Ovo sa sobnim termostatom bi mi bila jednostavnija i jeftinija varijanta.
Grejanje na pelet
Jednostavnije i jeftinije jeste, ali ovo sa termo-glavama (bar na spratu) mnogo, mnogo je efikasnije.
Teško bi to dodatni termostat mogao da reši.
Kada radi kotao sigurno bi se javila gravitaciona cirkulacija na spratu pa bi se on grejao iako ne radi pumpa. Tu bi svakako trebalo pored pumpe i termostata staviti i on-off motorić koji bi zatvarao cirkulaciju na spratu kada ne radi njena pumpa (oko 50 evra ukupno).
A sprat je topliji jer nije dobro izbalansirano grejanje u prizemlju i na spratu. Da je to jednako računato i stavljeni radijatori po stvarnoj potrebi, ne bi imao uopšte problem.
Što vrlo efikasno rešavaju termo-glave.
Sve je pitanje izvedenog grejanja i para.
Ako nema razlike temperatura u prizemlju i na spratu - dovoljne dve pumpe i jedan termostat.
Ako je toplije na spratu i ako ima 4-5 radijatora - jeftinije je staviti termo glave. Ako ima deseetak grejnih tela, jeftinije je stavit motorić.
Ako ima razlike temperature po sobama - jedino termostatske glave to mogu rešiti. Bonus je regulacija za svaku sobu posebno.
Ako su termoglave na svim radijatorima, onda termostat u sobi nema posla (mogao bi spoljnji) i to je sasvim drugačija regulacija.
Ako već kod Baltazara ima razlike između sprata i prizemlja, verovatno ima i između soba na spratu a to jedino termo glave rešavaju pa kolko god koštalo.
Ja imam 21 radijator i meni je bilo daleko jeftinije da rešim motorićem (jedna pumpa, tri etaže) ali preduslov je dobar proračun.
Sprat je topliji ne samo zbog neizbalansiranosti sistema vec se i iznad mene grije sprat (sustanar), a ispod je prizemlje koje se grije i ono je naravno hladnije stepen-dva jer je ispod mtva ploca skoro bez izolacije. E sad bi mi bilo mnogo jednostavnije na sobnom termostatu kada dodjem recimo sa posla pojacati temperaturu stepen-dva sa dva klika na istom i pumpa salje odmah toplu vodu, nego to rjesavati sve posebno po prostorijama sa termo glavama. Meni je bitno u dnevnoj sobi gdje bude termostat da mogu regulisati temeperaturu, a u ostalim prostorijama su mi radijatori svakako smanjeni ispod pola ili cak neki i ugaseni. Sa ovim sobnim termostatom u prizemlju sam zadovoljan, postigne temeperaturu, gasi pumpe,a onda i pec i vrlo jednostavno, neznam mozda gijesim...
Ako je cilj da u se svakoj prostorija dostigne i na tom mestu zaustavi rast temperature u što kraćem roku, onda su termo-glave Majka Mara. To, opet, ne znači da je termostat u relevantnoj prostoriji višak. Ne, nije višak: neko i kotlu/gorioniku mora da kaže kad da prestane da radi, pre nego se pregreje i ugasi sam.
Cilj mi je samo da se u dnevnoj sobi postigne optimalna temperatura relativno brzo, a sa dvije pumpe i dva termostata da regulisem odvojeno temperature po etazama. Mislim da mi je to najlakse i najekonomicnije u svakom smislu. Dakle u prizemlju naregulisem preko sobnog npr. 23C, a na spratu 18C, Kotao radi i salje toplu vodu samo u prizemlje, kada bude potrebe za vecom temperaturom na spratu na sobnom pojacam temperaturu i pumpa salje automatski toplu vodu i na sprat. Sta trebam izmjeniti na sistemu da to tako funkcionise, serviser mi je rekao da to moze tako bez nekih vecih prepravki???
Razmotri i varijantu da navijcima na radijtorima smanjis protok kroz njih.
Ako termostatski ventil na radijatoru održava temperaturu u sobi od 22*C stalno, ne vidim kada bi se palio ili gasio sobni termostat koji pali/gasi kotao. Jedino da u sobi gde je sobni termostat NE bude termo glava na radijatoru a to onda znači da referentna soba ne bi trebalo da bude dnevna tj ona koja se najviše koristi (jer će oscilacija temperature u njoj biti veća) već neka druga.
Kad se sad prisetim, ne sećam se da je vođena skoro neka rasprava o upravljanju grejanjem.
Ja grejanjem upravljam baš tako: na svim radijatorima imam termo-glave podešene na 21,5 stepeni, a sobni termostat isključije pumpu i zatvara mešni ventil na 21,1, a uključije na 20,9 stepeni. Dosuše, grejem celu kuću i u svim prostorijama uključujući i kupatilo temperatura je približna - osciluje najviše +/- 0,5 stepena, što ubrajam u veoma visok konfor. Svrha termo-glava je samo "odsecanje vrhova" - da uspori i/ili zaustavi tok tople vode kroz radijatore u prostorijama gde je temperaturni zahtev ispunjen, e da bi se u što kraćem roku zagrejale i druge.
Regulacija na 0.2*C je super dobra (i ja je imam 22.3 +/- 0.2*C) ali nama je lako jer imamo akomulatore toplote. To odsecanje je ok jer će inercija odraditi svoje i sve će biti savršeno.
Ne znam koliko je to upotrebljivo ako se nema AT i kako bi se onda gasio kotao.
Termostatski radijatorski ventil ima i donju granicu i ako se podesi na 22.0 onda održava sobnu temperaturu od npr. 21.8-22.2*C (ima nekih koji se mogu podešavati na toleranciju +/-0.2-0.5). U tom slučaju idealno je da neka pametna pumpa reguliše potreban protok. Jedino što mi pada na pamet kao dobro rešenje je vođenje polazne vode u kuću (preko mešnog ventila) po spoljnjoj temperaturi.
Mada, ako sistem radi dobro ne treba ga dirati.
Fakat i ja imam akumulatore toplote - 2 komada po 850 litara na 250 kvadrata, što grejnje zaista čini vrlo-vrlo konfornim, uzgred pegla sve greške u dimnzionisanju kotla/gorionika. Sa druge strane, ako je izvor toplote dobro dimenzionisan - okvirna mera je 1 kW na 10 kvadrata grejanog prostora, uz onu "standardnu" izolaciju - 5 cm stiropora oko kuće, 10 cm staklene vune na tavanici i Pvc/Alu solariju i odgovarajući termo-regulator, mogu da se dobiju vrlo slični, ako ne i isti rezultati, s tim što sobni termostat uz isključenje pumpe i "zatvaranje" mešnog ventila gasi i gorionik/kotao. Kad termostat kaže da je grejanje opet potrebno pali se gorionik/kotao, a kad se dostigne optimalna temperatura u kotlu uključuje se pumpa i ventil se otvara kolko treba. To ja u stvari opisujem kako radi ono što proizvodim - gorionike primerene snage i adekvatne termo-regulatore. Uzgred: odgovorno tvrdim da regulacija temperature radijatorskog kruga spram spoljne temperature, kad je reč o individualnim stambenim objektima sa individulnim kotlarnicama, više komplikuje život nego što ga olakšava.
zmajdin wrote:
Potpuno se slažem. Uloga spoljnjeg termostata vidim samo da okreće trokraki ili četvorokraki mešni ventil i time reguliše temperaturu prema kući (npr. na spoljnjih +10*C u kući ide 40*C, na spoljjnih 0*C u kuću ide 50*C itd). Svaka druga uloga je problematična. Mada ovo što sam napisao ne može običan termostat.Uzgred: odgovorno tvrdim da regulacija temperature radijatorskog kruga spram spoljne temperature, kad je reč o individualnim stambenim objektima sa individulnim kotlarnicama, više komplikuje život nego što ga olakšava.
I ja sam za jednostavna rešenja. Moje je još jednostavnije.
TP (ili kotao, svejedno) se pali i greje AT do 40*C (kod peleta bi to bilo npr 70) i gasi se. Ponovo se pali na 30*C (na pelet bi to bilo ili 60*C ili možda još niže tj kad se pojavi zahtev za grejanjem). I to radi kao jedna celina o kojoj se ne vodi nikakvog računa.
Drugi krug je krug AT-kuća koji ima pumpu koja se pali kad postoji zahtev u referentnoj sobi a gasi kad se dostigne temperatura. Ja nemam termoventile na radijatorima.
Možda bi mogao da probaš (imaš uslove ili si već probao) da izmeriš šta je isplatvije: kad nema potrebe za energijom u kuću da li održavati kotao u režimu 60-80*C ili ga ugasiti pa ga grejati kad se pojavi zahtev od kuće, od npr 40 ili 50*C. Rekao bih da je u prelaznom periodu isplativije da kotao ne radi što duže ali dok se ne izmeri...
Nekoliko godina sam proveo u istraživanju šta je potrebno i šta je dovoljno, ceo put je opisan (i) na ovom forumu - koga ne mrzi neka prelista koju godinu unazad. Sistem grejanja koji je inicijalno napravljen u kući u kojoj živim, brat Remzay sa .hr foruma "Grijanje na pelet" je "krstio" kao "bosannski": kotao, dve cevi, pumpa sa "baj-pasom" i radijatori, pa piči Miško - ništa mešni ventil, ništa neka automatika koja bi olakšala život, ama ništa-ništa. Na stranu što je projektom predviđena instalisana snaga od 40 kW, a ja sad grejem celu kući sa manje od 20 (GrnPlt 17.7).
Sve što sam napravio, a sad je sve to već u redovnoj proizvodnji i mogu da kažem da lepo ide, napravio sam da bih rešio banalne probleme tipa pregrejan/podhlađen kotao, pregrejane/pothlađene prostorije grejanog prostora i za moje poimanje efikasnosti preveliku potrošnju goriva. Reper mi je bio cena daljinskog grejnja, onog iz toplane - ako ne postignem dvostriko nižu cenu, džabe sam radio. Mislim da sam uspeo: mic po mic - rekoh da je sve (i) na ovom forumu opisano skoro pa u realnom vremenu, došao sam do ovoga šta sad opisujem - minimalistički sistem kojim sam zadovoljan i koji svima najtoplije preporučujem.
Podrazumeva se da ovo ne znači "kupite moj proizvod", već "ovako je potrebno/dovoljno", molim lepo.
U prethodnom postu rekoh da kad nema zahteva za grejanjem, termostat pored iskljulivanja pumpe i "zatvaranja" mešnog ventila gasi i gorionik/kotao.
Mali je diferencijal isključivanja/uključivanja: zar ne može da se postigne viša temperatura u akumulatoru.? Koliki je akumulator? Koliki je grejani prostor?
http://www.caleffi.com/serbia/sr/antikondenzacioni-ventil
Evo ovi je nesto novo, pa ako nekome zatreba..
zmajdin wrote:
Površina 270m2, 11kw/h gubitaka na +20/-20, AT je 1000l a ovaj režim je izabran (40/30) jer uloga AT kod mene nije akomuliranje energije već produžavanje perioda paljenja/gašenja TP (preporuka je najviše da se pali 1-2 puta na sat) što produžava vek kompresora. Samo kad je debeli minus napolju onda povećavam temperaturu AT na 45/35*C. Sa svakim povećavanjem temperature koju daje TP smanjuje se COP (odnos uloženo:dobijeno) pa je grejanje skuplje. U zadnje 3 zime uspeo sam da prođem sa COP=2.5 za celu zimu što smatram jako dobrim rezultatom.Mali je diferencijal isključivanja/uključivanja: zar ne može da se postigne viša temperatura u akumulatoru.? Koliki je akumulator? Koliki je grejani prostor?
Kad ložim (a to je možda desetak dana zimi, kad se nakupi otpada od orezivanja itd.) onda ga punim do 70*C.
Pratim ja Vaš rad na oba foruma i zaista ste pomogli velikom broju ljudi.
Mašala.
Ugradila sam Biodom C25 i zanima me da li je potrebno da kontaktiram nekog ko se razume u automatiku obzirom da moj majstor rece da samo pustim i da sve samo radi.Imam dimljak sidelov f20 9 metara pa se bojim da je prejak za kotao.Grejem 140m2
Mislim da bi trebalo da zoveš ovlaštenog servisera da ga pusti u rad. Cena te usluge je 5000 din.
To je uslov za garanciju.
Ovaj je "ovlascen " ali sde ne razume u automatiku...
Kod svih prodavaca kotlova je ista procedura.
"Ovlašćen" može da bude samo jedan, ili servis koji ima više servisera, za jedno područje.
Ako je uzeo tih 5000 din, onda je on trebao ida potpali prvu vatru.
Neko će se već javiti da kaže da li veći dimnjak pravi problem, ali mi se čini da je kota prejak za tu kvadraturu. Zavisi kakva je izolacija, ali mi se čini da je predimenzionisan.
Potpalio ,kotao radi i otisao...kada sam ga pitala za podesavanja kaze to se ne dira a i slabo se razumem....pomenula mu ja dimljak i sve to ali dzaba,pa zato pitam za podesavanja mozda neko ima iskustva.
I ja za par dana oćekujem isporuku istog, ali montaža će malo da potraje, pa ti ne mogu pomoći.
Javit će se već neko.
u zamlji Srbiji,sa zakonima koji se ne postuju,moras sama da se snadjes.Treba stelovanje,nemora po instrumentima jer kosta,moze neko iskusan sto nemora da kosta a moze i svojim iskustvom i interesovanjem sto kosta vremena.Ovde na forumu opet treba vremena.
Ako ovo cita neko od Majstora, Moderatora,Uredjivaca pomozite jer svaki put kad postujem dobijem 10-ak istih emajliranih poruka iz 2012. god. sto pocinje da me iritira .Mozda sam i Ja nesto pogresio u prijavi al' pomozite !!!
I kod mene je isto sa mail-ovima , iako je odštiklirano da mi ne šalje obaveštenja, tako da niste sami. Kotlu bi verovatno trebalo fino doštelavanje, ne razumem taj rezon "upalio je ja idem kod drugog" kod majstora, verovatno ima sad posla a za doštelavanje je potrebno vreme, i to malo više...
Kolicina vazduha u komori za sagorevanje se automatski regulise. Elektronika putem piezzo elementa (presostata) regulise broj obrtaja ventilatora. U tome i jeste jedna prednost bilogic elektronike. Ima dva senzora pritiska/podpritiska. Cak sta vise, sam koriguje i brzinu ventilatora ako je dimnovod zapusen.
Sto se tice snage kotla, kod biodoma raspon snage je dosta veliki. Ako je ispostovano hidraulicki sve sto treba. Mesni, nepovratni... moze da se rucno obori snaga kotla i to bi trebalo da bude to.
Poštovani članovi foruma,posle dugo čitanja,iskustava drugih korisnika... dilemu oko kupovine gorionika na pelet sveo sam na dva modela.Ti modeli su EcoPell i Termomontov TERMEC.Oba modela mogu kupiti po gotovo istoj ceni.Kotao na koji se gorionik ugrađuje je Termomont TKU3.Čitam danima specifikacije i prosto nisam pametan šta da odaberem.Ne uspeva mi da nađem argumente koji bi prevagnuli na jednu stranu.Da li neko od članova ima lična iskustva sa nekim od ova dva i koji bi vi odabrali?
Ili da postavite termostatske ventili na radijatorima, ako ne svuda, a ono samo na spratu.
Dobra vatra - mir u kući, čist vazduh - duga ljubav.