Koje su "proverene" kuce uglednije? Ima li atest period vazenja, ili je neogranicen? Hvala.
Mala skola zavarivanja
Atest vazi 2 godine. Ne bi bilo lepo nikog ovde javno konkretno imenovati kao uglednog ili suprotno, mozda se neko naljuti, ali mozda ce ti neko privatno reci od koje su kuce najcenjeniji atesti.
Sta posle tog perioda. Jel to period vaznosti svakog atesta ili ima nekih razlika. Teoretski imam atest za limove posle dve godine on istice. Jel potrebno da se atestiram ponovo za limove ili mogu da se atestiram za cevi, da li u tom slucaju i dalje vazi atest za limove uporedo sa atestom za cevi?
Da svaki atest vazi sam za sebe, a ti se atestiras za sta treba.
Npr, da uzmem jednog naseg zavarivaca jer znam sta trenutno ima. On ima trenutno:
- gasno plameno zavarivanje cevi crni celik,
- nadglavno zavarivanje, bazicnom elektrodom, ploce, suceono, crni celik,
- nadglavno zavarivanje, kombinacija koren bazicnom i popuna punjenom zicom, suceono, crni celik,
- horizontala, bazicna ploce ugaoni spoj crni celik,
- horizontala, prohrom, MIG puna zica, ugaoni spoj.
(nisam naveo debljine i ostale detalje).
Svaki atest je prica za sebe i vazi za sebe. Obnovice se po potrebi.
Inace, firma je ta koja treba da obuci i da plati polaganje atesta svojim zavarivacima jer firma ima koristi od toga. Nema smisla recimo da nasa firma ugovara posao i ako ga dobije da pozovemo nase zavarivace i da im kazemo "OK momci, dobili smo posao ali je uslov da Vi imate te i te ateste. Dogovorite se sta ce ko da radi, pa uzmite svoju ustedjevinu i idite na obuku a onda idite da polozite ateste i platite pa kad polozite dodjite pa da radimo...". Ne ide to tako vec ovako: Firma dobije posao za koji se traze atestirani zavarivaci. Firma obuci svoje zavarivace (ili ih dovede sa strane) ili im plati obuku do nivoa gde se procenjuje da mogu da dobiju atest. Onda firma plati polaganje. Vecina polozi, neki ne. Ali sve firma plati. Ako treba, do-obuci one koji su pali pa im opet plati polaganje. Kada momci dobiju ateste, onda firma odradi posao, naplati posao, zavarivacima da platu itd A oni troskovi obuke i atesta i spaljenih elektroda i zavarenih cevi i ploca i struje itd idu na trosak firme naravno.
Malo sam se raspisao, ali je poenta da zavarivac dodje obukom do jednog nivoa da moze da polozi atest, a ako firmi koja ga zaposli treba neki atest iz one grupe za koju je zavarivac sposoban da ga dobije, firma ce i platiti troskove konkretne atestacije. I bice joj super, to je trosak od samo 60-70 EUR na period od 2 godine tj manje od 3 EUR mesecno. To je stvarno smesan trosak za jednu firmu. Troskovi obuke vec kostaju vise, bilo interno bilo ako se placa neko. Ali opet sve to ulazi u cenu usluge, a investitor koji trazi da mu rade atestirani zavarivaci naravno da prihvata da mu se ti troskovi uracunaju u cenu.
Nadjoh ovaj ESAB LAE 315 kod drugara,i traži 850€ za njega,nema bocu i manometar.
Može li da vari AL u zaštiti argona ?
Može li da vari u spreju?
Vredi li to tih para?
Ne vidi se dobro ta slika, ali sigurno moze da radi AL u spreju ako ima 4 tockica i ako su tockici za aluminijum i sa cistim argonom. Ako ima samo 2 tockica, moze da radi ali ce da secka i mozda da guzva ponekad zicu.
Inace ako mu je intermitenca 280A/28V pri 60% moze da radi u spreju sve. I Al sa zicama 1.0 i 1.2 (cist argon) i celik i prohrom sa zicama 1.0 mm (prvi sa Ar +18%CO2 a drugi Ar +2.5%CO2) i punjene zice 1.0 i 1.2 (bilo cist CO2 bilo Ar+18%CO2). Jedne punjene zice (pod gasom), one jeftinije, traze takodje 4 tockica, kao i samozastitne za tvrda navarivanja, a skuplje punjene zice pod gasom mogu na 2 tockica.
Cenu ne bih komentarisao.
dva sjajna tutorijala(od 4) iz 1942.
Pozdrav svima.Imam pitanje za majstore,varioce.Imam ideju da napravim nakovanj spajanjem dve sine varom.Ali mi se nekako cini da je sina mekana.Pa mi je takodje palo napamet da je varenjem povrsinski ojacam.Sada sam gledao Jastrebov sajt i imaju more nekih elektroda za takve namene.Moje je pitanje.Dali je to izvodljivo i koliko isplativo?
Koliko sam ja jednom video,takve elektrode su poprilicno skupe.A ja bih recimo da mi taj buduci "nakovanj"bude otprilike dugacak 20-tak centimetara,a sirine koliko su otprilike siroke dve sine,valjda 10-tak sentimetara.Spajao bih var do vara.Pa bih to onda prebrusio.Bas mi sada pade u oci da bi to mozda bilo lose,jer bi se brusenjem skinuo taj sloj podosta i samim ti dovelo u pitanje smisao toga.Sta vi kazete.
Pozdrav
Jeftinije je pogledati oglase na internetu ili posetiti buvljake, pa pronaći nakovanj.Ima ih raznih, a prema opisu verovatno bi ti najviše odgovarao limarski nakovanj.
Kako sam video na internetu,maislim da je limarski malo slab.Al opet videcu.A gledao sam i neke oglase,ima da se nadje,ali treba minimum 200 evra.A opet izgleda da i ovo nebi bilo jeftinije.Hvala u svakom slucaju.
azlatko wrote:
..Pa mi je takodje palo napamet da je varenjem povrsinski ojacam... Dali je to izvodljivo i koliko isplativo?
Koliko sam ja jednom video,takve elektrode su poprilicno skupe.
Elektrode, prvi izbor, kostaju 10 do15 EUR/kg. Problem je sto je pakovanje 4-5 kg a toliko ti ne treba tih elektroda, recimo da ti treba 2.0-2.5 kg.
Elektroda, drugi izbor je oko 5-6 EUR/kg.
Ako navaris 2-3 sloja jedne preko drugog, onda prebrusis pola onog treceg sloja (tj drugog ako radis 2 sloja), ono sto ostane ce biti sasvim u redu. Inace nisi prvi koji bi navario sine i dobio nakovanj, koliko znam svi su zadovoljni.
Znam da su neki uzimali i debele ploce obicnog celika pa ih brusili i oblikovali kao skolski nakovanj, sa onim spicevima i rogovima, zavarivanjem i navarivanjem dobili "pravi" nakovanj. Na netu ima nekoliko sajtova koji korak po korak objasnjavaju pravljenje nakovnja, i bas spominju navarivanje udarnih povrsina.
Evo pogledaj ovo.Može se naći i jeftinije od 200 evrića.
zoran_i wrote:
azlatko wrote:..
Elektrode, prvi izbor, kostaju 10 do15 EUR/kg. Problem je sto je pakovanje 4-5 kg a toliko ti ne treba tih elektroda, recimo da ti treba 2.0-2.5 kg.
Elektroda, drugi izbor je oko 5-6 EUR/kg.
Ako navaris 2-3 sloja jedne preko drugog, onda prebrusis pola onog treceg sloja (tj drugog ako radis 2 sloja), ono sto ostane ce biti sasvim u redu. Inace nisi prvi koji bi navario sine i dobio nakovanj, koliko znam svi su zadovoljni.
Znam da su neki uzimali i debele ploce obicnog celika pa ih brusili i oblikovali kao skolski nakovanj, sa onim spicevima i rogovima, zavarivanjem i navarivanjem dobili "pravi" nakovanj. Na netu ima nekoliko sajtova koji korak po korak objasnjavaju pravljenje nakovnja, i bas spominju navarivanje udarnih povrsina.
Stvarno mi sada podpiri nadu,posto je prvo Zvekoljub ugasi.Salim se .Dobro cu porazmisliti o tome,al mislim da je sina bolje resenje od nakovnja.Inace Zvekoljube ovaj oglas me je stvarno iznenadio.Poprilicno vremena trazim nakovnje,cisto da vidim cene kolike su.I najjeftiniji koji sam do sada nasao je bio cinimi se ,ako me secanje nevara oko 200 evra,ali krs.A dok drugi ceni 300 evra neki a on ,pa malo bolji od prvog.Nijedan,ali nijedan nisam nasao ,a da nesto valja ispod 200 evra.Zato me ovo potpuno iznenadjuje.Ali opet svaki stari nakovanj je vec malo iskrivljen usled dugog koriscenja.I verovatno mu povrsine nisu bas idealne,mada i nemora da budu bas takve,al trebalo bi da budu sto ravnije.A na stranu to,verovatno pravi nakovanj dobre tvrdoce,nije uopste jeftin.Ovaj na slici deluje ok,ali otkud znam kakav je ,trebalo bi da ga isprobam.Zato mi ovo sa elektrodama deluje kao dobra opcija.Sine bih mozda mogao da nadjem tu kod jednog lokalnog livca ,da nekazem skoro za dzabe,jer covek ceni majstore,pogotovo kada cuje zasta mi treba.Ali verovatno bi bilo vrlo povoljno.Tako da bi mi ostalo samo opcija elektrode.A one po prici Zorana i nisu bas toliko skupe.I da mi ode celo pakovanje to nije strasno.Al bih ja posle njega sredio po mom capu i dobio ono sto ja zelim.I samim tim bih bio siguran u svoj alat.Ovako mi je sve to macka u dzaku.I plus treba izdvojiti kes.Mada ovaj na oglasu i nije skup,ali garantovano mu nesto fali.Il njemu il tom sto ga prodaje.Mada cisto sumnjam da fali tom sto prodaje nesto.Fala momci dosta ste mi pomogli.Sada otprilike znam koliko bi me sta kostalo.
Javljam se sa novostima i kada budem prionuo na posao sa varenjem bice tu jos pitanjaca verovatno.Jos jednom hvala,pravi ste lafovi.
Da li neko ima iskustva sa elektrodama Esab OK 46.00?
Meni su potrebne za bravariju umesto Jadran S elektroda. Nešto kao Rutilen 2000 ali da nije debelo oplaštena jer zbog slabe struje sa ovom imam problema kod ugaonih spojeva.
Jedne prilike sam dobio paket pomenutih elektroda od prijatelja i mogu ti reci da su se meni pokazala neuporedivo bolje od Jadran S elektroda. O sastavu i mehanickim svojstvima zavara vjerovatno ce Zoran da ti vise kaze al znam da se neuporedivo bolje ponasaju od Jadrana, jedini problem je sto ih ovde kod mene nema za nabavit.
Mogu da vare vertikalu odozgo nadole,prava stvar za bravariju
46.00 ja kupujem na buvljaku u subotici ili u kanjizi ima u 2 ili 3 prodavnice...
JEDNO PITANJE
KUPIO BIH Masku za Zavarivanje OPTREL p550 nije mi problem cena nego gde se moze kupiti u Srbiji (ali da prodaju fizickim licima)?
Nasao sam firmu na Nbgd ioni je neprodaju fizickim licima.
Ako moze Brz Odgovor.
E sad procitah U vezi Nakovnja neisplati se navarivati Najbolje kupite posto se nakovnji liju od posebnog celika koji se ne gnjeci i slabo haba, ja imam 4 nakovnja imam jedan od 100 kg pod kovackim mehanickim cekicem koji tamo stoji vec 7 godina i nije se pohabao(nagnjecio) najbolje kupi negde pohaban i odnesi kod glodaca da ti ga poravna i bices preazadovoljan,ja sam ravnao jedan stari od 80 kg i dobar je...
veruj mi 200 300 evra nije mnogo ako ces raditi na njemu Prednosti livenog nakovnja su ima 1 ili 2 ili 3 rupe u koje se mogu staviti sekaci oblikaci prosirivaci,ima rog na kojem mozes prosirivati i savijati,i pramac na kom mozes savijati pod 90... stepeni
mozes ga poleci na bok i takodje koristiti za ispravljanje ili savijanje debljih materijala.
Ja sam naprimer trazio kovacku mengelu od 30 kg imam od 10 kg za nju su mi trazili ovde po vasarima 100 evra i puk ja na otpad u kanizu u oktobru i ono 2 rastavljene mengele na kamari jedna od 30 jedna mala od oko 8 kg obe bez vretena ali nije problem platio sam ih oko 32kile jer nisu imale vretena koja sam izradio za 1000 din kod strugara,i sve me izaslo 4100 din za obe jer je gvozdje na otpadu 50 din kg...
Potrazi malo po selima po bnatu mozwe se svasta naci pa i nakovanj.
Razumem te Kruparice,ali 200-300 evra je za mene podosta novca.Nekazem da ne vredi,al za mene ce i ovo posluziti vrlo dobro.Do sada sam radio na nekim gvozdjima i to vrljavim i uradio one nozeve.Mada,neznam sad ni sam.Mogao bih ovaj od sina da uradim za mozda 100-tinak evra.Al opet kada pogledam ima navarivanje,pa obrada,a pre svega sama kupovina sina.Jednostavno neznam.Bitno mi je da je i sa sinom moguce to uraditi,a kada se nabaci sloj elektroda koje su tvrde opet nece to da se haba bas preterano.Cuo sam recimo od nekih likova sa drugih foruma koliko su nakovnji tvrdi.Jedan je u svoj zaboo noz,slucajno doduse.Ali ako je tako,pa to i nije neka tvrdoca.Al opet nakovanj je nakovanj.Kazes Vojvodina,al ja sam u centralnoj Srbiji.Treba mi za gorivo skoro pola nakovnja.Ma ima toga da se nadje i na vasaru u Palanci,al treba imati kesa.Ipak na kraju krajeva videcu.Znas kako se kod nas kaze.Obrni se kako hoces du...e ti pozadi.
A stega kovackih ima koliko hoces.I nisu preterano skupe.Meni i netreba neka prevelika.Jedan kovac kod mene,koji je vec u godinama,ima jednu malu pa je radio sa njom 30-tak ,a mozda i vise godina i to profesionalno.Recimo,ja sam jednu u palanci od ciganina jednog mogao da kupim za 30-tak evra,a mozda i manje i to bila bas velika.Dosta veca od ovih kovaca kod mene,al tada nisam imao novca kod sebe nista.Vozio komsiju,a on hteo da svratimo na vasar.Dusa me boli i danas zbog toga.A takodje kod jednog decka,koji je malo zatravio,sam mogao da uzmem takodje kamen za brusenje i to bas veliki,za skoro dzabe i imao sam pare i taj komsija me jos namoravao,al ja zapeo bio za vatru i nista drugo.I to nemogu da prezalim.Jbg.Sta da se radi.Al ima stvari,samo treba imati malo suski u dzepu i ici.
Opet,hvala na savetima.Razmislicu sta da radim.
a ne ne ne ja imam 4 nakovnja i nikak se noz nemoze zabosti, cak i dobar kirner se ne vidi na njemu kad ga kirnerujes,nema tacke a i sekac ostavi jako mali trag skoro zanemariv...
Ok.Hvala.Sad i znam kako da proverim kada budem kupovao.Pozdrav
Stigao je sušač elektroda,imao sam mali problem obzirom da je pravlljen za uljanik/esab
aparate i ima svoj konektor za iste na naponu od 85V.
Morao sam da nadjem 230V grejač i to sada radi.
Ne znam da li da prostor izmedju komore za elektrode i spoljnog omotača napunim kamenom vunom,
da ne bih gubio toplotu,ili da ostavim onako kako jeste(prazno)?
Kupio sam navedeni aparat a kako nisam dosad radio tig postupkom molio bih nekog ako ga ima da mi cisto na srpski prevede koje i za sta dugme na njemu ima ulogu bar za prvo ukljucivanje onda cu se kasnije valjda sam nekako snaci,i jos jedno bih pitao uz njega nisam dobio noznu pedalu a na aparatu postoji priljucak za nju pa da li je onda moguce raditi bez nje?
glackop wrote:
Kupio sam navedeni aparat a kako nisam dosad radio tig postupkom molio bih nekog ako ga ima da mi cisto na srpski prevede koje i za sta dugme na njemu ima ulogu bar za prvo ukljucivanje onda cu se kasnije valjda sam nekako snaci,i jos jedno bih pitao uz njega nisam dobio noznu pedalu a na aparatu postoji priljucak za nju pa da li je onda moguce raditi bez nje?
Moguce je raditi bez pedale, ali ja licno to ne volim. Za kratke zavare je sasvim OK bez pedale. Inace u Srbiji vecina i radi bez pedale.
Inace verujem da je taj aparat iz 1980-1990 godine i da je tezak recimo 300-350 kg.
Slika ti je mutna, nazivi su na nemackom a ne na engleskom, pa ako bi mogao da lepo to slikas i postavis novu sliku. Taj aparat je poznat, ima uputstvo za njega (verujem da ga i ja imam negde u svojoj arhivi), pa samo lepo slikaj, pa da uporedimo dugmice iz uputstva sa tvojom slikom i onda da kazemo za sta je koje dugme i kako podesavati.
Može se naći uputstvo na internetu, ja sam malo sad gledao i ima gomila toga baš za taj tip aparata, samo ne znam detaljne podatke o samoj mašini, ali sa tim podatkom lako je doći do uputstva za upotrebu.Gugl je čudo 
@glackop
Takav Milerov aparat ima moj kolega,1974 je godiste.Vari aluminijum,ali tesko moze da zavari neke stare polomljene delove,jer ima slabije katodno ciscenje.Takodje je problematicno i servisiranje,jer su svi delovi zastareli,ne proizvode se vise,npr.ako se pokvari neki relej,postoji sa takvim karakteristikama novi,ali nije mu isti raspored nozica,pa mora da se menja cela ploca na kojima stoje releji...Na tom aparatu nikada nece da se pokvari neki vitalan deo(trafo),ali zato upravljacka elektronika hoce da zeza,narocito ako aparat duze vreme ne radi.
Moj je '89.god.evo obradjene fotke.
Samo jos daj opseg one dve skale amperaza oko enkodera za amperazu.
Taj aparat ima sklopku Tief/Hoch za manje amperaze i vece amperaze. Npr, posto ne vidim skale, da lupim: prva skala ide od 10-180A a druga od150A-300A.
Pa kada hoces da radis sa 130A, potrebno je da stavis sklopku na Tief i amperazu na svojoj skali na 130. Kada hoces da radis na 250A, stavi se sklopka na Hoch i amperaza na 250 na svojoj skali. A tamo gde je preklapanje dve skale (na mom lupljenom primeru 150-180A) koristi se po pravilu sklopka za finiju struju (Tief).
Koliko vidim ostalo je prosto, pod uslovom da iskljucimo punktovanje i pulsiranje.
I sta hoces da ti se objasni? Rad sa elektrodom ili TIG DC ili TIG AC/DC?
Ovako:prva skala tj instrument pokazuje voltazu AC/DC od 0-100V,a drugi je za Amerazu i ima jednu kazaljku ali je vrednost ispisana u dva nivoa gornji je oznacen sa HIGH 0-400A a druga ispod je Low 0-80A,puntovanje mislim da nema ugradjeno jer su oni otvori cepom zatvoreni tj nema ugradjenih potenciometra,zanima me samo kako da po prvi put podesim i probam prvo za aluminijum na debljinu nekih 5-6mm i posle DC ako ne gresim za gvozdje,znaci u principu samo osnove a dalje cu sam eksperimentisati.
Ili jednostavno stavi druga klješta ako su ti ova naprimer lagana pa je to problem ili prepolovi elektodu pa šibaj