to je samo obuka ili i polaganje atesta spada u tu cenu? I ja sam zainteresovan za tako nesto samo bi ja elektro lucno.
i naravno atest jos jedno 500 evrica,to nije malo para,a obuka je sigurno svedena na minimum da sto vise para uzmu a pruze sto manje sredstava za obucavanje,posto sam cuo da se negde naplacuje i utrosak materijala usput.
jel ta obuka u gosi za tig zavarivanje cevi ili ploca
tesko ko moze da ide na obuku i odma da polaze atest treba tu malo rutine,dal bila elektroda il zica.ja sam vario elektrodom 2 godine pa tek onda isao da polazem atest. uglavnom firme danas iako imas atest prolazis probu kod njih a ti ako das 150 000 i ne naucis nista a dobijes papir nista ti ne znaci,po meni je najbolji zavod zavarivanja ja kod njih imam REL atest za sve pozicije i mogu da kazem da je svuda priznat
I ja mislim da ko nikad nije imao neko iskustvo da moze odma da polaze atest, ali ko ima imalo iskustva mislim da obuka sluzi da se samo jos poboljsaju stvari. Loco-serbia koliko te je kostao atest?
nisam ja placao tako da ne mogu da ti kazem cifru,uglavnom varili smo dva broda u brodogradilistu pa je firma morala da plati ateste variocima. Pogotovo necete moci da prodjete obuku za cevi,ja sam ucio gomilu drugara da vare,obican v sav al jebi..ga nekome to ne lezi ma koliko mu objasnjavao. ko god hoce da polaze atest a nije pre toga imao klesta u rukama nek nadje nekog komsiju,prijatelja rodjaka da mu malo pojasni i odma se u startu vidi dal ti ide to il ne kasnije samo stices rutinu koja ce ti kasnije pomoci za atest
Dobro vece ljudi. Imao bih pitanje za vas. Imam REL aparat za zavarivanje Villager-ov,i super mi je odradjivao sve poslove do sada, prosle godine sam radio pod na automobilu sa tim aparatom, i uspeo sam, ali je dugo trajalo i tesko i mukotrpno je bilo... Ove godine zelim da uradim komplet limariju, prednjicu, zadnji kraj, sve sto treba.. Ali ne bih se upustao u taj posao sa villagerom, nego bih uzeo neki CO2, ne treba mi nikakva snaga,jer nece variti nista deblje od 1mm, sve preko toga radim elektrodom bez problema, a auto sa 0.8mm limom. Posto se necu baviti time profesionalno, nego samo za sebe, nemam ni para da kupujem skupe aparate ... Zanima me, koliko sam citao, gledao na youtube da ljudi uspesno bez vecih problema rade limariju sa onim aparatima sto koriste punjenu zicu? Da li je to moguce? Da se ne zaletim i kupim aparat,pa ono nista, da ga bacim posle... Opet napominjem, samo do 1mm debljine materijala i ne puno varenja, male amperaze...
Da li je moguce to odraditi sa tim aparatima sto koriste punjenu zicu?
Da li ima te zice kod nas u nabavci, da li je pristupacna ili se narucuje od preko i ceka nedeljama da stigne?
Prvenstveno mi je to izbor punjena zica, jer nisam uspeo naci polovan CO2 aparat, sa bocom koja ima gasa i vazeci atest, a da nije vise stotina eura...
I dok ja recimo kupim CO2 polovan, za 300 eur na primer, pa kupim bocu,pa atestiram, napunim... Skupo me to izadje, obzirom da mi treba samo da uradim svoj automobil. Napominjem, da sam na automobilu sve sam radio,popravljao i zelim da ga sam odrzavam. Nema tu car ako ga drugi popravlja, odrzava itd 
Pozdrav
druze nemas potrebe za punjenom zicom,em je skuplja zica em ti aparat ne igra nikakvu ulogu dal bila punjena zica il ne,moj ti je savet da uzmes varstroj co2 mali zuti i teras to sa obicnom zicom a polovan u extra stranju se moze naci za 15-20 000. ja ti sutra vec mogu naci takav sa sve bocom. obicna zica ti je jeftinija i ustedeces jeste malo vise pripreme zahteva jer sa punjenom i ne mora biti cisto kao sa obicnom
Dobar dan svima. Patim temu i odmah pitanje za iskusnije od mene. Moze li mi neko uporediti rotacioni aparat i inverter? Znam da su gabaritno potpuno razliciti i to mi ne igra ulogu. Interesuje me ono bitnije koji lepse, bolje i stabilnije vari. Kome je stabilniji napon pri varenju itd. interdsuje me jednosmerna struja zbog bazicne i rutilne elektrode. To je to pa ako neko zna molio bi ga zs odgovor.
Prednosti invertora:
- Jedna od glavnih prednosti, a često i sasvim dovoljna za kupovinu je njegova mala veličina i
masa. Ako uzmemo REL aparate do 150 A, oni su uglavnom teški do 6-7 kg, a recimo TIG aparati
do 220 A su teški do 20 kg. Recimo da postoje i MIG/MAG aparati klase 320 A, a težine 35 -40 kg...
Ko radi na terenu, na visini, ova prednost je sasvim dovoljna za kupovinu ovih aparata.
- Druga prednost je činjenica da vuku manje amperaže iz mreže, a takođe i troše manje struje.
Samo ovo je takođe dovoljna prednost da invertorske aparate kupi veliki broj ljudi koji nemaju
„industrijsku struju“, već rade kod svojih kuća ili uopšte u svojim radionicama imaju „kućne“
strujne instalacije. Ako dodamo da najmoderniji invertori imaju ugrađene PFC module koji
dodatno snižavaju amperažu koja se vuče iz mreže, dolazimo da se može zavarivati sa elektrodom
3.2 mm, a na instalaciji sa osiguračem od 10A-16A. Takođe neki aparati imaju ugrađene module
za automatsko prihvatanje bilo kakve monofazne struje od 90 -280 V. Ovo je dovelo do toga da
veliki broj „amatera“ postanu kupci ovih proizvoda.
(Pominju se ogromne cifre, recimo da neki stari trafo aparati povuku i do 100A iz mreže a rade na
monofaznoj struji).
- Kod invertorskih aparata, performanse su regulisane i softverom, tako da su moguće varijabilne
frekvencije i oblici izlaznih struja (naročito kod TIG AC/DC aparata) kao i podešavanje dinamike
električnog luka. Prosto, samo zavarivanje je dignuto na viši nivo, sa stanovišta lakše kontrole
luka, mogućnosti manjeg nivoa veštine zavarivača za postizanje odličnog zavarenog spoja, malog
unosa toplote u materijale koji su osetljivi, rad sa baš tankim debljinama...
Prednosti trafo aparata:
- Glavna prednost je svima poznata, a to je pouzdanost. Ljubitelji ovih aparata vole da kažu da tu
nema šta da se pokvari. Postoji veliki trafo koji je neuništiv, elektrika, malo proste elektronike,
neki mehanički delovi... pa se kaže „ma kvare se i oni, pokvari se ventilator, ali popravi to lako
Pera vodoinstalater, jednom u 10 godina, častimo ga pivom“...
Malo preterano, ali u svakom slučaju, daleko su u prednosti što se tiče neosetljivosti na prašinu,
koja je baš veliki uzrok kvarova kod invertorskih aparata.
- Pošto se uglavnom ne pomeraju iz svog ćoška tokom svog životnog veka, nisu izloženi udarima,
padovima, što je takođe čest razlog kvara invertorskog aparata (doduše kriv je vlasnik što je
dopustio da mu aparat padne, ali vlasnici su često tvrdoglavi pa umesto da krive sebe okrive
aparat što je pao).
- Jedan od čestih razloga kvara invertorskih a parata je priključivanje na neodgovarajući agregat ili
lošu i prljavu struju. Pošto gotovo niko ne priključuje velike trafo aparate na agregat, to se ne
spominje kao razlog njihovog kvara, pa invertorski aparati ni krivi ni dužni dolaze zbog ove
„falinke“ na loš glas. Naravno krivac je čovek koji je dozvolio nepravilno upotrebu aparata ali
svejedno lakše je okriviti aparat nego sebe, a usput dodati da je stari trafo neuništiv.
- Jasno da je da trafo aparate može popraviti veći broj servisera, sa manjim nivo om stručnosti,
dok kod invertorskih su često potrebni za svaki model obučeni serviseri. Veoma je mali broj
servisera sa tolikim znanjem i iskustvom da mogu popraviti veliki broj raznih modela invertorskih
aparata.
- Sama činjenica da trafo aparati traju po 40 godina izaziva poštovanje, dok kod invertorskih
definitivno postoji „zastarevanje“. Elektronika je tehnologija sa tako brzim napretkom da su
delovi, sklopovi itd posle 3 ili 5 ili 7 godina toliko zastareli da ih prosto nema. A već sam rekao da
je mali broj servisera koji imaju toliko znanje da mogu onda takav aparat da poprave.
Zaključak
Sadašnjost i budućnost ipak pripadaju invertorskoj tehnologiji.
Ona je već danas dostigla potreban nivo pouzdanosti tako da se uopšte ne treba plašiti.
Prenosivost, povlačenje manje amperaže iz strujne instalacije...
Dalje, činjenica da se mogu postići zavarivanja sa malim unosom toplote, zavarivanja teško
zavarljivih metala pulsnim strujama (recimo MIG zavarivanje bakra...), zavarivanja tankih
preseka... je takođe dovoljna sama po sebi.
Napomena
Naravno kod obe tehnologije postoje i „prevare“ koje mogu neupućenog da odvrati od kupovine
jednog ili drugog.
Invertori se prave u nekim firmama ili zemljama (na zlom glasu je jedna dalekoistočna zemlja ali i
firme iz Evrope koje prepakuju i pod svojim nekad cenjenim brendom prodaju ove sa dalekog
istoka) samo da bi se prodali, a ne vrede ničemu. Njihova nepouzdanost kao i loše performanse
ipak ne mogu uticati na konačan sud, prosto jer znamo da postoje proizvođači koji prave odlične
proizvode. To što se neko vodi cenom koja je besmisleno niska, pa kupi invertorski aparat, pa
posle ne može da postigne nivo zavarivanja ili mu se često aparat kvari ili ne može da se popravi
ili nema potrošnih ili rezervnih delova, je njegova krivica a ne invertorske tehnologije.
Sa druge strane i kod trafo tehnologije postoji igra sa cenom, umesto bakarnih namotaja, koriste
se aluminijumski, preseci namotaja su manji nego što zahteva deklarisana snaga i amperaža ...
I kod j ednih i drugih se zloupotrebljava deklarisanje intermitenci i performansi, prosto jer je još
uvek to stvar „časne reči“ pa ako neko može da zaradi novac tako što danas malo ili mnogo slaže,
što da ne... nadam se da ti je od pomoci.
Au svaka cast! Posto mene interesuje rel ravarivanje vidim da postoje igbt i mos fet tehnolofije. Ova druga je starija i koliko je losija od igbt-a? Ima li razloga kupovato pored rel apatara i co2 za limove od 2mm ili i oni mogu sa relom, tanji limovi mi nisu interesantni. hvala na opsirnom odgovoru. Ipak cu razmisliri o inverzeru.
Imam jedan problem a možda može pomoć. Posedujem Gorenje Varex aparat za zavarivanje sa trofaznim kablom i utikačem i prekolopnikom 220/380. Nekada je imao dodatni kabal sa monofaznim utikačem i trofaznom utičnicom na drugom kraju za korišćenje monofazne struje. Da li može da se nabavi taj kabal ili kako da ga napravim
Pozdrav svima.
Čitam ovu temu nekoliko dana i stigao sam do pola, ali trenutno nemam više vremena, a imam jedno pitanje i nadam se da ga ne dupliram.
Ja sam varilac amater, imam potrebu da ovih dana varim nešto, ali bih prvo naveo šta imam od aparata:
- stari dobri trafo REL koji je moj otac napravio pre više od 40 godina sa nepoznatom maksimalnom strujom koja ne bi trebalo da je manja od 180 A (pre 20-ak godina stavljen je grec tako da je sada na izlazu jednosmerna pulsirajuća struja),
-VARMIG 1600 sa CO2 bocom,
- pre par dana kupljen "čuveni" kineski REL invertor ROYCE 300 (za koji ne verujem da može da izvuče tih 300 deklarisanih A).
Moram ovih dana da varim kotlovski lim debljine 4 mm i koliko sam ja shvatio, CO2 ne dolazi u obzir. Ovaj invertorski sam kupio nedavno i nekako nisam siguran da je on dobar izbor, ovaj trafo REL aparat mi nekako "stabilnije" vari.
Sad sledi pitanje: koji aparat i koju elektrodu da izaberem za varenje kotlovskog lima od 4 mm? Većina varova će biti horizontalna, manji deo vertikalan, skoro svi spojevi će biti izvedeni kao T spojevi.
Unapred hvala.
stari dobri trafo REL koji je moj otac napravio pre više od 40 godina sa nepoznatom maksimalnom strujom koja ne bi trebalo da je manja od 180 A (pre 20-ak godina stavljen je grec tako da je sada na izlazu jednosmerna pulsirajuća struja),
-VARMIG 1600 sa CO2 bocom,
Moze se to lako izmeriti amper kljestima. A to da je na izlazu pulsirajuca jednosmerna struja, nije bas uobicajeno. Svega 3-4 aparata na svetu danas imaju mogucnost rada elektrodom na pulsirajucoj struji.
pre par dana kupljen "čuveni" kineski REL invertor ROYCE 300 (za koji ne verujem da može da izvuče tih 300 deklarisanih A).
Pa i ovo se lako moze izmeriti amper klestima da li moze da izvuce 300A. Samo, verovatno tada iz mreze vuce oko 60A na monofaznoj struji. Pitanje je koji osigurac i uticnicu imas. Ovi od 16A sigurno ne mogu da izdrze tih 60 A koje ce povuci. Da ne pricam o trajnosti aparata koji vuce 60A iz mreze. Nijedan ozbiljan proizvodjac ne pravi aparate koji na monofaznoj struji vuku preko recimo 33 A, upravo jer se stvara prevelika toplota (recimo 33 A x 220 V = 7.2 kVA).
Moram ovih dana da varim kotlovski lim debljine 4 mm i koliko sam ja shvatio, CO2 ne dolazi u obzir. Ovaj invertorski sam kupio nedavno i nekako nisam siguran da je on dobar izbor, ovaj trafo REL aparat mi nekako "stabilnije" vari.
Sad sledi pitanje: koji aparat i koju elektrodu da izaberem za varenje kotlovskog lima od 4 mm? Većina varova će biti horizontalna, manji deo vertikalan, skoro svi spojevi će biti izvedeni kao T spojevi.
Kotlovski lim je samo opste ime za celu jednu familiju materijala, nekih 15-tak, koji cine kotlovske limove. Kao da kazes imam auto i treba da ga popravim. Koji tacno auto? Koji tacno kotlovski lim?
Ako zelis da imas ozbiljan pristup, saznaj tacan materijal, recimo najverovatnije da je C.1204. Kada znas tacan materijal, izbor elektrode ili zice je lak, jer u izvodima iz kataloga svih ozbiljnijih proizvodjaca postoje preporuke za taj materijal kotlovskog lima.
Inace vecina kotlova u Srbije se radi bas sa cistim CO2, zicom 1.2 mm na oko 380A, sto je opet tema za neku drugu diskusiju.
A posto si ti amater, sve ce ti biti problem. I da radis i zicom i rutilnom elektrodom i bazicnom elektrodom. Ali recimo da ti je CO2 aparat slab za 4 mm, pa da ga izbacimo.
Ostaje ti rutilna i bazicna elektroda. Bazicna je sigurno bolja i bolji izbor, ali za nju je potrebna mala obuka.
Za rutilnu ne treba neka narocita obuka. Zato verujem da ces izabrati neku dobru rutilnu elektrodu, koja ima jacu penetraciju, i kojoj se sljaka ne podliva. Probaj npr Rutilen 2000S ali da bude elektroda nova, a ne da je kupila vlagu negde mesecima pa je neko prodaje na buvljaku.
A aparat neka bude taj od 300A, jer ovaj sto kazes "trafo sa grecom koji daje stabilni var pulsirajucim jednosmernom strujom" ne postoji kao pojam u zavarivanju.
Kao prvo, hvala na odgovoru. Pročitavši više od pola poruka ove teme i očekivao sam odgovor od tebe. Ajd' sada ja 
Moze se to lako izmeriti amper kljestima. A to da je na izlazu pulsirajuca jednosmerna struja, nije bas uobicajeno. Svega 3-4 aparata na svetu danas imaju mogucnost rada elektrodom na pulsirajucoj struji.
A što se tiče pulsirajuće DC struje, možda se nismo razumeli, evo kako izgleda talasni oblik te struje/napona (desni grafikon).
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%98%D1%81%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D1%99%D...
Nisam sada siguran koje obrazovanje moj otac ima po pitanju varenja, ali dugo je radio u jednoj fabrici nameštaja u bivšoj SFRJ tako da verujem da je prošao bar neki kurs. Svakako nije ni blizu tvog znanja, ali negde je čuo da se jednosmernom strujom lakše vari i eto, jednog dana smo ugradili grec u aparat i od tada to tako radi. Sećam se da je nakon toga rekao kako se sada lakše vari, a da li je to bio samo njegov subjektivni utisak, teško je reći. U svakom slučaju, i pre i posle ugradnje greca tim aparatom je utrošio dosta kutija elektroda.
Samo, verovatno tada iz mreze vuce oko 60A na monofaznoj struji. Pitanje je koji osigurac i uticnicu imas. Ovi od 16A sigurno ne mogu da izdrze tih 60 A koje ce povuci. Da ne pricam o trajnosti aparata koji vuce 60A iz mreze. Nijedan ozbiljan proizvodjac ne pravi aparate koji na monofaznoj struji vuku preko recimo 33 A, upravo jer se stvara prevelika toplota (recimo 33 A x 220 V = 7.2 kVA).
Hm, nešto sam pogrešno kliknuo pa ću da nastavim u sledećoj poruci.
Ako zelis da imas ozbiljan pristup, saznaj tacan materijal, recimo najverovatnije da je C.1204. Kada znas tacan materijal, izbor elektrode ili zice je lak, jer u izvodima iz kataloga svih ozbiljnijih proizvodjaca postoje preporuke za taj materijal kotlovskog lima.
Inace vecina kotlova u Srbije se radi bas sa cistim CO2, zicom 1.2 mm na oko 380A, sto je opet tema za neku drugu diskusiju.
A posto si ti amater, sve ce ti biti problem. I da radis i zicom i rutilnom elektrodom i bazicnom elektrodom. Ali recimo da ti je CO2 aparat slab za 4 mm, pa da ga izbacimo.
Ostaje ti rutilna i bazicna elektroda. Bazicna je sigurno bolja i bolji izbor, ali za nju je potrebna mala obuka.
Za rutilnu ne treba neka narocita obuka. Zato verujem da ces izabrati neku dobru rutilnu elektrodu, koja ima jacu penetraciju, i kojoj se sljaka ne podliva. Probaj npr Rutilen 2000S ali da bude elektroda nova, a ne da je kupila vlagu negde mesecima pa je neko prodaje na buvljaku.
A aparat neka bude taj od 300A, jer ovaj sto kazes "trafo sa grecom koji daje stabilni var pulsirajucim jednosmernom strujom" ne postoji kao pojam u zavarivanju.
Srdačan pozdrav i hvala na vremenu.
Imam po prvi put od kako radim problem sa zicom,lose se vari tj prsti nekako kao kad nema gasa,i tackasti var ima malu rupicu u sredini,i na oko je bas los var,izbacio je iz aparata i sad ne znam da li da je reklamiram prodavcu ili ne? Radi se o erlicon sidefil 1 AWS SFA 5.18 ER70 S6 debljine 1.2 ali to je nebitno.
Evo, saznao sam oznaku kotlovskog lima koji treba da varim: P265GH. Kupio sam Rutilen 2000S i imam utisak da sa njom lakše varim nego sa onom koju sam naveo da imam, od SAF-FRO-a. Ako, sada kada znamo oznaku materijala, postoji bolja elektroda za njega, nije problem da kupim, našao sam u SD čoveka koji se bavi prodajom reznog i brusnog materijala, kao i elektroda; ozbiljan je prodavac, radi na veliko tako da verujem da mu roba ne stoji dugo u magacinu.
Pre nego što pokažem moje varove (moram još malo da vežbam), evo kako izgleda var koji je moj otac napravio pre 30 godina sa bazičnom elektrodom od 3,25 mm. Ono što me zanima je (a on ne može da se seti) da li može na osnovu oblika vara da se vidi da li je ovo bio sam jedan prolaz ili više? Takodje me zanima da li sa 2,5 mm može sve da se uradi iz jednog prolaza ili je bolje da ide iz više?
Pozdrav.
Sinisha
Napravio sam danas dva video klipa varenja tog lima sa Rutilen 2000S elektrodom, mada nisam zadovoljan kvalitetom snimka; dao sam pre neki dan foto-aparat na zajam pa je bio pomeren balans belog tako da se ne vidi najbolje. Doduše, nisam zadovoljan ni varom, ali to je do mene, nije do aparata .
Evo ga link ka prvom videu koji prikazuje varenje kineskim REL invertorom sa strujom od 200A na displeju, a kolika je zaista, za sada ne znam:
https://www.youtube.com/watch?v=zAAx0IdLjT0
Na drugom je prikazano varenje ručno radjenim trafo REL aparatom (koji ima grec) nepoznatom strujom:
https://www.youtube.com/watch?v=nCWUYXTz3DI
Iako se proces samog varenja ne vidi, ostavio sam taj deo kako bio se čuo "rad" elektrode. Kao što se vidi, pri varenju inverotorom, prvi deo vara nije dobar pa me zanima gde grešim. Takodje se vidi da se šljaka prililčno teško skida pa me zanima da li je to normalno ili sam i tu negde pogrešio?
Pozdrav.
Sinisha
Evo, da sam sebi odgovorim pošto su izgleda svi varioci na godišnjem odmoru.
Posle višednevnog truda da zavarim 2 komada gorenavedenog lima sa rutilen 2000S elektrodom, pozvao sam drugara koji je alatničar, nije profi varilac, ali je vario tu i tamo. Prvo što me pitao koja je elektroda i odmah rekao da ta nije dobra jer oplašt nije ravnomeran, tj. negde je deblji, negde tanji u odnosu na elekttrodu pa var "vuče" na neku stranu. Pogledao sam elektrodu i iznenadio se da je u pravu. Reče mi da probam sa Jadran elektrodom, što sam i uradio i opet sam se iznenadio - var je bio skoro savršen (koliko je to u mojoj moći i znanju) i prosto nisam mogao da verujem da sam zbog elektrode izgubio i živce i dragoceno vreme.
Ne znam da li još neko proizvodi ovu elektrodu, ali ovo pakovanje kod mene je proizvedeno u Jesenicama (ako nije neki falsifikat) pa bih samo da upozorim ljude da ili ne koriste ovu elektrodu ili da prvo pogledaju elektrode u pakovanju, ako im to prodavac omogući.
Pozdrav.
Prvo da napomenem da nisam profesionalni Rel zavarivac. Profesija mi nalaze da moram i to da znam, ali nije mi elektrolucno zavarivanje osnovna delatnost. Elektroda kao sto je ta 2000s je rutilna elektroda i njije bas namenjena za zavarivanje kotlova i sudova pod pritiskom. Vise je za neke konstruktivne stvari. Ja u grejanju iskljucivo koristim celulozne za koren i posle bazicne za prolaze ( jedan ili vise). Provar radim samo kada je dimenzija cevi veca i kada je debljina zida preko 6 mm, sto se jako retko desava. Kotlove sam davno popravljao/krpio iskljucivo bazicnom elektrodom (raznih proizvodjaca) 7018. Jedostavno ta elektroda mora na jednosmernu struju i do DC+.
Sad nisam kompetentan da iznosim tvrdnje, ali u prvom snimku mi se sve cini da je problem u polaritetu, nagibu elektrode i struji. Ja isto koristim Jadran 2000s za neke stvari i mogu da kazem da sljaka sama spada, da nema potrebe da se cuka i struze sa materijala. Var je ujednacen, i lepog izgleda. Ne verujem da bi prosao radiiografiju, ali dobro. Moj ti je savet, vezbaj na ravnom polozaju, pa kad se izverziras onda predji na varove u horizontalnom polozaju. Pozicije 1F i 1G su najlakse za vezbu, a kasnije predji na 2F i 2G. Kako napredujes, tako mozes i horizontalne na gore itd...
I meni hoce da pravi porozan var na varovima koji su u uglu, a to ima neke veze sa polozajem elektrode, gasovima koji se stvaraju itd. Ja vise varim cevi, tak oda stvarno ne mogu bas puno da pomognem.
Da je u pitanju autogeno zavarivanje pa ajde.
Da, znam da je bazična boji izbor, ali na osnovu mog (ne)iskustva zoran_i mi je predložio tu elektrodu i obzirom na njegovo veliko znanje i iskustvo ubedjen sam da je predložio najbolje u skladu sa okolnostima. Ali, ili taj konkretni paket sadrži neodgovarajuće elektrode, ili ja ne umem sa njima da uradim dobar var iako sam uradio preko 2,5 m vara na tom materijalu u T spoju sa raznim strujama, uglovima, brzinom, polaritetom i tehnikama vodjenja elektrode, ali jedva da sam imao dobar var na 20-ak cm, i to ne u komadu. Kako sam prešao na Jadran 2000S situacija se okrenula naglavačke u moju koristi (i na moju sreću). Doduše, oba paketa sam kupio na istom mestu tako da verujem da je ipak do mene. Razmišljam da kupim jedan paket bazičnih i probam pa šta bude.
Što se tiče video snimka, ugao deluje neadekvatno zbog ugla kamere - ugao u odnosu na obe ploče je malo manji od 45 stepeni u odnosu na horizontalu, i 90 stepeni je u odnosu na putanju vara, što bi trebalo da bude adekvatno tom spoju prema mnogim video tutorijalima na netu. Struja jeste bila prevelika prema mišljenju nekih koji su videli snimak, elektroda je bila na + polu.
Uradio sam i drugi video sa zatamnjenim staklom na kome se vidi već uredjen jedan var gde je materijal otišao u gornju zonu (snimak tog vara nije uspeo) i vidi se kako varim po njemu, ali ni taj drugi var nije kako treba. Prvi deo vara je radnjen sa kineskih 160A, a drugi sa 180A.
https://www.youtube.com/watch?v=31PAhtWVObw
Pre T varova radio sam horizontalno varenje i mislim da mi je dobro išlo. Evo fotografije na kojoj se vide varovi radjeni raznim kineskim strujama.
http://postimg.org/image/owo7drccz/
Prvi red levo radjen je sa 60A, drugi sa 80A, drugi red radjen je sa 100, 120 i 140A respektivno, dok su sledeći redovi radjeni sa po 10A razlike tako da je prvi var u trećem redu radjen sa 150A, a poslednji u poslednjem redu sa 220A. U konkretnom T varenju čini mi se da 160A daje najbolje rezultate. A što se same struje tiče, ovo je navodno aparat od 300A, ali mislim da je faktor 0,6 uzet u obzir, tj. verujem da je kineskih 300A u stvari relanih 180A, što bi značilo da je 160A oko 96A, a što se opet uklapa u struju predvidjenu za tu elektrodu.
ja konkretno koristim bohler ohv 6013,oerlikon supercord,a koristio sam i rutilen 2000s i nisam imao problema.vezbaj malo vise.jadran s je tanko oblozena i ona je rutilno celulozna zato ti i ne podliva sljaka kao kod 2000s.naravno sve to za obicnu bravariju,a za nesto ozbiljnije bazicnu 7016
Na sporim da ne znam da varim i da treba još da vežbam, kao i da je rutilen 2000S dobra elektroda, ali eto, ja ni posle 2,5 m vara (znam, nije to dužina koja je potrebna za kvalitetno iskustvo) nisam uspeo da sastavim više od 2 cm u komadu dobrog vara, dok sam prelaskom na Jadran S momentalno dobio jako dobar var. Na kraju krajeva, nije problem ni da platim nekoga da mi to izvari, ali sada je već inat u pitanju - generalno se dobro snalazim u "sam svoj majstor" vodama, relativno brzo učim nove tehnike i zanate, i nisam mogao da prihvatim (znači, sujeta je proradila) da ne umem da izvučem bar 30% dobrog vara.
Danas sam skupio hrabrost i otišao korak dalje i kupio bazične EVB50 elektrode. Jeste da se teže pale, ali ja sam već prvim varom bio više nego zadovoljan, možda nije bio hermetički, ali posle 2,5 m neuspeha sa elektrodama koje bi trebalo da su lakše za rad ljudima poput mene, ispostavilo se da sam bazičnom odmah došao do dobrog rezultata. Na ovoj fotografiji
http://postimg.org/image/vnpv7wb83/
se vidi var zavaren drugom polovinom druge elektrode - za manje od 2 elektrode postigao sam sasvim solidan var! OK, moguće da je i dalje moje neznanje uticalo na loš rezultat sa Rutilen 2000S, ali meni ona sada nije ni potrebna, radiću bazičnom. Prvo startovanje nove elektrode mi ide relativno lako, ali sledeće je mnogo veće mučenje jer lepi kao da je materijal presvučen extra brzim super lepkom. No, ni to nije neki problem, uz malo psovki dobiću (nadam se) var kakav mi treba.
Što se tiče fotke, potrebno je malo objašnjenje: pošto sam jednu stranu probne ploče izvario celu sa probnim komadima, okrenuo sam drugu stranu tako da treba gledati samo ono iznad crvene crte kojom je obeležena horizontalna ploča i naglašena debljina ploče i ispust u odnosu na vertikalnu koja je označena plavom bojom.
Hvala vam svima na pomoći, od sutra krećem u ozbiljan rad, nadam se da će biti kako treba.
Pozdrav.
Sinisha
P.S. Zaboravih da napomenem da se i šljaka skida mnogo lakše, maltene jednim dobro odmenrenim udarcem skine se nekoliko cm šljlake odjednom skoro bez ostataka.
Zdravo,prvi put pisem ovde. hocu da zavarim alu cev za racvu bas gde se odvalila.ocistio sam mesta i cvrsto spojio u stegu. koristim plin+kiseonik zagrevajuci cev i tu racvu prineo sam Haris AL-COR zicu i ona se lepo otopila i formirala var,zatim sam pustio da se ohladi i mislio da je sve gotovo,ali var nije hteo da poveze cev i racvu.tj.ostao je na cevi a sa racve se odlepio. GDE JE MOJA GRESKA?
Prvo nisi koristio postupak zavarivanje , nego si radio tzv tvrdo lemljenje. S obzirom da se radi o al core , a koliko sam upucen radi se o zici za kapilarno tvrdo lemlenje , tesko da ces ista visei postici od toga... Najcesci razlog za takvu gresku je nedovoljno ugrejan materijal
Malo ranije sam pitao zasto mi je var los sa zicom erlicon sidefil 1 AWS SFA 5.18 ER70 S6,a kako niko nije nista rekao ja sam u medjuvremenu malo guglao i dosao do jedinog zakljucka da ona trazi mesavinu Ar-co2,da ne bih sad bacio 15kg zice razmisljam da napravim crevo i sam pokusam napraviti mesavinu/jer se sad to vise ne miksuje u Niskim kisikanama/ Pitanje za iskusne:Da li u argonsku bocu da dodam co2 ili obrnuto?
imam jednu molbu
imam apaat -selco genesis 1500 TLH
vec dugo mi stoji neispravan
dali neko zna nekog ko bi mogao da mi pomogne da ga osposobim
prestavnistvo sam kontaktirao ali oni samo menjaju kompletne ploce sto izadje veca dara nego mera
Malo ranije sam pitao zasto mi je var los sa zicom erlicon sidefil 1 AWS SFA 5.18 ER70 S6,a kako niko nije nista rekao ja sam u medjuvremenu malo guglao i dosao do jedinog zakljucka da ona trazi mesavinu Ar-co2,da ne bih sad bacio 15kg zice razmisljam da napravim crevo i sam pokusam napraviti mesavinu/jer se sad to vise ne miksuje u Niskim kisikanama/ Pitanje za iskusne:Da li u argonsku bocu da dodam co2 ili obrnuto?
Аргон се користи када желиш да сачуваш својства материјала пуноца и самог вара док са угљен диоксидом вар постаје кртији уједно и јачи и омугућује дубљи вар него са аргоном. за ову жицу не треба аргон , лош вар може бити из више разлога недовољна количина заштитног вара (вар је порозан- шопљикав), вар може бити лож ако је на апарату цркле нека од диода ово су уједно и најчешћи разлози.
erlicon sidefil 1 AWS SFA 5.18 ER70 S6
Unalloyed wire electrode for GMA (MIG/MAG) welding of general structural steels, pipe steels, and cast steels using CO2 or mixed shielding gases, depending on thickness of hte base metal. Generally used in steel construction, shipbuilding, machine, tank, boiler production, automotive industry. Preheating is required, depending on the plate thickness and carbon equivalent of the base metal. A thin and homogeneous copper coating increases electrical conductivity and protects the wire from rusting.
to je samo obuka ili i polaganje atesta spada u tu cenu? I ja sam zainteresovan za tako nesto samo bi ja elektro lucno.