Kad već spominjete panelne radijatore, Jugoterm ili Termokraft kupiti?
centralno grejanje-uradi sam
To ne znam. Ja imam Jugotermove iz 1993. Kažu da oni hoće vremenom da požute. Može biti tačno, ali nemam sa čime da uporedim.
Ima tu još proizvođača.
Moji roditelji su uveli centralno grejanje u kuću u periodu od 1975 do 1980te ne znam tačno.. Slovenački kotao dal beše Toby ili tako nešto, sećam se da je bio narandžaste boje i ložilo se odozgo i da je tata uvek psovao jer je stvarno bilo nezgodno usipati kantu uglja bez da polovinu prospeš pored..ali trajao je do 2003 kada je na žalost počeo da pušta i posle svakog varenja otvorila se nova rupica..od tada su zamenili već dva i ni jedan se ne može uporediti sa tim prvim slovenačkim, ni po kvalitetu izrade ni po grejanju.
Radijatore imaju panelne, očuvani su i čak imaju i originalne nalepnice..doduše ne vidi se proizvođač ali piše Gnjilane. Požuteli jesu ali ne drastično..može se reći da nisu beli već boje slonove kosti.. 
i nakon 30+ godina rade besprekorno..ventili su obični takođe originalni, nikada nikakav problem sa njima.
Samo hoću da kažem, da koji god da je proizvođač, nikada nećemo moći da kupimo kvalitet kakav je bio pre 30 godina..ne zbog loših proizvođača, već tu veoma važnu ulogu imaju i sirovine od kojih se sve to proizvodi.
Jugotermovi panelni radijatori stvarno mogu da požute, baš kako reče Genije kao slonova kost. Kod meni nisu ali po komšiluku jesu na mnogo mesta ali sam primetio da se u svakoj od tih kuća puši. Moguće je da je duvanski dim intenzivirao proces koji bi se i bez njega odvijao. Jer u tim kućama je i belo ofarban tišljeraj požuteo, plastični delovi plafonjera, bele garnišne sve je potamnilo po malo. Ja sam bakarne cevi premazao belom farbom za radijatore i ona je požutela a Jugotermovi radijatori nisu.
Jugoterm (ovaj naš koji je sada u Merošini) je do pre neku godinu radijatore radio na istoj proizvodnoj liniji kao i pre trideset godina (linija je prebačena iz Gnjilana). Tako da ne čudi što je kvaliet pao jer je linija izraubovana. Proizvodna linija je zamenjena polovnom (iz Nemačke ja mislim nisam siguran) koja je od stare znatno bolja. Kvalitet radijatora u mnogome zavisi i iz koje je partije jer se ne radi konstantno sa istim limom već se on nabavlja iz različitih čeličana. Na primer naš iz Sartid-a su radnici kudili kao loš (sad ne znam kakav je od kad su ga preuzeli Kinezi). Ja sam uzimao radijatore direktno iz fabrike ono što je ostajalo od izvoza i stvarno su bolji (teži su, deblji lim i panela i rebara, bolja završna obrada, pravljeni su za veći radni pritisak,...)
Ako može neko da mi pomogne,grejem se na sojinu slamu i vreme je da se zameni kotao.Nabavljen drugi i hteo bih da ugradim četvorokraki mešni pošto ga nisam imao(bio klasičan sistem)pa bih voleo ko se razume da mi objasni kako to uraditi.Znam dosta toga,čak i sam varim pošto je sistem sa crnim cevima pa me interesuje da li moraju dve pumpe za oba kruga,gde staviti nalegajući term. za pumpu i tako to.Da napomenem treba da mi stigne mešni Kovina-Herz.Kotao mi je malo niži t.j.povrat je niži a potis je višlji.Staviću i neki crtež-svaka pomoć dobrodošla.
,,Grejač,,pomaži ako boga znaš dok još nije zaladilo.Ugradio sam mešni ventil i hoću da uzmem motorni pogon za njega,šta mi još treba od automatike da to funkcioniše.Neka šema!
Nema tu sema. Treba ti regulator grejanja
Ok,regulator grejanja-neka preporuka,koji?Da li mi treba pumpa i u kotlovskom krugu ili može bez nje s obzirom da mi je potis od kotla višlji od radijatorske linije a povrat ima pad prema kotlu.Hoće li cirkulisati bez pumpe.
Uz kotao na biomasu (sojinu slamu) najbolje resenje je i ugradnja bafera. Svi nesto pricaju o baferima sada kada je igra oko peleta. Ali se zaboravlja da je bafer uvek bio preporuka i kod cvrstog goriva, u nekim zemljama cak i obaveza prilikom montaze. Uz takav kotao trebao bi da dodje i bafer i sve ostalo sto mora da ide oko njega. A previse je to siroko da bi se pisalo ovako preko foruma
Planirao sam ja bafer ali nemere se sve od jednom.Hoću za sad da odradim bez njega pa otom-potom.Samo ti meni rekni da li mora pumpa da ne eksperimentišem?
Ne mora.
Kako da najbolje rešim paljenje pumpe?Imam nalegajući ili već kako?
Evo neka šema kako to sad otprilike izgleda,hoće li raditi bez još jedne pumpe?Malo sam dosadan ali nemam ni jednog majstora koji se ovim bavi u okolini.
E niko da pomogne.Citiram:,, A previse je to siroko da bi se pisalo ovako preko foruma,,-pa nije svemirski brod.Ajde neki stručnjak koji se razume u ovu tematiku.Da li treba još jedna pumpa,da li ova postojeća pumpa bolje da ide na potis,kako naj jeftinije odraditi kontrolu otvar/zatvar. mešnog ventila.G ledao sam nešto na drugom forumu kako je rešeno za pelet.
Vulkan76, puno puta je Vaša dilema raspravljana u okviru raznih tema. Radiće i sa jednom pumpom u potrošačkom krugu ali neće raditi ko što treba. Prošle i preprošle sezone je puno članova dodalo još jednu pumpu baš iz razloga što im sistemi nisu radili zadovoljavajuće. Svi koji su je ugradili imaju pozitivna iskustva sa dodatnom pumpom u kotlovskom krugu. Kako je Grejač više puta objašnjavao potrebna je i hidrajlična skretnica u tom slučaju...
Pozdrav svima!
Sva mišljenja, predlozi i komentari su dobro došli.
Radim polu automatizovani sistem za grejanje za sopstvene potrebe u sledecoj izvedbi :
(Šema u prilogu)
Kuća oko120 m2 sa uskorim proširenjem na 200 m2 , instalacija radijatora snage oko 20 KW sa proširenjem će biti oko 30 KW, Akumulator tople vode od 1600 L sa dodatnim Elektricnim grejačem 12 KW koji će dogrevati vodu tokom noći i izvodima za solarno dogrevanje u buducnosti.
Glavni izvor toplote je polu automatski gorionik na bio masu ( trina, piljevina , seckana slama ... ) koji uduvava / greje stari veliki liveni produzeni Zrenjaninski kotao na ugalj sa 14 rebara / glidova.
Sistem ima dva odvojena kruga sa dve pumpe i dva motorno upravljana mešaona ventila za regulaciju temperature kotla i za regulaciju odlazne temperature ka instalaciji uz redukciju cirkulacije kroz akumulator čime se postiže bolje održavanja slojevitosti temperature u akumulatoru. Svim upravljivim elementima, turbinom gorionika, ventilima i pumpama upravlja mikrokontroler.
Gorionik funkcioniše polu automatski tj. kada se manuelno startuje može da radi dok se ne prekine dovod bio mase i vazduha. Može da se isključuje ali ne i da se ponovno uključuje automastki. Gorionik efikasno i stabilno radi samo u maksimalnom režimu rada kada daje oko 100 KW ( plamen je od 60 do 100 cm dužine iz cevi gorionika fi 100mm zavisno od kvaliteta piljevine)
Gorionik je predimenzionisan za potrebe kuće kao i kotao jer se takav ima .
Ideja je da se gorionik startuje jednom do dva puta dnevno, zagreje kuću i akumulator do 90 / 95 C i da se isključi kada temperatura dostigne željenu. Instalaciona pumpa se kontroliše daljinskim termostatom iz kuće i uključuje po potrebi. U planu je nabavka i termo glava za neke prostorije .
Sistem je za sada otvoren zbog akumulatora i starog kotla a u bugućnosti će verovatno biti zatvoren u zavisnosti od novog akumulatora i od toga kako se pokaže ovaj. Visina od podruma do vrha je oko 7 m sto daje 0,7 bara na pumpama, sto bi trebalo da bude OK.
Izabran je Akumulator sa dva izvoda zbog smanjenja turbulencije i mešanja vode.
Akumulator prvenstveno radi kao akumulator a ne kao buffer.
Mešaoni ventili osim regulacije temperature i redukcije cirkulacije mogu i da zatvaraju krugove čime se sprečava termosifoniranje odnosno samo cirkulacija kada za tim nema potrebe.
Svi ventili u sistemu su otvoreni sem bypass ventila koji su zatvoreni. Oni su ostavljeni u slučaju prelazka na alternativna goriva ( ugalj, drva ) i u slučaju nestanka struje , nekih većih restrikcija isl ( već bilo, nije nemoguće da bude opet )
Imam par pitanja / nedoumica:
Prvo šta mislite o celokupnoj ideji funkcionisanja sistema ?
Kako je bolje da povežem otvoreni ekspanzioni sud zbog više faktora ? Da li je bolje da bude u krugu intalacije zbog cirkulacije, kotla ili direktno na akumulator ( samocirkulacije ) kao mogućnost na šemi sa slike ? Inače sistem je 100 % povezan hidraulično od dna do vrha , tako je zamišljen upravo zbog ekspanzije. Ekspanziona je izolovana i nalazi se u prostoriji u kojoj ne bude ispod 0 C kao i vodovi do same posude.
Da li sam trebao da dodam još ventila ?
Da li sam dobro proračunao tj, da li je akumulator dovoljan za potrebnu energiju ? tj da li će moći da akumulira potrebnu energiju da se gorionik uključuje jednom do 2 puta za hladne periode?
Kakva su vaša iskustva sa sličnim sistemima ?
Hvala unapred
Gas, dobrodošli na forum. Interesantna je ideja. Što se tiče pitanja da li je dovoljan akumulatar za samo dva loženja morate najpre da sračunate ukupne gubitke pa da odredite konformnost grejanja. Zar ne bi trebalo i od kotla da postoji direktna veza do otvorenog eksp.suda. Zašto el.grejač nije na dnu AT? Da li je uopšte i koliko je bezbedno kotao tolike jačine rashlađivati gravitacionom cirkulacijom prema potrošackom krugu koji je višestruko manje snage od kotla (ovo za slučaj nestanka napajanja sa el.mreže)? Da li su neophodni bajpas-evi?
Ima tu previše problema.
Otvoren sistem sa akomulatorom koji ima dve cevi gde se smer cirkulacije menja i bez automatike koja će to kontrolisati brdo ventila? Ko će naterati vodu da ide smerom koji se želi? Pa voda ide gde je joj je otpor manji a bez pumpe se to mora odrediti prečnicima cevi.
Ne razumem zašto tako komplikovati.
Ja sam to rešio vrlo prosto: kotao (ili toplotna pumpa lii grejači) greje akomulator i to je jedan krug. Drugi krug je akomulator i vod prema kući. I sve može da se upravlja sa dva termostata.
Najpouzdaniji su jednostavni sistemi.
To je tačno,što jednostavnije to je bolje.Imao sam klasičan sistem samo sa jednom pumpom a sad ubacio mešni pa još jednu pumpu ne bi li produžio vek kotlu a i ovaj stari mi je trajao sedamnaest godina.Dok se sve automatizuje boga mi košta novaca.
Kad sam prelazio sa ''klasičnog sistema'' na sistem sa AT i ja sam se u početku zanosio mišlju da to automatizujem ali sam poslušao savet Tihi2 za dva termostatska ventila i dva jednostavna kruga i nisam se pokajao. Upoređivao sam rad mog sistema sa sistemima kolega koji su automatizovni i ''nakićeni'' i nema neke osetne razlike.... Ja sam čak par puta testirao i ukućane i pustao u potrošački krug jednog dana i po 10-15C veću temperaturu od potrebne pa narednog dan vraćao na uobičajenu i tako par puta i pitao ih za razliku i da li su nesto primetili čudno? Komentari su bili: Pa bilo je fino toplo i juče i preključe i danas je isto... A što pitaš?
Jeste da su termoventili brže zatvarali, gasila se pumpa češće i da su radijatori bili različite temperature po visini ali to sam samo ja primećivao i niko drugi se nije na to obazirao. Na forumu mnogi zagovaraju upravljanje T prema spoljnoj temperaturi i ulazu značajna materijalna sredstva ali da li neko od ukućana stvarno to oseća kao osetnu razliku u odnosu na to kad ja par puta godišnje zaokrenem termoventil za po malo...
Isto je i sa kotlovskim krugom i VTC512 ili ići i tu na automatizaciju...
Пронашао сам једну фотографију која ће одговарати теми, ако ништа друго бар да на забаван начин предочи шта све може да снађе самоградитеље грејања..
Dragi forumaši,
nov sam ovom forumu. Treba mi pomoć oko izbora sistema centralnog grejanja za porodičnu kuću koja je grejne površine 45 m2 prizemlje i 35 m2 sprat, odnosno potkrovlje. Kuća je izgrađena od standardnih blokova sa izolacijom od stiropora 5 cm i kosim krovom. Energent bi bilo ogrevno drvo. Kotao bi bio instaliran u pomocnoj prostoriji u prizemlju, skroz desno na skici. Skica prostorija data je u prilogu.
Da li se opredeliti za jednocevni, ili dvocevni sistem razvoda?
Koji tip kotla za grejanje, koji proizvođač i koja je potrebna snaga kotla da bi se obezbidilo 20 C na ovoj grejnoj površini?
Koliki broj grejnih tela je potreban prema priloženim podacima i koje? Da li se opredeliti za panelne, ili alu radijatore? U kupatilima planirani sušači umesto radijatorskih tela.
Hvala unapred!
Bocman, dobrodošli na forum. Verovatno Vam se niko neće javiti da odgovori jer su sva Vaša pitanja elaborirana po nekoliko puta do sada. Pretražite forum u vezi tema koje vas interesuju i krenite sa čitanjem...
Pozdrav imam problem sa etaznim grejanjem postavio sam rustikal kamin i par radjatora , i sada kad sam probao desava mi se jako pucanje u kotlu kamina kada voda dostize od 45 do 55 stepeni voda , sistem je otvoren .relativno mislim da nisam jako propusta napravio u izgradnji, i slabo mi postize temperaturu
Pozdrav
Imam zatvoren sistem i pao mi pritisak na oko 0.
Kad radi peć ode do 0.5.
Dopunio sistem na nešto preko 1.5 ,izluftirao i sutra opet palo na oko 0.
Ponovo dopunio i ponovo pad pritiska.
U exp. posudi je 1,5 bara.
Nigde ne vidim da curi.Sve je suvo.
Inače celo leto sistem mi držao na preko 1 bar.
Kotao mi se nije pregrejao i peć je novija ( 2 sezone).
Onda curi kad se zagreje u vatru i isparava pa ne možete primetiti, predpostavljam.
Toga sam se bojao.
Jedino da na hladno da dopunim, otvorim i vidim da li je mokro negde.
Probajte sa malo jačim pritiskom , možda se bude videlo gde piški.
Al radijatori imaju garanciju od 10 godina kao i panelni.
Radijator od 1000W od aluminiuma isto greje kao i panelni radijator od 1000W. Šta je tu brže?
Šte je lepše je diskutabilno, šta je jeftinije se zna.
Voleo bih da vidim jednog vlasnika koji je obrisao srednjevekovnu prašinu iz rebara aluminiumskog radijatora, pogotovo onih u sredini radijatora od 10-15 rebara. Tamo se ne može prići ničim. Kod panelnog se skine gornja rešetka i provuče praško. 1 minut posla po panelu.