Molim vas za procenu vrednosti: Jurim bocu za miks (u sistemu) koju bih napunio feroline-om. Da li je 15.000 din ok cena za napunjenu bocu od 10lit ili da tragam dalje?
Hvala unapred,
Laki
Mala skola zavarivanja
Dupli post, sorry!
sasa123 wrote:
Moram ovo da napisem. ... Nisam varioc, ali ovde svi govore o amperazi i intermitenci, te opterecenjima za mrezu, kvalitetu aparata i otpornosti unutrasnjih komponenti na tolotni zamor. Kada nece da zavaruje, ili ne valja elektroda ili je los napon....e toooo napon. Veliku ulogu u zavarivanju igra napon elektricnog luka koji se uspostvlja izmedju osnovnog i dodatnog materijala, tj elektrode. Dok amperaza osigurava protok energije kojim se oba materijala dovode u rastopljeno stanje ( stoga veca amperaza znaci brze zavarivanje, jer veca energija prolazi kroz isti poprecni presek te se materijal brze zagreva i topi, sto medjutim nije uvek pozeljno-govorimo o delovima sekunde), to je za izgled vara odgovran napon. Napon vodi kapljice ili rastopljene cestice sa katode na anodu ((ili obrnuto). Ukoliko je lose podesen napon dolazi do prskanja, mesanja sljake sa dodatim materijalom sto dovodi do "ruznog", tj. loseg vara. Nije isto zavarivati sa 120A i 20v u luku, ili sa 120A i 25 volti u luku. Taj tvoj stariji aparat sigurno nema bas dobro podesene odnose A i V na izlazu, naspram debljine elektroda koje koristis. To je treci element, debljina elektrode. Na eletrodama pise i sa kojim naponom su predvidjeneda rade za svoju debljinu, pored jacine struje. Nazalost ako imas aparat kao ja, koji ima samo grubo podesavanje, jedino ti eksperimentisanje preostaje.
Imas jako dobar rezon, skoro da si u pravu potpuno. Ako niko ovde nije pricao o naponu pri REL zavarivanju, i ako je on dosao na red, onda stvari stoje ovako:
Napon se kod REL zavarivanja NE podešava na komandnoj tabli aparata. (Kao što se kod MIG/MAG zavarivanja ne podešava amperaža na komandnoj tabli). Tu se podešava samo amperaža. A aparat sam "automatski" daje neki napon i to po formuli:
V = 20 + 0,04 I. Tj ako je amperaža 100A, aparat daje sam napon luka od 24 V. Ko ne veruje neka pogleda plocicu svog aparata, pa neka pogleda na vrhu tablice strujni opseg, pa ce videti da je na maksimumu za 140A aparat napisano 140A/25,6V, za 150A aparat 150A/26V, a za 160A aparat 160A/26,4V.
To je takozvani teoretski, ispitni, kalibracijski... napon.
U zavisnosti od konkretne elektrode i sastava njene obloge može se razlikovati malo, pod uslovom da se pridržava uputstva proizvođača elektroda koji su količinu jonizujućih elemenata prilagodili da plazma luka bude baš 20+0,04 x I... Običaj je da se taj teoretski napon postiže u praksi pri dužini luka od pola prečnika elektrode kod bazične, ili jednom prečniku kod rutilne.
Ako se luk skrati, napon pada ispod ove vrednosti. I to je jedini način podešavanja napona luka kod REL zavarivanja, duži luk-veći napon, kraći luk-manji napon i to "podešavanje" radi zavarivač približavanjem ili udaljavanjem elektrode.
Materijal ne topi amperaža nego vati tj kilovati tj A x V tj proizvod amperaže i napona. Pa pošto je amperaža fiksna, jer je podešena na aparatu, skraćenjem luka pada napon, time i snaga luka tj toplota za topljenje pa se dobija ono nabacivanje vara, usko a visoko, kao konopac...
Ako se luk produži na dužinu kako treba, var se saliva lepo po svojim ivicama, i ima pravilnu geometriju jer ima dovoljno toplote da se to postigne.
Ako se luk produži previše, toplota je toliko velika da rasprskava metal okolo, topi previše metal, pravi zajede...
Ima tu još priče i o statici luka a pogotovo o dinamici luka i kako je novi aparati postižu i zašto, ali mislim da to nikoga ne zanima. Prosto jedni su aparati statičko i dinamičko strujno-naponski bolji od drugih, a sa druge strane velikoj većini i ne treba aparat sa savršenom dinamikom luka kontrolisanom softverom i procesorom, kažu u 3000 tim delovima sekunde, pogotovo što takvi koštaju jako puno.
Pozdrav svima u ovom delu foruma.
Jedno pitanje za vas. Da li su sva zastitna stakla za zavarivanje tonirana u zeleno?
Postoji li neko staklo da je neutralno, da ne utice na boje koje posmatramo?
Hvala.
Banchilo wrote:
Pozdrav svima u ovom delu foruma.
Jedno pitanje za vas. Da li su sva zastitna stakla za zavarivanje tonirana u zeleno?
Postoji li neko staklo da je neutralno, da ne utice na boje koje posmatramo?
Hvala.
Pretpostavljam da pitas za tzv "Real color" stakla. Nisam ih nasao na staklima sa fixnim zatamnjenjem ali postoje zatamnjujuce maske koje imaju takav prikaz svih boja. Moja prosla samozatamnjujuca maska je bila bas takva, a sadasnja je upravo zelenkasta.
Kada covek prvi put pogleda luk i rastopljeni metal kroz takvo staklo odusevi se. Medjutim posto tamo sve vibrira, posle nekoliko sati gledanja u takve zivopisne boje, plavo/zuto/crveno i njihove nijanse, moze glava da zaboli od flesovanja tolikih boja. Zato sam se ja i vratio na zelenkastu sliku, ne zamara uopste.
Postoje stakla tonirana u narandzasto, ali meni ne odgovaraju jer losije razaznajem rastopljeni metal u odnosu na zelene.
A najbolja stakla sa fixnim zatamnjenjem su tzv "gold lens", zlatna su, i bolja od bilo cega sto sam imao na glavi. Daju najbolji kontrast, najmanje toniraju a ne umaraju uopste. Ali ako je obicno staklo 1 EUR, ovo je recimo 5 EUR, mada se isplati ali se kod nas ne moze naci, barem ga ja nisam nasao.
Hvala na odgovoru. Pokusacu da nadjem nesto.
za strucnjake zavarivanja: psoto sam ja amater naravno, zanima me nesto. Hocu da zavarim cetvrtke i da oanpravim okvir od njih, pravougaoni. ALI, podlog anije ravna..e eto muka..jednostavno, kako da zavarim na neravnoj podlozi a da mi ne budu izvitoperena vrata, pravougaonik, da sve cetvrtke jedna ka drugoj gledaju tacno pod pravim uglom i kad gledas sa spojne strane da sve budu u liniji, jednostavno, da budu kao da si ih na staklo spustio i vario.
To!
I kako variti stojeci nesto u vertikali, kao se stalno sliva var na dole, jel postoje neke elektrode specijalkne. Radim sa elektorklucnim zavarivacem.
hvala
arvin wrote:
za strucnjake zavarivanja: psoto sam ja amater naravno, zanima me nesto. Hocu da zavarim cetvrtke i da oanpravim okvir od njih, pravougaoni. ALI, podlog anije ravna..e eto muka..jednostavno, kako da zavarim na neravnoj podlozi a da mi ne budu izvitoperena vrata, pravougaonik, da sve cetvrtke jedna ka drugoj gledaju tacno pod pravim uglom i kad gledas sa spojne strane da sve budu u liniji, jednostavno, da budu kao da si ih na staklo spustio i vario.
To!
I kako variti stojeci nesto u vertikali, kao se stalno sliva var na dole, jel postoje neke elektrode specijalkne. Radim sa elektorklucnim zavarivacem.
hvala
Ja ne bih mogao da pravilno povarim kutijaste profile bez ravne podloge. Prvo ih stavim na ravan sto, pa stegnem vinklama, pa poheftam, pa eventualno nacukam cekicem ako je previse povuklo, pa povarim...
A u vertikali... postoji tzv RC tip rutilne elektrode za vodjenje vertikalno nadole, uz vrlo usko njihanje i podupiranje lukom da se tecni metal ne prelije. Nije specijalka, to jesu i najcesce koriscene rutilne elektrode.
A druge elektrode tipa RR ili bazicne, se lepo vode vertikalno navise ako se setaju malo sire, doduse materijal mora da je malo deblji. Ako je tanak, kao sto jesu pomenuti kutijasti profili, ako se radi vertikalno navise brzo se progori zato ako radim tanke profile elektrodom uvek radim sa RC tipom vertikalno nadole.
hvala ali nekad na terenu je nemoguce naci ravnu podlogu..sta onda?
a jel se te elektrde razlikuju po boji ili moram da g!edam te oznake..
jos nexto mi nije bas jasno.svi pisu da povecanjem kuka,dakle podizanjem ekektrode dalje od materijala,da je jaci luk,toplota veca itd,a smanjenjem luka, pribkizavanjem elektrode materijalu,smanjuje.ja kad primaknem elektrodu materijalu,progorim ga,kad odmaknem,prsti vise i ne progori.kako to sad?
i cesto mi se u pravolinijskom varu,nadje rupa luna sljake.zasto?
arvin wrote:
... jel se te elektrde razlikuju po boji ili moram da g!edam te oznake..
jos nexto mi nije bas jasno.svi pisu da povecanjem kuka,dakle podizanjem ekektrode dalje od materijala,da je jaci luk,toplota veca itd,a smanjenjem luka, pribkizavanjem elektrode materijalu,smanjuje.ja kad primaknem elektrodu materijalu,progorim ga,kad odmaknem,prsti vise i ne progori.kako to sad?
i cesto mi se u pravolinijskom varu,nadje rupa luna sljake.zasto?
Nemoj da se ljutis, pismeni smo ljudi i naravno da citamo oznake a nikako ne gledamo boje obloge.
Elektrode imaju svoje trgovacko ime i klasifikovane su po standardima. Zavarivanje je ipak zanat koji trazi malo znanja, pa izmedju ostalog i poznavanje namene elektroda po klasifikacijama. Tako se i elektroda trazi i kupuje, po trgovackom imenu ili po klasifikaciji po standardu, barem bi trebalo.
Pitanje primicanja i odmicanja elektrode i pada napona i ponasanja amperaze u tim slucajevima je malo konfuzno i komplikovano.
Kod vecine aparata, primicanjem luka se toplota smanjuje, to je najlakse videti na debljoj ploci. Uzmi 3 ploce debljine 4-5 mm, elektrodu 2.5 mm, stavi na 90 A, pa vari dugim, srednjim i kratkim lukom, ali tako da je uvek ploca hladna pri svakom od tih zavarivanja. Sam ces primetiti razliku.
Kod pojedinih aparata-uglavnom vrhunskih i onih namenjenih trzistu USA, se desava jedan zanimljiv fenomen, a to je kada se luk skrati ispod neke granice, to aparat detektuje i ukljucuje nekakav "kopajuci arc-force".
Dugo bi mi trebalo da objasnim o cemu se radi, ali najkrace, ako neko stavi amperazu na 100A i radi normalnim lukom, amperaza ostaje 100A a napon je oko 24V. Kada se recimo namerno, skrati luk, i napon padne, recimo ispod 20V, aparat to detektuje i povecava amperazu, recimo na 130 A. Na taj nacin, ukupna snaga luka (P = U x I) potrebna za topljenje ostaje slicna, ali stil zavarivanje je potpuno drukciji (cesto se kaze da je to americki stil). Tada se "kopa", bije se u dubinu a manje u sirinu, sprecava se velika povrsina rastopljenog metala sklona slivanju i bezanju i npr i ja licno imam takav aparat i samo takvim stilom i radim, ima se osecaj da se crta, lici na TIG luk. Softverski je "kopiran" rezim rada celuloznih elektroda na starim americkim agregatima za zavarivanje, i prilagodjen pre svega bazicnoj elektrodi tako da se i sa njom radi tako da se oblogom dodiruje metal.
Ako se tebi desava da progorevas materijal skracenjem luka, onda ili imas takav aparat sa ugradjenim jakim arc-force-om ili je materijal toliko zagrejan tako da ga svejedno progoreva i smanjena snaga luka aparata koji nema ugradjen taj "digging arc" softver...
Uzmi amper klesta i izmeri amperazu aparata i kada se radi sa kratkim i sa normalno dugim lukom, pa ces znati na cemu si. Na kraju, odnesi kod nekog boljeg zavarivaca aparat pa neka ga on proba i moze ti reci da li se ponasa normalno a problem je do tebe ili obrnuto.
Evo slike naseg radionickog aparata. Vidi se da kada je aparat podesen na oko 75A amper klesta pokazuju 102A a kada je podesen na 145A, amper klesta u trenutku slikanja pokazale 177A. Neko moze pomisliti da je aparat neispravan, ili lose kalibrisan, ali nije, samo je nabijena elektroda do materijala, luk skracen maksimalno a aparat ukljucio svoj "digging arc force (kopajuci luk)" od nekih 25%-30% preko namestene amperaze.
Kada smo kod oznaka elektroda zanima me da li može sada da se nađe u prodaji elektroda UNIS 65 neznam ko je proizvođač, ili neka njoj sličnih karakteristika? Naravno i ta zamenska elektroda da može da se vari sa običnim trafo aparatom.
zlajo_ wrote:
Kada smo kod oznaka elektroda zanima me da li može sada da se nađe u prodaji elektroda UNIS 65 neznam ko je proizvođač, ili neka njoj sličnih karakteristika? Naravno i ta zamenska elektroda da može da se vari sa običnim trafo aparatom.
da naravno da moze da se kupi u Srbiji!
UNIS UTP 65 je prestala da se prozvodi 1991 godine pod imenom UNIS, sa izbijanjem rata u Mostaru. Ta fabrika je u to doba bila jedna od sest fabrika firme UTP iz Nemacke.
Sto ce reci, od kada je prestala mostarska fabrika da radi pa do danas, u Srbiju ta elektrode dolazi kao original iz Nemacke.
Firma proizvodjac se zove UTP (Universal Tief Punkt) a danas je jedan od brendova u firmi VoestAlpine Boehler-Welding-Group, sa statusom kao sto ga recimo Bugati ima u Volkswagen grupi...
A ta 65-ica je legendarna elektroda, stari majstori su je zvali "Zujka" (narandzasta kutija, ali vuce na zuto, zuta obloga i zlatan tj zut izgled metala kada se sljaka sama digne)... Ubedljivo najkradenija elektroda iz drzavnih firmi u Bosni i Srbiji 1970-80 tih godina. Posle toga je i cena bila oko 65 nemackih maraka za kilo 
A upoznao sam i coveka koji je razvio i tu i mnoge druge legendarne elektrode, i mnogo, stvarno mnogo naucio od njega.
Sta god ti treba oko UTP elektroda javi se na privatnu poruku.
Inace svaka "zamenska" elektroda iz te klase moze da radi na trafo aparatu, cene im se krecu od 15-tak EUR pa navise. Ali jedna je jedina 65-ica jos uvek.
zoran_i wrote:
Imas jako dobar rezon, skoro da si u pravu potpuno. Ako niko ovde nije pricao o naponu pri REL zavarivanju, i ako je on dosao na red, onda stvari stoje ovako:
Napon se kod REL zavarivanja NE podešava na komandnoj tabli aparata. (Kao što se kod MIG/MAG zavarivanja ne podešava amperaža na komandnoj tabli). Tu se podešava samo amperaža. A aparat sam "automatski" daje neki napon i to po formuli:
V = 20 + 0,04 I. Tj ako je amperaža 100A, aparat daje sam napon luka od 24 V. Ko ne veruje neka pogleda plocicu svog aparata, pa neka pogleda na vrhu tablice strujni opseg, pa ce videti da je na maksimumu za 140A aparat napisano 140A/25,6V, za 150A aparat 150A/26V, a za 160A aparat 160A/26,4V.
To je takozvani teoretski, ispitni, kalibracijski... napon.
U zavisnosti od konkretne elektrode i sastava njene obloge može se razlikovati malo, pod uslovom da se pridržava uputstva proizvođača elektroda koji su količinu jonizujućih elemenata prilagodili da plazma luka bude baš 20+0,04 x I... Običaj je da se taj teoretski napon postiže u praksi pri dužini luka od pola prečnika elektrode kod bazične, ili jednom prečniku kod rutilne.
Ako se luk skrati, napon pada ispod ove vrednosti. I to je jedini način podešavanja napona luka kod REL zavarivanja, duži luk-veći napon, kraći luk-manji napon i to "podešavanje" radi zavarivač približavanjem ili udaljavanjem elektrode.
Materijal ne topi amperaža nego vati tj kilovati tj A x V tj proizvod amperaže i napona. Pa pošto je amperaža fiksna, jer je podešena na aparatu, skraćenjem luka pada napon, time i snaga luka tj toplota za topljenje pa se dobija ono nabacivanje vara, usko a visoko, kao konopac...
Ako se luk produži na dužinu kako treba, var se saliva lepo po svojim ivicama, i ima pravilnu geometriju jer ima dovoljno toplote da se to postigne.
Ako se luk produži previše, toplota je toliko velika da rasprskava metal okolo, topi previše metal, pravi zajede...
Ima tu još priče i o statici luka a pogotovo o dinamici luka i kako je novi aparati postižu i zašto, ali mislim da to nikoga ne zanima. Prosto jedni su aparati statičko i dinamičko strujno-naponski bolji od drugih, a sa druge strane velikoj većini i ne treba aparat sa savršenom dinamikom luka kontrolisanom softverom i procesorom, kažu u 3000 tim delovima sekunde, pogotovo što takvi koštaju jako puno.
Sve si rekao. Nemam sta da dodam. Nisam hteo u prethodnom odgovoru da duzim, ali to je to. I naveo sam svoj primer, gde imam rucno radjeni aparat za cije vrednosti nemam prdstavu koje su. Kako nisam imao dodira sa nekim drugim, cak i losim aparatom na toliko dugo vreme da bih mogao 'odokativnom' metodom da pogodim kakva su podesavanja uradjena. Mogu samo da kupim razne elektrode i eksperimentisem sa duzinom i trajanjem luka, te blizinom osnove i elektrode, sto je za neiskusnog coveka koji se bavio uglavnom samo teorijom vrlo nezahvalna stvar. Ali sto rece moj profesor fizickog u srednjoj na nase zalbe da je lopta izduvana i stara, kad naucis na podrndanoj, kad dobijes novu bices majstor. :-) osim toga, moj odgovor je bio u smislu postavljenog pitanja ili cak zaljenja-cini mi se, da coveku varovi ne izgledaju dobro. Rekoh, igra ulogu i ovo. Tako su nas barem ucili na predavanjima. Od svih kolega, samo smo nas dvojica hteli da probamo da zavarujemo, i to je bilo na vrhnuskoj opremi! Ali samo po jedan dva vara od po desetak cenata, gde npr sa mig/mag aparatom nema nikakvih problema da jedan amater za par dana savlada zavarivanje, dok je sa oblozenom elektrodom daleko teze. Ja imam potonju metodu, i dosta se mucim cak i za moje kucne potrebe. Morqm da kazem da se ovde ljudi poprilicno trude, i da ima njih koji mnogo znaju i to teorijski a i prekticno.
znam da sam 'staromodan' ali nekako volim stare trafo aparate tipa koncar. Jednostavno ih skupljam imam 3 komada. Za mene su ok. Ovih dana sam uzeo 'nov' aparat elektroda zagreb 160 i nisam nasao neka iskustva sa njim. Aparat mi deluje dobro odradjeno za 1975 godinu. Ako imate neki savet, nesto sto je problem kod ovih aparata, javite...pozdrav
Pozdrav za sve na forumu. Nov sam u svetu zavarivanja. Mucim se kuci sa starim einhellovim aparatom, koji vise odamara nego sto radi. Dosla je na red kupovina novog aparata. Gledao sam malo po netu modele do nekih 450 eura. Gledam mma/tig. Tig sam jednom prilikom probao i zeleo bi da naucim bolje. Suzio sam izbor na dva modela razlicitih proizvodjaca.
http://www.kupujemprodajem.com/Aparat-za-zavarivanje-JASIC-TIG-200P-Pro-...
http://www.kupujemprodajem.com/wtl-tp-2000-tig-dc-hf-200A-14957736-oglas...
Molim kolege sa foruma da mi pomognu da odaberem sta da kupim.
MMA bi koristio za crne kutije do 5-6mm, za kucne popravke, da sam napravim ogradu, gilendere....
A TIG da naucim dovoljno da za za 6 i vise meseci konstantnog vezbanja mogu da odradim atest za cevi.
Spreman sam da platim da mi neko pokaze TIG postupak, cake i da me pokaze u kom pravcu da ucim TIG.
Pre dva meseca pazario Jasik, vredi sve novce i preko toga.
Napravio sam postolje za njega sa fiokama, cevi su za elektrode.
Moze mi li neko objasniti kako se radi provar na crnoj cev (grupa materijala 1) i od 2 cola u 6g(pod uglom od 45%) poziciji. ?
Kako pripremiti zljeb , koliki luft ostaviti.... kako se izvodi koreni zavar ?
Pozdrav svima. Dakle relativno nov sam na forumu, pa me zanima za pocetak jedna bazicna stvar. Pokusavam da rutilnom elektrodom (2,5) varim neki profil debljine 2mm. Pravim neku stolicu. E sad, varovi su dosta kratki. Ne vise od 2cm. Kada varim suceoni spoj to je cini mi se onaj obican, var mi ispada dobar. Medjutim kada varim profile pod pravim uglom(kutni spoj) varenje ide teze. Jedan majstor odavde mi je pokazao onu metodu peckanja sa vecom ameprazom. Var, pa stanem, pa opet var, pa stanem. A onda mi je neko rekao da to ne radim i da nastelujem amperazu kako trebam i da varim u kontinuitetu. Mene sad zanima ovo. Da li se ti kratki varovi rade sa istom amperazom kao sto bih radio i neki duzi var i da li za te kratke varove ima potrebe da povecavam amperazu pa da radim po sistemu ,var-stani,var-stani. Mozda ce smesno da zvuci ali relativno solidno sam savladao sve pozicije osim tog vara kad su mi materijali pod pravim uglom, ne mogu tehniku da pogodim nikako! 
Hvala unapred na odgvoru.
Potrazi na youtube-u 6013 stick welding
Ja bih kratke varove zavarivao istom amperažam kao i duge. Što se tiče zavarivanja kada su materijali pod uglom, probaj sa malo većom amperažom nego obično. Takoće, nemoj elektrodu non-stop šetati levo-desno već je malo zadrži u krajnjim tačkama.
@ Srdjan weld
Evo prenecu ti iskustvo koje sam usvojio od jednog izuzetnog varioca, na forumu poznatog kao Zoran_i - dakle, za unutrasnji ugaoni spoj pojacaj amperazu na 80-90 ampera za elektrodu 2,5 mm i materijal 2mm i nikako nemoj setati rutilnu elektrodu levo desno, drzi je pod uglom 45 stepeni ili 40 stepeni u odnosu na horizontalni i 50 u odonosu na vertikalni profil i vodi je pravolinijski.
Ako budes njihao rutilnu el. sanse da ti sljaka podlije, a var predje na jednu stranu su velike (pogotovo ako radis sa inverterskim aparatom). Radis u kontinuitetu.
E sad, preneo sam ti onako kako je mene covek naucio. Varenje, kako i sam Zoran kaze, je jedan proces u kome svaki pojedinac izabere jednu od nekoliko ispravnih mogucnosti da napravi dobar var. Dakle, iako sam naucio onako kako sam ti napisao, za tu debljinu materijala i elektrode, moj izbor bi bio 70-75 ili 80 ampera. 75 mi dozvoljava malo sporije vodjenje i lepo uvarivanje (bar ja tako mislim), lep izlged sava, pa je to uglavnom moj izbor. Radi varove izcela, bez tog seckanja.
Video sam i ja da neki ljudi koji se udaraju u grudi uz povike da vare vise godina nego sto ja imam, uzmu pa vare te profile od 2 mm tako sa prekidima, pa kad sam ih gledao kako rade shvatio sam i zasto. Odsrafe uglavnom aparat na stotinak ampera, jer im na toliko radi i elektroda 3,25, pa ih mrzi da smanjuju, jer na trafo aparatu mora da zavrti par krugova, za razliku od invertera, gde potenciometar namestis caskom, a jos im cesto ni skale za ocitavanje jacine struje nisu ispravne, a i tada se sve operacije na aparatu svode na ukljuci/iskljuci, pa stede tako vreme. A posto bi kutija zida 2 mm progorela vrlo lako usled pregrevanja od prejake struje, onda seckaju i tako se ohladi, a ne progori. Mada su ti iseckani varovi ruzni. A iseckani radjeni sa prejakom strujom verovatno nisu ni ispravno zavareni. E sad, posto radis stolicu, a ne varis sasiju Skanije, dakle ne mora var da ti bude kvaliteta da prodje atest, ali opet, videces da uopste nije tesko uraditi ga ispravno, a onda zasto i ne bi.
Da se razumemo, seckanje vara ume da bude korisno u smislu da radis var duzine desetak+ cm i zelis da izbegnes vitoperenje materijala usled zagrevanja, ali to se opet radi sa ispravnom strujom, a ne po receptu "struja na kojoj rade sve elektorde."
Ako ti struja bude slabija nego je potrebno, lako ce ti podlivati sljaka, a var ce ti preci na jednu ili drugu stranu.
Nadam se da sam bio od pomoci. Ako nisam, ima ovde mnogo strucnijih zavarivaca od mene amatera, siguran sam da ce me ispraviti.
Moja preporuka je da uzmes elektrode srednje oblozene, jer sa njima (bar meni) sljaka je lako uocljiva na ugaonom varu i umem da je kontrolisem, tj. vidim kupatilo lepo. Dok npr. prilikom upotrebe debelo oblozenih RR elektroda kod unutrasnjeg ugaonog spoja ne vidim nista i pravim haos. S obzirom da sam i ja pocetnik kao i ti, pretpostavljam da ces imati slican problem. Mada ne mora da znaci - znam neke kojima unutrasnji ugaoni spoj najlepse ispada bas sa debelo oblozenom elektrodom.
Raspali par probnih varova, pa onda predji na tu stolicu koju radis.
P.S. Nadam se da sam zapamtio kako treba, te da nisam obrukao Zorana 
.
od elektroda bih ti preporucio bohler fox ohv to ti je rc tip,ta elektroda radi vertikalu na dole,sto je odlicno na tankim materijalima
pozdrav, hteo sam da vas pitam jedno osnovno pitanje. citao sam na netu oko toga ali i dalje imam nedoumice. dakle hocu da idem na obuku za TIG zavarivaca. u ponudi su zavod, welding doo i institut gosa. koji od njih mi preporucujete i vidim da ima dosta atesta koji izdaju i zavod i TUV i cini mi se da ima jos neki. koji opet od tih atesta je najjaci ako tko mogu da kazem. hvala unapred
Колико је мени познато не постоји универзални атест за све у заваривању. Атести се издају за одређен тип заваривања, а надам се да ће zoran_i моћи да ти да најкориснији савет, јер он је експерт у тој области.
ne ne, jasno mi je naravno da se izdaju za odredjeni tip. samo me zanima da li ti atesti mogu da se gradiraju. dakle atest izdaje i zavod, atest izdaje i TUV itd...da li tu postoji neka gradacija atesta. koji je bolji ili slicno..
Као што рекох zoran_i је намеродавнији да вас посаветује. Ако се не јави у теми пошаљите му приватну поруку, надам се да неће имати ништа против.
koje su sad cene u gosi jesi ih zvao
jesam oko 1500e je osnovna obuka za crne metale. mislim da je ovaj welding najpovoljniji ali me zanimaju komentati i utisci drugih ako ima oko same obuke, mislim prvenstveno na kvalitet.
Dakle sve ovo je iz nekog mog iskustva, nisam varioc.
Moram ovo da napisem. Nameravao sam ionako kao odgovor na temu, ali tvoj odgovor je dobar za reply. Nisam varioc, ali ovde svi govore o amperazi i intermitenci, te opterecenjima za mrezu, kvalitetu aparata i otpornosti unutrasnjih komponenti na tolotni zamor. Kada nece da zavaruje, ili ne valja elektroda ili je los napon....e toooo napon. Veliku ulogu u zavarivanju igra napon elektricnog luka koji se uspostvlja izmedju osnovnog i dodatnog materijala, tj elektrode. Dok amperaza osigurava protok energije kojim se oba materijala dovode u rastopljeno stanje ( stoga veca amperaza znaci brze zavarivanje, jer veca energija prolazi kroz isti poprecni presek te se materijal brze zagreva i topi, sto medjutim nije uvek pozeljno-govorimo o delovima sekunde), to je za izgled vara odgovran napon. Napon vodi kapljice ili rastopljene cestice sa katode na anodu ((ili obrnuto). Ukoliko je lose podesen napon dolazi do prskanja, mesanja sljake sa dodatim materijalom sto dovodi do "ruznog", tj. loseg vara. Nije isto zavarivati sa 120A i 20v u luku, ili sa 120A i 25 volti u luku. Taj tvoj stariji aparat sigurno nema bas dobro podesene odnose A i V na izlazu, naspram debljine elektroda koje koristis. To je treci element, debljina elektrode. Na eletrodama pise i sa kojim naponom su predvidjeneda rade za svoju debljinu, pored jacine struje. Nazalost ako imas aparat kao ja, koji ima samo grubo podesavanje, jedino ti eksperimentisanje preostaje. Ja licno imam trafo, rucne izrade, gde je majstor od koga sam ga kupio ugradio industrijski prekidac sa samo tri pozicije. Predstavu nemam niti koje amperaze niti koje voltaze su na izlazu. Znam samo da sa kecom mogu da zavarujem limove do 2mm debljine bez progorevanja i to tanjim eletrodama, i od 2,5mm, dvojkom mogu vecinu kucnih potrepsitina da zadovoljim, sa elektrodama do 4mm, zavisno koliko mi dodatog materijal potrebno, a sa trojkom mogu jedino da secem nesto, sto rel aparatima nije preporucljivo.
Uputsva za upotrebu treba procitati. Napisao ih je neko pametniji i strucniji.