Pozdrav , kupio sam kotao a sad na red je i AT na koji cu nakaciti elektro grejač . Prvo sam mislio da kupim At sa prirubnicom na koji ide grejac. Ali posto vidim da taj grejac ima samo do 6kw a meni će možda samo jedan od 6 kw biti malo , čitajući ovaj forum , shvatio sam da se elektro grejaci mogu prikljuciti i na 6/4 prikljucke koji se nalaze na samom At-u a njih ima više komada slobodnih.
Da li sam ja to dobro shvatio ?
Tako je .
At od 1000 litara je stigao , imate li preporuku za koji elektro grejač kupiti ?
Dal obratiti paznju na neku odredjenu marku . Stavio bih 2 komada od po 6kw.
I sta je potrebno od sigurnosne opreme staviti na At kada se u njega ugrdjuje elektro grejaci. ?
Koliko vidim Dexaomo ne haje za preporuke vlade o štednji na svim nivoima. Ni manje ni više nego dva grejača od 6kW u AT. Pa to cela ulica ne može da uštedi gaseći led sijalice koliko el.energije ima samo jedan AT da potroši na grejanje.
Od sigurnosne opreme kao i za kotao: exp.boca, sig ventil, odzračno lonče na vrhu, u nekom od priključaka na dnu uronska cev i u nju ugurati sonde radnog i sigurnosnog termostata za kupatilski bojler. Ovo je bilo već raspravljano na temi o samogradnji AT.
Grejači treba da su na 380V inače ništa više u kući ne može da se uključi.
S obzirom da se sve češće spominje promena tarifnog sistema sumnjam da će još dugo biti isplativo grejati se na struju.
Da li ima neka preporuka za akumulatore?
Ona radnja u Segedinu ih izgleda nema vise, ili bar ja ne nalazim na sajtu?
Ciljam one od 1000l
U trenutnoj kotlovnici postoji kotao na drva i elektro kotao , koji je tu bar 20 godina a ne radi 19 godina. Tako da potstoji trofazna struja u kotlovnici.
Sto se tice At od 1000 litara ja sam pratio cene neko vreme i pre jedno mesec dana sam kupio austria email za nekih 85000 dinara u valdomu.
Cena je bila ta jer su mi dali 10% popusta , kod njih sam pazario i radijatore i jos nešto sitno fitinga.
Ona radnja u Segedinu ih izgleda nema vise, ili bar ja ne nalazim na sajtu? Ciljam one od 1000l
ja sam pratio cene neko vreme i pre jedno mesec dana sam kupio austria email za nekih 85000 dinara u valdomu.
I ja sam kupio AT iste firme, kod Valdoma, samo od 800 litara. Stvarno su konkurentni!
Taj Burnit i Sunsystem su skoro identični koliko se sećam. Možda Sunsystem ima više priključaka ali cena je važna.
Želeo sam da podelim sa svima šta sam uradio za sada, a nadam se da ću sebe obradovati i baferom do decembra. Još uvek pravim računicu vredi li to ulaganja. Trenutna računica od 100+ hiljada mi se čini dosta kad uporedim sa činjenicom da toplotna pumpa može da se nabavi za par hiljada evra, a bez hiljadu litara nema smisla postavljati bafer sa grejačem, što je minimum hiljadu evra samo na ta dva, bez pratećeg materijala i ruku.
Prema savetima, našao sam čoveka i postavili smo dodatni ormar sa grebenastom sklopkom. Ostavljeno je prostora za još dve takve sklopke ukoliko se rešimo da dodamo prenos potrošnje za dve kućne table sa osiguračima. U ormar ulaze dva dovoda i prolaze do svojih tabli (to su 2 izlaza, ukupno 4 kabla), a zajedno se ulivaju u sklopku za prebacivanje potrošnje električnog kotla (5. izlaz).
Evo par slika pa koga zanima da pogleda kako to izgleda u praksi:
https://prnt.sc/wxzMk4TRiaie
https://prnt.sc/AZpNd2RPl4hJ
Napomena: tropolna sklopka radi posao u mom slučaju, za narednu iteraciju prebacivanja svega potrebna je četvoropolna (sa nulom, trenutno imamo samo faze).
Voljan sam da prosledim i kontakt majstora kome je potreban. Vrlo je pedantan čovek i precizan.
Prema poslednjim cenama struje, za 500 kilovata koje ne potrošim u crvenoj zoni (sa odnosom 2:1), to je ušteda na mesečnom nivou oko 5 hiljada dinara za istu potrošnju u plavoj zoni. Drugim rečima, moje ulaganje od 19000 (materijal i ruke, a nije se štedelo, moglo je da košta i ispod 15 hiljada da smo hteli da uzmemo manji ormar i jeftiniju opremu) se vrati za 4 hladnija zimska meseca, a ne moram da založim ni šibicu. Samo da bude struje. 
Pored toga, dobio sam vrlo pouzdanu nezvaničnu informaciju od prijatelja koji takođe pokušava da se dokopa dodatnog brojila da je trenutno stopirano izdavanje novih brojila da bi se ovakvoj štednji stalo na put. Ne čudi me to, pošto sam prethodne sezone dobio novo brojilo tek 1. februara, a platio sam sve i rešio početkom oktobra meseca. Sa druge strane, neki prijatelji su u periodu juna platili, a jula im je postavljeno sve. Niko od nas nije povlačio veze. Dakle, to nije nova praksa.
Imam prostov bezicni termostat, koji radi na 220v. Imam kabl sa tri zice u zidu koji polazi od elektricnog kotla do termostata. Na termostatu imam COM, NO, NC i za napajanje L i N. Kolko razumem dve zice idu iz kotla i njih vezujem na COM i NO. Trecu zicu mogu da iskoristim za napajanje termostata, al nemam nulu. Zanima me dal mogu mogu N da povezem na NO ili NC i da sve to funckionise?
Imali smo ovu temu već kada umesto četvorožilnog imamo trožilni kabl od prijemnika do kotla. Na L i N konektore povezujete fazni i nulti provodnik da bi napajali prijemnik termostata i omogućili mu rad. Kratkospojite L i COM a treći vod koji će davati komandni napon kotlu spojite na NO.
Pozdrav svima,
Imam kuću P+1+Pk u osnovi 9x11m, grejna površina oko 260kvm.
Trenutno za grejanje koristim ABC Combo 40kW za zagrevanje prizemlja i sprata gde su postavljeni T22 radijatori dimenzionisani za niskotemperaturno grejanje (primer: soba 16kvm-radijator dužine 2m, visine 60cm). Kuća se nalazi u Brzeću (1100mnv), na Kopaoniku.
U potkrovlju će biti izvedeno podno grejanje sa keramikom kao završnim slojem.
Na proleće će biti urađena termoizolacija zidova stiroporom 15cm a na tavanu i potkrovlju 20cm.
Prozori su PVC.
U planu mi je nakon izolacije dodavanje AT koji bi koristio za zagrevanje celog objekta na jeftinoj tarifi pa me interesuje prema datim parametrima, da li imate savet, koja bi zapremina AT bila optimalna.
Trenutno, bez izolacije i sa PVC prozorima na 55C u polazu je komforno na spoljnih -10C.
Da li bi možda bilo pametno uzeti dva AT, jedan za radijatorsko grejanje Pr+sprat koji bi smestio u kotlarnicu na prizemlju a zasebno AT za podno grejanje potkrovlja koji bih smestio na tavan iznad potkrovlja.
Imam mogućnost da dobijem još jedan trofazni priključak za objekat.
Добро дошао Ацо!
сличну површину греје Тихи2, па ако се не јави саветом имаш његове постове и богато искуство. Основно је прорачунати губитке објекта, на конкретној локацији, а при том од значаја може бити и орјентација куће. Пошто је плаинина у питању није свеједно да ли је кућа ушушкана као у граду или је на ветрометини и с прозорима окренута северу. Скривени параметар је навика укућана, јер неком је и 25 хладно, а неком је и 20 довољно. И на крају, а собзиром на друго бројило, мање значајно је колико се има струје до црвене црте тј. зоне. Па се све бројке укрсте. Пошто је у најави пристојна ТИ, грубо бих могао да лицитирам, пре конкретне рачунице, да је око 1500 литара таман. Мене су на овој теми саветовали, па сам тако и урадио, да набавим АТ од 800 литара, а грејем 135квм, са ТИ од 10цм. Са идејом о два АТ се слажем јер не знам како би се из једног подмириле потребе за релативно високом (55) и ниском температуром (25) за радијаторе и подно, респективно. За ово ипак има стручнијих од мене, па се стрпи. Најважнија је ТИ па редом.
Да помогнем Аци, не били се још ко активирао, па одговорио и њему и мени. На папиру ми је, још у плану, објекат грејне површине око 90квм. Да ли би предност ипак требао дати подном грејању које би било инсталирано само у приземљу, и имајући у виду да неће бити бетонске плоче као међуспратне конструкције, већ нешто као каратаван од дрвета, или је радијаторско на обе етаже сигурнија опција? Као извор топлоте разматрам само један АТ довољне запремине (вероватно бих га правио на меру) са електрогрејачима, и без котла, уз евентуално неки соларни колектор. Пошто су процењени губици објекта мали, реално је да је 1 тона воде довољна, а то се уз мало труда може намакнути са једним бројилом, до црвене зоне. Да ли је као регулатор полазне температуре, и у случају подног грејања, довољан термостатски трокраки мешни вентил?
Са идејом о два АТ се слажем јер не знам како би се из једног подмириле потребе за релативно високом (55) и ниском температуром (25) за радијаторе и подно.
Ja kod mene imam termostatski sa kapilarom, pa ga vrtim. Naucio sam vec na koliko treba podesiti u zavisnosti od temp napolju.
Ne znam koliko se secate mog posta o podnom i seme, al ostavio sam oko 40m alpeksa u cisterni za zagrevanje tople sanitarne vode...
Ulazna voda je bila 10tak stepeni, izlazna 55. I to pri maksimalnom protoku. To nije temp vode samo one kolicine u crevu sto je. Nego se toliko ugreje pri punom protoku.
Odatle topla ide u bojler koji je podesen na oko 50. Moralo je tako, jer je bilo tesko podesiti vodu na slavini. Jer temperatura zavisi i od protoka. A i da ne moram cekati vrucu iz kotlarnice do kupatila da dodje.
Tako da mi je sad prakticno i grejanje sanitarne vode u jeftinoj tarifi. I ima zalihe za 2-3 dana i da nema struje...
Jedina mana ovoga je sto je racun za vodu otisao gore, jer niko ne zna da prestane da se kupa...
Хвала обојици на брзим одговорима! Мени је у систему онај ВРГ мешни трокраки коме сам додао мотор и хитон аутоматику, па немам искуство са термостатским мешним вентилима. Логично је да се из АТ узима много мање (вреле) воде (ујутру је око 80 степени) и меша са много већом количином воде из система (ујутро око 20 степени) да би се добила вода за подно грејање око 25 степени. Али се вода у систему (а запремина система подног грејања није велика у односу нпр. 1000 литара из АТ) брзо угреје на 25 и чиме се на даље расхлађује врела вода из АТ? Испада да је боље имати већи АТ са грејањем до максимално нижих Т (колико има струје на располагању) у спрези са подним грејањем. Наравно, ако се има и радијаторско онда је потребнија врелија вода на почетку. Потражићу на форуму искуства ко је већ спајао АТ и подно...
Kod mene je podno i grejem AT samo na struju.
Koliko te kostala automatika za ventil? Jel prati i spoljasnju temperaturu ili samo na osnovu termostata radi?
Супер, не морам да претражујем ни форум ни нет, довољан је један, али вредан систем и то овде на форуму
Срђана нисам цимао од кад сам купио његов ХЕАТОн тј. хитон, а ево налазим га опет на огласима, кп, да не пуштам линк лако га је наћи (Digitalni regulator centralnog grejanja HeatOn WCHR-01). Цена му је остала иста као кад сам ја уграђивао пре 3 године, 125 евра. Има сензор спољне температуре, а има неколико модова подешавања. Сигурно има и квалитетнијих али верујем скупљих...
Иначе поменути ВРГ мешни вентил, који сам уградио, је тачније ЕСБЕ ВРГ 131, који је Срђан на свом блогу предложио...Најпре сам на њега натакао серво мотор за њега, заборавих модел, па тек онда хитон...
Мало по помало, а има тога доста, пролазим кроз претходне стране ове теме. Прикупио сам, Пеђа, скоро све техничке детаље твог грејног система па ћу се јавити приватно да не смарам све, понеким питањем. Овде бих изнео размишљање да ми је комбинација АТ (у почетку само струја, а касније и котао евентуално) са радијаторима уместо подним ипак мање захтевна, ако успем да довољно предимензионишем систем већим радијаторима. Погледао сам актуелну понуду и груба рачиница ми показуједа бих добацио до 20кВ , ако сам добро претпоставио снагу панелног (Турски Борпан) радијатора 3.5кВ по м2, за 20 степени у режиму грејања 90/70. Пошто сам планирао балконска врата, па нема прозора, на два места сам предвидео чак највеће радијаторе 90х200цм, сви су Т22. И још 2 мања 90х120, а још недостају 2 сушача или тања панелна радијатора што би додало максимум 4кВ. Е сад, грејало би се у два маха, ујутру и предвече, објекат би бо око 90 квм, приземље и поткровље. Рачуница показује да би топлотни губици били мањи од 3кВ на сат, али ћу још проверити. Да ли је тих 25кВ довољно да се спусти полазна Т довољно?
Она цистерна (2т) којом сам започео дружење с вама, могла би се, као код Пеђе, загревати до око 55 степени ако би то било довољно за грејање оваквог система с радијаторима. Пошто је спратност нижа био би отворен систем, али безбедан због притиска. Опција је инвертерска клима,а ТП сматрам скупом инвестицијом...
У распореду великих радијатора, у једној можда чак две собе би било згодно да изнад њих на истом зиду виси ТВ. Знам да то не ваља, али би можда неким заклоном могао да усмерим топли ваздух ка соби, а даље од ТВ-а?
Ne gledajte režim 90/70 i nominalnu snagu koja je data za tu temepraturnu razliku. To zaboravite uz AT. Smanjite snagu radijatora na trećinu kako tj na T polaza 40-45C da grejanje na AT ima smisla jer onda možete da ga koristitite u punoj meri... ja sam kod mene dimenzije radijatora određivao koliko ima mesta da maksimalno moze da stane ispod parapeta od balkonskih vrata do zida. Ja AT punim i praznim u jako sirokom opsegu i to punjenje kotlom na ugalj u jeku zime do čak 110C, a u prelaznom periodu ga praznim do 30C.
Хвала на опису и детаљима. Ових 110 није превише због испаравања?, а за 30 свака част, то је као подно!
Једино сам нашао тај податак, а вероватно на сајту произвођача има и нека крива, колика је снага за нижу температуру. Ипак најчешће се користе у режиму 90/70. За парапет и балконска врата нисам разумео, како тада имате парапет? Ја сам предвидео соло и дупла балконска врата у 4 просторије, и има само још један 1кр прозор ширине 80, и још 2 мала купатила по 4квм. Сушачи су практичнији за пешкире и сл-, али је радијатор веће снаге. дакле, ако ми простор дозвољава да наместим укупно око 25 кВ снаге у радијаторима (за 90/70) то је грубо 1/3 или 8 кВ за полазне Т око 40 до 45 степени. Као и Пеђа, разматрам да цистерну од 2т (потопљену али у отвореном систему) загревам до око 55 степени, тада су мањи губици па би и 10цм ТИ било довољно. Мпрорачуном ораће ту ипак детаљнија математика. Знам да се прорачуном топлотних губитака рачуна за сваку простирију, али сам кренуо обрнуто од расположивог простора. На пролазне зидове качим највеће расположиве радијаторе, нпр. 90х200. изнад само тв на зид. Кућица око 90 квм, је баш ушушкана, па су губици минимални са ТИ од 10цм, јер је окренута ка југу с вратима да се соларно греје, али то неком другом приликом. Зато сам довољно луд да можда не радим подно, а радијаторе бих могао накнадно..
У планирању развода цеви за радијаторе до свих просторија намешта ми се да у једну собу у приземљу водим цеви одозго, тј. кота радијатора би била нижа од цеви. Може ли то?
Naravno da moze.
Ali moj savet ti je da ne preskaces podno... Verovatno ces imati TI na podu, i neku kosuljicu. Razlika u ceni je samo za cevi.
Tako da usteda ti nije nikakva ako preskocis podno. Pogotovo ako ces cevi sam postavljati.
Хвала на опису и детаљима. Ових 110 није превише због испаравања?, а за 30 свака част, то је као подно!
Naravno da moze.
Ali moj savet ti je da ne preskaces podno... Verovatno ces imati TI na podu, i neku kosuljicu. Razlika u ceni je samo za cevi.
Tako da usteda ti nije nikakva ako preskocis podno. Pogotovo ako ces cevi sam postavljati.
Хвала Пеђа! У принципу предност дајем подном грејању, али разматрам и "Гаврилово" мишљење. Да будем искрен, најбоље би ми се показало комбиновано решење, али за сада, на папиру, предност дајем великим радијаторима којима спуштам полазну температуру, као што је Хистерезис урадио. Објашњење следи.
Хвала Хистерезис на појашњењу, заиста је зазвучало импресивно. Истина тих 110 степени се може постићи и када се у воду дода гликол, али је 80 или 90 ипак разумно висока температура за већину АТ система. АКо је полазна Т у систему с радијаторима само 30, за прелазни режим, то је заиста као у подном. Све то се постиже термостатским мешним вентилом? За радијаторе ћу морати да срачунам снагу, па да видим шта ће испасти...
Ja ne odustajem od el.energije. Ove godine nastavljam sa nižom tarifom + AT koliko ima do 1600kWh a preostale potrebe podmirujem ugljem i drvima. Inače krenuo sam u proceduru za etažiranje i čim se raskantam sa Katastrom nepokretnosti odmah uzimam još jedno brojilo.