Pravo računanje je kalorimetrom ali za mene je preskup a nije toliko ni važno.
Za detaljniji COP trebao bih svaki sat da čitam struju, temperature 3 puta u satu imam i tek onda mogu da sračunam COP u tom satu. Ali to bi bilo malo veće preterivanje. Meni je dosta da uprosečim temperaturu za 24 sata i očitam koliko je struje potrošeno.
2.8 je takođe dobar rezultat. I sam COP mi nije glavni cilj već najmanji račun. To znači da grejanje počinje u 5 ujutru, da se kuća zagreje do 7 i da u 7 ujutru bude u akomulatoru 45*C. Tada se TP ne pali do podne. Smanji se cop ali više se smanji račun.
Sve dok mi je račun 2.5 puta manji od računa za gas ja sam zadovoljan.
Podno grejanje - Uradi Sam sa PRIJATELJIMA !!!
Niko da mi odgovori na pitanje, ako neko zna i ima vremena kako bi bilo najbolje podesiti grejanje sa elek. kotlom i baferom od 300l u pitanju je pridzemlje i sprat ukumo 115m2 u sistemu su 3 pumpe jedna gura vodu iz kotla u bafer a druge dve u razvodne kutije, jedna za pridzemlje a druga za sprat. imam za svaku etazu trokraki termostatski ventil sa sondom za podno grejanje i po jedan nalegajuci za svaku pumpu. Kako podesiti temperature na kotlu, nalegajucem, termoglavu za najotimalnije grejanje, Elek. kotao je 2*6kw. Pooooozzzzz!!!!!!!
P.S.
Imate Slike mog sistema u prethodnim postovima pa prokomentarisite nesto o istom.
Postovanje svima, procitao sam veci deo posta vezanog za podno grejanje i kombinaciji sa peletom. Mada i dalje imam nedoumica nekih - imam novu kucu sa izolacijom 8cm, kompletno odranjeno podno grejanje (radijator imam samo na stepenistu prema gornjem spratu i u kupatilu - susac). Grejna povrsina je oko 120-130m2. Kotao je centrometal i grejem ga do minimalne temperature koja moze da se podesi a to je 65stepeni. Na vodu koji izlazi iz kotla ide mesajuci ventil (sa termo glavom) gde je temperatura podesena na 45stepeni. Takodje na strujnim krugovima imam ventile gde moze da se regulise protok vode kroz krugove.
Moje pitanje je da li treba uzeti akumulator toplote, koji ce se grejati npr preko noci peletom, a preko dana da se greje kuca toplom vodom iz akumulatora?
Ja trenutno palim kotao u proseku dva puta dnevnom, jednom oko podneva na 2-3 sata, i jednom popodne isto na 2-3 sata. Kada je hladnije oko 0, ili ispod nule, onda kotao radi 6-7 sati u kontinuitetu. Naravno, kada kotao dostigne temperaturu od 65 stepeni, on se ugasi, ali temperatura u kotlu brzo opadne zbog povratne vode i kotao se ponovo pali posle 7-10min. Dok se gorionik ponovo potpali, temperatura vode je vec pala na 40-50stepeni. Pa onda kotao ponovo mora da dogreva. Pretpostavljam da se na ovaj nacin dosta trosi pelet, i da se akumulatorom toplote moze malo smanjiti potrosnja.
Dodatno pitanje, ako neko zna - trenutno na strujnim krugovima sam podesio protok vode razlicito za razlicite prostorije. Npr najveci protok je za kupatilo da bude sto toplije, onda u spavacoj sobi manji protok, da ne bude previse vruce itd. Da li je to ok, ili da ostavim maximalni protok na svim krugovima?
Takodje, da je pritisak oko 1.5bara dovoljan u tom slucaju?
Hvala puno unpared na odgovoru.
францез27 : са електричним котлом је регулација најлакша .Као прво котао на себи мора имати термостат са регулацијом.На њему се подешава до које температуре ће да греје.
Предпостављам да котао има улаз за екстерни термоstat и онда се узме термо који има програмирање за целу недељу .Иначе екстерни термостат само даје команду укључи искључи а пећ ради према задатом режиму са интерног термостата.
Strucnjaci imam jednu nedoumicu odnosno zanima me vase misljenje oko jedne stvari koja se odnosi na podno grijanje. U kuci imam podno grijanje u prizemlju i dvije sobe koje su iznad garaze posto je kuca zidana na poluetaze svaki sprat da tako kazem je visi od drugog za metar i po koliko je ukopana garaza cijelom duzinom kuce. I drugi sprat ce isto biti podno ali to cu praviti sledece godine.Grijem se preko elektro kotla i imam digitalni termostat u dnevnoj sobi sa funkcijom podesavanja i programiranja za 7 dana. U sobama iznad garaze je uvijek hladnije nego u dnevnoj sobi. te sobe su po 11 m2 i predpostavljam da je hladnije jer je tu postavljen po jedan krug od 80 do 90 m cijevi. Posto hocu da pređem na peć na pelet uzecu jednu pumpu za donji dio a kontao sam da uzmem drugu pumpu za te dvije sobe. Pec bi grijala vodu na 65 stepeni i u sistem treba da puštam vodu do 45 stepeni. Kako da napravim regulaciju sa ovim jednim termostatom i dvije pumpe. Svaki sprat ima svoju vertikalu i razvodni ormar. Donji ima 6 krugova a na spratu 2 kruga. Dodatno bi grijao i kombinovani bojler od 120 litara. Peć na pelet u sebi ima 90 litara vode. Isped svake pumpe bi trebao da bude troputi ventil ako se ne varam. pa sam mislio da jedan podesim da pusta nesto topliju vodu za ova dva kruga na spratu da kompezujem duzinu cijevi sa vecom temperaturom vode jer do sada sam iz elekto kotla imao samo jednu pumpu koja je gurala vodu u citav sistem. Kuca nije izolovana bice ako bog da na proljece ali treba prvo zimu prezimiti. SAmo sam kontao da izolujem ploce iznad te dvije sobe sa vunom debljine 10 cm a mozda i 20 cm. Ono sto mene muci da li da termostat podesim da vrsi ukljucivanje peci na pelet ili pumpi . Ako namjestim da ukljucuje pumpe moze li jedan termostat da podesava obe pumpe ili bi trebao da imam poseban za sprat. Isto tako kako da krug koji ide u radijator u kupatilu (susac peskira) koji je spojen u razvodnoj kutiji na istoj temperaturi kao i ostali krugovi podnog da izdvojim da kroz njega ide 65 stepeni. Dosta napisah i nadam se da sam jasam sto se tice nedoumice. Zelim da izbjegnem da se pec stalno pali i gasi jer ce potrosnja biti veca. U svakom slucaju bice jeftinije nego na struju. Nemam bafer i nemam sada trenutno namjeru da ga kupujem da li treba jos nesto osim same peci na pelet. Pozdrav
Sany111 wrote:
Samo da javim da smo extra zadovoljni kako funkcionise podno grejanje! Znaci uradili smo podno u celoj kuci, za 120m2, princip toplotna pumpa, dva bunara,... Neverovatno malo se struje trosi, a vrh je toplo, i pri svemu tome pod uopste nije topao, jedva mlak. Prosto deluje neverovatno. Mi smo odusevljeni. Recimo potrosnja struje za januar je bila oko 800kw s tim sto jos uvek dosta drzimo otvorene prozore zbog luftiranja, da izlazi visak vlage, jer je sve jos prilicno sveze. Spolja smo uradili izolaciju 10cm stiropor, a potkrovlje po ps-u preporuceno od Knaufa, znaci sloj kamene i sloj staklene vune i obavezna ventilacija krova. Pitala sam bila za te gotove ploce koje imaju pecurkice za lakse postavljanje cevi, ali mi je lik rekao da se to pokazalo lose jer na mestima gde se cev nadje izmedju dve pecurkice zarobljeve se toplota jer je taj materijal izolator, tako da dosta toplote ostane zarobljeno. I jos jedna stvar mi je bila cudna, a to je sto se sjajni deo folije okrece prema podu, a to je valjda neki princip kao kod kvarcnih preci, tako nesto... Evo i koja slikica.
Pitanje vezano za poslednju recenicu - poceo sam sa polaganjem podnog grejanja - stirodur 2cm, Al-folija preko, medjutim Al foliju (sjajni deo) sam postavio tako da je usmerena ka plafonu a najlonski deo folije lezi na stiroduru - da li ste na to milili ili bas suprotno?
Pozdrav
Ta " alu folija " je totalno nepotrebna stvar a samim tim i nebitna , ali je 2 cm stirodura premalo ...
A sta staviti kao parnu branu umesto nje, ja sam prvo razmisljao najlon, ali ajde kao ovo je bolje?
A čemu bi služila parna brana u vašem slučaju .
Da napravim paralelu , vama je parna brana potrebna kao i frau Šilovički cipele Loubotin sa štikolm od 17 cm 
Postavka tehničkih najlona /folija je u tome da spreče kontakt izmedju stirenskih proizvoda i relativno garesivnog cementa , i da spreče proucrivanje cementnog mleka u spojeve stirenski tabli .
Ukoliko se kao hidroizolacija poda nalazi kondor i bitumen , onda se i ispod strienskih izolacija postavlja tehnička folija /najlon da spreči delovanje rastvrarača iz butmena i stirena ...
Mada nisam siguran kakva je to "alu folija " sa licem i naličjem ?
Zanimljiva paralela moram priznati - slikovito objasnjeno 
:D
Koliko sam razumeo iz raznoraznih postova kako ovde tako i na drugim mestima gde sam trazio, pranu branu stavljaju da sprece toploti da odlazi dole.
Cevi jos nisam razvukao u najvecim prostorijama,a po svemu sudeci i prvi deo cu morati da ispravljam jer je folija okrenuta kako ne treba.
Pitanje - ukoliko po Vasim savetima za moj slucaj parna brana nije potrebna (hidroizolacije nema u sobama) da li je tada postupak: (stirodur na plocu, armatura na stirodur i na kraju preko toga cevi ) dovoljan ili je nesto izostavljeno?
Sad samo polako ...
Vi kažete da NEMATE hidroizolaciju u objektu !!?????
Parna brana služi da spreči difuziju i prolaz vodene pare , a ne toplote
Objekat je u grubim radovima, tek postavljena stolarija, po prici "majstora" koji je razvlacio cevi za grejanje u te dve prostorije ,hidroizolaciju stavljam u kupatilo samo.
Danas je tesko pronaci dobrog majstora i kvalitetan savet, ovog istog majstora sam morao da zamolim da mi mota cevi u krug a ne klasicno zato sto mu je bio problem da izracuna broj krugova odvoda i dovoda. Toliko o tome.
E sad pitanje, da li je praksa postavljati hidroizolaciju u celom objektu (ja sam kupio za kupatilo plavu knaufovu ali je nisam postavio jos), samo da se razumemo hidroizolaciju u vidu premaza. Ili kao sto moj majstor kaze samo u kupatilu?
Auuuuu bre čoveče .
Tog majstora za uvo pa napolje , ja ne mogu da verujem šta čitam !!!! Niti mogu da verujem da ima takvih ljudi
Prvo i osnovno svaki objekat MORA imati hidroizolaciju . U vašem konkretnom slučaju hidroizolacija podova mora biti spojena sa onom ispod zidova , i tako da čini jedan neprekinut sloj koji će sprečiti prodor kapilarne vlage u objekat . Hidroizolacja se nalazi na nultoj ploči i prostire se i ispod zidova i prekos svih podova .
Hidroizolacija kupatila je posebna tema .
Ako je tačno ovo što ste napisali onda ste se večeras spasili od štete koja se meru u hiljadama evra . !!!
Ponovoviću pitanje odnosno 2
1 Imate li hidroizolaciju ispod zidova i preko 0 ploče ?
2 I dali su te dve izolacije spojene ?
Istina, to me je navelo cak na razmisljanje da sam uzmem i radim iako sam laik, gledajuci njega kako radi posao i sta ali dobro.
Radi se o spratu da napomenem.
Sto se tice bilo kakve hidroizolacije, ako mislite na to kada je sama ploca uradjena pre zidova, ne, ne postoji nikakva izolacija. Na samu plocu direktno su isli spoljasnji i pregradni zidovi bez prethodnog izolovanja. 90% ljudi tako je radilo kuce kod nas u nasem kraju, vlage naravno ima ali ne preterano, uglavnom je to u spojevima zida i plafona - ukoliko su zidovi goli bez spoljasnje izolacije.
Ahahahahahahahah
Pa što odma ne napisa da je reč o spratu !!!!!
Na spratu nema i ne treba da bude hidroizolacije , ali u prizemlju mora . Nadam se da je u prizemlju uradjena hidroizolacija .na spratu osim u kupatilu , korisno je i u kuhinji uraditi hidroizolaciju ali i ne mora
Ja vas lepo pitah da li imate hodroziolaciju 0 ploče , a mi ovde pričamo o PRVOJ ploči .
E nasmejaste me dobro . osećam se sad ko Boškić ili ČIka Žika
Hahahah mozda je i dobro sto ne napisah, ne bih saznao da dole mora biti ceo objekat hidroizolovan (cini mi se da je dole kondor davnih dana stavljen, samo ne znam da li po celom objektu), a u nekom periodu cu dole razbijati kosuljicu i postavljati podno takodje, tako da nije uzalud pisano, hvala svakako
A cika Zika je dobar covek, verujem da ste i vi, samo druga osobina moze da izostane jer ipak se radi o majstoru
Znaci zakljucak je da mi ni parna brana ni hidroizolacija gore ne treba za prostorije sem kuhinje/kupatila?
Takodje 2 stirodur malo, okej verujem da jeste i stavio bih vise ali ogranicenost budzeta mi diktira ovakve stvari.
2 nova saveta za sad prihvacena.
Stirodur 2 cm je ok za sprat , parna brana vam nikako ne treba u podnom grejanju . A ta folija što ste je postavili će svakako završiti posao i sprečiti eventualni prodor cementnog mleka .
Usput rečeno samo se šišam ko majstor . A inače sam pre oko 10 dana bio u objektu gde je uradjeno podno grejanje bez hidroizolacije podova , prizemna kuća je u pitanju , vlaga je urnisala objekat i sve stvari za manje od dve godine . Nisam čak imao srca ni da slikam prostor , toliko je strašno , a šteta je ogromna
Ako se ide stirodur 5 sa falcom mislim da je to veoma dobra hidroizolacija nulte ploče.
To je tako dobra i dovoljna hidroizolacija , da bi ste za par meseci lupali komplet košuljicu sa ugradjenim podnim grejanjem . Pa sad ko voli nek izvoli ...
Moze li neko da mi odgovori na moj problem i nedoumice koja sam predocio
Posto je folija okrenuta na gore verovatno greskom/nepaznjom/neznanjem, da li bi trebalo to okretati ili nema tolike potrebe za tim? I da li da kupujem distancere kojim cu odvojiti armaturu od folije kako bi sama armatura imala i efekat armiranja kod kosuljice ili da bacim sulc zicu preko toga (sto bi mi bilo jednostavnije). Ovako mi mreza izgleda sluzi samo za drzanje cevi.
tenzor wrote:
To je tako dobra i dovoljna hidroizolacija , da bi ste za par meseci lupali komplet košuljicu sa ugradjenim podnim grejanjem . Pa sad ko voli nek izvoli ...
To pisem iz licnog iskustva,i uopste nigde nema vlage. Mada moram priznati da su svugde po podu pločice polepljene,mozda i to doprinosi hidroizolaciji.
Sta da vam kazem . Ako ste stvarno tako uradili kako ste napisali , kajacete se pre ili kasnije .
Kod nas niko ne stavlja izolaciju na plocu osim gde idu zidovi. Stara kuća je imala problem sa vlagom u zidovima do visine oko 1 metar najvise ali nije bilo nikakve izolacije između sokle i zidova,a i sokla je bila od cigle. U sobama je bio beton dole pa etison.Kad god da sam podigao etison nikada nisam video ni traga od vlage na podu,samo na zidu. Kod komsije koji ima jos uvek staru kucu(preko 50 godina),ima soklu od betona visine oko 1 metar i nikad nije imao vlagu ni u zidovima iako nema nigde izolaciju. Inace zivim u ravnicarskom kraju gde su podzemne vode visoke,zimi i do jedan metar dođu do povrsine. Dobro je uraditi izolaciju,ali ne treba plasiti katastrofom ako neko nije uradio.
Kad se vlaga vidi - to je propast. Kad se ne vidi ne znači da je nema. Meni su u kuhinji 4-5 pločica na zidu u 4 reda promenule nijansu. Nisu ni jedna do druge već jedna pa oko nje sve normalne pa opet jedna menja boju. Ja kažem od starosti a baba kaže vlaga. I tako se mi prepiremo, zovemo majstora a on kaže vlaga. Ne verujem ja. I dok sam ja bio na poslu baba razbije pločicu, kad ono vlaga. Epilog: sve pločice skinute, stavljene nove jer su pocinkovane cevi iz 1960. polako puštale vodu. Rekonstrukcija kuhinje a sa njom i kupatila jer je s druge strane zida a cevi su iste prava sitnica. Sto novaca.
Hoću reći da su pločice bile suve, na dodir iste temperature, samo malo promenule nijansu. Nikad ne bi rekao da je od vlage.
Ako zid ima vlagu, nemoguće je da pod nema. Još pre. Sve bi to merač vlage lepo pokazao.
Najveci. i najskuplji problem trenutno u gradjevini je. problem kapilarne vlage . Drugo ako imate samo hidroizolaciju ispod zidova a nemate na podu ili nultoj ploci to jeste veliki problem . Samo poredjenja radi kuca od 100m 2. ima oko 24 m2 zidova dakle ako ste izolovali tih cca 24 m2 povrsine ploce sta se desava preostalim delom nulte ploce . Ili mislite da se tu vlaga nece pojaviti ,i koja vam je logika da jednu petinu hidroizolujete a ostatak ne . To vam je logika stojite u bari u sobnim papucama ,pa ce vam noge biti manje mokre nego da ste bosi. To sto pricate da nije bilo vlage u starim kucama to je samo prazna prica i nepoznavanje materije ili i tesenje samog sebe . E sad zamislite sta ce biti posle par godina sa stirenom koji je u vlazi non stop, vi jos imate i podno grejanje . A na slici vam je tipican primer problema objekta bez podne hidro izolacije . Gore su plocice kupatilo suvo ko barut a ispod. katastrofa i da vam napomenem da se kupatilo nije koristio 2 god . Svasta se ovde moze procitati
tenzor wrote:
Stirodur 2 cm je ok za sprat , parna brana vam nikako ne treba u podnom grejanju . A ta folija što ste je postavili će svakako završiti posao i sprečiti eventualni prodor cementnog mleka .
Usput rečeno samo se šišam ko majstor . A inače sam pre oko 10 dana bio u objektu gde je uradjeno podno grejanje bez hidroizolacije podova , prizemna kuća je u pitanju , vlaga je urnisala objekat i sve stvari za manje od dve godine . Nisam čak imao srca ni da slikam prostor , toliko je strašno , a šteta je ogromna
Kontaktirao sam par majstora (kontakt nasao na forumu) koji masinski rade ravnajuci. Njima je manje vise svejedno, neki stavljaju aditive i vlakna za podno, neki ne.
Mene sad zanima da li da stavim sulc zicu bez obzira da li idu aditivi ili ne? Majstor mi kaze da su sama vlakna i aditivi dovoljni da ne bacam pare na zicu, ali opet nisam siguran koliko je to pouzdano.
Za armaturu mi vecinom svi kazu da sluzi samo da se cevi vezu za nju (bez armirackog svojstva), dakle pitanje da li staviti sulc preko ili su aditvi i vlakna dovoljni.
S obzirom da planiram da stavim lamelni parket kao podnu oblogu preko podnog grejanja. (ne zamerite ako je terminologija neispravna).
Poznanik ima parket na podnom 17 godina - stavljao stiropor 2x3cm preko toga najlon i do danas nikakav problem sa parketom nema. Mnogi me ubedjuju da na podno ne ide parket zato napisah i ovo.
Poz
Armiranje betona je vrlo pametna i da kažem neophodna stvar . Vlakna i adtivi za beton takodje , na vama je da odlučite .
Šta je bre ovo danas neka zoma sumraka , te ne treba hidroizolacija , te lamelni parket preko podnog grejanja . Ali ok čak i da stavite lamelni parket i da on drži koliki će biti gubitci zbog ozolacionog svosjstva drveta .
Kao prvo, mnogo bolje da ste stavili deblji stiropor dvadesetogramski nego tanji stirodur. Nije mi jasno, radite podno grejanje, a stedite na osnovnom izolacionom materijalu podnog grejanja, dok istovremeno kupujete nepotrebnu aluminijumsku foliju. Obican najlon je sasvim dovoljan i potreban.
Sto se tice fiber vlakna koja se ubacuju u ravnjajuci sloj, sasvim su dovoljna za armiraciju plivajuceg poda, nemate potrebe da stavljate dodatno zicu, isprobano u praksi mnogo puta do sada bez problema. Lamelni parket moze za podno grejanje bez problema, obican parket ne moze, mada su plocice bolji izbor. Konkretno moj stric ima u kuci lamelni parket i podno grejanje vec 20 godina i nigde se nije rasusio, izgleda i dalje kao prvog dana.
Ono sto treba da znate da temperatura u prostoriji gde je lamelni parket ili laminat nije ista kao temperatura u prostoriji gde su plocice (gde su plocice je visa za stepen, dva pri istoj temperaturi vode), cisto da znate ako planirate da kombinujete parket i plocice u razlicitim sobama. Ako svuda stavljate parket, onda nije problem.
Takodje u prodavnici gde sam kupio TP znam direktora pa mi je rekao za razna iskustva i razne probleme. Ima jednog klijenta koji ima posebno brojilo i kalorimetar i prosecan COP za jacu zimu mu je bio 2.8 .