Ovde pitaju a niko ne odgovara,pa hajde da to promenimo.Da li je regulator menjao majstor i da li je valjano podesen nakon ugradnje.Ako nije dzaba sto je nov.Ako treba u sledecem postu objasnicu kako se podesava.
centralno grejanje-uradi sam
koliko te razumem xoces da iseces deo instalacije a drugi deo da ostane u funkciji / ne predstavlja nikakav problem cevi se odseku i blindiraju
regulator promaje se podesava kad je hladan kotao pre lozenja tako sto ce rucno otvoriti klapnu i doggurati kotao do 60 c onda namestis lanac da bude zategnut i da drzi u visini od jedan milimetar od kotla i to ti je to
bolleeve verovatno su ti radijatori predimenzionisani pa sa tako malom temperaturom jer sto je veca povrsina koja odaje toplotu treba manje snage za grejanje odnosno treba manja temperatura
posalji mi kvadraturu svake sobe pa cu ti izracunati koliko gde koji radijator treba inace nabijace neprevazidjenje sto se tice toplotne izolacije
Hvala, vec sam napravio neku racunicu.
Ali mislim da radijatori ne mogu biti predimenzionisa, makar ne tako lako 
U principu sto je vise grejne povrsine to je potrebna manja t vode. A uvek je jeftinije grejati vodu na 35-40 stepeni, nego na 80-90.
Imam uradjen zatvoren sistem i kotao tam stadler 35kw instaliran jos davne 87 god. Ono sto me interesuje, ako neko moze da pomogne, jeste sledece; grejem samo donju etažu, radijatori su potopljeni, kotao je u podrumu ispod nivoa radijatora. Imam pumpu koja gura vodu. Ceo sistem moze da radi bez pumpe, znaci greju svi radijatori u li kuci, osim dva poslednja u sistemu. Moje pitanje je , da li je dobro da kotao radi bez pumpe ako je to moguce ili nije? Mislim da kotao mnogo brze zagreva vodu kada pumpa ne radi , a i manje ogreva koristi.
ako ti je dosta prirodna cirkulacija i manjak 2 radijatora onda koristi tako, ne vidim u čemu je problem. naravno da brže zagreva vodu i da manje troši.
Ali desava se onda kada kotao napunim sa kaloričnim ugljem on postigne zadatu temperaturu npr 60, klapna na kotlu se zatvori ali kotao i dalje podiže temperaturu , ne moze da stigne da ohladi pa se plasim da ne nabije veliku temperaturu u kotlu
Mihajlo, prema vašem pisanju vi uopšte nemate termostat koji pali i gasi pumpu. Već je pumpa ili ugašena ili upaljena non stop tj. palite je i gasite ručno. Da li je tako?
imam cevni termostat, ali navescu vam primer; juce sam probao da grejem bez pumpe, i termostat namestim na 85 u slucaju da kotao nabije temperaturu i ukljuci se pumpa da procirkulise voda i da obori tem. kotla. Klapnu na kotlu sam namestio na 70, i nalozio. Nakon pola sata radijatori su bili vreli, pa me interesuje da li sme temperatura da raste i ako je klapna zatvorena, mada sam danas primetio da mi je temperatura kotla 80 a tem. dolaznog voda 30 kad pumpa ne radi, a radijatori vreli. Da li tada treba da se odvije baypass ili ne, i da li sme uopste ovako nesto da se eksperimentise s obzirom da je zatvoren sistem
Meni je nekada radio sistem u režimu u kojem vi pokušavate da naterate vas sistem da radi. Kod mene nije uspevao da prokuva jer što je temperatura bila viša to je i prirodna cirkulacija bila jača. Ja vam to nebi preporučio da radite. Ako otvorite bajpas biće cirkulacija bolja. Meni je to funkcionisalo dobro ali ako ste čitali razne teme o grejanju videli bi ta to ne valja. Ne valja za kotao pre svega da ga bez potrebe opterećujete na zamor. Kad god se upali pumpa kotao doživi termički šok. Nevalja ni za cevi i radijatore da imaju tolike varijacije u temperaturi. visoka temperatura radijatora obgoreva prašinu pa nevalja ni udisanje takvog vazduha. Ako pratite forum videćete da su gotovo svi članovi nagogradili svoje sisteme. Ubacili četvorokraki mešni ventil, odvojili radijatorski i kotlovski krug. Ko god je mogao ugradio i neku automatiku. Generalno većina se trudi da ide sa što nižom temperaturom ka radijatorima a što veću temperaturuda drži u kotlu. Prebacite se na temu četvorokraki mešni ventil. Jer su tamo članovi koji se bave grejanjem sve vaše probleme detaljno obradili... Nećete moći problem da rešite samo termostatom i klapnom.
Deo instalacija odrađen SSM.
Malo komplikovaniji sistem, pogotovu kad se radi SSM i još je prvi put.
Nakon odrađenih radova sa bakrom, nekoliko stotina spojeva odrađenih lemljenjem i popriličan broj spojeva odrađen sa kudeljom i silikonskom trakom, samo jedan spoj lemljenjem je procurio.
Ali zato spojevi sa holenderima su uglavnom svi problematični.
Kod većine trgovaca su MS holenderi jednog proizvođača-domaći iz Aleksinca.
Jedna strana holendera gde je stezni prsten je dobro odrađena i kod spojeva sa trokrakim ventilima, razdelnicima i sličnim spojevima je sve u redu. Drugui deo holendera koji je ili dupli nipl ili ženska redukcija je nikakav. Ni jedan komad koji sam imao nije bio isti na delu koji naleže na dihtung. Ili je uzak ili je deo stanjen vanjskim navojem, ni jedan nije dodatno obrađen da se dobije ravna i šira površina.
Drugi problem imam sa ventilima koji imaju holender. Iako je ventil talijanski, konstrukciono rešenje je loše. U delu gde je dihtung, jedna strana je zaobljena i na vrhu ima gumicu. Naizgled dobro rešenje, pogotovu što ventil ne može da zauzme uvek idealan položaj. U praksi totalna katastrofa, od 4 kom ni jedan ne dihtuje kako treba. Kod sva četiri su spojevi na holendesrkom delu kvasili. Dodavanjem o ring gumica je vlaga nestala.
Nisam siguran i dalje da li sam rešio problem. U delu gde mi je dodatni bafer (100 l) imam ta četiri ventila, dva priključka za merne instrumente, priključak za PIP i priključak za odzračno lonče.
Kad napunim bafer vodom i stavim ga pod pritisak, iako nemam vidljivog kvašenja spojeva, trenutno mi pritisak za 24h padne za 1/10 bara.
Koje vreme je potrebno da se iz vode izdvoji vazduh (na baferu je automatsko odzračno lonče, koje sam za svaki slučaj zamenio) i da se pritisak stabilizuje.
Na baferu su ta četiri ventila sa holenderima, koje ću na kraju verovatno ipak zameniti.
Takođe na njemu imam i dva kuglasta ventila za budući priključak toplotne pumpe, koji na drugom kraju nisu spojeni.
Moželi se na neki način detektovati problematični spoj kad nema vidljivog curenja vode ili pojava "vlage".
Iako je hladno, ne ubacuje mi se još kotao u kotlarnicu dok ne budem siguran da su svi spojevi u redu. Malo je prostora i ako bude trebalo raditi prepravke, sve će biti mnogo teže.
Pa kako se grejes, ako jos nisi ubacio kotao?
I koje ventile preporucujes?
Kao i prošle godine, na struju - norveški radijatori.
Kad skinem ventile, ako ih budem menjao, postavit ću slike tog ventila i drugog koji ima obe strane ravne. Mislim da je IVR. Imam još njihovih ventila, nemam neku primedbu na njih, ali je ovo konstrukciono rešenje za holenderski ventil po mom mišljenju loše.
Malo je nezgodna veza ventila kod priključaka na baferu. Išao sam na rešenje da bafer mogu postaviti u sve režime rada, malo je kruća konstrukcija, ukupno 6 ventila. Možda, kad je ventil sam na jednoj cevi to i dihtuje.
Ako može komentar za potrebno vreme stabilizacije pritiska nakon punjenja vodom.
iI ako može komentar da li kuglasti ventil potpuno zatvara granu na pritisak, kad je sa jedne strane pod pritiskom,a druga strana je slobodna i nije ničim zatvorena. Još uvek nisam priključio kotao, pa mi je ulazna strana bafera sa ventilima slobodna i na PIP ventil nisam stavio zaštitnu kapu.
Ako je odlivak lošiji može da pomogne dupli dihtung pa stezanje.
Može da se ugao veze malo pogreši ali ne puno.
Postavit ću kasnije slike, pa će biti jasnije.
Na kraju sferičnog dela je dihtung, tanki sloj gume i kad se to prisloni jedno na drugo ne može se ubaciti nigde dodatni duhtung. Curenje je bilo na kapi koja se zavrće, u središnjem delu prema centru ventila. Tu ima prostor da se ubaci Oring, sa unutrašnjestrane kape.
orginalna gumica je nesrazmerne veličine-mala u odnosu na veličinu ventila.
Jedva sam pogodio veličinu da bi to leglo kako treba i da se ne pokida dodatni dihtung.
Vizuelno, završna obrada i kompletna konstrukcija ventila izgleda sasvim u redu i deluje kao kvalitetan ventil.
Od 4 kom, u startu su procurila sva četiri, malo verovatno da je sve moja greška.
Nakon ove intervencije, nema vidljivog curenja na njima.
Pad pritiska je sada znatno manji nego na početku, moram sačekati još neko vreme da vidim da li je zbog vazduha.
Zato i pitam koliko vremena prođe do potpunog izdvajanja vazduha. Nisam siguran da sam potpuno rešio problem.
Pozdrav svima na forumu. Imam kotao na čvrsto gorivo TAM Stadler od 50KW koji je u funkciji od 1990.god i pošto mu se bliži kraj radnog veka, planiram posle zamene kotla da ugradim mešajući ventil. Malo bih modifikovao sistem pa me interesuje da li je dobra šema na slici. Inače, imam jednocevni sistem grejanja. Iz kotlarnice kreću 6 kruga ka radijatorima (vezana su 3-4 radijatora na jedan krug) preko alu pex cevi od 18 mm.
Unapred hvala na odgovorima.
Pozdrav svima, imam jedno pitanje. Baba i deda mi imaju centralno grejanje na radijatore naravno, ali ne koriste ga vec najmanje 15 godina. E sad neki dan mi pade na pamet da proverim da li ima vode u sistemu, i ima je. Pitanje je da li je dobro da bude vode u sistemu kad se on ne korisiti? Negde sam procitao da to ne valja al ne mogu da nadjem taj tekst, tako da molim strucnjake za savet.
Treba da bude vode i treba da ima pritisak. Ako nema dopuni vodu.
Ako nema vode onda ima vazduha i radijatori rđaju. Kad ima vode - nema vazduha - nema rđanja.
Vazi, hvala na savetu
Pozdrav.
Ove godine hocu da uradim centralno grejanje na bio masu (sojina bala) pa bi mi trebala pomoc od vas oko nekih nedoumica jer ovi moji masjtori koje ja znam nece puno da kazu vec se nude da mi oni to urade. Da platim majstora da mi napravi pec nemam. Ja sam po struci varioc pa mi nece biti proplem da je sam napravim. Interesuje me par stvari oko centralnog jer sam totalni duduk sto se tice toga.
Prvo da kazem u kakvoj kuci zivim.
Kuca je od naboja(zidovi 50cm) sobe su izmalterisane sa unutrasnje strane tako da verujem da je izolazija kuce ok..Prozori su pvc.
Kvadratura za grejanje bi bila:
Dnevni boravak 18 m2
Soba 1 16m2
Soba 2 16m2
Predsoblje 4m2
Kupatilo 10m2.
Sada da kazem sta hocu da napravim jer tu imam najveci problem.
Sistem peci bi bio isti kao na slici koju sam postavio samo kako vidite resetke za loziste ja bih tako uradio i okolo (kao kavez od besavnih cevi) konstrukciju na cemu bi stojalo, okolo samotna cigla pa staklena vuna folija i lim da sve to upakujem. Interesuje me kolika kolicina vode mora da bude u kotlu ili kompletnom sistemu??? inacce pec bi bila na 2 sojine bale.
E sad. Sestra ima stare tucane radijatore i ja sam prezadovoljan kako oni greju.Na internetu sam nasao povoljno te radijatore ia ja bih ih postavio kod mene. Interesuje me koliko meni treba rebara po prostoriji. Negde na internetu sam nasao da jedno rebro ide po 1 kvadratnom metru prostorije,a neki pak govore da to nije tacno pa sam sad zbunjen.
Poštovanje svim znatiželjnicima.
S obzirom da imam nameru da izvršim nadogradnju centralnog grejanja interesuju me komentari za varijantu na slici.
Unapred se zahvaljujem svakom učesniku na bilo kakvom komentaru.
Srdačan pozdrav svima.
Staniša, kompresujte veličinu slike na ispod 1Mb pa je onda okačite.
Zahvaljujem se na pomoći a nakon kompresije evo novog pokušaja sa slikom veličine 85kb.
Poštovanje svim znatiželjnicima.
S obzirom da imam nameru da izvršim nadogradnju centralnog grejanja interesuju me komentari za varijantu na slici.
Unapred se zahvaljujem svakom učesniku na bilo kakvom komentaru.
Srdačan pozdrav svima.
planiram da odradim CG na gasni kotao e sada se dvoumim oko izbora radijatora tucane sam odmah izbacio iz konkurencije znaci alu ili panelni e sada bi voleo ako neko zna nesto o ovome pa da napise...Jel ako ulogu igra samo estetika onda bih se odlucio za panelne jel su skoro duplo jeftiniji...hvala vam
@stanisa
Najbolja i najpouzdanija rešenja su jednostavna rešenja. Za ovu tvoju šemu treba 15 minuta da se isprate tokovi vode... znači komplikovano. Verovatno može tako ali šta ćeš ako nešto ne radi dobro? Koji majstor će ti pomoći i pošto?
Dve stvari su mi zasmetale na šemi:
1. spajanje solarnog kolektora sa kotlom ima (možda) smisla ako su približno iste snage. Generalno se to ne radi.
2. to sve da radi na jednu cirkulacionu pumpu nema šanse.
Razmisli o promeni koncepcije:
1. kotao greje akomulator i to je jedan krug
2. akomulator greje kuću i bojler - to je drugi krug.
3. solarni kolektori greju bojler - treći krug. Bojler bi morao biti veći i verovatno u podrumu.
Tuđe šeme su korisne ali za svaki objekat treba drugačija šema jer su drugačiji zahtevi i očekivanja.
@vladislav
Veličina radijatora se bira po energetskim zahtevima.
Jedina prednost Al radijatora je što se rebra mogu dodavati ako se pogreši u proračunu.
Ja imam panelne od 1993, Jugoterm, i nemam primedbe.
Hvala i ja sam tako mislio...a sto bacati duplo vise para na nesto sto u reanosti nije duplo bolje....Ne sto se estetike tice tu se slazem da alu lepse izgleda....hvala jos jednom
Aluminijum je materijal koji odlicno predaje toplotu.Tako da pored toga sto su lepsi,duze traju,mogu da se dodaju rebra brze zagrevaju od bilo kojih drugih radijatora.
Dobro veče imam jedan problemcic pa ako može neko da pomogne ili da neki savet. Imam kotao radijator Kraljevo 25kw i poslednjih dana imam veliki problem sa održavanjem temperature. Stavljen je nov regulator promaje Callefi ali i dalje ne funkcioniše kako treba,tj kada padne temperatura ne otvara klapnu. Npr podesim temperaturu na 70 ne zatvori i kad padne ispod 70 ne otvara. Ima li neko neki savet. Unapred zahvalan..