Grejanje na pelet

Još je rano, tek je potrošeno malo preko tone. Radi sada dobro.

Ovo je sve više nego odlično!
Lepo i jeftino grejanje želim, a za sledeću sezonu izolacija! Živeli!

zika1-dobro si skontao sve.

Srećan Božić svima koji slave.
Po mom malom iskustvu sa grijanjem na pelet tačno je da ti netreba jači gorionik od 10 kw najbolje od 2 kw do 10 kw samo ako postoji takav. Ili kupiti kotao na pelet mislim da ima 12 kw.

Христос се роди, срећан празник!
Што се тиче потрошње мојих кућа (100+50м2), на основу прорачуна протока и разлике у полазу и поврату, од почетка сезоне није се десило да ми треба више од 3 кв/ч (оно кад је у новембру спољна ишла до -6с). Грејање стартовано негде око 10. октобра и од онда кроз моје радијаторе протиче вода и никад није престајала (ако изузмем пар дана са високом спољном температуром кад није било сврхе грејати). Које је температуре вода то зависи од спољне температуре али је важно да она 24 часа протиче кроз радијаторе.
Да немам бафер и да не желим да га уградим, који котао (које јачине) би ми "противници" бафера препоручили? Који котао (које јачине) би задовољио моје потребе да ми 24 часа буде константна температура у кућама а да не трошим 10 тона за сезону? Да ми се котао не пали по више од 30 пута у 24 часа?
Предлажем свима који не схватају поенту да греју 10 - так дана кућу без престанка (на температуре које желе) па да после тога видимо која јачина котла је у реду.
Тренутно (ако некога занима и јасно му је о чему причам), на пумпи очитавам проток од 0.3м3/ч, разлика полаз - поврат је 4с. То по прорачуну дође 1.4кв/ч енергије. Само да напоменем да је ова ситуација након луфтирања кућа и подизања са ноћне 20с на дневну 21с (у можда пола моје квадратуре). За неких сат времена (можда и мање), када буду задовољене ове температуре и кућа се врати у нормалу после луфтирања, потрошња ће бити мања. Спољна температура тренутно +6с.

...i tarzane, a i ostali članovi, kako tumačiš(te) da je tržište jako slabo pokriveno gorionicima na pelet koji i imaju malu početnu snagu?
Eko pell iz Guče, gorionik koji je smislio pok. Zmajdin sa kojim ne znam šta se dešava, burnito i evo poslednjih dana čitam o nekim godionicima eko typhoon i proizvođača fasek...a o svima njima jako malo možeš da pročitaš kada su u pitanju isksustva njihovih korisnika izuzev eko pell o kojima nišđta nigde loše?

hvala tarzane...evo ovo je tvoje iskustvo koje mi znači...da znap samo kakve dileme imam ja koji još ne koristi gorionik. A kuća od 100 kvm je takva kakva je...ne mogu je ni doziđivati ni smanjivati. Za bafer nemam mesta
hvala u svakom slučaju. Javi kako ide to kroćenje gorionika i da li ima svrhe uopšte

Ajd napiši kvadrtaturu koju greješ, kakvu izolaciju imaš, kakvu stolariju, koji kotao, kojki gorionik, koji pelet, da li imaš MV i AT.
Možda si to napisao negde ranije ali ne mogu sada da tražim...

Ok. hvala još jednom...prati ovaj eksperimenat sa gašenjem i negašenjem gorionika tj kotla u tvom slučaju. Živo me interesuje šta će dalje pokazati a isto tako me inetersuje kako to komentarišu ostali članovi.
Eh da...napiši i kolika je temp u kotlu i na koliko je podešeno uključenje pumpe.
Pozz

То су сасвим нормални резултати и не могу се добити другачији. У случају кад котао има 25 старта у 24 часа прекомерна потрошња се огледа управо у сталном хлађењу и грејању котла, котао таман упали и крене да греје већ је угасио па онда опет испочетка. Као са колима у градској вожњи, упалиш да загрејеш ауто, стојиш, трошиш а не крећеш се. Сваки семафор, свако шалтање, убрзавање, кочење... Потрошња дупло у односу на отворен пут где само додајеш мало горива (гаса) да одржаваш брзину којом се крећеш.
Други случај је врло мала ватра за толики котао. Потрошња такође велика јер тако мала ватра не може да загреје котао у потпуности, воду греје мало а на оџак оде остатак. Плус, лоше сагоревање у таквом режиму.
1,5 вреће су 22.5кг. Потроши 1,6кг на сат. То дође око 6-7кв енергије. Кућа са твојом изолацијом, по мојој процени, на +4 степена спољне температуре не троши више од 3 киловата на сат. Све остало до 7 киловата ти оде на оџак. Више оде на оџак него у кућу, ето колико је рентабилно то грејање на пелет. Долази се и до закључка да можеш две такве куће да грејеш са истом количином пелета али са нормалним коришћењем котларнице.
Колико ли сам до сад објашњења и поређења дао а да још увек није јасно, ја појма немам.

Niste razumjeli
Stepen iskorištenja je manji kad je najniža snaga kotla smanjena za 50%
Ako je za 14 sati rada imao 24 pauze (primjera radi) po 10 minuta, to znači da je kotao od 14 sati radio 10 a 4 sata odmarao. Čemu onda rad bez pauze a potroši isto???

Dusanmijat
Meni je u stvari bilo nejasno vaša konstatacija o stepenu iskorišćenja a krajnji produkt isti sa istom potrošnjom pri čemu sam mislio da se ta vaša konstatacija odnosi samo na režim pali-gasi.
Beethoven je to lepo objasnio. Taj njegov odgovor je ujedno bio odgovor i na eventualno pitanje koje mene muči i tišti a to je zašto ne trebam da uzmem gorionik sa velikom početnom snagom kakvi su mnogi a jako mali broj njih ima tu mogućnost da ima malu početnu snagu...
Koliko sam uspeo da nađem na internetu to su eko pell iz Guče koji ima početnu snagu od 6 Kw, Burnito koji ima početnu snagu 5 kw ali ima malo stepena regulacije (svega 3 ili su mi barem tako rekli), gorionik pok. Zmajdina (koji pitanje da li se igde proizvodi), a u međuvremenu sam našao neki koji se proizvodi u preduzeću Fasek u NS koji ima početnu snagu od 3 kw i mogućnost da sagoreva agropelet pa i lošiji drveni pelet i na kraju Eko typhoon za koga sam negde pročitao da ima malu polaznu snagu (nisam siguran da je to tačno).
Tarzan
u vezi parametara koji pkazuju temeprature dimnih gasova koje navodite da bi bili u slučaju da kotao radi na višim temperaturama, ajd napištite ovde koliki su ti paramateri u režimi pali-gasi i non stop koji ste vi isprobavali....znači temperatuira vode u kotlu i temperatura dimnih gasova u jednom i drugom režimu.

Поента Душанове и моје приче је да су обе варијанте лоше тј. никакве и нешто што је тотално непожељно код пелета (тачније код свих котлова на чврсто гориво).
1. случај - губитак код потпаљивања, загревања котла и воде, све док котао не дође у радни режим - све је губитак. Он у томе проведе 80% времена рада, осталих 20% се некако укотрља у кућу.
2. случај - губитак код потпаљивања, загревања котла и воде само једном (може се занемарити) а надаље (осталих 13 часова) губитак због лошег сагоревања тј. због мале количине пелета за котао (мање од прорачунате а у овом случају 50% а по мојој процени и више).
Остао сам дужан и одговора на питање зашто се не праве мали котлови на пелет.
Ја теорију не знам јер ми ово није професија али из мог неког скромног искуства са пелетом дошао сам до закључка да не праве тако мале јер се не може добити добро искоришћење. Да би било јасније упоредићу са котлом на дрва (што је иста ствар). Замислите да котао на дрва, после потпале, наставите да ложите истим "трешчицама" којем сте га и потпалили. Није важно, рецимо да их имате у неограниченим количинама. Или да крупнијим комадима дрвета направите већи пламен који може да "лиже" странице котла, загрева цео котао, кроз измењиваче преда ту топлоту на воду и у виду охлађених гасова изађе на оџак.
Такав мали котао мора имати и малу количину воде у себи јер у противном неће моћи да је загреје два дана. Толико мала количина воде неће моћи да се избори са количином воде у радијаторима јер приликом првог старта треба добра снага да загреје котао, па воду у котлу, па воду у цевима, па воду у радијаторима, па радијаторе, па ваздух у соби, па зидове, намештај... Док он то све загреје дошло је време да се угаси јер долази ноћ па није потребно грејање. Такав мали котао мора имати и краће измењиваче јер са дугачким неће имати довољну (потребну) температуру на излазу из измењивача а самим тим и на дну котла.
Зато котао на пелет није интересантан као сам за мале квадратуре и нема шта да тражи ту. Све што се може урадити је да се енергија коју котао ствара на својој најрентабилнијој снази (на оној где је искоришћење највеће) сачува (акумулира) па да се троши после. То је управо бафер, акумулатор топлоте.
Могу величину (снагу) котла поредити и са мотором са унутрашњим сагоревањем и то у смислу пута горива од карбуратора (где се меша са ваздухом) до краја ауспуха. Покушајте да ту промените нешто па ћете видети да нећете добити ништа више - само можете добити већу потрошњу и мању снагу. Значи, код котла на пелет све од шоље за сагоревање (или горионика) па све до димњаче постоји нека размера. Одређена количина пелета, ваздуха у ложишту и брзина протока гасова кроз измењивач. Ту лежи сва тајна штеловања котла на пелет. Пронаћи праву количину горива, додати сразмерно ваздух и брзину струјања гасова кроз измењивач. Ово је тешко урадити чак и за једну снагу без анализатора димних гасова али може се, полако и стрпљиво. Убости све то за 5 снага котла (свака има своју количину горива, ваздуха у ложишту и брзину струјања гасова кроз измењивач) док дозатор пљује пелет како му се ћефне је равно научној фантастици. Зато је бафер права ствар, цитирам колегу електричара са форума, "једна снага, једна брзина вентилатора и то је све". Једино тако се може добити добро сагоревање а самим тим и максимална уштеда.
Ово је моја теорија, само на основу логике и досадашњег искуства. Ако мислите да негде грешим - исправите ме слободно.

Razmišljam o ovome što govori Beethoven vezano za Tarzanov slučaj…
Ako on po Beethovenu troši duplo više od potrebnog u režimu rada koji navodi a to je non stop I pali gasi ali u oba slučaja na niskim temperaturama jer nema MV ni AT pa u tom slučaju bi rad kotla na optimalnih 72-86 C bio neizdrživ u kući jer sistem to ne bi mogao da amortizuje termoglavama. To mi govori da bi na kraju grejne sezone, kada se podvuče crta I sabere utrošak peleta značilo da je od optimalnih 3,5-4 t tarzan potrošio neverovatnih 8 tona. Moja logika je da ako svaki dan troši duplo više od potrebnog da bi na kraju godine imao opet duplo veću potrošnju na godišnjem nivou. Nadam se da ne grešim u ovom zaključku.
S druge strane I da uspe da nađe I instalira gorionik sa malom početnom snagom od 3 KW npr. Po Beethovenu bi opet kotao I sa tako malom snagom, zarad dobrog iskorišćenja I zarad ekonomske računice trebao da podigne temepraturu vode na izlazu u kotlu 72-86 jer bi u suprotnom imao loše iskorišćenje zato što ne radi u optimalnom temepraturnom režimu.
Ono što je ostalo nerazjašnjeno je da li je to zaista tako. Ne znam da li je ovo Tarzanu prva godina na peletu pa da vidimo koliko je trošio prethodnih godina.
Istovremeno problem ovakvih režima rada koje je primenjivao I sa kojim je eksperimentisao Tarzan s jedne strane I režima rada na koje ukazuje Beethoven a to je režim izlaza 72-86, ugradnja MV i AT uslovljava neminovnost veću temeperaturu dimnih gasova na izlazu koji su hteli mi to da priznamo ili ne ipak gubitak, a za koji sam gotovo siguran da je veći kod režima rada 72-86 na izlazu nego u režimu rada s kojim je eksperimentisao tarzan.
Sve to me navodi na zaključak I to onaj narodni…kako god da se okreneš du.. ti je pozadi pa ti sad vidi kako ćeš I gde ćeš ako nemaš ćoška. Ćošak u ovom slučaju nije ni MV nego AT a AT mi je kao rešenje za problem koji nemam ali ga napravim zato što imam rešenje. Znači slučajno kupim fleku za lepljenje gume pa da bi iskoristio fleku ja brže bolje izbušim gumu pa je zakrpim pa sam onda kao srećan što sam je zalepio pošto sam imao čime. Istovremeno zaboravljamo da je KWh energije iz peleta skuplji nego li isti taj KWh iz struje u noćnoj tarifi.
Tarzane, ovo u poslednjem postu je sasvim logično I normnlano barem po meni…ali ja nisam ovde da nekog nešto učim I objašnjavam nego da ja naučim I pitam nekog ko se razume I ima iskustva.

Jeste prva mi je godina sa peletom ali nema govora da mogu potrošiti 8 tona peleta. Trenutno grijrm kuću i dio rasadnika a kupio sam 5 paleta peleta a nisam još potrošio jednu ipo paletu. U februaru se još pusta jedan rasadnik i još se u rasadnicima povećaje temperatura ali ja mislim da neću potrošiti tih 5 paleta za ovu zimu. Po mom mišljenju ni kuća nebi trebala da ootroši više od 3 tone peleta. Da i temperatura u radijatoru 75 * nije nikakav problem ako imaš termo glave osim na sušaču u kupatilu.