Мајсторске консултације

Pozdrav i Hvala,

stojim Vam na raspolaganju koliko to moje mogućnosti dozvoljavaju.

pozdrav,

u domenu kontakt fasada ovde je do kraja 80-tih standard bila ugradnja 5-8-ice.Dosta takvih objekata se renovira i na postojeću fasadu se dodaje 10-12 cm stiropor ili kamena vuna iste debljine.
U novogradnji,zavisno od samog položaja objekta u smislu nadmorske visine ,gradjeviskog materjala od kog je objekat napravljen,površine otvora,.....Fasade se rade od 10-20 cm debljine stiropora ili kamene vune.Neki standard koji je najzastupljeniji su debljine od 14-16 cm.Medjutim nije redak slučaj korišćenja 18-20 cm bilo stiropora ili kamene vune.Pale su cene izolatora,a cene enrgenata konstantno rastu.Zlatna sredina konstantno raste u smislu debljine izolacije.
Zadnjih godina sve veći primat uzima korišćenje kamene vune zbog svojih poznatih prednosti u odnosu na stiropor.Po mom sudu,odnos "snaga" je 50-50%.
Naravno da se ostale potrebne mere zaštite objekta podrazumevaju.Izolacija temelja,stirodur do nivoa tla(30-50cm iznad tla),podovi,krovovi,kvalitetna stolarija.........

To je u najkraćem.....

Super je zapažanje, ali ajde malo detalja.Koje su to greške koje se ovde rade i šta je to što treba izbaciti iz prakse, a primeniti inostrana iskustva?Podeli malo znanja, već kad ne možemo da gledamo kako se to u inostranstvu radi bar da nam neko kaže kakva su iskustva.

pozdrav,

Tokom lepljenja ploča na zid, mora se voditi računa o tome da ploče naležu jedna drugu 100%.Horizontalno i vertikalno.Fugne ne smeju da postoje.Ako ploče nemaju ravne ivice,ako fabrički nisu sečene pod 90 stepeni, moramo ih popraviti ručnom šlajfaricom.To izgleda kao drveni dleter na koji je čičkom zalepljen šmirgl papir br.80.
Dešava se kao što znate da se fugne pojave kasnije jer stiropor nije dovoljno "sazreo" pre montiranja.O tome je ovde na forumu već bilo reči.Takve fugne se ne smeju popunjavati lepkom.
Sada dolazi do izražaja korišćenje rezača za stiropor-ISOBOY.Na njemu je lako izrezati klinove od stiropora kojim se popunjavaju fugne.Klinovi se ubacuju bez lepka,treba ih samo dobro "nabiti" u fugnu i odrezati višak skalpelom ili testerom.Ako je fugna mala,treba je poširiti i zatim nabiti klin u njih.
Ovo je jako važno jer se na takvim mestima koja su bez stiropora ili se maskiraju samo lepkom dobija termo prekid na fasadi.Kasnije, na takvim mestima se pokazuju pukotine na akrilu zbog moguće kondenzacije i uticaja temeperaturnih razlika na samu fasadu.

nastaviću......

........

Upotreba rezača stiropora je standardna i njegove prednosti sigurno znate.Naravno ....neki detalji prelaze mogućnosti "uradi sam" ali iz tog razloga se obraćam ljudima kojima je ovo zanat.
Želeo bih da se na ovoj temi obratimo jedni drugima u jednom interaktivnom dijalogu.Iznosim samo moja iskustva bez namere da omalovažavam druge majstore.Svak spram svojih mogućnosti i dostupnih alata se snalazi kako ume i zna.Dosta puta se pokazalo da se prave ideje izrode iz situacija kada nam nije baš sve dostupno.
Ako je moguće da iznesete neka svoja iskustva...bio bih vam zahvalan.

Ovde se izolacija ne radi pur-pen lepkom.Postoje razne vrste lepka,onaj koji ja najviše gotivim je lepak koji u sebi ima isitnjen stiropor.Duplo je lakši od klasičnih maltera na bazi peska a samim tim što ima i stiropora u sebi ima i izolativna svojstva.

Jel postoji razlog zasto se ne radi PUR lepkom?
Ja bas gotivim PUR lepak jer nema dzakova, nema umesavanja...vec je sve lako i jednostavno i cisto (naravno, PUR lepak ne moze na mnogo krive zidove).

Pozdrav!

p.s.
Koliko kosta taj lepak sa isitnjenim stiroporom i ko ga pravi?

Pozdrav,

"Cereman"..da li misliš na isti pur pen koji se koristi pri ugradnji stolarije?

pozdrav "Cereman"

mislim da je najlakše da se raspitaš u predstavništvu STO u BG-u.Pronašao sam taj malter koji i ja koristim pri renovacijama na primer.To je mineralni laki malter.Taj mineralni nešto brže suši,ali se koristi samo pri renoviranju(postavljanju fasade na predhodnu ili na već omalterisan zid pri montaži stiropora) .U principu se tako i zove kod svih proizvodjača .Na nemačkom je to "Leichtmörtel mit polystyrol"(obični laki malter sa stiroporom u sebi).

http://www.sto.com/evo/web/sto/43045_HR--tm00714_hr.pdf

Daću ti još informacija u vezi ovakvog lepka....

Pozdrav "Energija" i hvala na dobrodošlici !

U uvodnom delu na početku teme, dao sam neka svoja razmišljanja u vezi ukupnog problema.Pitanja ukupne edukacije su otvorena!!Meni je jako poznata ekonomska situacija u Srbiji koja uslovljava dalji napredak.Naglasio sam da ova objašnjenja prevazilaze formu ovih diskusija "Uradi sam".

Na neki način se obraćam i potencijalnim snagama koje žele da se poslom "fasadera" bave profesionalno.S druge strane ova objašnjenja mogu da ukažu na ustaljenje propuste kod svih onih koji se nisu dovoljno edukovali u samoj tematici izrade jedne fasade.Potpuno opravdavam i uvažavam napore običnih smrtnika kojima i ja pripadam, da naprave i urade nešto ,bilo šta ,spram svojih mogućnosti.Sigurno postoji dosta ljudi koji su na klackalici da li treba da urade nešto sami ili je isplativije da se s nekim posavetuju i na kraju krajeva prepuste ovaj zaista kompleksan problem stručnjacima.

Podrazumevani ekonomski faktor se mora uzeti u obzir kao dugoročno planiranje.Bar tri godine unapred.Trenutna situacija na polju cene energenata nas obavezuje da razmišljamo u tom pravcu.Po meni,to predstavlja odnos uštede energenata za zagrevanje pri ugradnji 5-ice i korišćenja debljih izolacija(na primer 12cm).

U smislu opravdanosti ,bilo bi dobro uporediti ukupnu razliku u ceni koju zauzima cena stiropora.Naravno da se treba uzeti u obzir i poskupljenje izvodjenja radova kod recimo 12-ice.Ono što je presudno je odnos većih troškova na početku u korist uštede enrgenata u roku od samo 3 godine.Mislim da tu leži odgovor i opravdanost.Potpuno se razumemo da je potrebno na takav način razmišljati.

Vi tamo ste u situaciji da na to pitanje odgovorite.Počev od proračuna pa do praktične primene takvog razmišljanja.Treba razbiti famu o psihološkom zadovoljenju "bolje išta nego ništa".Posebno kod ljudi koji su možda u mogućnosti da izdvoje i veći novac za takvu investiciju.Ili pak opravdanost razmišljanja, da je možda bolje sačekati još jednu godinu i uštedeti dovoljno novca(ako je to uopšte moguće) za ugradnju deblje izolacije.Sve treba staviti na papir i razmišljati tri godine unapred jer se izolacija postavlja za budućih 20-30 godina.Ušteda je ogromna,to kaže prvo praksa a takav stav prate i proračuni.

Baš u tvojim postovima na jednom mestu je pomenuta i opravdanost u smislu budućeg obračunavanja poreza i tržišne cene takvih objekata dalje na tržištu nekretnina.Prodaje objekata ili rentiranja.Koliko god se to nama svidjalo ili ne,uvode nam E.U. standarde u najskorije vreme i u tom pravcu treba i razmišljati koliko je to moguće.Ni ja nisam srećan sa postojećim zakonima u Švajcarskoj,ovi ovde su majstori u tome da ti "skinu kožu s ledja" na finjaka.U belim rukavicama i to sve demokratski,ali su to neke druge teme :tup !!!

Ni u kom slučaju nisam imao nameru da reklamiram bilo koga,proizvodjače ili izvodjače.Želeo sam da pomognem i ukažem na ono što sam na samom početku rekao.Konstantno uprošćavanje i preskakanje obaveznih operacija za postojanost i kvalitet.Ipak je u pitanju veliki uloženi novac i rad. Šta dobijamo za te pare?

Veliki Pozdrav svim mojim kolegama u Srbiji i njihovim mušterijama!!

pozdrav,

Za momenat bih se vratio na temu "čepova". Ti čepovi su od stiropora i lako ih je napraviti. Iz table odredjene debljibe (2-3-4 cm) treba izrezati"pak" prečnika (širine glave/kape tipla...5-6 cm).Sam "čep" se samo dobro "nabije " u otvor bez upotrebe ikakvog lepka.A ako se desi da čep ne stoji pravilno,može se nakapati malo silikona ili bilo čega da se on drži za glavu tipla.Sada dolazi do izražaja nečija dovitljivost kako da ih napravi.Ako neko uopšte bude radio šlajfanje fasade(koje je obavezno i poželjno),nus produkt je otpadni stiropor.Otpadnog stiropora uvek ima pri izvodjenju fasade.To sve se može samleti i briketirati u čepove odredjenih dimenzija.
Možda to nekome posluži kao ideja za dodatni posao!!!

Poznato mi je da ima dosta ljudi Majstora,koji su vrsni profesionalcu u svom poslu a rade u Srbiji.Dosta mojih starijih kolega,neki od njih su mene učili zanatu,sada su u Srbiji ili Bosni i rade fasade.Imaju sav potreban alat,dobre skele sa gazištem od 80+cm i zaštitnom ogradom.Ima i nekih mojih učenika koji su se vratili u Srbiju ili Bosnu,tamo su nastavili da rade samostalno ili u nekim boljim kompanijama.Iz tog razloga sam do izvesne granice upoznat sa "sistemom" koji je u Srbiji zastupljen.
Bilo je i dosta ljudi, koji su ovde došli sa odredjenim predznanjem u izvodjenju fasada.Relativno brzo su ušli u ovaj "sistem" ovde,mada je na početku bilo situacija koje su za temu "vic dana".Jednom dobrom učeniku, uz nadzor i savete profesionalca,potrebno je ne više od 6 meseci da ukapira 80% posla.Sve ostalo je praksa i rutina kao u bilo kom zanatu.Uvek ima nešto novo i treba ići u korak s tim konstantno.Čovek se uči dok je živ!

Ja jedino što mogu da kažem da je to sastavni deo izrade jedne fasade.Ovo što sam rekao da možete i sami da ih napravite,ne znači da ih ja pravim.To predstavlja sastavni deo porudžbine za izradu jedne fasade.To nije ništa extra,već se podrazumeva.Pa zamisli jednu fasadu na kojoj možeš da brojiš tiplove.....to nije fasada!!

Znam o čemu govoriš,pričao sam sa ljudima o tome.Sa ovim "mojim " majstorima sam to komentarisao.Njima je bilo smešno da neko uopšte postavlja pitanje opravdanosti maskiranja,jer se krajnji rezultat vidi kasnije.Akril je "šminka" čitavog posla....

pozdrav,

Postoji još jedan problem na koji se treba osvrnuti.Česta pojava je, da se tokom vremena pojave pukotine na akrilu oko prozora ili vrata.
Na samom mestu sastava stiropora i stolarije na delu "štoka" prozora ili vrata.Ili na liniji "bank-a" koji naleže na izolaciju.Ili pucanja kita koji se stavio naknadno posle nanošenja akrila.
Njega vremenom morate skidati i obnavlajti,kao i kit koji se postavlja pre postavljanja mrežice.Kit vremenom "otvrdne i deformiše se pod uticajem temepaturnih razlika(kiše,snega,...) To spada u domen odtžavanja fasade.

Sistem br.1 koji je do sada bio praktikovan:
Postoje dva sistema postavljanja kita.Prvi je postaviti kit pre mrežice a drugi je taj da se kit postavlja posle nanošenja akrila.Diskutabilno je koji je bolji način i ne bih ulazio u to.

Prilikom izolacijje štoka oko prozora(vrata) izolacija naleže na okvir stolarije.Na tom kontaktu ne sme biti tragova lepka. Posle sušenja lepka kojim se lepila izolacija(2-7 dana zavisno od temperature),skalpelom se pod kosim uglom(5-6 mm) zaseče izolacija i gradjevinskim vodootpornim kitom se taj kanal ispuni.Zavisno od veštine majstora, kit se može postaviti iz "ruke" ili naknadnim ravnanjem sloja kita.

Sada je diskutabilna tema banka.Koji bankovi se postavljaju na objakat?
"Normalni" bankovi su na krajevima savijeni u "L" profil koji naleže na izolaciju.Mesto sastava na štoku se ispunjava "kitom" kao i kompletna površina sa strane i ispod banka koja je u kontaktu sa stiroporom.Takvi bankovi se mogu postaviti pre ili posle izrade fasade.Od toga zavisi kada ćemo ih "kitovati"...naravno.

Druga vrsta banka je na krajevima koji su u kontaktu sa izolacijom na "štoku",savijena u "П" profil.Takvi bankovi se obavezno postavljaju pre izolacije.

Ovako izgleda taj detalj posle završetka fasade.
Takvi "bankovi" su standardni ovde.Njihova prednost je u tome što voda ne može direktno da utiče na liniju izolacije i banka.Ugradnju izolacije kod korišćenja takvih bankova mogu da opišem ako postoji zaintresovanost.

Ako se na spoju linije banka koristi samo lepak,vremenom dolazi do pucanja na tom delu.
http://www.sv-buntin.de/Pu-FB-37.JPG

Sistem br.2

Umesto "kita" koristi se samolepljiva sundjer traka namenjena za spoljnu upotrebu(3M).Traka ima expanzivna svojstva tako da ona prilikom postavljanja nema svoju konačnu zapreminu.Širi se kasnije i zaptiva taj prostor. Tog momenta pre lepljenja izolacije traka se nalepi na okvir prozora/vrata, na "П" profil i na celu donju stranu banka.S tim što nije u istoj liniji sa izolacijom već treba da bude postavljena tako da bude uvučena 5 mm ispod linije izolacije.
Izolacija se potom lepi i dobijamo distancu od oko 5 mmm izmedju stolarije i izolacije.Taj kanal se kasnije ispuni malterom tokom postavljanja uglova sa mrežicom i tokom lepljenja mrežice ispod banka,preko toga se nanosi završni akril kasnije.
Praksom se došlo do toga da je takav način rešavanja problema pucanja akrila na tim mestima potpuno anuliran i nije potrebno dodatno "kitirati" spoj izolacije sastolarijom ili bankom.
Naravno osim u slučaju postavljanja banka sa "L" profilom.
Ostaje samo da primenite sundjer traku na spoju izolacije i stolarije i neće doći do pucanja akrila kasnije.

Ako postoje nejasnoće u ovome što sam opisao......tu sam

Prilikom izolacijje štoka oko prozora(vrata) izolacija naleže na okvir stolarije.Na tom kontaktu ne sme biti tragova lepka. Posle sušenja lepka

Koliko cm se prepusta izolacije preko okvira stolarije, obicno.

Da li se moze izolacije postaviti tako da u potpunosti prekriva okvir stolarije.

I kakva je praksa odnosno prakticni problemi (nosaci) pri ugradnji stolarije u sam sloj izolacije (RAL) delimicno ili u potpunosti.

Kako se resava ugradnja grilja preko takvog nacina ugradnje stolarije u smislu pricvrscivanja nosaca grilja preko izolacije a u okvir stolarije i sa time vezano pricvrscivanje granicnika koji drze otvorenim grilje u sam zid a preko sloja izolacije.
kakve su mogucnosti tj preporuke pogotovu kao kada je na slici deblji sloj izolacije.

E pa dragi moji majstori ja cu da Vam skinem kapu i da cutim. Najzad jedna prava tema ovde. Nema miniranja,nema upadica, jer je to sve objasnjeno tako da ko razume on ema sta da pita, a ko ne razume on opet nista ne pita jer mu nista nije jasno . Sala mala... Momci samo da Vas podrzim sjajni ste....