Ovde kod Nikole je termostatski ventil primenjen ne kao mešni već kao razdelni. Pumpa u krugu podnog grejanja je postavljena na hladnoj strani tako da sada vuče vodu iz cevi umesto da gura. Nikola da li ste zabeležili koliko je kotao potrošio kWh tokom jednog ciklusa rada tj. tokom jedne noći? Da li ste uporedili to sa stanjem pre ugrafnje AT.
Grejanje na el. energiju, kotao + akumulator toplote
Tihi2,
To je trokraki razdelni ventil. Ja sam ga ugradio kod mene na grejanju...
Ali koliko sam ja shvatio sa slike nije dobro montiran.
EDIT:
Histerezis bio brzi 
Hvala na odgovorima, da li mozete da skicirate kako bi bilo ispravno postavljanje?
A izmericu i potrosnju.
Koje su tacno posledice ovog sto pumpa vuce hladnu umesto da gura vrucu vodu? Posto je isti sistem i na krugu koji ide kroz fenkojlove.
Sad sam video skicu par postova iznad... Lici da je dobro spojen taj ventil.
Sto se tice pumpe, koliko ja znam moze da dodje do kavitacije, i zvuka kao da kljuca voda u pumpu. A to za posledicu ima skracen vek pumpe i manju efikasnost pumpe.
Ali ne mora da bude pravilo da do toga dolazi.
Moja pretpostavka je da kad je upaljeno i podno i kotao dolazi sigurno do mesanja vode u AT. I loseg raslojavanja. A kotao ne moze da stigne da ugreje i pod i AT za 8h.
Povecao sam brzinu pumpe koja ide prema baferu na max. A pumpu za pod smanji na min. I mislim da ima efekta. Nocas je bili preko cele noci -10 a cak se kuca malo i ugrejala sto prethodnih dana na 0 nije bio slucaj. Kotao i dalje radi celu noc.
Zaboravio sam da napomenem jednu stvar. Kotao pali/gasi na osnovu temperature u kotlu. A do bafera ima oko 4m izolovanih cevi. Mozda bi bilo bolje postaviti termostat sa sondom u baferu?
Najbolje je postavi grejace direktno u buffer ako je to izvodljivo.
pratim na času, ali srećom novi "kandidati" za jeftinije grejanje dobijaju brzo odgovore iako mi se čini da i ne čitaju starije postove pa pitaju iz glave...,
Glavni razlog mog odsustvovanja je "vrela krv" i želja da pravim pasivnu solarnu kuću, ali je to potpuno nova tema, možda osvanu moje dileme i na forumu...
Ono što me nervira poslednjih dana, posebno odkako mi je Srđan "uvalio" heatOn pametnu kutijicu Nikako da se dve pametnice, tu je od početka kinez, pametna pumpa, dogovore ko je stariji! Ako ja postavim uslov da imam konstantnu temperaturu u referentnoj sobi, gde je smešten sobni termostat, i da grejanje radi od 6 do 21 (tako mi odgovara), to se u principu postže na dva načina:
1) da pumpa radi u auto modu i menja brzinu rada, i tada se očekuje da se i mešni ventil otvara/zatvara po potrebi. On je inertan i parametri po kojima mu HeatOn komanduje su spoljna T, T bafera (izvora toplote) i zahtevana T u referentnoj sobi.
2) pumpa radi na minimalnoj stalnoj brzini, jedino se menja režim rada mešnog ventila.
Ovo drugo mi je super radilo dok nije bilo mraza poslednjih dana, jednostavno trebalo je brže grejati. Kada je jutarnja T iznad nule, grejanje kreće u 6 da bi do 8 grejač "dopunio" sistem, ako je stigao da ga napuni ranije. Idealno bi bilo da ujutro grejanje radi jače i oko 8 npr. kada se ustaje anulira jutarnji mraz a onda samo održava T posebno što bude toplije, sve do večeri... Dakle, verovatno mnogo očekujem od kineza, u auto modu pumpa stalno radi na maksimumu, puštao sam do 10 dana da "izuči" sistem i ne spušta brzinu. HeatOn rukovodi samo T senzorima ne i brzinom pumpe, čak su napomenuti striktni uslovi za tzv. pametne pimpe!
...možda neko ima ideju optimizacije samo da ne bude tipa "stavi običnu pumpu" ili da ne tražim leba preko pogače?
Mnogo komplikujes i pises svasta.
Pumpu stavi na najjace. Ostavi mesni ventil da radi ono sta treba da radi. A to je da odrzava temperaturu polaza.
Ti uporno nasedas na glupe fore kad ti kaze da je nesto pametno.
To sto neko nazva panernuom pumpom glupi motor sa jednim senzorom ne znaci da je ta punpa pametna.
Pumpa ne moze da nauci nista. Pumpa je tu da pumpa. Moze da gura konstantnom snagom, moze da odrzava konstantan pritisak. Znaci mani se gluposti da je tvoja pumpa pametnija od Anstajna i Tesle i ne nasedaj na fore. Ovo sam ti samo ja pisao vec ko zna koliko puta.
Ako stavis pumpu na najjacu brzinu, ne znaci da trosis vise vode iz buffera, jer ce mesni da zatvori buffer i pusti vodu u cirkulaciju samo, bez dodavanja vruce iz buffera.
Ovo za dogrevanje vode po skupoj tarifi mi nije jasno,ali ce da te kosta...
Malo sam bezobrazno pisao, a ti se naljuti koliko oces... Ili nemoj...
Kad imaš dva "pametna" uređaja koji treba da kontrolišu nešto onda problemi nastaju kad svaki kontroliše po svome - rezultat uglavnom nije dobar. Koordinacija rada kontrolera i pumpe je neophodna da bi dobio željeno ali pitanje je da li je i u kolikom obimu moguća.
Ne znam kakve su mogućnosti adaptacije rada tvoje pumpe i koliko ih je moguće podešavati (sem pritisni auto i ostavi), zato za početak daj tačan model pumpe pa da iz dokumentacije vidimo šta ona može.
Ja kod mene imam pumpe koje sem svojih auto režima mogu eksterno kontrolisati pa to i koristim jer su mi kontroleri neuporedivo pametniji i moćniji od pumpi i to radi prilično jednostavno ali uz dva kontrolera i više parametara. Uprošćeno, jedan je kao i kod tebe, kontroliše mešni ventil prema temperaturama što je glavna kontrola, a drugi kontroliše brzinu pumpi pre svega prema broju aktivnih grejnih zona.
Nije to baš leba preko pogače ali ako je moguće unapredidi sistem i povećati još komfor u upotrebi bez velikog usložnjavanja, zašto da ne, ja sam za. O običnoj pumpi ne treba razmišljati, tvoja uvek može da radi kao obična ali to nije krajnji cilj.
Rzotrzi odgovoriše u trenu...
pa meni ne ostaje još mnogo mudrovanja. naravno da je bilo zanimljivo posmatrati zatvaranje il otvaranje mešnog ventila u zavisnosti promene spoljne temperature što je definitivno opravdalo investiciju jer se sigurno pravi neka ušteda, svakako ne prevelika. Ono što se sa kontrolerom HeatOn dobja je komfor koji, kako je srkson na blogu pisao, definitivno zaokružuje celu priču uvođenja bafera u sistem. Dakle, automatika postoji i nije najpametnija jer ne kontroliše rad pumpe, tačnije može samo da je gasi i pali, ne i da joj menja brzinu rada ako to ona dozvoljava.
Meni se učinilo da ispada racionalnije držati pumpu u najnižoj brzini (tada vuče 7W) kada je mešni više otvoren u poređenju režima naveće brzine (45W) i pritvorenog mešnog ventila. Ovo je slučaj sa poslednjim prohladnim periodom, svakako bi u hladnijem delu zime bilo nedovoljno da pumpa radi na minimumu...
Kao što rekoh imam druge i svakako skuplje preokupacije pa bi dalja unapređenja sa naprednijim kontrolerima mene preskočila. Ako Twistera ne mrzi može da proveri mogućnosti pumpe, model je Shimge APS25-6-130/180, baš bih se iznenadio da ima kakvu skrivenu opciju...
bih priupitao znalce. Preostalo mi je da pokušam da celokupnu skalameriju, a to su sobni termostat (može i bez njega), pumpa, HeatOn i motor mešnog ventila (Seltron AVC05) prevežem paralelno na akumulator i pretvarač. Ako pumpa maksimalno vuče 45W, na Seltronu sam našao 2.5VA, za ostale nisam siguran, koliko cenite da bi trebalo da bude snaga pretvarača...imam jedan od 100W al ne bih tek samo da ga probam?
Drmaj_storija wrote:
mogućnosti pumpe, model je Shimge APS25-6-130/180, baš bih se iznenadio da ima kakvu skrivenu opciju...
Pumpa ima samo uprogramirane režime rada (Auto, pp1, pp2,cp1,cp2, I, II i III), koristi interne senzore pritiska ispred i iza pumpe i nema mogućnost eksterne kontrole brzine i ima auto noćni režim na osnovu promene temperature vode.
E sad šta od toga kod tebe može da se primeni zavisi od ostatka sistema, Ako u potrošakom delu ništa ne utiče na promenu protoka (recimo radijatori s običnim ventilima, fiksno podešeni krugovi podnog) onda ona nema čemu ni da se prilagođava pa će rediti uvek isto - onako kako je staviš. Sa druge strane ako radijatori imaju termo glave, pogon na ventilima podnih krugova i slično onda kako se menja njihova otvorenost tako će i pumpa da se prilagođava potrebama. Ako se dobro sećam kod tebe toga nema i onda je jedina korisna opcija možda noćni režim. Probaj malo da je staviš na pp2 režim pa isprati šta se dešava sa snagom.
Taj pretvarač je verovatno dovoljan mada nebi škodilo malo rezerve snage, tu ti je pumpa glavni potrošač. Proveri samo namenu, odnosno da li može da radi sa svim vrstama potrošača, neki jeftini ne podnose elektromotore bez obzira na snagu.
Drmaj_storija wrote:
...
Meni se učinilo da ispada racionalnije držati pumpu u najnižoj brzini (tada vuče 7W) kada je mešni više otvoren u poređenju režima naveće brzine (45W) i pritvorenog mešnog ventila.
Ako sam ista shvatio ovo je totalno pogresno.
Bolje je da pumpa ima vecu brzinu, jer je ujednacenija temperatura na vrhu i dnu radijatora. Ako je ventil zatvoreniji, znaci ima mesta da bude otvoreniji na hladnoci bez intervencije. A i u tom slucaju jer je veca povrsina radijatora koja greje, vece je iskoriscenje iz buffera, tj mozes ga hladiti do nize temperature, a da i dalje greje.
Nek neko napise sta sam pogresio...
Toliko od mene
a verovatno i nije baš, iako ovde nisam našao link.
Al neće da škodi, a što ne škodi...
https://kupdf.net/queue/majstor2-stedljivije-grijanje_5b0bc4fce2b6f52802...
Inače, baš sam se bio nameračio da ufatim dva dana sa sličnom T, al džaba. Prvi dan je bio režim "grejanja" na 7W, vrebam da merim i na 45W.
Probao sam i PP2 režim rada pumpe, nije bilo bitne razlike. U pitanju su alu radijatori, većina sa termoglavama...
Drmaj_storija wrote:
Probao sam i PP2 režim rada pumpe, nije bilo bitne razlike. U pitanju su alu radijatori, većina sa termoglavama...
E ako je tako onda PP1 ili PP2. Razliku u radu pumpe treba da primetiš kad neka od termoglava zatvori radijator. Posle toga pumpa bi trebala malo da smanji snagu. Možeš i da probaš sam da zavrneš neki radijator pa da vidiš da li ta njena pamet radi ili ne.
nisam imao strpljenja da optimizaciju rada prepustim samoj pumpi. Promene u brzini u PP1 i PP2 režimu nisu značajne tako da praktikujem sledeći režim: ujutro u 6 se grejanje uključuje na drugoj brzini, a to je snaga od oko 32W od maksimalnih 45. Zavisno od spoljne T u proseku oko 10 sati i pre nego T dostigne zadatu vrednost sobnim termostatom smanjim brzinu rada pumpe na najmanju, 7W snage. Ovo se pokazalo optimalno jer se zadata T sporije dostiže tj. pumpa-grejanje radi stalno. I tako do popodne kada inače spoljna T pada i ponovo se brzina poveća na drugu...U prelaznom periodu kada je spoljna T do oko 5 stepeni ceo dan se može vrteti najmanja brzina i tada je ušteda najveća, a često je bivalo da struja bude jedini izvor tog dana.
da pomenem, jedna me je posebno iznervirala. Primetio sam vodu ispod grejača...ne previše, ali sam se ubrzo uverio da je popustila veza između grejača i navoja na vodenku, nije sam grejač procureo. Dakle, kad ne pišem o nepovratnom ventilu onda je glavni lik moj majstor Bio sam spreman da ispuštam vodu iz vodenka, ali je majstor ipak popravio utisak snalažljivošću. Iskreno, nisam siguran ko bi bio krivac da li dihtung od klingerita koji je stigao sa grejačem (Leštane) koji je završio u komadićima ili je majstor isti ipak previše dotegao. Elem, odvrnuo je grejač i namotao teflon konca dovoljno da nakon zavrtanja više ne curi...Ova tehnika je svakako mogla biti primenjena jer je vodenko zatvaranjem 4 ventila bio odvojen od sistema i atmosfere, pod vakumom što bi majstor rekao, pa je pritisak na grejaču bio dovoljno mali da se operacija obavi in vivo.
Druga stvar je vezana za podešavanje ventila između kotla i sistema. Kako se retko koristi direktno grejanje kuće iz kotla ventil na polaznom vodu se drži zatvoren jer je ventil pristupačniji pošto je pod plafonom (ne smeta sam kotao), a ventil na povratnom vodu je iznad kotla, prilično nepristupačan, i drži se stalno otvoren. Pitanje je da li je svejedno koji se ventil drži otvoren u slučaju da se kotao previše zagreje, napominjući da je na kotlu namontiran sigurnosni ventil a da je sistem otvoren sa prelivnom posudom u podkrovlju. Naravno, majstori nisu ostavili direktnu cev od kotla do preliva već je ona ostvarena grananjem sa radijatorima...
Pozdrav svima hteo bih da uvedem etazno grejanje na struju na povrsini od 60m2.Dnevna soba, kuhinja, predsoblje I 2kupatila. Imam kotao ekopan nis 24kw, e sad mene interesuje da li sa jedim grejacem od 6kw on moze da zagreje 1000l vode za 8 sati koliko trajr jeftina tarifa I jeli tih 1000l dovoljno da drzi 4 radijatora I 2 susaca na nekoj normalnoj temp preko dana?
Hvala svima unapred puno, pozdrav!
Prcko,
1000 litara vode sa 20°C na 90°C zahteva 81.7 kWh. Ovo je pod uslovom da se za to vreme ne troši ta energija (što obično nije slučaj)
https://www.engineeringtoolbox.com/energy-storage-water-d_1463.html
Ako greješ sa više temperature od 20°C ili na manje od 90°C trebaće manje energije. Mada mislim da nikada nećeš grejati sa 20°C već verovatno sa recimo 35°C, pošto ako padne temperatura na 20°C onda nije svakako dovoljna temperatura da se greje prostorija sa tim.
Ispada da od 35°C do 90°C ti treba grejač od bar 8kw da bi stigao ponovo da zagreje do 90°C.
Da li će 1000 litara biti dovoljno zavisi od toplotnih gubitaka objekta.
Hvala druze na odgovoru, ali sa 8kw cu ulaziti u crveno tako da mislim da je to neisplativo.. Onda bi uradio neku etaznu pec na drva I briket ali opet ni tu nisam bas strucan da odaberem pec za tu kvadraturu..
Prcko wrote:
Hvala druze na odgovoru, ali sa 8kw cu ulaziti u crveno tako da mislim da je to neisplativo.. Onda bi uradio neku etaznu pec na drva I briket ali opet ni tu nisam bas strucan da odaberem pec za tu kvadraturu..
To da li će potrošnja doći do crvene tarife ili neće ne zavisi presudno od snage grejača koji će se upotrebiti već i od dužine vremenskog intervala njegovog rada. Ako se taj kotao primeni sa baferom od 1000 litara on može za tri sata rada da ga zagreje skoro do ključanja što je najverovatnije i nepotrebno. Ukoliko je sva ili bar veći deo potrošnje u jeftinoj tarifi čak i ako se malo prekorači u cvenu neće značajno da poveća račun, još uvek je električno grejanje u nočnoj tarifi najjeftinije.
Sa grejačem od 6 kW u toku jedne noći - tokom niže tarife,i može da se preuzme 48kWh energije, a da li će to biti dovoljno za dnevne potrebe za taj prostor zavisi od gubitaka koje treba izračunati ili eventualno izmeriti.
Kotao je 12 + 6 + 6kw ja bih ga ukljucvao samo na 6 a sad za jace ne znam Ali do crvenog bi isao vise or toga je preskupo, a za te toplotje gupitke ne znam Isla bi dva radijatora panelna 60x120 u sobu 25m, u sobu 20m2 1 60x140 u hodnik 5m2 1x100, kupatilo jedno 3m2 drugo 6 isli bi susaci Ali ne znam koji.. svuda je PVC sem u sobi od 25m2, kuca zidana blokom pa malterisana pa stiropor 3 eto to su neki podaci pa ako bi mogao da mi iskombinijes nesto?
Ovako odoka na brzinu, reko bih da su ti toplotni gubici nekih 4 do 4,5 kW jer je izolacija baš slaba.
Pošto već imaš taj kotao ne moraš da nabavljaš drugi, vršiće ti posao ali moraš da nabaviš akumulator od bar 1000 litara i dobro napunjen će možda jedva da ti pokrije dnevne gubitke ali će ti potrošnja biti sigurno preko granice crvene zone, a to ti ne gine koje god električno grejanje da ugradiš, razlike su minimalne.
Jedini spas ti je da pojačaš izolaciju - sa 10cm na zidovima i 15-20 na tavanskoj ploči gubici bi se prepolovili, to jest mogao bi da se greješ sa baferom sigurno ceo dan kad je napolju -10.
Inače ima ovde u nekoj temi excell program ThermoCalc koji meže da se preuzme i da se dovoljno tačno izračuna toplotno opterećenje odnosno gubici kuće pa probaj da izračunaš tačnije.
Ne znam druze sta bih rekao polako gubim volju za elektirkom jer ispada skupo kako god plus da radim novu fasadu mi I nije bas budzetski.. tako da imam opciju rus plamen kupper 20kw kotla na pelet koji je 120 soma I mislim da cu tako da prodjem najeftinije..
Pozdrav kolegama sa foruma. Evo da se javim nakon dva meseca upotrebe bafera na jeftinoj struji. U decembru '20 sam potrošio ukupno 1550kw, u prevodu račun za struju je bio 7500 din. Nakon eksperimentisanja sa temperaturom došao sam do zaključka da sam vam dao pogrešnu informaciju. Polazna temperatura vode prema kući mi treba 40-42c da bi bilo toplo u kući (42 mora kad je naopolju -5 i jače).
Za januar još uvek nisam dobio račun ali biće isti kao i za decembar jer je potrošnja ista. Kotao je radio u punom kapacitetu, znači 12kw. Dnevna potrošnja kw je od 40 do 48 u zavisnosti od temeperature u baferu na kraju dana. Grejao sam jednu etažu, 55m2. U kući je preko dana 23-24 a noću 22c. Grejanje me košta oko 5000 s' obzirom da inače trošimo oko 2000-2500 din kad nije grejna sezona.
Jedino što nisam probao da uradim je da smanjim temperaturu polaza na 38 a da povećam brzinu protoka na pumpi. Trenutno mi pumpa koja gura vodu u kuću radi na prvoj brzini. Ne znam da li bi ovo dalo ikakvog pozitivnog efekta. Sa temperaturom od 40-42c oseti se da je pod topao pod nogama.
Nije mi jasno ovo bas, posto bi meni sa 6kw bila tolika potrosnja pa ako moze malo detaljnije da opises sistem broj I velicinu radijatora I izolaciju posto imamo pribliznu kvadraturu..
Prcko,
Kako računaš cenu struje? Noćna cena struje je
1,602 zelena
2,402 plava
4,805 crvena
Ako trošiš 8 sati 6 kw svaku noć (8h), do kraja meseca ćeš potrošiti 1440 kWh. Po ovim novim cenama noćne tarife račun ukupno izađe 6503 dinara sa sve TV pretplatom, akcizama, porezima, naknadama...
Ako nemaš posebno brojilo onda ćeš verovatno trošiti i dnevnu tarifu i ranije ćeš ulaziti u plavu i crvenu zonu. Ko zna kakav račun onda može da bude.
Ovo sam ručno računao, ali evo ti jedan kalkulator pa probaj da se igraš sa parametrima:
http://kalkulator.eps-snabdevanje.rs/kalkulator
Od ukupne potrošnje kw oko 170 je u skupoj ostalo je sve u jeftinoj tarifi. Ne radi kotao svo vreme preko noći. Npr. u 23h se upali kotao (kod mene su dva grejača od 6kw) i radi otprilike 2-3h dok ne ugreje ceo bafer (ovo zavisi kolika je temperatura vode na kraju dana). U toku noći ta topla voda se crpi za grejanje kuće pa se još nekoliko puta upali kotao ali na kraće vreme da nadomesti tu razliku. Namestio sam da kotao greje na maximum tj. 85c. Na -12 koliko je kod mene u Subotici bilo sad u januaru mene je gurao bafer sa temperaturom tako da nisam morao da se dogrevam ni sa čim, a u kući preko dana 23-24c, stvarno toplo.
Grejanje mi je programirano na sledeći način: 5h-21h temperatura 23c, 21h-5h temperatura 22c.
I ja sam imao dilemu da li da upalim jedan ili oba grejača zbog potrošnje ali nisam smeo da rizikujem da li će se ugrejati voda ili neće. U toplijim danima, znači kad dnevna temperatura ide i do 10-12c smanjim temperaturu na kotlu da greje do 70c jer je manji prirodni gubitak temperature (da ga ne grejem nepotrebno do 85c) ali ne gasim grejače, rade oba uvek.
Evo fotografije, cev skroz levo je iz kruga za fenkojlere. Gore levo je povratna hladna cev a desno vruca dolazna. Sonda za trokraki je desno odmah iznad termometra. Ravod za podno je ispod. Hvala na odgovorima!