Grejanje na el. energiju, kotao + akumulator toplote

Evo nastavka serije

U međuvremenu, a do kraja sezone grejanja, na sistemu sa Vodenkom neće biti izmena.
Zato su izmene usledile na kotlu. To se može nazvati restajling kotla A šta je urađeno?
Najpre je detaljno očišćen u toku sezone tačnije januara jer ni zime nema, a i grejanje strujom dozvoljava prepodnevne akcije. Jedna šamotna ploča je naprsla i biće zamenjena kasnije, a razmišljam se da na kraju ove sezone prvi put primenim neku hemiju na unutrašnjost kotla. Do sada je to bilo samo mehaničko čišćenje, a tokom vansezone na dnu ložišta je spavao grumen negašenog kreča...
Zatim je usledilo skidanje oplate. Osim prašine, po limu spolja i u samoj termoizolaciji, nije se videla ni promena boje na limu spolja, a na mestima gde kotlovi najpre procure. To me je ohrabrilo da verujem da ću kotlu produžiti životni vek, ne samo zbog ređe upotrebe koju bafer podrazumeva već i boljeg sagorevanja kada radi. Oko polovine stare izolacije, a to je valjda ipak samo mineralna vuna od 3cm, vraćeno je nazad. Izolacija je na dodir tvrđa od nove mineralne vune, ali čini mi se mekša od kamene vune. Verovatno je očvrsla i zbog prašine kojom je ispunjena, na stranu toplo-hladne promene. Uostalom nisam ni siguran šta su u Bujanovcnu stavljali u trajnožareće kotlove 2004. godine. Pored stare dodavao sam 5cm novu vunu utiskujući je do lima koji je nakon ušrafljivanja utegao kotao sa svih strana.
Rezultat je očekivan, ranije se na 40 stepeni u kotlu znalo da je gašenje vatre neminovno dok je sad vrlo izvesno da će se temperatura povratiti do podešene na regulatoru promaje, najčešće 60, pod uslovom da ima dovoljno goriva i da se čeka. Pošto je bilo svega nekoliko hladnijih dana kada se kotao ložio sa dve kofe solarne Kolubare (tačnije dnevno oko 15kg) tada je radna T bila 80, a na 65 je bio aktiviran transfer u Vodenka, i T nije spadala ispod 60. Kada je posle 2 transfera T opadala na 50, a ja se zadesio u blizini, tu vodu sam iz kotla terao direktno u kuću i maksimalno koristio energiju iz uglja.
Nova situacija je usledila otopljavanjem. Tada je i pletenica na poklopcu kotla zamenjena novom da ne bi dimilo prilikom loženja samo jedne kofe uglja. Pri potpali na otvorenom regulatoru promaje od 90 stepeni, dim je tu izbijao, pa i nakon zamene ostavljam na 70 do 80 ne bi li ga izbegao. A potom kada očas dospe do 50 stepeni radnu T podešavam na 60 dok je 50 na nalegajućem termostatu koji pali pumpu za transfre tople vode u Vodenka. Sve radi bez greške i pošto onaj problematični nepovratni ventil manje svira, ostala je samo šetnja zbog "problema noćnog grejanja". U nekoliko poslednjih dana je i ta jedna kofa uglja bila mnogo, a vatra se potpaljivala posle podne. To je doprinelo da sutra, nakon overe januarskog računa za struju, očekujem 10% manje od crvene granice ili maksimalno 1500kWh. O tome za neki dan. Ovaj post završavam samopohvalom da ću prošlu nedelju, osim po Noletovoj pobedi, pamtiti i po prvom danu kada je kotao potpuno odmarao! Ako mi ovi iz Megala ne najave gratis zamenu kotla kad mu overim 20 godina, zainatiću se da kotlom nadživim fabriku
U isčekivanju novog kandidata za bafersku avanturu, uskoro slede podaci o računu za struju...

Procitao sam celu temu, pohvatao dosta stvari ali imam jos par nedoumica.

Kuca je prizemna, 100m2 250cm visine plafona.
Zidovi blok 20cm pa stiropor 10cm spolja.
Odozgo 10cm vune. Prozori pvc, dvostruko staklo solar.

Trenutna postavka je ovakva, jedan razvod podno grejanje 7x100m creva i elektro kotao 3x6kW, podesen na 40 stepeni.
Pustam kotao nocu, termostat drzi na 22 stepena. Uglavno zavrsava posao, stim sto kada je hladnije moram ponekad da ga ukljuci i ranije uvece, sto me otera u crveno.
Da napomenem da imam napravljen jos jedan razvod za fenkojlere na 4 mesta (2x voda, kondenzat i struja, sve iz zida), ali nisam kupio fenkojlere.
To sam ostavio jer sam inicijalno hteo toplotnu pumpu voda-voda, ali se premisljam.
Velika je cena a i vode polako ali sigurno nestaje. Vazduh voda je jos skuplja.

Citajuci temu resio sam da uzmem AT od 1000 litara, pretpostavljam da bi najjednostavnije bilo vezati ga na red sa kotlom a pre poda staviti mesacki ventil.
Da li bi bio problem ako stavim AT na tavan?
Drugo pitanje sta raditi sa razvodom za fenkojlere? da li da ga stavljam u upotrebu? Sta da stavim? Radijatore ili fenkojlere?
Kako resiti onda kontrolu? U jedan razvod bi isla manja temperatura u drugi puna. Kad koji paliti i gasiti? Podno je dosta tromo, treba vremena dok se oseti toplina.

Hvala!

Na koji ssitem misliš? Kako to radi?

E baš mi ti trebaš Nikola

Najpre, da dozvolim sebi i neki savet. Prizemnu kuću kapiram da je tavan iznad 100 kvadrata, i da nije podkrovlje, ali da bar pod slemenom ima neku visinu da se može stajati? Ako je tako, prvu stvar koju treba uraditi je dodatno izolovati ceo krov iznutra. Ja sam prošlog leta, u pripremi za uvođenje AT-a u sistem grejanja, na postojećih 10cm m. vune dodao 10cm stiropora. Lepio sam preko gips ploča purpenom za stiropor. Preporučio bih bar tih 10cm, a ako je izolacija na samoj ploči onda i dodatnih 20cm npr. m. vune u kombinaciji s najlonom zbog prljanja/udisanja. U drugom slučaju je neophodna pristojna izolacija i AT-a, ako završi na tavanu.

Moje iskustvo sa AT-om od 800 litara je pozitivno. Upravo sam dobio prvi račun za struju za ceo mesec i to januar. Mogao sam još da je potrošim, čitaj manje ložim i uštedim uglja, ali sam bio oprezniji i završio sa 1442kWh, uz napomenu da je za januar, decembar i mart (imaju 31 dan) granica crvene zone na 1653.33kWh! Dakle, ispada da je gornja granica veličine AT-a pri izboru povezana sa raspoloživom NT strujom. Veći sud ima veću površinu i veće gubitke. Moj savet bi bio procena kupovine manjeg npr. od 800 litara, pa dodatna SSM izolacija posebno gornjeg dela. To sam uradio nedavno sa starim kotlom i bez problema postiže radnu T od 80 stepeni, pa ako pumpa radi na 3. brzini brzo svuče T na 40 i u roku od pola sata se povrati na 70! To bi valjalo uraditi i sa AT-om od 1000 litara svakako, posebno što na tavanu ne bi bio u izlogu

U planu mi je kombinovani bojler, a u poslednje vreme razmatram i solarne kolektore tj. bojler sa dva izmenjivača. Pisao sam tvojim komšijama, termo.co.rs ali ne odgovaraju, rade li oni?
Možda imaju alternativu, razmatram kombinovani bojler sa dva izmenjivača od oko 200 litara, ne mora prohrom?

Upravo sam mislio na takve kombinacije.
Kod nas kad se pomene toplotna pumpa voda-voda uglavnom ljudi odmah pomisle na sistem sa jednim bunarom - bušotinom iz kog se uzima i drugim u koji se vraća voda i to je nešto što radi ako je raspoloživa količina vode dovoljno velika i ima adekvatan protok u podzemlju ali je često problem zagađenje.
Drugi sistem je sa zatvorenim izmenjivačima u primarnom krugu. To može biti sistem sa vertikalnim sondama dubine od dvadesetak pa do preko sto metara, horizontalnim cevovodom (obično na više od 1 m dubine) kom treba prilična površina ili nekim sistemom između ta dva (vertikalna spirala prečnika 50-100 cm i dubine do 5-6 metara) koji koriste konstantnu temperaturu tla za izvor energije za grejanje i hlađenje.
Na internetu ima gomila materijala o tome pa da se ne ponavljam previše.
Sto se tiče proračuna dobijanja geotermalne energije to je standardna procedura u fazi projekta. Ukoliko se radi probna bušotina može da se izračuna vrlo tačno, a ovako ima dovoljno pouzdanih formula za preliminarnu procenu, imam to negde pa ako ima zainteresovanih pronaći ću, nisu nikakva posebna tajna.
Samo bušenje vertikalnih bušotina nije toliko skupo kako se čini ali cene variraju što od strukture tla što od izvođača bušenja, ima bukvalno svačega.

Bojler je bio oko 500e, inox, 230l 2 izmenjivaca, 2kW. Broj dobijes na pp.

Ovo nisam bas najbolje razumeo. Imam vunu 10cm na podu, i planirao sam da napravim jednu prostoriju knauf+izolacija za AT i trenutni bojler (njega cu izmestiti gore) za sad. Gde si stavio stropor? Preko vune ili ispod vune? Sve na podu ili drugacije? Nekad planiram da napravim sebi par prostorija gore pa ne bih bas lepio stvari za pod.
Ima po mojoj proceni 60m2 pune visine.

Ok, jasno. Ono sto nisam siguran je da li da u toj prostoriji gde ce biti bojler i AT sklonim vunu sa poda, jer nema smisla. Izolovao bih zidove te prostorije i ispod krova, stavio vrata, zasad.

Izgleda da jos jedno brojilo vise nije problem. Ja sam nevezano za grejanje imao potrebu za novim brojilom.
Jutros resena sva papirologija. Sad se ceka do mesec dana izlazak na teren da se izvidi situacija samo na banderi. I posle toga ugovor i to je to.
Bar nesto normalno kod nas...

Broj stambenih jedinica me niko nije pitao.
Bukvalno je bila prica ovako:
Treba da razdvojim instalaciju, sta mi treba za to?
Licna karta, Racun, i nacrt parcele(il kako se vec zove taj papir) i lista nepokretnosti, 2 uplatnice.
U listi nepokretnosti pise 1 prizemni objekat 88m2.
Povadio papire u katastru, uplatio uplatnice, predao i to je to.

Ne znam da li to ima veze sto je pravni status objekta: Objekat izgradjen pre donosenja propisa o izgradnji objekta.
Mada ne bi trebalo, jer kad sam pitao kolegu sta treba od papira rekao mi je nista. Pa sam sa tim uverenjem i krenuo, i resio.

Konkretno meni treba prikljucak za masinu koja trosi nekih 22A.
Pa bilo sta ukljuceno u kuci i masina ne bi islo.

Zaboravih napisati za cenu, pa prelazak sa monofaznog na trofazni kostao 3500din(sa katastrom za podnosenje zahteva, kao sad, cini mi se da su uplatice za ev bile oko 1000din zajedno) + 36700din za brojilo limitatore, i kabal od bandere do brojila. Ja sam kupio od brojila do kuce kabal, i ostale pratece gluposti za spajanje i postavljanje kabla.

Jedna jako bitna stvar koja utice na cenu je da li je brojilo vec izmesteno na banderu,i da li ima mesta za novo u postojecem ormaru.
Ja sam danas rekao radnici da je brojilo postojece vec na banderi, i da u ormaru ima mesta za jos jedno. Odgovorila mi je da ce onda biti minimalan iznos. Sto bih znacilo situacija kao prosli put oko 36000din.
E sad tu ima jedna stvar, to je samo do brojila, odnosno do klema u ormaru. Za dalje moras sam(tj majstor).

A kad dobijem resenje, napisacu koliko izlazi.

Da, i mislim da smo o tome pričali.
U NS nema takvog uslova, drugar je radio razdvajanje letos u Rumenci i nije mu se tražilo razdvajanje etaža (on je to namenuo za grejanje i razveo u kotlarnicu).
Generalno, zahtev je glup i nije briga EPSa gde ću ja sprovesti tu struju. Njihovo je da dovedu priključak i stave brojilo, moje je sve odatle pa nadalje.

Dva puta do sada mi je iskakao nožasti osigurač u NS ormanu (tada se tako radilo, ključ ima samo EPS) i probali su da istraže zašto. Hteli su da vide kako se ja to grejem i odu do kotlarnice.
Naravno da sam im rekao da ne može, njihovo je da vide vod od bandere do ns ormana, odatle do glavnih osigurača, i odatle do brojila. Iza brojila je moje i "dalje nećeš moći".
Kad su videli da su na oba brojila glavni osigurači od 25A na sve tri faze a njihovi nožasti od (valjda) 38A, samo su se pokupili i otišli.

Sad videh da nisam bacio papir za potrebnu dokumentaciju za razdvajanje brojila.

Situacija kod mene i pitanje s moje strane jer je tema zanimljiva:

U postojećem sandučetu imam jedno trofazno brojilo i MTK uređaj i nema više mesta za ubacivanje novog.
Na banderi su oni pre par godina postavili svoj sandučić sa nekim brojilima (pretpostavljam da su kontrolni), e sad, da li bih mogao da tražim razdvajanje na još jedno brojilo samo da to novo brojilo bude kod njih u sandučetu na banderi, a ne kod mene jer nema mesta u postojećem, a novo sanduče na kući ne želim nikako?

To mi sve odgovara, jedino što nemam ideju gde da provučem novi kabl od bandere do kuće, odnosno do garaže gde planiram da stavim elektrokotao.