Inače imam utisak da je esabova 6013 bolja za vežbu od jasenice jer se(bar meni) teže pali pa me na neki način tera da sve radim by the book.
edit‚:jEsenice
ili sam nedostojan odgovora,pitam se...........
zavariti.
...ili sam nedostojan odgovora,pitam se...........
nisi uopste nedostojan odgovora, vec je premalo podataka za kratak a precizan odgovor.
Ovako moramo da se raspisujemo., da nagadjamo, da postavljamo dodatna pitanja... Jesenice Rutilen 2000S jeste E6013 ali RR tip, tj debeloblozena rutilna elektroda a taj Esab 6013, ja ne znam sta je, ali verovatno je RC tip (rutilno celulozna). Razlika je velika (kao recimo kod kola od 1400 ccm, jedan je benzin sa karburatorom a drugi nasvirani turbo dizel, sa klimom itd). (Dobro, nije uopste tako ali razlika postoji i najpre se primeti kako se ova RR lepo lije, ali da bude jasno RC tip ima svojih prednosti nad RR tipom i u sustini RC tip je univerzana rutilna elektroda).
Ne kazes ni koji je precnik jedne a koji druge elektrode. 150 A je mnogo, to je dovoljno i da se precnik 4.0 mm topi lepo ako osnovni materijal nije mnogo debeo.
Sa druge strane RC tip je tanka elektroda i valja je malo setati/njihati da bi se razlila u sirinu.
Ne znamo ni koji aparat koristis ni polaritet, ni osnovni materijal, nista ne znamo.... A opet ti resenje problema imas, zanemaris Esab 6013 i koristis samo Rutilen 2000S...
Na kraju, najbolje bi bilo da neko iskusniji uzme taj tvoj Esab 6013 i proba ga na normalnom aparatu pa da kaze postoji li problem pod uslovom da je to uopste bitno.
Inace svi veci brendovi su danas sebi dozvolili da kupuju negde elektrode nultog nivoa kvaliteta, pakuju ga u svoje kutije i prodaju: "...'Oces kvalitet, imam, kupi od mene... aaaa, neces kvalitet, 'oces najnizu cenu, imam i to, samo kupi od mene..., imam kako 'oces samo meni daj svoje pare...". Moze stvarno biti da je elektroda djubre, imam iskustva sa jednim drugim proizvodjacem koji se smatrao da nece nikad srozati ugled zarad ulaska na trziste jeftinih elektroda, pa su to uradili, pa je rezultat da je vraceno 500 kg elektroda... Ali to je druga prica....
Meni je jako zao sto mnogi forumasi ocekuju konkretne odgovore na "nevidjeno " . Neki put to moze , neki put je tako nesto nemoguce , niko ne poznaje sve elektrode , a ne zna tacno ni ostale podatke vrstu i tip aprata i zasto se javlja neki problem ....
Cesto probleme prave neke efemerne stvari tipa vlazna elektroda ili drugi tip elketorde u kutiji od rutilne elektrode ....
Sto se tice zvarivanja ne napukle stege , e tu bi svasta mozglo napisati .....
U principu stegu treba rastaviti , pukotinu dobro zaseci i pripremiti , pa zavariti namenskom elektrodom . I kad deluje da je sve uradjeno najbolje opet moze da pukne jer je sivi liv uslovno zavarljiv materijal . Probaj i vezbaj se ...
Evo da budem slobodan da se umesam u raspravu oko JASENICE i ESAB-a.Moje iskustvo sa ESABOM je daleko daleko bolje nego sa JASENICAMA.E sada ni taj ESAB nije svaki isti kao i vecina robe na nasem trzistu ima dosta kopija i krsa.Ja sam se sa ESABOM susreo prvi put pre petnaestak godina i to su bile elektrode koje su Rumuni donosili i prodavali na pijaci u Vrscu,kasnije sam ih kupovao u Madjarskoj a na kutijama je poisalo na madjarskom ili na ruskom.E sada sta je od toga original ko to zna ali su u svakom slucaju bile bolje nego JASENICE. Kad kazem bile bolje mislim na to da se sa njima lakse radilo,traze manju amperazu bolje se razliva var,manje prste,lakse tj. sljaka otpada skoro sama ako je zavar dobar.Ja sam se cesto igrao sa sljakom pa kad je neka musterija tu i gleda kad se zavaruje a sljaka sama otpada,au kaze majstore svaka cast.Usvakom slucaju kod mene ESAB uvek ima prednost u odnosu na JASENICE.
A istina je da nisam dao dovoljno podataka.
Elektroda Esab 4600 6013 OK Slika u prilogu (hm....zašto li je nema na njihovom sajtu)
E sad ja nisam varilac,ali želim da naučim da nešto solidno zavarim u nuždi
a po potrebi(u zavisnosti od naučenog) i mimo nužde.
U prilogu su tri dundjerska vara ovaj u sredini je esab ovo okolo jasenice.
Aparat Telwin 210A(u stvari matrix 200A je srce aparata)
U redu je ako je var u najmanju ruku smešan(vežbam da držim ruku mirno ali to ide malo sporije),
medjutim ova dva spoljna su mnogo više probila u metal(takav utisak imam jer je var dosta niži i spljošteniji).
Amperaža oko 135A
Obe elektrode su 3,25
Materijal parče gvožđa 4mm debelo
@Tenzor
A što se stege tiče,raspala se usled pokušaja da je rastavim (odvojim klizeći deo od tela).
Da li treba još ukopavati,računao sam da mi ostane malo starog sloja po sredini ne bi li naleglo bolje.
Dosta je los ugao slikanja ali zaseci V kanal dobrano duboko sa svih strana , Pa onda udri zavar elektroda Castolin 4044 il UTP 8
pitanje:
posle varenja isčukavati mesto vara ili ne.....?
p.s. Ja sam mislio da sam jedini ranoranilac:D
Dali postoji kopija BINZEL polikabla za TIG juce sam nasao u prodavnici polikabal na kojem pise BINZEL cena je 10500 dali je to prava cena ili je to jos jedna kopija kineza?
Da li treba još ukopavati,računao sam da mi ostane malo starog sloja po sredini ne bi li naleglo bolje.
Obicaj je da ostane malo, da bi se zadrzala dimenzija. Inace niklene elektrode su jace od sivog liva pa ne smeta sto je manji poprecni presek. Kada se radi sa niklenim elektrodama u principu se uvek raskiva (cekica, cuka...) zavar da bi se uklonila naprezanja koja nastaju pri skupljanju rastopljenog metala pri prelasku u cvrsto stanje..
Moja preporuka bi bila:
- Ocisti lepo i okolinu zljeba bar 10-15 mm sa strane,
- Zaseci zleb sa jedne i sa druge strane,
- Priheftaj lepo da se ostvari dimenzija i prvobitna geometrija/saosnost...
- Navari jednim slojem bokove zljebova odgovarajucom elektrodom,
- pa nastavi do popunjavanja zljeba.
- Zavar da bude duzine 20-tak mm, pa ga iskuj lagano zatupljenim vrhom cekica,
- Nastavi tek kada se ohladi, tako da mozes ruku da drzis na zavaru.
- AKo bude poroznosti, skini brusilicom 2/3 zavara, pa predji preko kasnije. U tom 2 sloju ce pore nestati ili ce ih biti mnogo manje.
- Kada zavrsis, bice to spojeno ali verovatno nece biti jako kao pre, pre svega jer je materijal oslabljen u zoni pored zavara,
- Zato razmisli da napravis ojacanja ako mogu da stanu, neku celicnu plocicu da zavaris preko i sa jedne i sa druge strane, dovoljno je poprecno, ne moras da je zavaris sa svih strana.
Pa sta bude
Dali postoji kopija BINZEL polikabla za TIG juce sam nasao u prodavnici polikabal na kojem pise BINZEL cena je 10500 dali je to prava cena ili je to jos jedna kopija kineza?
Pa cena je realna, to je tu negde. Ne verujem da je kineska kopija, ali i da jeste ne sekiraj se puno. Bitno je da su potrosni delovi koje ces sutra kupovati po Binzelovom standardu (mislim na navoje, rupe, otvore itd...).
Pitanje 1.
Gde mogu da se poruče castolin ili utp 8 elektroda(manje od kutije/limenke) pošto u ovom mom tužnom
gradu nema ništa bolje od PIVE i Jasenice?
Pitanje 2.
Da li bi bilo korektno predgrejati stegu(nakon heftanja)?
Konstatacija: Uz dužno poštovanje prema svim ostalim akterima u temi i bez preterane potrebe da nekog hvalim,moram se složiti sa jednim od
prethodnih komentara da ako Zorana nema trebalo bi ga izmisliti.
Digresija: Onaj esab koji sam slikao,da li je to uopšte esab?
castolin se porucuje od messer-a a utp 8,... poslacu ti privatnu poruku.
Kod zavarivanja sivog liva, poenta je da je temperatura celog dela ujednacena.
Pa se radi ili na toplo: sve se zagreje na 500-600C i drzi na toj temperaturi i radi pa se vrati u pec da se hladi 50C/h (24 sata...). Ili se sve drzi hladnim (sobna temperatura) pa se prave velike pauze. Ovaj prvi nacin je nerentabilan a cesto i nemoguc, pa se svi drze ovog drugog.
Predgrevanje kod sivog liva se ne radi "nestrucno", jer moze biti da ima tanjih zidova, mozda debljih... pa kada sve predgrejes moze se desiti da se onaj tanak zid ohladi brzo a onaj debeli jos drzi toplotu pa dodje do termickih naprezanja. Ili ljudi ne znaju da mora polako da se predgreva, pa mora da se "progreva" da bi i unutrasnjost dostigla temperaturu...
Zato ne preporucujem da se previse igras sa grejanjem, Mozes eto da zagrejes na 80C da ispari vlaga i ko zna sta jos, neka padne temperatura da bude deo mlak, da se ruka drzi na njemu, pa onda radi kratke zavare, skolski gledano-ne setak vise od 2.5 precnika elektrode, struja tek toliko da se lepo utapa i nista vise, ako je utp 8 u pitanju elektorda ide na - pol, raskivaj ih, pauziraj dok ne moze da se ruka drzi na komadu (to je oko 60C), zavare razbacuj, jedan ovde, drugi na drugo mesto, treci sa druge strane itd...
Nije to uopste tesko, barem meni je to pre svega dosadno.
Za esab, moze da ti odgovori onaj ko radi sa esabom. Mogu na PP da ti posaljem kontakt dve najbolje firme koje rade Esab pa ih pitaj i slobodno reklamiraj elektrodu.
Dali postoji razlika izmedju BINZELA ili TIB i danas sam sasvim slucajno naisao u jednoj prodavnici koji prodaju polikabl za TIG cena sa nekih 10% popusta 6100 plus PDV. Dvoumim se koja od ta dva proizvodjaca da kupim?
Castolina 4044 moze se nadje na komad al je cena zestoka 2 e /kom .
Dali postoji razlika izmedju BINZELA ili TIB i danas sam sasvim slucajno naisao u jednoj prodavnici koji prodaju polikabl za TIG cena sa nekih 10% popusta 6100 plus PDV. Dvoumim se koja od ta dva proizvodjaca da kupim?
Mislis TBI? Kupi koji hoces, mi recimo imamo TBI i nista mu ne fali. Vec sam rekao da pasuju delovi od onog drugog.
Nasao sam i pazario inverter od 350 A . Polovan je i italijanske marke SELCO . Probao sam sa rutilnim i bazicnim elektrodama i lepo zavaruje bez mnogo prstanja.Interminteca mu je na 250 A 100% i ima mogucnost zavarivanja TIG postupkom.Ovo hladno vreme me sprecava da se malo vise zabavim sa njim .
U zdravlju te služio i 100 puta isplatio!
Hvala Mirko , nije tajna , kostao me je 600 evra. Ima manu sto ne moze na monofaznu struju i ne moze na rame jer je veci i tezi od malih invertera.
@zoran i
Hvala na odgovoru,trenutno mi je u sistemu voda,ali sam cuo da galvanska korozija hoce da nagrize manje plemenite metale u sisremu,neki mi savetuju da sipam antifriz,koji ne nagriza(pretpostavljam da se radi o antifrizu koji slabije provodi struju,pa ce i nagrizanje biti manje),ali mu je mana sto stvara naslage,a rupica na gorionikuje mala pa se brzo zapusi.Drugi me savetuju da sipam tecnost za radijatore,ali ona se prodaje u velikim kolicinama,a opet nisam siguran koliko je i ona dobra.Najradije bih sipao originalnu tecnost,ali tesko moze da se kupi,jer uglavnom svi sipaju ovo sto sam naveo,pa se ni servisima ne isplati da je uvezu.
da, uglavnom mnogi sipaju antifriz u nekoj koncentraciji, zaboravio sam nazive, tipa G2 ili G9 ili nesto slicno, ali i ja sam pre svega za originalnu rashladnu tecnost. Zao mi je da cujem da je bas niko ne uvozi.
svi savremeni antifrizi (poslednjih 30+ godina) imaju tačku ključanja na atmosferskom pritisku >120 stepeni C i tačku mržnjenja <-40 stepeni C. naravno, ovo su podaci za čist antfriz (mnogo korektnije je reći rashladna tečnost, naziv antifriz je u stvari naziv aditiva koji se nekada pra-davno dodavao u vodu... mada, sa praktične strane na isto mu se svodi, vozača mnogo briga kako se stvarca zove, nego dali radi što treba). da, savremeni motori imaju radne temperature rashladne tečnosti >100 stepeni C, ali na povišenom pritisku, tako da što se tiče samo tačke ključanja - radi posao i obična voda.
temperatura mržnjenja rashladne tečnosti (nešto + destilovana voda) zavisi od odnosa mešanja. za praktičan rad dovoljno je održavati odnos 50-50, idealan, u zavisnosti od tačnog sastava, odnos je najčešće 54-46 u korist vode. bitnije narušavanje odnosa u bilo koju stranu dovodi do porasta temperature mržnjenja. dakle, najniža tačka mržnjenja je pri ovom odnosu. idealna mešavina obično ima temp mržnjenja ispod -40 stepeni C. treba imati na umu da su i ostale komponente koje ulaze (inhibitori korozije i još svašta nešto) predviđeni za ovaj odnos.
i G11 i G12 su namenjeni savremenim motorima sa visokim učešćem aluminijumskih i plastičnih delova u sistemu. međutim, namenjeni su ipak različitim generacijama. osnovni zadatak i jedne i druge formulacije je zaštita od korozije aluminijuma. oba su long life tečnosti (period zamene 2 - 4 god).
VW nešto i ne poznajem posebno, ali mislim da je tačno da G11 odgovara generaciji golfa II, odnosno motorima koji su tada ugrađivani (golf II je doneo novu familiju motora).
Mislim da je Foreigner dao odlican odgovor pa ga citiriam u celosti ...
Mislim da ne postoji proizvodjac ili brend na svetu a da nije na nekoj od ovih slika sa tvog linka