Da se dopunim na moj prethodni post, to što je moj prijatelj zavarivao MAG postupkom , ipak je to stari kotao pa da mu produži malo vek. A ti praviš nov , upravljaj se savetima koja ti je dao zoran_ i
Mala skola zavarivanja
Ranije sam postavljao ovo pitanje ali mi niko nije odgovorio. Radi se o sledećem:
Nabavio sam elektrode za tvrdo navarivanje Esab OK 84.78 debljine 2.5mm. U specifikaciji piše da je potrebna struja zavarivanja od 90-120A. Ja sam pokušavao REL aparatom sa strujama od 100 do 160A i tek na 160A ide nekako ali kilavo. Kao da je potrebna još veća amperaža. Sve vreme je luk nestabilan i gasi se ili se elektroda zalepi.
U čemu je ovde problem?
@hobizavarivac I ja sam imao skoro identičan problem. Rešio sam ga tako što sam pozajmio drugi (invertorski) aparat. Sa običnim (trafo-diode-prigušnica) ne ide.
Mada, ja sam imao problem sa čisto bazičnim el. za tvrdo nav. Ove tvoje mogu i na AC koliko vidim. Svejedno, probaj sa nekim drugim aparatom. Edit: Piše da im treba samo 24V ? http://products.esab.com/Templates/T041.asp?id=2547
Var od žice 12.50 nismo mogli da vidmo jer se odkine lim pored vara. Nikako var neće da pukne.
Međutim, kao da se negde vide vrlo vrlo sitne rupice u njemu. Verovatno su površinske, ali se mom ocu ne dopada.
S razlogom mu se ne dopadaju. Te rupe mogu da vam naprave mnogo belaja. To je var ko švajcarski sir. Pojačajte dotok gasa, petljajte sa strujom, sa brzinom žice, dok to ne naštimate. Možda čak žica neće da se "primi" na taj tip čelika (mada je to malo vjerovatno).
Da li bi se suve elektrode mogle lagerovati u nekoj posudi sa niskim sadrzajem vlage u vazduhu i odatle po potrebi koristiti bez dodatnog susenja? Recimo u nekom starom frizideru bilo velikom, bilo malom rucnom u kome bi bilo par posuda sa na primer bezvodnim kalcijum hloridom koji bi se s vremena na vreme mogao da osusi na sporetu, vatri...
Ako ti je ostalo od posla pa hoćeš da ih sačuvaš za sledeći, onda ti je najbolje da ih skloniš iz radionice, garaže, špajza... i držiš ih preko jeseni i zime u kući, ili u "kolicima" od šporeta na drva. Tu je suvo i toplo, teško da će navući vlagu a nećeš ih ni zaturiti nigdje. Naravno prije rada, sušenje. U rernu na pečenje, onoliko vremena koliko piše na kutiji. To što piše na kutiji ti je "sveto pismo". Isto važi i za rutilne elektrode.
Ako imaš Jadran-S elektrode (može i bio koja druga, ali na njoj se najbolje vidi razlika) ostavi par komada u garažu par noći a ostale drži u kući i posle toga ih uporedi. One što su bile u garaži biće tamnije, tj. povukle vlagu. Ako ostanu još duže počeće i da im se raspada obloga od vlage. Bazične su još osjetljivije na to. Pobijele, kao okrečene. Kad kucneš jednu o drugu otpada prašina s njih.
ZmajRS wrote:
Ako ti je ostalo od posla pa hoćeš da ih sačuvaš za sledeći, onda ti je najbolje da ih skloniš iz radionice, garaže, špajza... i držiš ih preko jeseni i zime u kući, ili u "kolicima" od šporeta na drva. Tu je suvo i toplo, teško da će navući vlagu a nećeš ih ni zaturiti nigdje. Naravno prije rada, sušenje. U rernu na pečenje, onoliko vremena koliko piše na kutiji. To što piše na kutiji ti je "sveto pismo". Isto važi i za rutilne elektrode.
Ja bih bas susenje da eliminisem ako je moguce. Jer, treba imati susnicu koja moze da dostigne 350˚C (ili prepraviti neki polovan sporet sa rernom), pa zatim trositi struju, cekati da se osusi... Kad jednom budem nabavio preciznu vagu provericu da li ovo sto sam zamislio vredi. Pa ako ne vredi, ne preostaje mi nista drugo nego da radim kako "sveto pismo" zapoveda:)
Evo gde ja drzim elektrode i odlicno se pokazalo.Druga kutija je za 1,6 elektrode i ona ima poklopac.
E ovo nije loše... Imam i ja ovakvu istu kutiju sa plastičnim čepom koji dobro dihtuje. tu držim Jadran elektrode. Elvacove ne mogu, predugačke su.
Nije rešenje za duže čuvanje ali bolje je od papirne kutije. Ipak, sa baznom elektrodom se ne bih tako igrao. Strašno je higroskopna. Navukla bi vlagu i iz suve drenovine. Mora da se suši po PS-u bez obzira kako je čuvana.
Inače za "brzo sušenje" rutilnih elektroda ima jedan trik. Ako imaš onu staru radioničku aparatčinu od prije 30 godina, na točkićima, tipa, recimo Uljanik LCH 375
ili makar obični trafo aparat onda smanjiš struju i "zalijepiš" elektrodu na metal. O čas posla se isuši par komada. Gledaš u nju kako se puši i isparava. Invertori tako ne mogu da posluže. Odmah se isključe.
Dobar je i fen za skidanje farbe, zna lepo da osusi elektrode, a i brzo.
Znam da ne znam nista,ali bih zeleo da naucim.
"(Plus ovaj C.1204 zahteva predgrevanje i postovanje medjuprolazne temperature, a onaj 16Mo3 ceo termicki ciklus jos i odzarivanje)."
Kratko objasnjenje(ukoliko se to ukratko i moze objasniti:
1. Postovanje medjuprolazne temperature?
2. Ceo termički ciklus i odzarivanje?
Hvala
Poljoprivrednik wrote:
Znam da ne znam nista,ali bih zeleo da naucim.
"(Plus ovaj C.1204 zahteva predgrevanje i postovanje medjuprolazne temperature, a onaj 16Mo3 ceo termicki ciklus jos i odzarivanje)."
Kratko objasnjenje(ukoliko se to ukratko i moze objasniti:
1. Postovanje medjuprolazne temperature?
2. Ceo termički ciklus i odzarivanje?
Hvala
Uf, ne moze ukratko, da bi se razumelo u sustini zasto i kako.
Cilj je dobijanje strukture koja nece biti oslabljena i krta i koja ce moci da izdrzi projektovane uslove eksploatacije. C.1204 jos i nije kritican, dok se ovaj 16Mo3 treba ispostovati.
Ipak, za amatersku-kucnu primenu moze kako hoces, nije to neka kriticna oprema, ako procuri da neko strada ili da ceo grad ostane bez grejanja ili struje.
Na kraju, u Srbiji se za kotlove masovno koristi C.0361 recimo debljine 5 mm, secen onako, bez postovanja tolerancija, i video sam barem 2 neprijavljene radionice (firma ne placa porez, nije registrovana, radnici nisu prijavljeni...), sve se prodaje za kes nista preko racuna, garancija je na rec, kod jednih se radi rutilnim elektrodama i malo zicom, ovi drugi samo zicom 1.2mm, cist CO2 gas, 370 A... i imaju posla preko glave. Zavarivanje je tu nebitno koliko sam razumeo. Najbitniji je profit i sve se radi da se ustedi.
Pozdrav društvo.
Jel' neko može da mi kaže kakav je CO2 aparat za zavarivanje, marke Villager, pošto sam ga našao u prodaji u jednom prodajnom centru, ali izuzetno male cijene, tačnije 517 KM (što bi bilo oko 265 evra) za aparat jačine oko 160 ampera. Da li on vrijedi te pare, mislim da posluži i da potraje, a ne da se obatali nakon godinu dana? Nisam gledao garanciju kolika je, mislim da bi trebala biti bar godinu dana. Ne bavim se profesionalno varenjem, već bi da kupim i taj aparat, pošto imam i elektrolučni aparat i autogenu aparaturu (brenere i boce), ali da se ne oderem po pitanju plaćanja.
mislim da ti bolja varijanta varstoj, nije velika razlika u cene, malo su bolji. Imam villiager, nakon 2 sata zavarivanje imao sam problem sa prekidac za zice, ali lako i brzo sam ga otklonio. Kad sam otvorio "pistolj" ostao mi utisak na "kineska" izradnja. Ipak naklon mala intervencija sad radi lepo bez problema, i je dobar za kucni, NEprofi rad za ploce ne vise deleli od 4-5mm.
Aha. Znači Slovenac bolji.
Mislim ako jeste Varstroj slovenački i dalje, jer sam čuo neke glasine da i on malo fušori, pa da i on pravi u Kini. Doskora je kod nas bilo i auto-guma Sava, pa je na njima pisalo "Made in China".
Iako sam rad da kupim nešto što bi trajalo, a ne da otkaže nakon par sati rada.
Uglavnom, hvala na odgovoru.
Mislim da je ključno da aparat ima jak trafo, a jak trafo je težak. Te stoga prvo to treba proveriti. Sve ostalo može da se preradi, doradi ili jeftino zameni.
Za te pare može i nešto fino polovno da se nađe. Ali naravno, moraš povesti nekog iskusnog varioca da proba.
Kada sam ja kupovao, poveo sam vrhunskog varioca da proba. Čak i pored toga, podkrala se mala greška koju smo tek kasnije primetili. Regulacija brzine žice je veoma loše radila na malim brzinama. Elektronika je bila izvedena sa samo jednim glupim triakom, a motor od pogona žice je veoma loš i usporenje mu malo. Zabog toga je brzina žice varilrala kako drugačije zavrnem polikabel. Kao da se motor mučio i falilo mu ampera. Jedan je morao stalno da reguliše i dežura na potenciometru, a drugi vari. Kod većih napona je trebala i veća brzina žice, pa je onda radilo dosta stabilno.
Problem sam u velikoj meri rešio tako što sam ubacio staro PC AT napajanje i ono sad napaja motor. Regulaciju sam namestio tako što sam jedan otpornik izbacio i umesto njega vezao potenciometar. Pre toga sam naravno morao da nađem šemu AT napajanja i nađem koji otpornik treba zamenuti. Evo kako to izgleda ako nekog zanima http://www.youtube.com/watch?v=IJYQY0FtV3k
P i nije zavar toliko los, nego nije obrnuta paznja detalima kad je u pitanje izrada uredjaja. Kontrola zice nije veoma losa, zadovoljitelna je, mada kad mi pomine garancija mogao bi poboljisati elektroniku, naravno dobro se ponasa i sad. Koristio sam 0,8 zice pri 160A(mah) nakon 3 minuta (80-90%) aparat jos nije pregreao(toliko sam imo poso). za te cene mislim da jedini je u igru varstoj, pa moja je preporuka da probas i njega(ne znam kako je trziste kod vas, ali u mk uglavno se nalaze samo ove dva aparata za cene od oko 300eu). Uvek kada ocu da kupin nesto na staro pitam se zasto ga prodaju, pa do sad nisam imao nekakve iskustva sa bilo shta na staro.
Pozdrav drugari, mnogo sam pored ujaka zavoleo da varim, on me priucio i ja sam radio sa njegovim invertorskim nekim do 160 ampera, ceo dan sam se igrao i radi ko sat.
Posto ja ne zivim od toga ali mi treba da nesto privarim, kupio sam neki do 100A, 5000w sa trafoom, mali doduse kao inverterski.
Po preporuci drugara kupio sam Rutilne zute elektrode. i sa njima sam vario neku kapiju, super su, samo dosta ima one sljake, to nisam ptimetio kod ovog sa inverterom, mada sam sa invertorskim koristio neke crvene elektrode (ujak ostavio nisam ni kupovao niti znam koje su)
e pazi sad, kupio sam takodje i Rutilne neke sive, mislim da je oznaka u brojkama nesto 6001 ili tako nesto..
Kada sam sa njima poceo da varim, (inace na 60ampera stoji skala a elektrode su 2mm debele) cesce lepi i pregorela mi 2 osiguraca koje koristi aparat za varenje i koje ne mogu da nadjem a to je mali stakleni kao kod kola valjkasti od 20A
Pitanja: zasto mi pregoreva osigurac tako brzo: da li zbog elektroda sivih ili neceg drugog (mada sa zutim mi ni jednom nije pregoreo osigurac)
i gde da nadjem te staklene osigurace od 20A
Kad se zalepi elektroda to ke kratak spoj, pa trafo vlece sa sve svoje snage i vise, zato osigurac pregore. Onada imas brzi i spori osiguraci, tako da za aparatom mislim da se spori(imaju oznake t ili 
i moz naci u prodavnice za auto delova. A to zasto lepi elektroda, bolje da neko drug kaze, jer nisam toliko iskusan, ali moguce je da je elektroda vlazna( da ima vode), probaj osusi ih i relne na 250 stupnjeva oko saat-dva, jos bolje ako imas specijalni ured za susenja elektrode.
arvin wrote:
Pozdrav drugari, mnogo sam pored ujaka zavoleo da varim, on me priucio i ja sam radio sa njegovim invertorskim nekim do 160 ampera, ceo dan sam se igrao i radi ko sat. Posto ja ne zivim od toga ali mi treba da nesto privarim, kupio sam neki do 100A, 5000w sa trafoom, mali doduse kao inverterski. Po preporuci drugara kupio sam Rutilne zute elektrode. i sa njima sam vario neku kapiju, super su, samo dosta ima one sljake, to nisam ptimetio kod ovog sa inverterom, mada sam sa invertorskim koristio neke crvene elektrode (ujak ostavio nisam ni kupovao niti znam koje su) e pazi sad, kupio sam takodje i Rutilne neke sive, mislim da je oznaka u brojkama nesto 6001 ili tako nesto.. Kada sam sa njima poceo da varim, (inace na 60ampera stoji skala a elektrode su 2mm debele) cesce lepi i pregorela mi 2 osiguraca koje koristi aparat za varenje i koje ne mogu da nadjem a to je mali stakleni kao kod kola valjkasti od 20A Pitanja: zasto mi pregoreva osigurac tako brzo: da li zbog elektroda sivih ili neceg drugog (mada sa zutim mi ni jednom nije pregoreo osigurac)
i gde da nadjem te staklene osigurace od 20A
te boje ne moraš mnogo da pratiš. Svaki proizvođač svoje elektrode farba drugačije. Te "žute" pojma nemam koje su. "Crvene" su vjerovatno Jadran S a "6001 koje se lijepe" su vjerovatno 6010, celulozne elektrode, za koje bi ti trebao malo jači aparat od tog tvog. Aparati u principu rade na 50ak Volti ali za celulozne elektrode trebaju aparati koji rade na 60V (Volti, ne Ampera) da bi ta elektroda radila kako treba.
Ako te zanimaju brojčane oznake, zapamti 6013. To ti je najosnovnija rutilna elektroda i najjednostavnija za upotrebu kod hobi korisnika. Svi proizvođači ih izrađuju. Jadran S i Elvaco E27R su ovde najčešće 6013, ali može da se nađe i drugih sa tom oznakom.
ok, shvatio sam, samo gde da nadjem sada osigurac stakleni od 20V. Nema u auto delovima, ima samo makismalno 15V?
ZmajRS wrote:
Slazem se, elektrode imaju svoje ime i prezime, tj proizvodjaca i naziv (npr Jesenice Jadran S...)... i tako ih treba pamtiti.
,,,te boje ne moraš mnogo da pratiš...
ZmajRS wrote:
U Srbiji, najpopularnije "zute" su Jesenice Rutilen 2000S.
...Te "žute" pojma nemam koje su...
ZmajRS wrote:
Ne, ovo ne ide tako. Kod REL aparata za zavarivanje bitna su dva napona, napon praznog hoda-bitan samo za paljenje elektrode, i radni napon, bitan za odrzavanje luka. Napon praznog hoda je karakteristika aparata, uvek se navodi na onoj plocici/nalepnici, i npr po standardu je ogranicen na 113V kod DC aparata (invertori) i 68V (kod trafo aparata)... On sluzi samo da bi se upalio luk i nista vise, a cim se upali luk onda aparat "radi" sa radnim naponom, koji se vrti oko neke vrednosti definisane formulom (V = 20 + 0.04 A) a koliki je stvarno, zavisi od duzine luka koji odrzava zavarivac. U svakom slucaju, i min i max radni napon su takodje oznaceni na plocici, pa npr za 150A, prema onoj formuli max radni napon je oko 26V (20 + 0.04 x 150 = 26 V)....Aparati u principu rade na 50ak Volti ali za celulozne elektrode trebaju aparati koji rade na 60V (Volti, ne Ampera) da bi ta elektroda radila kako treba.
...
Ne ulazeci u diskusiju tipa "ko zna da vari, taj ce upaliti bilo koju elektrodu na bilo kom aparatu", za paljenje rutilne elektrode se preporucuje oko 50V, za paljenje bazicne oko 65-70V, a za celuloznu preko 85V za napon praznog hoda. (Odavde se vidi da trafo aparat, ciji je napon praznog hoda ogranicen zakonom na 68V, a u praksi je kod hobi aparata najcesce ispod 50V, ne moze dobro da pali bazicnu i celuloznu elektrodu). (A za paljenje su bitne jos neke performanse aparata, ne samo napon praznog hoda, a to su hot start i arc force, ali da se ne rasplinjavam kako sad oni uticu).
Radni napon za rutilnu i bazicnu elektrodu je odredjen onom formulom V = 20 + 0.04 A, medjutim za celuloznu elektrodu je taj napon prilicno veci od 20 + 0.04 A, jer gasovi koje ispusta celulozna elektroda sadrze vodonik, a on zahteva daleko veci radni napon da bi luk bio stabilan. Zato aparati za celuloznu elektrodu, imaju i vrlo visok napon praznog hoda (preko 80V), i plus tokom rada daju veci napon, uglavnom preko 30 i nesto volti.
A trafo aparat, moze uspesno raditi samo rutilne elektrode, rutilno bazicne i bazicno grafitne (ovo su one za gus)... imajuci u vidu ovu pricu o naponu praznog hoda i radnom naponu.
ZmajRS wrote:
Ne bih se sa ovim slozio uopste. 6013 je americki standard i ne opisuje elektrodu uopste. EN tj evropski standard je daleko bolji, i izmedju ostalog on jasno razlikuje R (tanka cisto rutilna elektroda), RR (debela rutilna elektoda), RC (rutilno celulozna elektroda), RB (rutilno bazicna elektroda), RB(C) (nazovimo koktel elektroda, u osnovi je rutilna ali ima i bazicnih elemenata i malo celuloze...)......Ako te zanimaju brojčane oznake, zapamti 6013. To ti je najosnovnija rutilna elektroda i najjednostavnija za upotrebu kod hobi korisnika. Svi proizvođači ih izrađuju. Jadran S i Elvaco E27R su ovde najčešće 6013, ali može da se nađe i drugih sa tom oznakom...
Tako npr, i Jadran S (crvena obloga) i Rutilen 2000S (zuta obloga) i Elvaco 27R (...) su 6013 elektrode i neko bi pomislio da su iste, medjutim, potpuno su razlicite. Jadran S je RC tip, Rutilne 2000S je RR tip a Elvaco 27R je RB(C) tip... Posto su razlicite, jasno je da svaka "bije" negde tj negde je bolja od ovih drugih, a negde losija...
Zato ne bih uopstavao ove 6013 elektrode i rekao da su sve iste, ja ih smatram potpuno razlicitim... A zanimljivo je a i dobro da svako ima svoje misljenje, pa preferira jedan tip u odnosu na drugi. Ja npr preferiram R i RR tip, RC ne koristim uopste, a ovaj RB tip, samo od proverenih proizvodjaca i samo namenski, ne za opstu upotrebu. Medjutim, jasno je da svako ima ili moze imati drugacije misljenje.
pitanje u vezi napona zavarivanja? može li mi neko objasniti kako napon zavarivanja utječe na var na primjer kod transformatorskog aparata bez ispravljača napon u praznom hodu
je 48-50 v sta kada bi taj napon bio 110 V ili 230V ili 500V znam da naponi iznad 50V mogu ubiti ali ako pretpostavimo da su preduzete sve mjere sigurnosti i pokušamo zavariti neki predmet na naponu od 500 V hoće li taj zavar biti lošiji kvalitetniji hoće li se uopce moći napraviti takav zavar. pitanje je samo teoretsko
pa shvatio da boje nisu bitne, dok drugar dole ispod napisa drugacije
Maajstor wrote:
pitanje u vezi napona zavarivanja? može li mi neko objasniti kako napon zavarivanja utječe na var na primjer kod transformatorskog aparata bez ispravljača napon u praznom hodu
je 48-50 v sta kada bi taj napon bio 110 V ili 230V ili 500V znam da naponi iznad 50V mogu ubiti ali ako pretpostavimo da su preduzete sve mjere sigurnosti i pokušamo zavariti neki predmet na naponu od 500 V hoće li taj zavar biti lošiji kvalitetniji hoće li se uopce moći napraviti takav zavar. pitanje je samo teoretsko
Moras da razlikujes napon zavarivanja i napon praznog hoda.
Prvi napon je napon luka pri zavarivanju a napon praznog hoda sluzi za paljenje elektrode.
U tom smislu napon praznog hoda nema veze sa zavarivanjem. Cim se luk upali, napon pada na 20 i nesto Volta, bez obzira koliki je napon praznog hoda.
Stvar predstavi onako kako su je predstavljali u fizici iz osnovne skole.
Zamisli cesmu za vodu, koja je zatvorena. Koliki je pritisak u instalaciji? Neka je 6 bara. Tih 6bara, to ti je napon praznog hoda. Postoji pritisak (od 6 bara u instalaciji), ali nema vode jer je cesma zatvorena. A kada se cesma otvori, od creva sa mlaznicom zavisi koliki ce biti pritisak na izlazu, nece biti 6 bara.
Tako je i kod zavarivanja. Napon praznog hoda postoji pre paljenja luka, tj sluzi za paljenje luka. Kada se luk upali, taj napon recimo sluzi da se luk ne ugasi ako se malo luk produzi, ali za samo zavarivanje sluzi napon 20+0.04A.
A da li ce se elektroda upaliti pri 500V praznog hoda? Pa hoce, samo ce to biti bas burno paljenje. A kada se upali, vec sam rekao nekoliko puta, tih 500V ce pasti na radni napon od 20+0.04A tj nece uticati na zavarivanje. A kada se pokusa odmicanje elektrode, onda ce verovatno drzati luk i na 50-100mm, kao bacac plamena.
Npr napon praznog hoda od 90V drzi bar 10-15mm duzinu luka jedne rutilne elektrode.
Koliko se plaćaju zavarivači preko....zna li neko taj podatak rade po satu ili za platu
jel im skraćeno radno vreme beneficirani staz i tome sl.
Da li je ovo zanimanje u izumiranju?
http://static.elitesecurity.org/uploads/2/0/2035339/zavarivanje2.jpg нашао сам те слике, мозда ти помиќи
Pozdrav svima
Imam par pitanja vezanih za varenje aluminijuma u mig mag postupku,
sva objasnjenja i komentare sam procitao ali ipak imam pitanje:
ponosni sam vlasnik safa migmag 400 a sve zadate poslove do sada je odradio do perfekcije,
naravno imam iskustva sa varenjem CO2 aparatma i elektro aparatma ali imam zeju i potrebu da pocnem variti
aluminijum. Imam svu opremu :argon ,kvalitetan bulzir,zicu aluminijumsku 1,2 ali pri jednom i jedinom pokusaju
to nije bilo zadovojavajuci var je sve samo ne ozbijan var
traktorista5 wrote:
...Imam svu opremu :argon ,kvalitetan bulzir,zicu aluminijumsku 1,2 ali pri jednom i jedinom pokusaju
to nije bilo zadovojavajuci var je sve samo ne ozbijan var
Samo nam kazi da li imas 4 tockica u dodavacu, sa zljebovima za aluminijum, da li si pogodio pravu zicu za pravi materijal i da li si nastelovao pravilno aparat. Jer...
Mozemo mi sve zvati "aluminijumom", ali tehnicki cist aluminijum je vrlo redak u praksi jer je slabasan, pa se zato koriste legirani aluminijumi da bi se dobila veca cvrstoca (legirani sa Si, Mg, Si+Mg, Mn, Cu, Zn...), a ta cvrstoca se dalje pojacava gnjecenjem (valjanjem, kovanjem...) ili termickom obradom (kao neki ekvivalent kaljenju i poboljsanju celika). Tek takvi "aluminijumi" se masovno koriste.
Znaci, potrebno je da "aluminijum" ocistis, da imas besprekoran pogon zice, da zicu uzmes prema materijalu koji zavarujes (a ne bilo koju zicu na bilo koji materijal), i naravno da lepo ustelujes parametre (napon i brzinu zice i jos ponesto...). Tvoj aparat ce bez problema raditi u spreju, sto ce biti OK, za debljine preko 3 mm (ispod toga postoji opasnost od progorevanja). Za debljine preko 5 mm sigurno nece biti problema, a za debljine 3-5 moze da bude, ali ako se radi sa nizim parametrima i ako se prekida, onda ce i tu biti OK.
Mogu ti poslati link za objasnjenje zavarivanja aluminijuma prema svakoj familiji legura posebno.
Plazmom sam bušio. Namestio sam fini šablon u obliku točkića koji se okreće, pa oko njega vodio mlaznicu.
Mene je ubeđivao majstor koji nam je dao nacrte da pravimo sa običnim šavnim cevima, ali naravno, nismo hteli.
p.s. Večeras smo pozajmili jedan stari fronius TP200 aparat. Ovakav
Vari puno bolje od mog trafo sa diodama.