Grejanje na el. energiju, kotao + akumulator toplote

Ima samo jedan mali problem, a to je kako uneti bafer od 1 m kroz vrata od 80 cm. Proveri tačno prečnik bafera bez izolacije (kod većine se izolacija relativno lako skida i vraća) da bi bio siguran da može da se unese u ostavu.
Ukoliko je moduće da se vrata ne otvaraju u ostavu nego prema spolja to bi dodatno moglo da popravi upotrebljivost prostora

"Kada proračunavate gabarite vašeg AT-a ne zaboravite da uzmete u obzir i debljinu njegove izolacije, a kao najvažnije je da unapred sagledate manevarski prostor do samog ulaza u kotlarnicu, kao i dimenzije vrata za ulaz u istu. Ako i može da uđe u kotlarnicu horizontalno, imajte na umu da će vam prilikom njegovog uspravljanja u samoj kotlarnici biti potrebna visina od poda do tavanice minimum onoliko kolika je dužina od donje ivice donje ravni do dijagonalno gornje ivice gornje ravni samog AT-a. Da ne dođete u situaciju da kupite AT, a da ga onda nije moguće ubaciti i smestiti u kotlarnicu!"

Baš mi je drago da neko konsultuje forum i pre početka gradnje, tada se greške svedu na minimum, svaka čast! Meni su odmah rekli, kada sam uvideo prve greške tokom gradnje, treću ćeš kuću napraviti bez greške

Nastavljamo borbu s koronom, i ponovo mislimo na grejanje. Došao je red da se unapredi moj sistem sa AT-om.

Tihi je pisao više puta o jednostavnom rešenju koje je primenio, ali bih osvežio temu s nekim dilemama. Problem je gravitaciona cirkulacija, naime topla voda se sa vrha AT-a polako podiže u sistem (ceo iznad AT-a) kako se AT zagreva tokom noći (strujom). Ventile na AT-u prema kotlu i sistemu NE SMEM da zatvorim do kraja jer bih sprečio ekspanziju zagrejane vode (AT je vezan u otvoreni sistem s prelivom na tavanu). Bolje je malo otvoriti ventil ka sistemu i grejati ga nego li otvarati ventil prema kotlu i grejati dodatnih 100 litara u njemu, valjda?
Takođe, potrebno je i mešni ventil držati malo otvorenim, i u takvom režimu najbliži radijator se podmlači ujutru kada bi se grejanje i uključilo (pumpa iza AT-a). Ako bih ventil iznad mešnog i sam mešni više otvorio, već oko 3 il 4 bi se grejale sobe, a to nije zdravo za spavanje

Naravno, pre nego se pumpa uključi potrebno je manuelno otvoriti obične ventile i podesiti mešni, što je svakako zametan svakodnevni posao. Da li je kod otvorenog sistema s baferom moguće rešiti ovaj problem?

Čini mi se da automatizacija mešnog ventila (motorni pogon u sprezi sa automatikom) nije dovoljna, ali nisam siguran ni da je "patent Tihog" sa hercovim on/off motorom, dilejom i radijatorskim termostatskim ventilom primenjiv na vezu AT-sistem kod otvorenog sistema?

Da li je rešenje u dodavanju ekspanzione posude pored AT-a (za 800 litara bi trebala bar od 60 litara)?

Naravno da se ventili ne smeju zatvoriti) tj može ako je u zatvorenom krugu i ekspanziona posuda) ali JEDAN VENTIL može i treba da se zatvori. Zatvaranjem jednog ventila se prekida gravitaciona cirkulacija. Treba zatvoriti onaj ventil gde nije ekspanziona posuda za otvoren sistem (valjda) a za zatvoren sistem je svejedno.

Kad nema cirkulacije svejedno je u kom je položaju mešni ventil.

Ručno otvaranje ventila je katastrofa, svakako zadnje rešenje kad baš nema nimalo para ili kad se ne ceni sopstveni komfor,
Moj istem apsolutno radi pouzdano evo već desetak godina (ove zime sam menjao Hercov motor-crkao).
Stvar je vrlo jednostavna;
1. kad treba grejanje otvara se ventil motorićem, pali se pumpa i grejanje radi.
2. kad ne treba grejanje, zatvara se ventil motorićem, prekida se cirkulacija i grejanje prestaje. Položaj mešnog ventila je isti (po zahtevu temperature ulazne vode u kuću) i ništa se ručne ne radi. Upravlja se isključivo termostatom u sobi.
Primenjivo i na otvoren sistem, gde svakako ne treba staviti ventil sa motorom na cev koja vodi od AT do prelivne posude (ako je to jedina veza, viđao sam svakakva rešenja).
Ovde je jedina komplikacija potrebno kašnjenje (otvaranje ventila traje oko 1 minut pa se posle toga pali pumpa). Sistem je radio i bez toga jer ako se istovremeno otvara ventil i pali pumpa, pumpa vrti vodu u krugu radijator-mešni_ventil-pumpa-radijator (pošto je mešni ventil u nekom položaju da meša povretnu vodu iz radijatora sa toplom vodom iz AT) a kako se ventil otvara tako raste temperatura vode u radijatore. Hoću da kažem da nema nikakve štete.
Ja sam ubacio rele za kašnjenje jer sam ga našao na Najlonu za 200din i zato što sam pi*ajzla da to radi savršeno. Skroz nepotrebno i može bez toga.
Kod tebe bi odgovarajuće mesto bilo između mešnog ventila i ulaska povratne vode u AT.
Gravitaciona cirkulacija mi je bila veliki problem, ni 2 U cevi od po 2m nisu pomogle da je se rešim ali motorić je to rešio savršeno. Pogotovo što uradiš jednom i ništa više ne diraš,

Na to sam i ja pomislio, samo sam pogrešno napisao ekspanziona posuda, jedino što je valjda bilo potrebno da prelivna posuda i u originalnoj verziji (samo kotao i sistem) trebala da ima direktnu dvocevnu vezu od kotla...to međutim nije bio slučaj, već se do preliva stiže glavnom mrežom sa radijatorima... Da novi preliv samo za AT, može a ne može, da bude iznad samog AT-a u prostoru od 45cm do plafona u podrumu (slika), da se sada prokopavaju međuspratne ploče takođe nema smisla, radije bi napustio otvoren sistem i sve zatvorio...

Najjednostavnije rešenje je nepovratni ventil sa oprugom. Ja sam kod mene to tako rešio i funkcioniše savršeno. Feder je dovoljno jak da ne dozvoli prirodnu cirkulaciju, kad se uključi pumpa ona ga otvori.

Postavljen je, broj 3 na šemi, ali verovatno na pogrešnom mestu

Mene je ranije nervirala gravitaciona cirkulacija. Na početku kada sam AT ubacio u sistem sobni termostat je palio i gasio pumpu potrošačkog kruga. Poslednjih godina pumpu potrošačkog kruga ne gasim tokom grejne sezone jedino nekoliko puta promenim temperaturu polaznog voda. Neverovatno je koliko niska temperatura polaznog voda može da bude a da se održava zadana T u grejnom prostoru. Na ovaj način se i sama akumulacija AT crpi skoro u potpunosti. Tokom većeg dela grejne sezone moguće je vući vodu iz AT dok ne padne na 30-35C a da ne padne temperatura u grejnom prostoru. Barem kod mene to tako funkcioniše.

znači, na novoj slici strelica na dole bi označavala to mesto

na novoj slici strelica na levo,

Ovo izgleda da je lakše primenjivo jer je više mesta. Znači zadržavam postojeći ventil i dodajem on-off motor na termostatski ventil sa ili bez dilej sprave? Sobni termostat pali pumpu i otvaranjem novododatog ventila pokreće se cirkulacija. Inače, dešavalo mi se da zaboravim da otvorim ventil iznad pumpe i ona pokaže malu snagu (potrošnju) pa ispada da je dobro što je takva (pametna) nameštena (ima samozaštitu?).

Možda treba probati ventil sa oprugom, nemam iskustva s njim ali ne vidim zašto ne bi radio.

Ovaj nepovratni bi se postavio na isto mesto?

Ja sam, nažalost, upravo rizikovao pritvarajući ventil broj 4, kao i mešni u cilju smanjivanja grejanja najbližih radijatora. To sprečavanje širenja vode iz AT-a tokom zagrevanja moralo je da podigne pritisak...ovo ne bih više radio i poslušao bih savet da se holenderski kugla ventil 4 nikada ne zatvara niti pritvara, po cenu "nepoželjnog" grejanja. Ono je nepoželjno posebno u prelaznom periodu kada mi se dešavalo da grejanje pustim tek u 9 sati na sat dva ili popodne, a često se dešavalo da se grejemo 2 dana posle jednonoćne akumulacije ako je napolju 15-tak stepeni. Čini mise da je praktičnije grejače u AT-u pustiti da rade u cugu 8 sati nego u dve noći po 4, jer postoje gubici dok se ne ugreju...

Mislim da je to najgora varijanta za pametnu pumpu, jer nema sta da radi i uci.
Protok je konstantan kroz pumpu bez promenljivog opterecenja. Tako da su to bacene pare u tom slucaju.

apsolutno se slažem, ali tako stoje stvari. Da budem iskren, pošto sam redovno manuelno otvrao/zatvarao ventile to mi ni sobni termostat nije koristio...Rado bih sve to promenio...

Dakle, nema smisla da dodajem još jedan nepovratni, ako su ova dva dobro postavljena. Namera mi je bila da samo zamenim onaj drugi sa plastičnom klapnom koji neprijatno klopara kada se vrši transfer tople vode iz kotla u AT. Ono što me raduje je da se ne mora prazniti sistem niti AT i to u oba slučaja. Prvo na delu gde se nalazi ovaj drugi nepovratni kao i na vertikalnoj cevi, između tačaka 1 i 6 tačnije na mestu koji pokazuje strelica na levo, gde se umeće radijatorski termostatski ventil sa on/off motorom. Podrazumeva se da se granični kugla ventili zatvore pre isecanja cevi tj. odvrtanja nepovratnog.

Hvala na savetu! Upravo sam guglao i većina nepovratnih ima plastični umetak, klapnu kako je najčešće zovu. Gledao sam najpre u par radnji za grejanje, a onda iste ventile pronašao u radnjama sa vodovodnim materijalom. Pretpostavljam da su oni dobri za grejanje, makar što se tiče pritisaka u sistemu?
Istina, neko zove klapna, neko opruga il feder, a na oko izgledaju isto. Pomišljam da je možda i ugrađeni nepovratni iako s metalnom klapnom možda neispravan pa pušta toplu vodu ka prvom radijatoru?

Druga stvar mi se sada mota po glavi. Ako primenim ono što predlaže Tihi, termostatski ventil za radijator zajedno sa on/off motorom koji bi se nalazio na povratnoj grani do AT-a, i koji bi je onda zatvarao. Naravno, takođe i zamenio nepovratni da radi svoj posao, a on je na polaznoj grani iza AT-a koja se na vrhu završava prelivom na tavanu, da li u tom slučaju rizikujem jer sprečavam ekspanziju vode iz AT-a?

Suština je da se spreči slobodan tok tople vode naviše, a da u isto vreme ekspanzija pri zagrevanju može da radi.
Manje-više je svejedno na koji način se to postiže - potpunim zatvaranjem povrata ili adekvatnim nepovratnim na polazu, bitno je da nema mogućnosti za slobodnu cirkulaciju bez otpora. Za razliku od konstrukcije sa klapnom koja skoro da i nema otpor u smeru toka, ventili sa oprugom uglavnom (bar od onih proizvođača koji to rade korektno) imaju deklarisan minimalni pritisak pri kom se uspostavlja tok kroz njih. Kod većine je to malo cca 25mb ili čak i manje ali u zavisnoti od primenjene opruge može da bude i nekoliko bara, a kod nekih može i da se podešava na sličan način kao i kod sigurnosnih ventila (a i konstrukcija im je slična) ali se ređe primenjuju i teže nabavljaju.
Kod nas bi trebalo da bez problema može da se nađu ventili sa pritiskom otvaranja 0,2 do 0,3 bara što bi trebalo da bude dovoljno za ekspanziju, a da ne bude slobodnog toka. Ako još zatvoriš i povratni vod onda karakteristike nepovratnog i nisu mnogo od značaja jer to definitivno prekida krug cirkulacije i biće samo malo širenja toplote zbog ekspanzije na polaznoj strani i to uglavnom samo na smeru ka prelivnoj posudi, ka radijatorima ne bi trebalo da ode skoro ništa.

Hvala vam svima, sada je sve razjašnjeno! Najpre sam pogledao ovaj mgm ventil, ali brzo saznao da ga nemaju na stanju, a pitanje je da li bih jedan komad mogao i da kupim jer nemaju maloprodaju. Da li ga uopšte prodaju po Srbiji nisam razumeo, možda se sve izvozi. Ali mi znači jer mi je Peđa slikovito predstavio šta meni zapravo treba. Zbuna je bila oko onog nepovratnog s klapnom jer i on ima feder tačnije federčić...Po sajtovima prodavnica za grejanje nisam još pronašao mgm ili sličan ventil da se kao nepovratni nudi, uglavnom su ventili s klapnom. Zato sam nedavno i pitao da li se ovakav, kao mgm, prodaje kao deo za vodovod. Twister je do detalja objasnio kako taj nepovratni radi i sada definitivno znam da ovaj moj s metalnom klapnom ne služi svrsi. Jedino mi nije jasno da li je minimalni pritisak nepovtanog ventila (sada samo mislim na ovakav kao mgm) povezan sa konkretnim slučajem npr. mojom kućom, tj. statičkim pritiskom koji je definisan visinskom razlikom od AT-a do preliva? Uostalom, pitanje je da li ću uopšte pronaći ovakav ventil da bih još mogao da biram...
Možda se Bester seća gde ga je nabavio? Iako sam bio na putu da realizujem kopiju sklopa koji je Tihi odavno primenio ovaj nepovratni mi se učinio jednostavnijim za trajniju upotrebu...

Hvala Twister!

još uvek nisam pronašao odgovarajući, a tražim naravno nepovratni sa oprugom. Ovi što nude kosi prohrom (kakav je Peđa opisao linkom) rade samo velikoprodaju, a i kad bih ga mogao kupiti imao bih problem njegovog umetanja na mesto postojećeg jer je ovaj prohrom duži za 10mm, a mesta baš i nema. Pošto je prelaz sa bakarne cevi na nepovratni izveden ms spojkom i duplim pocinkovanim niplom nisam siguran i da li prohrom zahteva drugačiji fiting.

Očekujem odgovor firme koja nudi bronzane sa mesinganim uloškom...za taj proizvođača "oventrop" stoji da otvara na 40mbara, a to je mnogo manje od onih 0.2 ili 0,3 bara? Takođe, za ove obične sa klapnom nemam podatak minimalnog pritiska otvaranja...